Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko košta pregled na magnetnoj rezonanci u unutrašnjosti Srbije: Na listama čekanja na hiljade građana

Nije tajna da ko dobije uput za pregled na magnetnoj rezonanci u nekoj od državnih zdravstvenih ustanova, ne zna da li da plače ili da počne da skuplja ogroman novac da plati to snimanje privatniku. Negde košta i 60.000 dinara, kao što je to slučaj u Novom Sad

Published

on

Nije na odmet reći da se do tog aparata stiže posle brojnih snimanja, analiza i pregleda koji nisu jasno potvrdili sumnju na određenu dijagnozu, obično, neke teške bolesti.

Zvanične liste čekanja na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) neumoljivo pokazuju stanje u unutrašnjosti Srbije za gradove koje smo obišli, a čije su zdravstvene ustanove poslale ažurirane podatke. Naravno, pod uslovom da uopšte imaju magnetnu rezonancu.  Brzim uvidom i metodom prostog sabiranja došli smo, u noći između četvrtka i petka, do informacije da trenutno na magnetnu rezonancu čeka ukupno 5.970 građana Subotice, Novog Sada, Kragujevca, Novog Pazara i drugih varoši.

Da ne govorimo o mukama žitelja malih mesta i gradova kao što su Zrenjanin, Majdanpek, Zaječar i, na premer, Vranje, koji moraju ili da plate magnet kod privatnika ili da putuju u veće dijagnostičke centre na pregled.

U Subotici i do 50.000 dinara

U Opštoj bolnici u Subotici postoji magnetna rezonanca, ali i liste čekanja. Ukupno je na njima 70 građana. Za pregled kičmenog stuba na čekanju je njih 24, male karlice 16, glave devet, muskuloskeletnog sistema dve i abdomena 19 osoba.

Koliko košta pregled na magnetnoj rezonanci u unutrašnjosti Srbije: Na listama čekanja na hiljade građana 2
Foto: Pixabay / Bokskapet

Sa druge strane, Subotičani mogu da urade magnetnu rezonancu i u nekoj od privatnih poliklinika. Pacijentima je na raspolaganju sedam specijalista radiologije koji opisuju nalaze magnetne rezonance, a čekanja gotovo da nema.

„Specijalisti radiolozi opisuju nalaz, a opis nalaza bude gotov sutradan, odmah nakon snimanja. Što se tiče zakazivanja magnetne rezonance, dan do dva unapred je dovoljno“, kažu za Danas iz jedne privatne poliklinike u Subotici.

Kada je u pitanju cena, pacijenti za magnetnu rezonancu abdomena sa kontrastom treba da izdvoje 18.000 dinara, a dojke sa kontrastom 19.000 dinara.

Magnetna rezonanca endokranijuma bez kontrasta košta 16.000 dinara, a sa kontrastom 18.000 dinara, koliko košta i za endokranijum sa angiografijom glave i vrata bez kontrasta, dok endokranijum sa angiografijom glave i vrata sa kontrastom staje 22.000 dinara.

Snimanje hipofize je 18.000 dinara, koliko je i za meka tkiva vrata sa kontrastom. Za jedan segment (cervikalni, torakalni, lumbalni) kičmenog stuba bez kontrasta, pacijenti treba da plate 14.000 dinara, a sa kontrastom 18.000 dinara. Dva segmenta bez kontrasta staju 24.000 dinara, a sa kontrastom 28.000 dinara, dok magnetna rezonanca kičmenog stuba tri regije bez kontrasta košta 30.000 dinara, a sa kontrastom 34.000 dinara.

Magnetna rezonanca male karlice bez kontrasta je 16.000 dinara, a sa kontrastom 18.000 dinara, dok magnetna rezonanca abdomena i male karlice sa kontrastom iznosi 30.000 dinara.
Enterografija staje 25.000 dinara, a magnetna rezonanca celog tela 50.000 dinara.

U Novom Sadu duge liste čekanja, a gužve i na privatnim klinikama

U Univerziteteskom kliničkom centru Vojvodine na magnetnu rezonancu čeka 4.218 građana. Za pregled kičmenog stuba 1.413, male karlice 144, glave 1.987, pregled muskuloskeletnog sistema 360, abdomena 283, dojki 31 pacijentkinja, pokazuju podaci sa liste čekanja RFZO.

Opet, kome se žuri jer je postavljena sumnja na maligno obolenje, cene magnetne rezonance u novosadskim privatnim klinikama kreću se od 16.000 do nešto više od 60.000 dinara. U zavisnosti od toga šta se snima i na kom aparatu.

