Zvaničnica svetske organizacije, sa više od dve decenije rada u humanitarnom i razvojnom sektoru, ukazala je da bi se, čak i ukoliko šetnja bude otkazana, moglo dogoditi da ljudi izađu na ulice. To bi, kako kaže, u kontekstu bezbednosti, stvari moglo učiniti još komplikovanijim.

“Sama šetnja i čitava nedelja posvećena Prajdu predstavljaju fantastičnu prilika da Srbija i Beograd prikažu da u njima postoji sloboda u svakom smislu. Bilo bi šteta i greška ukoliko bi ta prilika bila uskraćena državi i građanima – isključivo zbog postojanja manjine zaglavljene u sopstvenim uverenjima ili onih kojima je iskjučivo stalo do sopstvene političke dobiti. U srednjem roku, to bi naštetilo zemlji i nije vredno zarad kratkotrajne političke dobiti”, rekla je Žakob u intervjuu Glasu Amerike.

Ona podseća da se u Srbiji šetnje i prateći događaji u okviru Prajda nesmetano održavaju tokom poslednje decenije.

„Mislim da ovogodišnji dogašaj predstavlja svojevrsnu kulminaciju – priznanje da je reč o važnoj temi za ovu zemlju. Pre dve-tri godine vlasti i cela zajednica su se obavezali na održavanje Evroprajda i ovo je prvi put da se ta manifestacija održava u jednoj zemlji Jugoistočne Evrope. Reč je o velikom događaju i prilici iz mnogo različitih perspektiva. Uz to, u Srbiji postoji prilično brojna LGBT zajednica – koja treba da bude prepoznata. U godinama koje dolaze – borba za njihova prava će nastaviti da prevladava”, ukazala je sagovornica Glasa Amerike – istakavši da je Evroprajd manifestacija koja prevazilazi samu šetnju.

“To je prilika da se prikaže šta je do sada urađeno – kao i šta još nedostaje u smislu ostvarenja jednakosti prava za sva ljudska bića. To su, prema mom mišljenju, ključni razlozi za organizovanje i održavanje Evroprajda”, kaže Žakob – očekujući da će se glavni grad Beograda prikazati kao, kako kaže, prestonica Evrope.

Glas Amerike: Kako tumačite inicijativu vlasti Srbije da, kako navode, odlože ili otkažu Evroprajd šetnju – što deo LGBT zajednice u Srbiji, Evropi i svetu tumači kao zabranu?

Žakob: Evroprajd još nije otkazan. Tako nešto je saopšteno, ali pripreme se nastavljaju – ne samo za događaje koji se održavaju tokom cele nedelje: konferencije o ljudskim pravima, pozorišne predstave, već i za najvidljivije događaje – poput koncerta i marša. Takođe, smatram da bi svi mi koji o tome govorimo, uključujući politička rukovodstva, trebalo da se uzdržimo od dolivanja ulja na vatru. Treba govoriti o tome šta Prajd znači, ali tako da zbližavamo ljude, a ne da ih razdvajamo. Nalazimo se u zemlji i regionu kome nisu potrebne teme koje polarizuju – potrebno je raditi na društvenom pozvezivanju. Bez obzira na to koliko je tema osetljiva ili teška za pojedine zajednice – potrebno je da se postaramo da omogućimo prostor za angažovanje, a ne razloge za podele društva. Deluje mi da postoji usredređenost na sam marš dok je Evroprajd ustvari priča o ljudskim pravima. Ako se okrenemo malo više prema zakonitosti – ukidanje, odlaganje ili zabrana događaja u okviru Prajda definitivno bi značilo kršenje slobode izražavanja i okupljanja. Reč je tu o osnovnim pravima određenim Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima – definisanim Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Znate, postoji raznolik međunarodni i nacionalni pravni okvir koji daje apsolutno mogućnost bilo kome da demonstrira na ulicama. U Srbiji je u prošlosti šetnja četiri puta zabranjivana što je Ustavni sud proglašavao neustavnim. To je na lokalnom nivou u to vreme bilo veoma važno – iako nije bilo toliko vidljivo na međunarodnom planu. Ipak, zabrane su označene kao neustavne. Ovaj konkretan Prajd je zvanično registrovan – planiran je već duže vreme. Njegovo otkazivanje ne bi bio koherentan signal. Takođe, Prajd ne bi trebalo povezivati sa političkim događajima i davati mu politički kontekst. On je sam po sebi važno pitanje – pogotovo po društvo.

