Francuski Ustavni savet saopštio je početkom marta da će se u prvom krugu predsedničkih izbora koji su zakazani za nedelju, 10. april boriti 12 kandidata, među kojima su neki bili kandidati i na prethodnim izborima.

Ukoliko niko od kandidata ne osvoji natpolovičnu većinu u prvom krugu, dvoje sa najvećim brojem glasova učestvovaće u drugom, koji će se održati dve nedelje kasnije. A pobeda u prvom krugu, iako sasvim neizvesna, mogla bi se jedino prognozirati aktulenom predsedniku Francuske, koji se bori za novi mandat, Emanuelu Makronu. 

Sam Makron zvanično je svoju kandidaturu za drugi mandat objavio nekoliko sati pre isteka roka. Uz njega, u trci za mesto budućeg predsednika je još 11 kandidata, među kojima su i četiri žene.

Ko su 12 kandidata za novog predsednika Francuske i kakva je njihova politika?

Emauel Makron

Makron je, nakon pobede na izborima 2017. godine, postao najmlađi pedsednik Francuske ikada. Sa te pozicije krenuo je njegov politički uspon, koji je usledio manje od godinu dana nakon što je pokrenuo politički pokret. Pet godina kasnije, sa 44 godine, on nastavlja da dominira francuskom politikom, a s uspehom se nametnuo i kao jedan od ključnih evropskih lidera. Ankete i procene analitičara predviđaju i da je spreman za reizbor. Na vlast je, pre pet godina, došao sa 66,1 odsto glasova pobedivši protivkandidatkinju krajnje desnice Marin Le Pen. 

Nakon dolaska na vlast, kako BBC piše, morao je da uplovi uzburkanim političkim vodama kako bi pogurao konzervatine reforme. On je kompanijama olakšao otpuštanje radnika, smanjio poreze i uveo oštre zakone o bezbednosti za borbu protiv terorizma. Bio je primoran da 2018. godine ukine porez na gorivo nakon višenedeljnih nemira izazvanih protestima žutih prsluka. 

Druge reforme, koje uključuju obećanje da će se stopa nezaposlenosti smanjiti sa preko 10 na sedam odsto do 2022. godine, pogođene su pandemijom koronavirusa, a trenutna stopa nezapslenosti je na 7,4 odsto. 

Stroga ograničenja koja su bila na snazi u Francuskoj zbog korone uglavnom su ukinuta, a Makron sada ulazi u novu predsedničku trku i to u trenutku dok igra dominantnu ulogu na evropskom nivuo po pitanju ruske invazije na Ukrajinu. 

U novoj kampanji, koja je potpuno obojena pitanjima rata u Ukrajini, Makron je najavio da će  raditi na poboljšanju reakcije Francuske u kontekstu globalne krize tokom rata u Ukrajini, ali i da će se boriti protiv nejednakosti. Najavio je i “veća ulaganja” i “više posla” za Francuze obećavajući porast broja zaposenih u narednom periodu. Rekao je da planira da nastavi da ulaže u francusku vojsku kao i da će se boriti protiv nejednakosti u pristupu školama i zdravstvenoj zaštiti.

“Nalazimo se na prekretnici kada možemo da napravimo stvarnu razliku”, rekao je Makron u svom obraćanju, obećavajući da će smanjiti poreze za 15 miliona evra godišnje. Upitan o motou svoje kampanje rekao je da želi da Francuzi budu “uopšte jači i srećniji”. Takođe, Makron se zalagao za prekid vatre u Ukrajini. Okupio je i lidere EU u Versajskoj palati kako bi razgovarali o sankcijama Rusiji.

Iako favorit, Makron i dalje ne treba da bude potpuno miran, a liderka krajnje desnice mu se samo nekoliko dana pre izbora približila na oko tri procenta razlike. Kako je pokazalo istraživanje “Haris interaktiv”, u drugom krugu bi odnos snaga mogao da bude 51,5 naspram 48,5 odsto, a iako neke druge ankete daju Makronu malo veću prednost, ona je i dalje premala da bi bila i potpuno sigurna.

Predviđa se da će oni ponovo ući u drugi krug, što inače ne bi bilo prvi put. Na poslednjim izborima 2017. godine Makron je upravo nju pobedio i postao predsednik Francuske.

I prema pisanju BBC, Makron ima velike šanske za pobedu a istraživanja javnog mnjena ga stavljaju daleko ispred glavnih rivala. U vreme rata u Evropi, na njega se i dalje gleda kao na nekoga ko ima jednu od važnijih uloga.

Marin Le Pen 

Na poslednjim predsedničkim izborima 2017. godine ona je bila rival Makronu. Njena porodica je decenijama bila sinonim za krajnju desnicu u Francuskoj. Međutim, pored aktuelnog predsednika ona ima još jednog rivala, desničara Erika Zemura koji je podelio pristalice Nacionalnog saveza. Kako su francuski mediji ranije prenosili, neki iz njegog tima prebegli su kod njega, a među njima se nalazi i njena nećaka. 

