Baltičke zemlje su među onima koje najvatrenije podržavaju evropske sankcije protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu. Zahvaljujući odluci jedne od njih, odnosi između Rusije i EU postali su još komplikovaniji. Pre nekoliko dana, Litvanija je zabranila železnički prevoz ruske robe koja je pod EU sankcijama perko njene teritorije do Kalinjingrada, ruske enklave, što je dovelo do novih razmena oštrih reči i do pretnji kontra-merama.
“Transport putnika i dobara koje nisu pod sankcijama do i od Kalinjingradske oblasti nastaviće se bez problema. Litvanija nije nametnula nikakve jednostrane, individualne ili dodatne restrikcije na transport. Litvanija konstatno primenjuje EU sankcije, koje se nameću u različitim vremenskim periodima i ne stupaju na snagu sve u isto vreme”, saopšteno je iz litvanskog ministarstva spoljnih poslova.
Na listi sankcija EU nalaze se ugalj, metali, građevinski materijali i napredna tehnologija, a guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alikanov je saopštio da će zabrana obuhvatiti oko 50 odsto proizvoda koje ovaj grad uvozi. Embargo koji je Litvanija uvela 18. juna posebno je značajan zbog važnosti koju Kalinjingrad ima za Rusiju.
Kada je zabrana tranzita robe pod EU sankcijama uvedena, Alikanov je rekao da nema potrebe za panikom i da će trajekt od Sankt Peterburga preuzeti deo obaveza u vezi sa prevozom robe. Međutim, stanovnici su, čini se, bili uznemireni, jer su internetom krenuli da kruže video-snimci na kojima se vide velike gužve u supermarketima i određenim radnjama.
Naime, u pitanju je jedina ruska luka na Baltičkom moru koja nije zaleđena koje god doba godine da je u pitanju, a strateška lokacija ovog grada dozvoljava brodovima da izbegnu putovanje Severnim ledenim okeanom. Takođe, tu se nalazi štab ruske Baltičke flote, jer lokacija Kalinjingrada dozvoljava Rusiji da ima flotu koja je usidrena “iza leđa” NATO, čiji je jedan od članova i Litvanija.
Kalinjingrad je lučki grad, koji se nalazi na jugozapadu Litvanije – iako se nalazi na njenoj teritoriji, zapravo pripada Rusiji, što je dogovoreno na Postdamskoj konferenciji posle Drugog svetskog rata. Tačnije, tada je Kalinjingrad pripao Sovjetskom savezu, a kasnije je ostao pod kontrolom Rusije, iako ga od Moskve deli više od 1.000 kilometara.
Pre nego što je Drugi svetski rat počeo, ovaj grad bio je najveći istočni grad Nemačke, i zvao se Kenigsberg. Međutim, krajem jula i početkom avgusta 1945. godine, lider SSSR Josif Staljin, britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD Hari Truman iscrtali su novu “kartu Evrope”, i u Postdamu je odlučeno da Kenigsberg pripadne Sovjetskom savezu.
Ime grada je promnjeno u čast Mihaila Kalinjina, boljševičkog revolucionara, a umesto nemačkog stanovništva došli s Sovjeti. Na primer, bivša supruga aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina, Ljudmila Putina, rođena je upravo u Kalinjingradu 1958. godine, prenosi Gardijan.
Međutim, raspad Sovjetskog saveza značio je da Kalinjingrad mora da se oslanja na svoje evropske komšije za određene usluge – tako, na primer, umnogome zavisi od Poljske i Litvanije kada je u pitanju uvoz hrane, ali veći deo dobara i dalje dolazi iz Rusije.
Svake godine kroz Litvaniju, uglavnom prugom, više miliona tona nafte, uglja i drugih sirovina dopremi se to ove ruske enklave. Mesečno, oko 100 ruskih teretnih vozova prođe Litvanijom.
