Lajčak pozdravlja dogovor Prištine i Beograda, Eskobar očekuje veliki napredak
Imamo dogovor! Posle dva dana intenzivnih pregovora, sporazum o deeskalaciji i napretku je postignut. Zahvaljujem Besniku Bisljimiju i Petru Petkoviću na njihovoj spremnosti da pregovaraju i dogovore se za dobrobit ljudi”, napisao je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak na Tviteru.
Imamo dogovor! Posle dva dana intenzivnih pregovora, sporazum o deeskalaciji i napretku je postignut. Zahvaljujem Besniku Bisljimiju i Petru Petkoviću na njihovoj spremnosti da pregovaraju i dogovore se za dobrobit ljudi”, napisao je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak na Tviteru. I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je okončala dvodnevnu posetu Srbiji, napisala je na Tviteru da “toplo pozdravlja” dogovor dve strane i naglasila da je sada potrebno nastaviti dijalog.
We have a deal! After two days of intense negotiations, an agreement on de-escalation and the way forward has just been reached. I thank Besnik Bislimi and Petar Petkovic for their readiness to negotiate and agree for the good of the people. pic.twitter.com/OuhuUWvuG0
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) September 30, 2021
On je objavio i tri tačke oko kojih su se dve strane dogovorile.
1. Specijalne jedinice kosovske policije, sada raspoređene na prelazima na Kosovu Srbije Jarinju i Brnjku povućiće se, a istovremeno će biti uklonjene i barikade (koje su postavili kosovski Srbi), počev od 2. oktobra u 8.00 i neće trajati duže od 16.00. Kfor će rasporediti svoje snage na Jarinju i Brnjku pre početka simultane akcije i ostaće tamo dve sedmice, kako bi održavao bezbednost i slobodu kretanja.
2. Počev od 4. oktobra u osam ujutru, kao privremena mera primenjivaće se režim nalepnica onako kako je dogovoreno u dijalogu uz posredovanje EU, dok se ne dođe do trajnog rešenja.
3. Biće formirana Radna grupa u kojoj će biti predstavnici Evropske unije, Beograda i Prištine, i da će njom predsedavati EU. Cilj Radne grupe biće pronalaženje stalnog rešenja za pitanje automobilskih tablica u skladu sa standardima i praksom EU. Prvi sastanak Radne grupe biće 21. oktobra 2021. u Briselu. U roku od šest meseci od prvog zasedanja, Radna grupa će predstaviti svoje nalaze o trajnom rešenju u dijalogu na visokom nivou.
Lajčak je zahvalio izaslaniku SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru na tome što je „poslednjih nekoliko dana proveo u Briselu, u znak podrške dijalogu uz posredovanje EU“.
I thank @StateEUR and DAS Escobar, who spent the last days in Brussels, in support of the EU-facilitated Dialogue. EU-US unity is key for success in the Western Balkans. pic.twitter.com/1qBMJCFQSC
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) September 30, 2021
Lajčak je na svom zvaničnom Tviter nalogu ocenio da je jedinstvo EU i SAD ključno za uspeh na Zapadnom Balkanu.
Fon der Lajen: Toplo pozdravljam dogovor, potrebno da se dijalog nastavi
„Toplo pozdravljam dogovor koji su u Briselu postigli Srbija i Kosovo“, napisala je na Tviteru predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je završila dvodnevnu posetu Srbiji i otputovala u Sarajevo.
I warmly welcome the deal found today in Brussels between Serbia and Kosovo.
This is a very positive development following my meetings with President @avucic and Prime Minister @albinkurti
It’s good for the whole region.
The dialogue now needs to continue. https://t.co/sxBQNdhHMv
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) September 30, 2021
Ona je dodala da je to „veoma pozitivan razvoj posle njenih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem“.
„Ovo je dobro za ceo region. Sada je potrebno da se dijalog nastavi“, objavila je Fon der Lajen na Tviteru.
EU pozdravila ishod razgovora Beograda i Prištine
EU pozdravlja ishod današnjih razgovora između glavnih pregovarača Srbije i Kosova, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija u Briselu i poziva obe strane da se konstruktivno angažuju u dijalogu kako bi napravile brzi napredak ka sveobuhvatnoj normalizaciji međusobnih odnosa, saopštila je Služba za spoljne poslove EU (EEAS).