Inače, Le Pen je godinama ozbiljna politička figura u Francuskoj. Postala je evroposlanica pre nego što su se u njoj probudile ambicije da postene buduća predsednica Francuske. Nakon političkog poraza 2017. godine svoju stranku Nacionalni front je preimenovala u Nacionalni savez. Od tada je kreirala doslednu antiimagriconu i anti EU stav. Poznata je i po tome što je nekada izražavala divljenje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ali sada osuđuje njegovu invaziju na Ukrajinu, ali i upozorava da postoji rizik da se u Francuskoj osete posedice ruskih sankcija. Sada, obećava da će zaustaviti zloupotrebu prava na azil, a takođe nastoji da EU pretvori u savez nacija neosporan zakonima EU.

Inače, ovo je njena treća kandidatura za predsednika, nakon izbora 2012. i 2017. godine. Za sada se, prema anketama, nalazi na drugom mestu, odmah nakon Makrona, i nada se ovogodišnjoj pobedi.

Žan-Lik Melanšon

Najjači je kandidat levice, uporni kritičar ekomske politike Emanuela Makrona i istaknuti pristalica protesta žutih prsluka. Iako malo ko veruje da bi mogao da ode do predsedničkog mesta, on ipak vodi snažnu kampanju i sebe vidi kao “oštru kornjaču” koja će moći sve da pretekne u predsedničkoj trci, piše BBC. 

On je napustio novinarsku karijeru zbog levičarkse politike još 1970. godine. Kratko je bio ministar obzrovanja, a nakon toga je osnovao svoju levičarsku pstranku i postao evroposlanik. Dva puta se kandidovao za predsednika Francukske, a ovog puta obećava da će, ukoliko pobedi, smanjiti starosnu granicu za penziju na 60, dok sa druge strane Makron najavljuje povećanje te granice.  Kritičari ga optužuju da je previše popustljiv prema Putinu. Zalaže se i za napuštanjem NATO-a i da od Francuske napravi nesvrstanu državu.

Valeri Pekres 

Valeri Pekres u decembru prošle godine izabrana za kandidatkinju francuske desničarske stranke “Republikanci”. Ona je inače prva žena koju su konzervativci izabrali da bude njihov kadidat. Njene pristalice nazivaju je “najgorom noćnom morom” za aktuelnog predsednika. Čak su joj dodelili i epitet “buldožera” za kojeg, kako kažu, očekuju da unese novine u francusku političku scenu, prenosi Gardijan.

“Biću prva žena predsednica Francuske”, poručivala je ona na raznim skupovima dok je obilazila francuska sela i obećala da će dati sve od sebe da svoju stranku dovede do pobede.

Inače, više anketa ukazuje na pobedu Makrona, ali predsednički izbori u Francuskoj su tradicionalno nepredvidljivi. Primer za to je i sam aktuelni predsednik, koji je osnovao politički pokret samo nekoliko meseci pre izbora 2017. godine na kojima je pobedio. Upravo na to računaju i pristalice Pekers koji smatraju da i njen ženski status je osvežavajući za francusku političku scenu i ozbljan prkos Makronu. I ona sama je predstavila Makrona kao političara bez uverenja.

“Između mene i Makrona postoji više od razlike u političkoj liniji, postoji i razlika u karakteru. On ima samo jednu ambiciju a to je da udovolji, dok ja imam samo jednu strast – da završim posao”, rekla je ona budućim glasačima. Tada je sebe opisala kao “jednu trećinu Margeret Tačer i dve trećine Angela Merkel” i obećala da će povećati starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 i ukinuti hiljade radnih mesta u javnom sektoru ako bude izabrana za predsednicu Francuske.
Inače, na Pekres ne gleda samo Makron kao na pretnju. Ona se našla i na meti Marin Le Pen koja je svoju suparnicu opisala kao kao “kandidat koji najviše liči na Makrona”.

Prema poslednjim anketama, BBC navodi da se u početku smatrala glavnom preprekom Makronu, i zada “leti” između treće i pete pozicije. Njen govor na februarskom mitingu pred 7.500 pristalica francuska štampa je ismevala kao drveni i nespretan.

Erik Zemur 

Francuski pisac, esejista i nova zvezda poliitčka zvezda koji naginje ekstremnoj desnici. Zvanično je još 30. novembra objavio kandidaturu na ovogodišnjim predsedničkim izborima. 
Jevrejin iz siromašne porodice. Bivši novinar koji je nekoliko puta osuđivan zbog rasističkih stavova.

“On je neko ko dovodi u pitanju zvaničnu istoriju i istoriju Drugog svetskog rata. On je kandidat koji izaziva oprečne i žestoke reakcije. Dakle, on uvodi jednu vrstu radikalizma na političkoj sceni Francuske”, rekla je za Euronews Srbija Ana Otašević, spoljnopolitička komentatorka “Nedeljnika” i novinarka “Le Monde Diplomatique”.

