Konkretni rezultati Otvorenog Balkana: Sporazum o priznavanju diploma i elektronska naplata putarine bez čekanja
Potpisivanjem memoranduma o uzajamnom priznavanju diploma i naučnih zvanja u visokom obrazovanju, o turizmu, o kulturi i o saradnji poreskih uprava i zajedničkom konferencijom za medije učesnika i gostiju iz BiH i Crne Gore okončan je samit Otvoreni Balkan u Ohridu
Potpisivanjem memoranduma o uzajamnom priznavanju diploma i naučnih zvanja u visokom obrazovanju, o turizmu, o kulturi i o saradnji poreskih uprava i zajedničkom konferencijom za medije učesnika i gostiju iz BiH i Crne Gore okončan je samit Otvoreni Balkan u Ohridu.
Premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski je izrazio zadovoljsto što je bio domaćin dvodnevnom skupu.
“Ohrid nas je ujedinio za dobrobit svih naših naroda. Imamo jasne poruke i SAD i EU, njihova je podrška direktna i jaka, radimo na razvoju i boljem životu naših naroda. Zemlje regiona moraju da postanu članice EU i zato otvaramo nova poglavlja u oblasti saradnje”, rekao je Kovačevski.
On je naveo da će zahvaljujući danas potpisanom sporazumu biti moguće da automobili koristeći elektronsku naplatu ne čekaju na naplatnim rampama u regionu. To znači da će građani Srbije sa tagovima za putarinu moći da prođu rampe bez stajanja i u Severnoj Makedoniji, rekao je Kovačevski na zajedničkoj konferenciji za medije lidera Otvorenog Balkana.
“Tako ćemo smanjiti gužve na naplatnim rampama i olakšati građanima”, istakao je Kovačevski.
Naveo je da je ovaj samit u Ohridu bio veoma produktivan i doneo nove ideje za saradnju. Kovačevski je zahvalio privrednim komorama i međunarodnoj zajednici na podršci.
“Spremamo se za sajam vina i hrane, dogovorili smo da ćemo zajedno se suočiti sa energetskom krizom. Prvi put su tu i predstavnici Crne Gore i Bosne i Hercegovine i cela međunarodna zajednica. Ako se razumemo, ne znam zašto ne bismo uspeli. Neka Zapadni Balkan postane otvoreni Balkan”, rekao je Kovačevski.
Kovačevski: Otvoreni Balkan nije zamena za EU
Kovačevski je, odgovarajući na novinarsko pitanje rekao da Otvoreni Balkan nije zamena za EU, ali i da EU dosad nije ispunila svoja obećanja, a da građanima treba obezbediti bolji život.
“Kao država imamo obavezu da obezbedimo bolji život za građane, bolju infrastruktu i bolji politički sistem. Građani Severne Makedonije ne mogu biti taoci iščekivanja datuma za EU. To ne zavisi od nas, mi naš posao imamo završen sa četiri pozitivna izvestaja Evropske komisije i 45 odsto usaglašenog zakonodavstva sa EU”, rekao je Kovačevski.
Kovačevski je naglasio da je za Severnu Makedoniju orijentacija ka EU i članstvo u NATO nesporno, da su u vezi s tim donete odluke koje su bile teške za građane, a da EU do sada nije ispunila svoja obećanja.
“Otvoreni Balkan je originalna, organska inicijativa tri zemlje, bazirana na evropskim vrednostima, jer građani naše tri zemlje, a verujem i ostalih zemalja, imaju prava da žive na osnovu evropskih vrednosti i sarađuju među sobom”, naveo je Kovačevski.
Ocenio je da Otvoreni Balkan nema lioših strana, jer polazi od potreba građana i privreda u regionu.
Vučić: Nastavak razgovora o krizi u video-formatu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo da su u pitanju velike stvari koje su donele ogromne promene u prethodnom periodu.
On je za sledeću nedelju najavio video konferenciju i nastavak razgovora o krizi u svetu.
“Zadovoljan sam što smo razgovarali o svim otvorenim pitanjima. Da me dobro razumeju svi, ne može to odmah da donese rezultat, ali biće svakog dana sve više vidljivo. Moramo da vidimo kako još da uprostimo procedure na granici, borićemo se za bolji život naših građana. U nekoliko rečenica da sumiram: dosta toga smo postigli, ako analizirate danas i ekonomske odnose, nemamo bilateralne otvorene probleme, to su velike stvari koje su donele ogromne promene u prethodnom periodu”, rekao je Vučić.
Odgovarajući na novinarsko pitanje da li ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov koji podržava Otvoreni Balkan u toj inicijativi favorizuje Srbiju ili i druge države te inicijative i da li je Rusija “kum” Otvorenog Balkana Vučić je rekao da inicijativa Otvoreni Balkan pripada balkanskim narodima i da u pripremi ideje niko drugi nije učestvovao nego Zoran Zaev, Edi Rama i on.
“Bili smo prisutni samo Edi, Zoran i ja kada smo doneli odluku o osnivanju Otvorenog Balkana, ne stidim se politike koju vodi Srbija i ponosan sam na nju i ne stidim se tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom. Niko osim nas nije učestvovao u pripremi Otvorenog Balkana”, istakao je Vučić.
Ukazuje da je to ideja ljudi koji hoće da sarađu, a ne da traže mane drugome, koji hoće budućnost u zajedništvu i ne traže drugome dlaku u jajetu.