U saopštenju se dodaje da je glavni pregovarač EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak primio k znanju zabrinutost beogradske strane zbog nesprovođenja Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i nedostatka veća sa većinom kosovskih Srba u Apelacionom sudu u nedavnom slučaju na Kosovu.
Lajčak je pozvao obe strane da primene sporazume iz prošlosti.
„Kako bi to uradile, EU će se kao posrednik okrenuti otvorenim pitanjima koja proizlaze iz Prvog sporazuma o načelima koja regulišu normalizaciju odnosa, Briselskog sporazuma, i to uz učešće obe strane, kao prioritetnoj stvari u narednim sastancima sa glavnim pregovaračima do kraja godine.
Posle jučerašnjih pregovora dve strane nije bilo izjava za novinare.
N1 je nezvanično saznao da juče nije bio postignut finalni dogovor Beograda i Prištine o rešenju krize na administrativnim prelazima na severu Kosova. Razgovori su nastavljeni danas.
This morning, I had two separate meetings with the Chief negotiators of Kosovo and Serbia to discuss ways to solve the current crisis. We will continue our discussions throughout the day. pic.twitter.com/PktLJxLk3R
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) September 29, 2021
Glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio je ranije juče u Briselu da su dve strane postigle načelan dogovor o rešenju krize na severu Kosova, ali da delegacija Beograda nije dala saglasnost na tačku sporazuma koja se odnosi na automobile sa KM tablicama.
Bisljimi je novinarima rekao da nacrt sporazuma predviđa tri tačke.
Inače, delegacije Beograda i Prištine juče u Briselu ni u jednom trenutku nisu bile za istim pregovaračkim stolom, već su imale samo bilateralne sastanke sa Lajčakom koji je posredovao u pregovorima dve strane.
Pogledajte prve reakcije na postignuti sporazum u Briselu u emisiji Studio N1 Live:
Eskobar: U narednih godinu dana očekujem veliki napredak
Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Gabrijel Eskobar izjavio je u četvrtak u Briselu da u dijalogu Beograda i Prištine ima još puno posla, ali da u narednih godinu dana očekuje veliki napredak.
Nakon što su pregovarački timovi Beograda i Prištine postigli sporazum o deeskalaciji tenzija na severu Kosova, uz posredstvo EU i Eskobara, američki diplomata je novinarima rekao da je „ponosan što su obe strane pokazale posvećenost nalaženju rešenja“.
„Ideja je bila da se odmah u Briselu postigne sporazum o deeskalaciji, a da se kasnije traži održivo rešenje. Ishod pregovora je veliki uspeh“, kazao je Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.
Eskobar je nekoliko puta istakao ulogu specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka u postizanju dogovora, rekavši da je „veoma naporno radio“ da bi dve strane došle do rešenja.
„Želim da pohvalim gospodina Lajčaka za naporan rad i za uspeh koji smo postigli danas u partnerstvu sa EU“, naveo je Eskobar, koji je i izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan.
Eskobar je rekao da su SAD smatrale „eskalaciju oko granice (Srbije i Kosova) kao nezdravu“ i da su pozivale obe strane da se ponašaju krajnje uzdržano.
„Primena odluke (Prištine) o zameni registarskih tablica mnoge od nas je iznenadila, ali drago mi je da smo uspeli da smanjimo tenzije. Sada treba tražiti rešenje za to pitanje koje bi bilo više u evropskom duhu“, kazao je Eskobar.
On je ponovio da SAD pružaju punu podršku dijalogu Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU i izrazio optimizam povodom nastavka tog procesa.
„Imamo blisku komunikaciju sa vladama u Beogradu i Prištini, kao predstavnik za region biću aktivan i otvoren za nalaženje rešenja i bilateralno i u partnerstvu sa našim evropskim prijateljima“, rekao je Eskobar.
Naveo je da zemlje Zapadnog Balkana treba da udju u EU i dodao da će „nastaviti da šalje poruku da su one potrebne Uniji“.
„Nadamo se da će EU, i kao organizacija i njene članice, razumeti značaj integracije Zapadnog Balkana“, rekao je bivši zamenik američkog ambasadora u Beogradu.
Eskobar je rekao da su Severna Makedonija i Albanija postigle veliki napredak na putu ka EU i da zaslužuju da Brisel što pre otvori pregovore sa Skopljem i Tiranom. Dodao je da se SAD nadaju da će se to desiti ove godine.