Ako je to magnetna rezonanca jačine 3T, računajte nekoliko hiljada dinara više za pregled, nego na onom jačine 1,5T.

Najpovoljnije, 16.000 dinara, je snimanje jedne regije, endokranijuma, cervikalne kičme, grudnog koša, abdomena, male karlice i drugih delova tela. Snimanje dojki je više od 20.000 dinara, a defekografija oko 43.000 dinara.

Pregled parenhimskih organa u koje spadaju organi vrata, grudnog koša, abdomena i male karlice košta više od 60.000 dinara. Slično košta snimanje cele kičme i enterokliza ili tankog creva.

Koliko košta pregled na magnetnoj rezonanci u unutrašnjosti Srbije: Na listama čekanja na hiljade građana 3
Foto: Pixabay / jarmoluk

„Teško je uopšte zakazati snimanje u državnim ustanovama, u Novom Sadu postoji nekoliko klinka koje to rade privatno. Moje iskustvo je do sada bilo dobro. Rezultate sam dobijao odmah taj dan ili dan posle“, rekao nam je Novosađanin u penziji Branimir.

Iz jedne privatne novosadske klinike kažu da je kod njih uvek gužva. Trenutno imaju jedan aparat, uskoro im stiže drugi, ali tek bi sa tri, dodaju, rešili problem. Gužve ima, mada je i ovaj posao pomalo sezonski.

„Manje je ljudi oko praznika i leti. Ali sad kada krene zima, sve do proleća ima dosta pacijenata. Nemamo nedostatak kadra, trudimo se da uvek imamo dovoljan broj strručnjaka. Rezultati pregleda se čekaju do tri dana, zavisno od toga koji doktor radi“, rekli su za Danas u ovoj klinici.

Kako dodaju, ljudi najviše snimanju glavu i kičmu.

Opšta bolnica u Zrenjaninu nema aparat, ali zato ima kod privatnika

Opšta bolnica u Zrenjaninu nema magnetnu rezinancu. Postoji samo jedan specijalističko-dijagnostički MRI centar, gde se obavlja ova vrsta diganostike.

Cene se kreću od 14.500 do 29.000 dinara, u zavisnosti koja oblast tela je u pitanju.

Snimanje i pregled cele kičme koštaju 29.000 dinara, dok je pregled endokranijuma 14.500 dinara,

Nakon snimanja, čeka se četiri do šest dana na rezultate snimanja i tada pacijent dobija izveštaj lekara specijaliste, objasnili su nam u MRI centru u Zrenjaninu.

Snimke čitaju profesori radiologije iz Novog Sada.

Građani Zaječara i Majdanpeka moraju na put ako nemaju novca za pregled

Zdravstveni centri Bor i Zaječar nemaju magnetnu rezonancu, pa su građani godinama primorani da putuju u druge centre ili plate privatnike.

Od pre godinu dana u Zaječaru postoji privatna klinika koja poseduje magnetnu rezonancu, tako da sada Zaječarci ne moraju da putuju.

Kako su za Danas kazali iz te klinike, cena snimanja se kreće od 9.000 dinara koliko košta angiografija do 17.500 dinara koliko iznosi rezonanca dojke sa kontrastom.

„Većina pregleda je 12.000 dinara, ali ako bi ste u istom danu radili dva ili više, za svaki naredni je cena 50 odsto niža“, pojasnili su iz ove private klinike u Zaječaru.

Koliko košta pregled na magnetnoj rezonanci u unutrašnjosti Srbije: Na listama čekanja na hiljade građana 4
Foto: Pixabay / jarmoluk

Što se rezultata tiče, oni su gotovi istog dana ili najkasnije za dan, a čitaju ih lekari iz Niša.

I u Majdanpeku slična situacija. Put pod noge, pa na pregled. Najmanje rastojanje koje moraju da prevale građani je između 70 i 80 kilometara, odnosno do Negotina ili privatnog doma zdravlja u Boru.

I u jednoj i u drugoj zdravstvenoj ustanovi cena snimanja magnetnom rezonancom je slična. U Negotinu jedno snimanje, kako su nam rekli, košta 12.000 dinara. Snimanje je potrebno zakazati dan ranije, a rezultati stižu u danu snimanja, eventualno dan kasnije.