“Koji hoće da poljoprivrednici budu zadovoljniji, jer mogu više da izvezu, da imamo više turista, da i jedni i drugi tako živimo bolje, a ne da razmišljamo kako ćemo da napakostimo jedni drugima, već šta možmeo dobro da uradimo”.
Rama: Rođen kao ideja trojice, postao Otvoreni Balkan za sve
Albanski premijer Edi Rama je naveo da se Otvoreni Balkan rodio kao ideja trojice, ali je postao otvoreni Balkan svih građana i uvek će sve više i više pripadati svima.
“Dovoljno je doći autom do Ohrida i da pređete granicu i carinu i da primetite promene, gde na jednoj tabli piše zeleni koridor”, rekao je Rama.
Kako kaže, veliko je olakšanje što su zidovi srušeni i lakše je kretanje.
“Mi ćemo, kako je i rekao predsednik Vučić, formirati radnu grupu za krizu i konkretna rešenja jer će duboka kriza, koja će po svemu sudeći biti još dublja, tražiti izdržljivost i posvećenost svakoj državi”, rekao je Rama.
Ističe da će zajednička grupa odmah započeti s radom. Kako kaže, nakon toga, sledeća sesija će biti u Albaniji, gde će tema biti energetika.
Tegeltija: BiH je potreban Otvoreni Balkan
Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija koji je skupu prisustvovao u ulozi posmatrača je rekao da je posle današnjih sastanaka i sporazuma još sigurniji da BiH mora da postane deo ovog projekta.
Tegeltija je na završnoj konferenciji za novinare nakon Samita rekao da je u BiH, gde ljudi rade i zarađuju za svoj život, potreban Otvoren Balkan, ali da o tome nije donesena politička odluka.
“Učiniću sve kako kamioni ne bi stajali na granicama. Odgovornost je na nama, hvala što držite otvorena vrata, što ne postavljate uslove i rokove, mi to cenimo”, rekao je Tegeltija..
Istakao je da političari u BiH moraju doneti odluku o priključenju Otvorenom Balkanu, jer, kako je kazao, nemaju pravo da rade na štetu rudara, privrednika, poljoprivrednika i svih koji proizvode raznu robu i pokušavaju da je izvoze na inostrano tržište.
On je, odgovarajući na novinarsko pitanje o tome zašto BiH nije deo Otvorenog Balkana, naveo da će upotrebiti svu svoju sposobnost i energiju da uveri BiH da Otvoreni Balkan donosi dobro i poslovnoj zajednici i građanima.
“Pred nama je da donesemo našu političku odluku, o razlozima zašto je nema je teško govoriti jer niko javno nije izašao rekao zašto je protiv Otvorenog Balkana. Danas je bio jedan pokušaj da se odluka uvrsti u sednicu Predsedništva, donesena je odluka da se ta tačka dnevnog reda ne uvrsti. Siguran sam da će poslovna zajednica i javnost izvršiti adekvatan pritisak. To je isključivo naše unutašnje pitanje”, rekao je Tegeltija.
Abazović: “Novo lice Zapadnog Balkana”
Premijer Crne Gore Dritan Abazović je konstatovao da je ono što se dešavalo na Ohridu “jedno novo lice Zapadnog Balkana”.
“Sve teme koje su tretirane isključivo se odnose na životni standard građana regiona. Bilo da se radi o turizmu, energetici, aktuelnoj krizi u Evropi, infrastrukturnim projektima… Ovo je novi pristup, predstavlja totalni zaokret od onoga što su do sada bile tretirane teme i apelujem da naredni put ne bude nas pet, već šest. Balkan open svaki put treba da ima sve više učesnika i lidera i da konačno radimo one stvari koje građani od nas očekuju. Mislim da ova slika šalje poruku u region. Voleo bih da ovaj isti sastav, pojačan sa šestom državom vidimo uskoro u Crnoj Gori. Mi smo zainteresovani za saradnju, naša ruka prijateljstva je pružena”, rekao je Abazović.
Potpisani sporazumi o saradnji
Pre završne konferencije za medije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Dimitar Kovačevski i Edi Rama potpisali su Sporazum o saradnji na Zapadnom Balkanu u oblasti međusobnog priznavanja diploma i naučnih ocena izdatih na visokoškolskim ustanovama i drugim ovlašćenim institucijama.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, ministarka kulture Severne Makedonije Bisera Kostadinovska-Stojčevska i ministarka kulture Albanije Elve Margariti potpisale su Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti kulture na Zapadnom Balkanu, u cilju promovisanja kulturne raznolikosti, međukulturnog dijaloga i međusobnog razumevanja. Ministri kulture Memorandum su potpisali u nameri da se proširi regionalna saradnja, podstakne kulturni razvoj i ulaganje u sektor umetnosti i kulture i zapošljavanja umetnika na Zapadnom Balkanu
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tajana Matić potpisala je Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti turizma između naše zemlje, Albanije i Severne Makedonije. Potpise su stavili i ministarka turizma i životne sredine Albanije Mirela Kumbaro Furki i ministar ekonomije Severne Makedonije Krešnik Bekteši.
Direktorka Poreske uprave Srbije potpisala je Memorandum o razumevanju o saradnji poreskih uprava na Zapadnom Balkanu.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.