Govoreći o vašingtonskom sporazumu, koji su lideri Srbije i Kosova postigli u Beloj kući pre više od godinu dana, Eskobar je ukazao da u tom dokumentu „ima važnih stvari“ i kao naročito značajan izdvojio moratorijum na uzdržavanje Prištine od traženje prijema u članstvo medjunarodnih organizacija i Beograda od lobiranja za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Protest pod nazivom „Stop seči šuma“ koji je ispred informativnog centra Nacionalnog parka Fruška gora na Iriškom vencu počeo u podne, završen je jer je policija prekinula šetnju
Nakon govora i navedenih osam zahteva, građani su krenuli u protestnu šetnju. Posle nekoliko stotina metara, policija ih je zaustavila kako ne bi blokirali put. Insistirali su na tome da prekinu sa šetnjom.
Oni su se potom vratili na prvobitnu lokaciju, gde je protest i završen.
Građani su nosili veliki transparent „Secite korupciju i kriminal, a ne šume“ i više manjih.
Protest je organizovao Pokret Odbranimo šume Fruške gore zbog kulminacije planske seče na području Nacionalnog parka.
Kako je ranije za 021.rs rekla Dragana Arsić iz ovog pokreta, situacija je prevršila meru nakon nedavnih superćelijskih oluja.
„Drveće u Nacionalnom parku je takođe stradalo od ovih vetroloma i to definitivno iz razloga što su prekomernim sečama poremećeni ti šumski sklopovi. Takve šume kada su poremećeni sklopovi su neotporne na jake vetrove. I pored toga što imamo ogromnu štetu u šumama, što je upravljač javno i rekao da će trebati 10 godina da se obnove te šume, oni su nastavili plansku seču redovno kao da ništa nije bilo. Mi smo naivno očekivali da će oni ipak izaći sa nekim stavom da će obustaviti sve planske seče dok se ne urade sanacioni planovi i izmene dosadašnji planovi upravljanja šumama, baš iz razloga što su nastale velike štete nakon vetroloma“, navela je Arsić.
Na protestu su zatražili da se donese odluka o moratorijumu na seču šuma u Nacionalnom parku, ali i u celoj Vojvodini. Takođe, zahtevali su da se za vreme moratorijuma uradi potpuna sanacija šuma.
U svojim zahtevima nisu zaboravili ni Srpsku pravoslavnu crkvu.
„Oni su dobili restitucijom šume, sad vidimo da im šume ne trebaju. Oni ih prodaju tajkunima, finansijski moćnim ljudima. Tako da ćemo i tu tražiti da Vlada donese uredbu o zabrani prodaje prirodnih dobara koje su im vraćene restitucijom, jer prosto zašto su tražili da im se vrate ako ih sad prodaju“, pita se Arsić.
Istakla je da su ogorčeni i na novi Zakon o upravljanju privrednim društvima, a da njihove primedbe nisu usvojene.
„Mi smo tražili da nacionalni parkovi ne budu akcionarska društva, već državne ustanove, da u upravnom odboru sede i predstavnici države, stručnih organizacija, nevladinog sektora i lokalne zajednice. To je taj model upravljanja koji recimo imamo u nacionalnom parku Triglav u Sloveniji“, dodala je ona.
Inače, kako je 021.rs ranije pisao, olujno nevreme koje je pogodilo Vojvodinu ovog leta nanelo je ogromnu štetu drveću na Fruškoj gori.
JPNP „Fruška gora“ je pregovaračkim postupkom bez objavljivanja javnog poziva sklopilo okvirne sporazume sa privrednim subjektima za seču i izvlačenje drvnih sortimenata nakon olujnog nevremena.
Vrednost ovih ugovora je 115 miliona dinara. U javnom preduzeću su naveli da će, kada stabla budu posečena, obeležena i izvučena na šumska stovarišta, biti prodata.
Dodali su da će se prihod od prodaje upotrebiti za ponovno pošumljavanje, popunjavanje i podsađivanje oštećenih površina na Fruškoj gori.
“Septembar je poseban za preživljavanje”: Mogu li udžbenici u Srbiji biti besplatni za sve učenike
Roditelji beogradskih đaka ove godine nisu plaćali knjige, već je kupovinu udžbenika za sve osnovce i srednjoškolce finansirao Grad. Odluka Beograda pokrenula je lavinu – treba li udžbenici da budu besplatni za sve đake u Srbiji?