Moskva preti uzvratnim merama, Viljnus kaže da je “spreman”
U Moskvi, naravno, nisu bili zadovoljni novim potezom litvanske vlade. Portparol Kremlja je za embargo na prevoz robe do Kalinjingrada rekao da je “nezakonit i bez presedana”, a iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova su saopštili kako zahtevaju da se zabrana ukine što pre, a da u protivnom zadržavaju pravo na “uzvratnu akciju”.
Ministarstvo je naglasilo da Rusija na taj potez Litvanije gleda kao neprijateljski, navodeći da je prekršila međunarodne pravne obaveze, odnosno Zajedničku izjavu EU i Ruske Federacije iz 2002. godine o tranzitu između Kalinjingradske oblasti i ostatka Ruske Federacije.
“Ukoliko se tranzit robe između Kalinjingradske oblasti i ostatka Rusije preko Litvanije ne obnovi u potpunosti, Rusija zadržava pravo da preduzme mere za zaštitu svojih nacionalnih interesa”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva, nakon što je na razgovor pozvana litvanska otpravnica poslova Virdžinija Umbrasena.
Oglasio se ovim povodom i Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je rekao da su litvanski “neprijateljski potezi” pokazali kako Rusija ne može da veruje Zapadu, i istakao je da se “spremaju adekvatne kontra-mere koje će stupiti na snagu u bliskoj budućnosti, a njihove posledice će imati negativan uticaj na narod Litvanije”.
Litvanska premijerka Ingrida Simonite je na ovo odgovorila primedbom kako je “ironično da se o navodnom kršenju međunarodnih ugovora čuje od zemlje koja je prekršila svaki mogući međunarodni ugovor”, i još jednom je dodala kako “nema blokade Kalinjingrada, već samo primene sankcija koje je odredila Evropska unija”.
Slično tome, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda istakao je da će “Litvanija biti spremna ukoliko je Rusija isključi iz regionalne elektro-energetske mreže, kao kontra-meru zbog zabrane tranzita robe pod sankcijama EU, ali da se ne očekuje vojna konfrontacija”, izjavio je danas za Rojters predsednik te zemlje Gitanas Nauseda.
Na razgovor u Moskvi je, iz istog razloga, pozvan i ambasador EU u Rusiji Markus Ederer, a visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj odbacio je tvrdnje Rusije da Litvanija primjenjuje sopstvene, nacionalne sankcije blokiranjem tranzita određene robe do Kalinjingrada, i naveo da su u pitanju sankcije EU.
“To je čista propaganda. Litvanija ne preduzima i ne sprovodi svoje jednostrane nacionalne sankcije protiv Rusije, nego sankcije koje je uvela Europska unija”, izjavio je Borelj na konferenciji za novinare u Luksemburgu, nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. On je podsetio da je EU uvela zabranu tranzita preko svoje teritorije za određenu robu i da Litvanija postupa u skladu s njima.
Suvalki koridor – “najopasnije mesto na planeti”
Pored toga što ima veliki ekonomski značaj, Kalinjingrd je, kao ruska teritorija, veoma važan i zbog toga što predstavlja “prozor” Rusije usred NATO zemalja. Suvalki koridor (nazvan po gradu u Poljskoj) dužine oko 100 kilometara, predstavlja jedinu kopnenu vezu između Poljske i Litvanije, a briselski Politiko ga naziva “najopasnijim mestom na planeti”.
Još kada je NATO rasporedio dodatnih 40.000 trupa na istok kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Litvanija je u sklopu te akcije aktivirala vojnu bazu u Rudninkaju, udaljenom od Suvalki koridora oko 125 kilometara.
Od ovog koridora do Kalinjingrada, međutim, postoji direktan kopneni put, pa zbog toga postoje određene zabrinutosti. Iako, ruku na srce, niko od ruskih zvaničnika nije otvoreno spomenuo bilo kakvu vojnu akciju, trenutna dešavanja dovoljna su da svi u Litvaniji budu na oprezu.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.