U privatnom domu zdravlja u Boru, kako smo saznali, magnetna rezonanca jednog dela tela bez kontrasta košta 12.000 dinara, a sa kontrastom 17.000 dinara. Rekli su nam takođe, ukoliko se radi snimanje dva dela tela istovremeno, cena snimanja drugog dela tela se umanjuje za 50 odsto odnosno za 6.000 dinara.

U Šapcu magnet preko 25.000 dinara

Šabačka Opšta bolnica nema magnetnu rezonancu pa su pacijenti prinuđeni da idu u Beograd, a ukoliko imaju mogućnosti, ovu dijagnostičku proceduru mogu da obave i u svom gradu, u privatnoj radiološkoj ordnaciji, za šta treba da izdvoje od 11.750 do 25.250 dinara, u zavisnosti od regije.

„Ima dosta pacijenata, a najčeći razlozi zbog kojih dolaze jesu zdravstveni problemi sa kičmom i glavom, kaže za Danas Svetlana Teodosić Garić iz jedne od privatnih ordinacija u Šapcu.

Prema njenim račima, magnetna rezonanca (MR) standard, bez kontrasta je 11.750 dinara, dok je sa kontastom 15.250 dinara.

Cena je ista i za MR glave, dok je kičme, ukoliko je u pitanju jedna regija 11.750, sa kontastom 15.250 dinara, a ista cena je i za snimanje abdomena i male karlice.

Magnetna rezonanca kičme, dve regije je 21.750 dinara, dok je snimanje obe dojke 17.750 dinara.

„Pacijenata ima dosta, a što se zakazivanja tiče, trenutno ima slobodnih termina, ali je nekada potrebno čekati i po dva dana. Sve zavisi od perioda. Sad su krenule slave, pa je manje ljudi. Isto je i oko Nove godine i Božića“, kaže Teodosić Garić.

Koliko košta pregled na magnetnoj rezonanci u unutrašnjosti Srbije: Na listama čekanja na hiljade građana 5
Foto: Pixabay / jarmoluk

Kada se procedura završi, rezultati su obično gotovi već sutradan.

„Iz Šapca niko od radiologa ne čita magnetnu rezonancu, to rade kolege iz Beograda. Ako recimo snimate lumbalnu kičmu, nalaz može da bude gotov isti dan, ukoliko je neki komplikovaniji pregled abdomena, gde su unutrašnji organi, onda je nalaz sutradan ujutro. Takođe zavisi i od hitnosti“, objašnjava naša sagovornica.

Napominje da će pacijenti isti kvalitet zdravstvene usluge dobiti u Šapcu i većim zdravstvenim centrima.

„Pacijenti se nekada odluče za Beograd ili Novi Sad jer misle da su tamo bolji stručnjaci, a u stvari isti lekari iz Beograda čitaju rezultate u našoj i većini drugih ordinacija po Srbiji. Tako da je bezrazložni trošak i mučenje pacijenata da se ide za Beograd i druge gradove, budući da su i aparati iste jačine“, napominje Teodosić Garić.

Ističe da za sada nema dogovora sa RFZO oko refundacije troškova pregleda.

„Mi ne možemo na to da utičemo, ali bi mnogo značilo pacijentima, s obzirom na to da su pregledi skupi, jer je skup helijum i teško se do njega dolazi, a on je osnovna sirovina bez koje ne može da radi magnetna rezonanca“, objašnajva naša sagovornica.

U Užicu magnetna rezonanca u bolnici u kvaru, kod privatnika pregled 10.000 dinara

U Zdravstvenom centru u Užicu na listi čekanja na magnet su 320 građana. Od tog broja, 142 na pregled kičmenog stuba, 17 na pregled male kralice, glave 117, muskuloskeletnog sistema 28, abdomena 16.

Zbog kvara, magnetna rezonanca u užičkoj bolnici ne radi duže od jednog meseca, a pregled u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, jedinoj u gradu koja ima takav aparat, košta 10.000 dinara.

U upravi ZC Užice Danasu je rečeno da nije izvesna nabavka novog aparata, jedinog u toj ustanovi, već je u planu njegova popravka.

Dr Dragan Damjanović, direkto te ustanove, kazao je da se trenutno ne zakazuju pregledi, objasnivši da ta dijagnostička procedura nije hitna da bi morala da se obavi u roku od 24 do 48 sati.

Od 16 radiologa, koliko ih predviđeno sistematizacijom radnih mesta u užičkoj bolnici, trenutno radi njih 11, a ostali su na specijalizaciji.