Porodica Nokić iz Novog Pazara samo je jedna od mnogih u Srbiji kojima septembar finansijski ne pada lako, jer imaju tri đaka. Samo za njihove udžbenike potrebno je izdvojiti više od 40.000 dinara. Besplatne, kažu, bile bi veliko olakšanje za njihov budžet, ali kao zamenu za to pristaju i na polovne. Međutim, i tu nailaze na problem.
Za roditelje koji imaju decu školskog uzrasta septembar predstavlja ozbiljan udar na kućni budžert. Nisu tu samo udžbenici već i rančevi, pribor, odeća, obuća. Nokići kažu da je obrazovanje važno i da se sa tim ne može kalkulisati, ali iako su oba roditelja zaposlena namet od preko jednog minimalca u jednom mesecu stvara teret.
“Svakako da utiče na budžet svih roditelja. Recimo, za udžbenike dva školarca treba čovek da izdvoji jedan minimalac. To utiče na budžet. Ako imate prihod od 300 evra, a imate tri đaka… Udžbenici za dvoje dece su 40.000 dinara, treće dete dobija besplatno od države. Ali tu su i sveske, pribor”, priča Euronews Srbija Elma Nokić.
Evropska nedelja mobilnosti 2023. u Srbiji nije samo proslava naših dostignuća u mobilnosti, već i odraz naše posvećenosti održivoj budućnosti, izjavio je danas šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre u Limanskom parku, u Novom Sadu, povodom biciklističke vožnje koja je organizovana u okviru obeležavanja Dana bez automobila
„Borba protiv klimatskih promena određuje kako ćemo živeti u budućnosti, kako ćemo se kretati i moramo da se upoznamo sa alternativnim načinima kretanja poput javnog transporta, autobusa, vozova, bicikala. Klimatske promene su veliki izazov za čovečanstvo. Svaki građanin ima odgovoronost da doprinese smanjenju emisija“, rekao je Žiofre, navodi se u saopštenju.
On je istakao da time doprinosimo i borbi protiv klimatskih promena, ali i poboljšanju kvaliteta vazduha koji dišemo.
Povodom Evropske nedelje mobilnosti, čiji je cilj promovisanje alternativnih načina kretanja zarad očuvanja životne sredine, Žiofre je istakao da su kroz različite projekte koje finansira EU postojale mogućnosti za implementaciju najsavremenije tehnologije i najbolje prakse u upravljanju životnom sredinom.
„Ti projekti su dotakli sve aspekte naše zelene agende, od poboljšanja kvaliteta vode do poboljšanja upravljanja otpadom i očuvanja biodiverziteta. Finansijska i tehnička pomoć Evropske unije je bila ključna za ubrzanje našeg putovanja ka zelenijoj Srbiji“, istakao je Žiofre.
Zamenik gradonačelnika Novog Sada Igor Crnobarac rekao je da godinama uspešno rade na tome da grad bude prepoznatljiv i funkcionalan kao biciklistički grad.
„Kontinuirano ulažemo sredstva u proširenje mreže biciklističkog saobraćaja, koja se u Novom Sadu prostire u dužini od preko 100 kilometara, i razvijamo mrežu biciklističkih staza koje povezuju naseljena mesta na teritoriji Grada, čime doprinosimo i razvoju cikloturizma“, kazao je Crnobarac.
Predsednik Novosadske biciklističke inicijative Marko Mazalica rekao je da je „Kritična masa“ događaj kojim žele da pozovu građane da voze bicikl i pokažu da je on odlično prevozno sredstvo.
Skupština Zrenjanina: Šta je s nerealizovanim projektima, kad stiže pijaća voda
Odbornici Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani na današnjoj sednici Skupštine grada pokrenuli su dvadesetak tema koje su od značaja za život Zrenjaninki i Zrenjaninaca. Kao i do sada, lokalna vlast je ostala gluva na ove teme kao što je već 11 godina gluva na probleme običnih ljudi
Kako je saopšteno, odbornici Bojana Begović, Dejan Čapo, Aleksandar Marton i Nataša Lalić su postavili pitanja o tome šta se dešava sa započetim, a nerealizovanim projektima, rokovi ističu, projekti se ne završavaju, a gradska imovina propada.