Glas Amerike: Kakve bi posledice eventualno otkazivanje ili zabrana imali po ljudska prava u Srbiji i njihovu percepciju na međunarodnom planu?

Žakob: Jasno je da manifestacija izaziva veliko interesovanje brojnih stranaca i visokih zvanica. Najavljen je dolazak nekoliko evropskih zvaničnika i ministara. Trenutna situacija doprinela je da se vidljivost i interesovanje za Evroprajd znatno uveća. Uticalo je na to da je sve više zainteresovanih da prisustvuju. Bilo da je reč o domaćim ili stranim gostima. Ta tema je mnogo vidljivija i u medijima, bilo nacionalnim ili lokalnim, koji nisu bili previše zaintresovani za prava LGBT zajednice. Izveštavanje jeste pomalo senzacionalno, ali daje priliku LGBT zajednici da bude vidljivija. Da ukaže šta je njena realnost, zašto je značajno da bude domaćin manifestaciji i ukažu na značaj zaštite njihovih prava. Iskreno,mislim da bi za Srbiju bilo katastrofalno da otkaže šetnju i da se ona ne održi. Tako nešto bi bilo veoma vidljivo – jer je to pitanje kojim se bave međunarodni mediji. To bi bila glavna vest brojnih stanica i internet portala. Ako se to dogodi – biće to vrsta negativne reklame za Srbiju koja joj nije potrebna. Kada je reč o šetnji – iz godine u godinu ima više učesnika – jer se ljudi osećaju bezbednije. Nema informacija da je tokom prethodnih godina bilo incidenata u smislu narušavanja bezbednosti učesnika. Mislim da su stvari ove godine preuveličane iz pogrešnih razloga i potrebno je naći prostor da različite strane uspostave razumevanje i smire situaciju. Da razgovaraju o zaštiti prava, a ne temama vezanim za politiku. Mislim da je važno diskutovati o narativu zasnovanom na tezi o različitim vrednostima. Ljudima koji tvrde da žive po tradicionalnim i porodičnim vrednostima – što predstavlja, prema mom mišljenju, lažni narativ. LGBTI zajednica se zalaže za iste vrednosti – žele da imaju porodice, ljubav, prijateljstvo, pristojne poslove. Njihovo poreklo je isto. Razlika je samo u konfiguraciji, ali su vrednosti identične. Mislim da se zaista radi o opasnom narativu u vezi sa sistemom vrednosti – jer se tu uopšte ne radi o tome. Sada je pažnja usredređena na LGBTI populaciju, sutra će biti na migrante, nakon toga na nešto drugo. Realnost je da se svet menja i suština života je u promenama i evoluciji i mislim da je najvažnija vrednost koju treba promovisati – jednakost, prava i bezbednost za sve.

Glas Amerike: Protivnici Evroprajda, tradicionalisti, konzervativci i desničari, bez ikakvih ograničenja protestuju u prestonici Beogradu. Uskoro će biti održan još jedan protestni marš, a postoje i najave okupljanja i za 17. septembar kada treba da se održi Evroprajd šetnja. Kako vidite sve to?

Žakob: Prvo, ponoviću da Prajd šetnja nije otkazana. Dakle, za sada je i dalje omogućena sloboda okupljanja. Naravno, to je potrebno da postoji i za ljude suprotne orijentacije. Slika sa ulica predstavlja prikaz različitih gledišta u Srbiji. Poslednja, prošlogodišnja istraživanja javnog mnjenja, pokazala su da polovina građana Srbije smatra da je LGBTI zajednica najdiskriminisanija. Dakle, postoji svest i prihvatanje velikog dela stanovništva da tu postoji problem i da je to zajednica koja se bori. Uvek kada imate grupu ljudi koja protestuje – to završi u medijima. Međutim, nisam sigurna da ono što vidimo na ulicama Beograda verno predstavlja mišljenje većine građana Srbije. U vezi sa održavanjem dva okupljanja 17. septembra, od organizatora Evroprajda, koji su veoma smireni i dobro organizovani, čujem da očekuju od institucija da odigraju ključnu ulogu – policije i Ministarstva unutrašnjih poslova. U iskušenju sam da kažem da bi najbolje bilo da se održe oba okupljanja, naravno, ne nužno jedna pored druge. To bi značilo da u Srbiji ima prostora za slobodu izražavanja – što bi bio uvod za uspostavljanje dijaloga. Naravno, u realnosti ukoliko bi se održala oba okupljanja, moglo bi biti sukoba. U vezi sa tim – pozivamo gradske i državne političke lidere na smirivanje strasti. Jer, ukoliko nedelju uoči Evroprajda medije preplave zapaljivi izveštaji to će zaista pojačati tenzije. A, to nikome ne treba.