„Bilo bi optimalno da radi svih 16 lekara, koliko ih je predviđeno sistematizacijom radnih mesta. Ali, kako radi njih 11, a zbog povećanja broja svih radioloških procedura i tumačenja snimaka, trebalo bi da ih imamo više“, ocenio je za Danas on.

Pacijentima kojima su bili zakazani termini u vreme kada magnetna rezonanca nije radila, kaže naš sagovornik, izdaju se potvrde o tome da taj pregled nije bilo moguće obaviti u bolnici, kako bi troškove te procedure u privatnim ordinacijama mogli da naplate od RFZO.

U privatnoj zdravstvenoj ustanovi, jedinoj u Užicu koja ima magnetnu rezonancu, kažu da se, od kada ne radi takav aparat u užičkoj bolnci, povećao broj pacijenata, ali navode da ne znaju njihov tačan broj.

Pregled košta 10.000 dinara i nudi se popust od 50 odsto ukoliko se, istovremeno, rade pregledi drugih regija tela.

„Ako se istovremeno radi druga regija cena je 15.000, ako se radi i treća – onda je ukupna cena 20.000 dinara“, kažu u toj ustanovi.

Ukoliko je potrebno davanje kontrasta, to dodatno košta 2.500 dinara.

U tu cenu je uračnato „čitanje“ snimaka koji se, kako kažu, „šalju radiolozima u užičkoj bolnici ili njihovim kolegama u Beogradu“.

U Novom Pazaru nema slobodnih termina do marta sledeće godine

U Opštoj bolnici Novi Pazar na snimanje magnetom ukupno čeka 116 građana. Na pregeld kičmenog stuba njih 28, male karlice 33, pregled glave 39, abdomena 16.

U Dijagnostičkom centru novopazarske Opšte bolnice za snimanje magnetnom rezonancom nema slobodnih termina do početka marta sledeće godine.

Na najsavremenije dijagnostikovanje, preko reda, mogu samo pacijenti sa bolničkih odeljenje, čije stanje zahteva hitno snimanje na tom aparatu.

Kako za Danas kaže načelnik Radiološke službe u Opštoj bolnici prim. dr Jusuf Nuković, pacijenata je mnogo, a kadrova malo.

„Osim, stanovnika Novog Pazara, na snimanje magnetnom rezonancom dolaze i pacijenti sa severa Kosova, iz Raške, Tutina, Sjenice, pa i Prijepolja – naglašava dr Nuković i dodaje da, pored obavljanja svih drugih radioloških dijagnostikovanja, snimke „čitaju“ samo on i još dvojica radiologa i da se „na očitavanje čeka tri do četiri dana“.

U ovom gradu. Magnetnu rezonancu imaju i neki privatni dijagnostički centri. Kod njih nema lista čekanja. Zakazivanje se radi „danas za sutra“.

Cena zavisi od dela koji se snima na magnetnoj rezonanci i kreće se od 15.000 – 18.000 dinara.

Snimci se na čitanje šalju stručnjacima u Klinički centar Srbije i na rezultate se čeka najduže dva dana.

Magnetna rezonanca u Vranju košta 12.000 dinara bez kontrasta

Snimanje na magnetnoj rezonanci u Vranju košta od 12.000 do 17.000 dinara, kažu za Danas iz privatnih ordinacija u ovom gradu.

Samo snimanje staje 12.000, a ako je potreban kontrast, to vredi dodatnih 5.000, što čini ukupno 17.000 dinara.

„Kontrast se radi po potrebi, to procenjuje lekar, a rezultati se dobijaju za sat do dva“, rekli su sagovornici Danasa.

Najsavremenija dijagnostika za mnoge bolesti

Magnetna rezonanca predstavlja najsavremeniju dijagnostičku slikovnu metodu. Osnovna prednost metode je velika mogućnost razlikovanja različitih tkiva organizma čoveka i njihovog prikaza u različitim tonovima sive skale.

Magnetnom rezonancom se mogu pregledati svi delovi tela centralni nervni sistem, mozak i kičmena moždina, koštano-zglobni sistem, mišići, krvni sudovi, medijastinalni organi, trbušni organi, karlični organi, ekstremiteti…

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/magnetna-rezonanca-pregled-cene-liste-cekanja/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Vesić ne radi svoj posao. Premijerka Brnabić da obezbedi sigurnost na železničkim prugama

Novi Sad, 29. januar 2023 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od premijerke Ane Brnabić da Vlada Srbije pod hitno započne sanaciju železničkih pruga na kojima se u poslednje vreme dešavaju iskliznuća vagona-cisterni sa opadnim otpadom

Published

on

By

Građani su veoma zabrinuti, jer je samo u poslednjih mesec dana zabeleženo, najmanje šest akcidenata, u kojima je bilo i stradalih.