Zatražili su informaciju o tome kada će građani Zrenjanina dobiti zdravu pijaću vodu.
„U aprilu je istekao rok koji je premijerka Brnabić zacrtala kao rok za dobijanje tehnički ispravne vode, a ovih dana ističe i rok kada je trebalo da bude završena fabrika vode. Vidimo da rezultata nema, a Zrenjaninci nemaju nikakve informacije o tome šta se dešava“, poručeno je na sednici.
Takođe, radovi na poslednjoj deonici obilaznice najavljeni za proleće, nisu započeti. Građani se javljaju i žale da su gužve u saobraćaju nehumane, a stvaraju se velikim delom zato što nema obilaznice oko grada, pa se teretni saobraćaj odvija u gradskim ulicama. Ni najavljeni auto-put Novi Sad – Zrenjanin – Beograd nije još započet, a očigledno se još uvek ne zna ni trasa, budući da je menjana u junu mesecu. Odbornici LSV – Vojvođani su zatražili zvaničnu informaciju o ovim važnim infrastrukturnim projektima za naš grad.
Odbornik Dejan Čapo je postavio pitanje o tome koje aktivnosti je lokalna samouprava preduzela u cilju poboljšanja standarda građana, budući da su plate u Zrenjaninu niže i od pokrajinskog i od republičkog nivoa.
Odbornici su, osim kritika aktuelnoj vlasti, uputili i konstruktivne predloge za rešavanje alarmantnih problema sa kojima se naš grad suočava. Predložili su formiranje radne grupe za poboljšanje položaja mladih, radnog tela da se ljudima u selima obezbedi adekvatna zdravstvena zaštita, kao i radne grupe za poboljšanje uslova i kvaliteta života u selima na teritoriji grada Zrenjanina. Predložena je i Izmena Odluke o mesnim zajednicama grada Zrenjanina kojom bi se izvršila modifikacija finansiranja mesnih zajednica tako da se polovina prikupljenih sredstava vraća mesnim zajednicama.
Vladajuća većina nije udostojila odgovora na važna pitanja niti predstavnike građana u Skupštini grada kao ni same građane i građanke, čime se, ocenjuju, nastavlja „11 godina dug bahati i ignorantski odnos“ po kom je poznata.
Protest u Zrenjaninu: Posle odlaska sa vlasti Vućićeve ekipe, obrazovanje mora imati najviši prioritet
Oko 200 građana Zrenjanina okupilo se večeras na 19. po redu protestu protiv nasilja.
Kao i svakog petka do sada, građani su izrazili nezadovoljstvo politikom režima Aleksandra Vučića, koji promoviše nasilje i netoleranciju.
Okupljenima su se večeras obratili profesorka Olgica Rakić i profesor Saša Ljevar.
Rakićeva je na početku izlaganja sa prisutnima podelila razočaranje činjenicom da se u našoj prosveti kreira simulacija obrazovanju. – U situaciji kada je obrazovanje kod nas postalo irelevantno, onda i ne čudi veoma mali broj nastavnika, dece i roditelja koji bi se borili za bolji status prosvete – istakla je profesorka Rakić. Ozbiljna država, a to može biti samo ona bez ove vlasti, mora obrazovanje shvatiti kao pitanje od najbitnijeg dugoročnog značaja. – Nama je i u društvu i u prosveti potreban svojevrstan “pokret otpora”, jer samo tako ćemo popraviti sadašnju katastrofalnu situaciju-zaključila je profesorka Olgica Rakić. Profesor Ljevar je u ime učesnika u protestu uputio podršku profesorima VI beogradske Gimnazije koji su već mesecima u štrajku a danas su najavili i početak štrajka glađu. – Kada prosvetni radnici moraju da štrajku glađu da bi se izborili za svoja prava, to je onda velika sramota i društva i države – istakao je Ljevar.
„Dodatni udar na kućni budžet potrošača“: Šta stručnjaci kažu o novom poskupljenju gasa od 1. novembra?
Razloge za najnovije poskupljenje gasa u Srbiji od 1. novembra ne treba tražiti u tržišnim uslovima već ih je nužno gledati kao posledicu kreditnog aranžmana koji je Vlada postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom a ono što je pouzdano je da će ta korekcija predstavljati dodatni udar na kućni budžet potrošača u uslovima ekonomske krize, smatra domaća stručna javnost
Podsećanja radi, Agencija za energetiku Republike Srbije odobriila je zahtev Javnog preduzeća “Srbijagas” da gas poskupi za 10 odsto od 1.novembra ove godine.