Zbog kontroverznih stavova, Zemur je često bio predmet fizičkih napada. Poznavaoci francuske politike kažu da je upravo njegova spremnost da otvara škakljive teme i uz to da istrpi posledice – ono što ga je učinilo popularnim.

U početku je porastao u anaketama, nudeći nacionalizam koj se smatra čvršćim od onog koji nud Le Pen. Ona je zapravo osudila njegov plan o reimigraciji koja podrazumeva deportalicju 100.000 imigranata svake godine, posebno u Alžir, Marko i Tunis. 

Svoju predsedničku kampanju je napravio po uzoru na kampanju bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa gde je kritikovao političke elite. Prema pisanju BBC-ja ima manje šanse od Le Pen što se pobede tiče, jer birači krajnje desnice ipak nju vide kao održiviju kandidatkinju.

Janik Žado 

Janik Žado, istaknuti je član francuske stranke Zelenih i poslanik u Evropskom parlamentu. On je ranije u intervjuu za pariske “Nedeljne novine” obećao da će umanjiti uticaj predsednika na državne institucije i istakao da posebno želi uspostavljanje sedmogodišnjeg predsedničkog mandata umesto petogodišnjeg kao i neobnovljivost fukcije predsednika i bolju podelu vlasti sa Narodnom skupštinom, prenosi pariski “Mond”.

Žado je pokušao da privuče francuske stranke leve orijentacije i s njima uspostavi novi politički blok, ali nije uspeo da dobije podršku levice za svoj program i kandidaturu na predsedničkim izborima.

On želi da Francuska prestane sa snabdevanjem nuklearne energije u roku od 20 godina, i to u vreme kada je Emanuel Makron podržao planove za izgradnju još šest nukelarnih reaktora, pište BBC. Takođe, zalaže se za instalaciju solarnih panela na većini zgrada. 

An Idalgo

Još jedan levičarski kandidat, ali i gradonačelnica Pariza An Idalgo. U glavnom grad u Francuske postala je poznata jer se “uhvatila u koštac sa saobraćajnim zagađenjem Pariza”, tako što je naredila da se naprave trake isključivo za bicikliste, skutere i ljude koji trče, dok je periferija ostala rezervisana isključivo za mororna vozila. Van Pariza poznata je i po tome da se ne snalazi najbolje i sa gradskim budžetom, čiji se dug udvostručio otkako je došla na tu funkciju. 

Politiko podsća da je ona najvila u septembru, a zvanično postala predsednički kandidat socijalista u oktobru, ali da od tada nije uspela da napreduje. Njeni prethodnici takođe nisu imali većeg uspeha na ranijim izborima pa je kandidat socijalista na predsedničkim izborima Benoa Amon 2017. godine ostvario najniži rezultat od čest odsto u prvom krugu.

Fabian Rusel

Prvi kadidat komunista u poslednjih 15 godina. Prema pisanju BBC, upravo ga je njegov harizmatičan pristup i doveo do kandidature. Pozvao je na nacionalizaciju francuskih banaka i povećanje plata za javne službenike, uključujući medicinske sestre i nastavnike.

Natali Arto 

Školska nastavnica sa periferije Pariza, koja se dva puta kandidovala za predsednika stranke krajnje levice “Borba radnika”, ali još uvek, piše BBC, nije privukla veliku pažnju ni više od jedan odsto glasova. Do sada se samo javno oglašavala da je protiv invazije Rusije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

Filip Putu

Putu je bivši radnik fabrike automonila i zalaže se za Novu antikapitalističku partiju i preraspodelu bogatstva. On je sin poštara, i ovo nisu njegovi prvi predsednički izbori. Bio je kandidat i 2012. godine.

Žan Lasal

Jednom je štrajkovao glađu u znak protesta zbog zatvaranja fabrike, a kasnije prepešačio vie od 6.000 kilometara po Francuskoj kako bi razgovarao sa ljudima. Kao vođa pokreat “Oduprite se” zagovarao je francuske demonstracije protiv Makrona i to u žutim prslucima. Pozivao je i na ponovno pregovaranje o sporazumima u EU kao i na povlaenje iz NATO-a.

Nikolas Dupont Aigan 

Libertarijanac koji je napustio mejnstrim desnicu da bi osnovao partiju “Francuska ustaje”. Makrona vidi kao “javnu opasnost” za Francusku i protivi se EU kao i ograničvanju koja su do sada bila na snazi zbog epidemije koronavirusa i podržava savez Francuske sa Rusijom.

Euronews Srbija

izbor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/43250/krece-trka-za-novog-predsednika-francuske-ko-ce-na-crtu-makronu-na-listicu-12-kandidata-medu-kojima-i-cetiri-zene/vest

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/43250/krece-trka-za-novog-predsednika-francuske-ko-ce-na-crtu-makronu-na-listicu-12-kandidata-medu-kojima-i-cetiri-zene/vest