Glas Amerike: Uzimajući u obzir sve što se dogodilo i izrečeno do sada – da li vlasti Srbije pružaju vrstu podrške protivnicima šetnji tokom Evroprajda na uštrb seksualnih manjina u Srbiji?

Žakob: Ne mislim da državno rukovodstvo podržava ovu ili onu stranu. Treba imati u vidu jedan ključni element – da se u ovoj zemlji javno deklarisana gej osoba nalazi na mestu premijera. Kao i da je upravo ponovo imenovana na tu funkciju. Dakle, u smislu dobre političke prakse na političkoj sceni i vidljivosti…

Glas Amerike: Oprostite što vas prekidam – deluje da od 2017, kada je prvi put Ana Brnabić imenovana za premijerku, nije bilo napretka u vezi sa pravima gej populacije, istopolnim brakovima ili usvajanjem dece… Na funkciji je bezmalo pet godina, je li tako?

Žakob: Nisam u mogućnosti previše da govorim o učinku premijerke. Imala je dosta toga na svojoj agendi – možda je bio njen lični ili politički izbor da u tome ne vodi glavnu reč. Njen izbor na funkciju pokazuje da je u ovoj zemlji sve moguće. Njenom imenovanju se niko nikad nije protivio, niti je bilo nasilja ili nekih većih uvreda u diskusijama sa njom. Zato to kažem.

Glas Amerike: Možete li se saglasiti da je bilo poboljšanja u vezi sa pravima LGBT populaciije u poslednjih pet godina? Njeni pripadnici tvrde da se suočavaju sa istim problemima koje su imali pre njenog imenovanja, a sada postoji mogućnost i da marš Ponosa bude zabranjen ili otkazan – što je scenario koji se dešavao pre 10 godina?

Žakob: Tačno, ali nisam upoznata sa tim da se radi o njenoj odluci. Davala je izjave kojima je pokušavala da otvori prostor za neku vrstu pregovora. Sigurna sam da nije promovisala bilo šta u vezi sa tim konkretnim planom vlasti. Mislim da je tokom poslednjih pet godina bilo određenog napretka na LGBT agendi – donet je Zakon o zabrani diskriminacije kojim je proširen pojam diskriminacije. Diskusije o istopolnim partnerstvima su otpočele, ali to pitanje još nije rešeno. Svesni ste da u Srbiji nekoliko meseci posle izbora nije bio formiran parlament, kao i da se još očekuje izbor Vlade. Dakle, tokom ovih šest meseci, bilo je skoro nemoguće baviti se osetljivim temama i usvojiti zakone u vezi sa njima.

Glas Amerike: Izgleda li vam da u Srbiji, ostavimo sad po strani premijerku, postoji politička volja u samom političkom sistemu da se poboljša položaj LGBT zajednice?

Žakob: Mislim da postoji deo političke zajednice koji je posvećen tome. Ministarka za ljudska i manjinska prava ta pitanja je promovisala kroz dijalog. Formirana je i radna grupa u vezi sa istopolnim zajednicama sa kojom sam sarađivala. Svesna sam koliko je bila posvećena tom pitanju. Prisustvovala sam brojnim diskusijama sa mnoštvom argumenata. Kretali smo se u pravom smeru – doduše nedovoljno brzo, ali se to događalo. Mislim da ovo što se sada događa nije dobro i sigurno je bilo neočekivano. Prema mom mišljenju, najave o odlaganju ili otkazivanju su bile taktička greška. Nadam se da će održati čitava nedeljna manifestacija, kao i šetnja – i da će to biti prilika da ponovo otvorimo diskusiju. Aktuelna situacija nam je pokazala da i dalje ima snažnog otpora. Potrebno je da se pozabavimo tim otporom koji je najčešće zasnovan na političkoj borbi za prevlast, a ponekad i u neznanju – nerazumevanju pravih tema.

Glas Amerike

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/koordinatorka-un-srbija-ne-sme-sebi-dozvoliti-da-zabrani-prajd-ako-se-setnja-otkaze-ljudi-mogu-izaci-na-ulice/