Nakon te odluke prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama iznosiće 4,54 dinara po kilovat satu bez poreza i taksi, odnosno 5,02 dinara po kilovat satu sa porezima i taksama.
S obzirom na to da je Srbija prošle godine sklopila povoljan dugoročni ugovor o snabdevanju ruskim gasom koji našoj zemlji omogućava veoma nisku cenu “plavog energenta” iz Rusije u iznosu od 310 do 408 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, a da nadležni tvrde da su formirane dovoljne rezerve gasa u podzemnom skladištu Banatski dvor (286 miliona kubnih metara) i skladištnim kapacitetima koje iznajmljujemo u Mađarskoj (200 miliona kubnih metara) postavlja se pitanje da li je, treće po redu poskupljenje “plavog energenta” za potrošače u Srbiji od početka godine, zaista bilo potrebno ili je isključivo posledica aranžmana sa MMF-om, kako bi u budžetu bilo dovoljno sredstava za redovnu otplatu odobrenih kredita.
Eksperti ističu da su nadležni, kada su donosili odluku o poskupljenju “plavog energenta” bili rukovođeni ispunjavanjem zahteva MMF-a po pitanju vraćanja kredita a ne parametrima vezanim za kretanja na tržištu.
Srbija naime ima dugoročan ugovor o uvozu ruskog gasa u iznosu od 2,2 milijarde kubnih metara po cenama među najnižim koje nudi Moskva. Preostalih 800 miliona kubnih metara potrebnih za redovno snabdevanje potrošača u našoj zemlji Srbijagas ruskom državnom gigantu Gaspromu plaća oko 790 do 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
Ta cena je znatno veća od one dogovorene dugoročnim ugovorom ali sa druge strane opet manja od tržišne cene “plavog energenta” na evropskim berzama.
Predsednik Pokreta za zaštiitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da su se nadležni odlučili na povećanje cene gasa isključivo zbog postignutog aranžmana sa MMF-om i da ne postoje ekonomski razlozi za korekciju.
– Poznato je da MMF traži da se u etapama podižu cene gasa i struje u Srbiji kako bi se obezbedila popuna budžeta, odnosno kako bi se omogućio redovan priliv sredstava iz kojih će se podmirivati dodeljeni krediti. Dakle, do poskupljenja nije došlo zbog ekonomske potreba za tim već kako bi se uvažila dinamika korekcije cena energenata u Srbiji koju zahteva MMF. Tako se teret inflatornog udara prebacuje na potrošače. Sasvim je sigurno da će poskupeti i struja što će u velikoj meri uticati na pogoršanje životnog standarda građana u uslovima ekomske krize. Na taj način će, u iznosu od čak dve trećine, biti anulirani efekti povećanja minimalne zarade, penzija i smanjenja cena određenih životnih namirnica – naglašava naš sagovornik koji dodaje da će veće cene energenata u velikoj meri otežati egzistenciju potrošača.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da će povećanje cene gasa za domaćinstva svakako povećati troškove života kao i da bi u narednom periodu trebalo očekivati i donošenje odluke o korekciji cena za privredu.
– Bojim se, a voleo bih da grešim, da će za privredu povećanje cene gasa biti u većem procentu od deset odsto što će dovesti do toga da zbog većih troškova vlasnici tih preduzeća podignu cene svojih proizvoda. Srbijagas ima povoljniju cenu ruskog gasa po osnovu dugoročnog ugovora a da li će cena za domaćinstva nakon poskupljenja 1.novembra biti dovoljna za poslovanje preduzeća zavisiće od toga po kojoj će ceni kupovati gas od Gasproma za količine koje nisu predviđene ugovorom. Te cene će opet biti niže od berzanskih. U konkretnom slučaju, kada je reč o korekciji cene za domaćinstva, jasno je da je ona, u prvom redu, bila motivisana obavezama preuzetim prema MMF-u vezanim za otplatu kredita – navodi naš sagovornik.
Podsećanja radi, gas je prvi put ove godine poskupeo, 1. januara kada je njegova cena za domaćinstva i male potrošače porasla za oko 11 odsto. Druga korekcija cene nastupila je 1.maja kada je “plavi energent” poskupeo za 10 odsto.