Resorni ministar Goran Vesić ne čini ništa da stanje popravi, pa se postavlja pitanje zašto je on i dalje član kabineta Ane Brnabić.

LSV očekuje hitnu reakciju, jer bezbednost građana i zaštita životne sredine moraju biti na prvom mestu.

Rade Maleš

član Glavnog odbora

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17705

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bivši NATO general, odlikovan za hrabrost tokom rata u BiH: Ko je Petr Pavel, novi predsednik Češke?

Penzionisani NATO general Petr Pavel izabran je za novog predsednika Češke Republike

Published

on

By

Pavel je rođen 1. novembra 1961. godine, a na izbore se kandidovao kao nezavisan, uz podršku koalicije SPOLU.

Nakon pobede u prvom krugu predsedničkih izbora, bitku protiv Andreja Babiša dobio je i u drugom, i postao predsednik Češke.

Ko je Petr Pavel?

Petr Pavel nekadašnji je predsednik Vojnog komiteta NATO-a i načelnik Generalštaba čeških oružanih snaga.

Završio je vojnu gimnaziju u Opavi nakon čega je nastavio školovanje u Vojnoj školi kopnene vojske u Viškovu.

Po završetku škole, pridružio se čehoslovačkoj vojsci kao padobranac.

Godine 1985. pridružio se Komunističkoj partiji Čehoslovačke, ostajući član do pada komunističkog režima u Čehoslovačkoj, a kasnije je svoje članstvo u Komunističkoj partiji nazvao greškom.

Pavel je nastavio vojne studije na Vojnoj akademiji u Brnu, a nakon Baršunaste revolucije studirao je na Odbrambenom obaveštajnom koledžu u Betezdi, Štabnom koledžu u Kemberliju, Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, i diplomirao na Kraljevskom univerzitetu u Londonu sa zvanjem magistra međunarodnih odnosa.

Tokom svoje karijere, general Pavel bio je na raznim funkcijama, među kojima su najistaknutije zamenik vojnog i vazdušnog atašea Češke Republike u Belgiji, komandant čeških specijalnih snaga, zamenik direktora Operativnog odeljenja u češkom Ministarstvu odbrane, nacionalni vojni predstavnik u Centralnoj komandi SAD i nacionalni vojni predstavnik u SHAPE-u u Belgiji.Petr Pavel govori češki, engleski, francuski i ruski. Sa prvom ženom Hanom ima dva sina, ali su se kasnije razveli.Trenutno je u braku sa svojom drugom ženom Evom.

Odlikovan za hrabrost tokom rata u Bosni

Nakon diplomiranja, Pavel je počeo sa radom u Vojnoobaveštajnoj službi.

U to vreme služio je i u Zaštitnim snagama Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNPROFOR-a).

Početkom 1993. francuski vojnici su se našli na udaru hrvatskih snaga. Zbog srušenog mosta francuski kontigent nije mogao da spase svojih 55 pripadnika blokiranih u bazi.

Čehoslovački bataljon je bio jedina funkcionalna jedinica UNPROFOR-a u to vreme i 29 vojnika na čelu sa potpukovnikom Petrom Pavelom poslato je u pomoć francuskoj jedinici blokiranoj u bazi.

Nakon dvočasovnog putovanja, čehoslovački vojnici su stigli u ugroženu bazu, ali je nekoliko francuskih vojnika već bilo mrtvo, a ostali  ranjeni.

Bazu Karin bombardovale su hrvatske i srpske snage. Čehoslovačka jedinica je morala da prođe terenom koji su kontrolisali srpske paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana.

Nakon što je jedinica stigla do tačke gde je Pavel mogao da pregovara sa srpskim komandantom da dozvoli Čehoslovacima da evakuišu Francuze, Hrvati su otvorili artiljerijsku vatru, primoravši Pavela da pozove njihov štab i zatraži da prekinu paljbu, što su oni i učinili.

Evakuacija francuskih trupa je na kraju bila uspešna. Francuski ministar odbrane je odlikovao četiri čehoslovačka vojnika francuskim vojnim krstom – među njima i potpukovnika Petra Pavela. Postao je poznat zahvaljujući toj operaciji, piše RSE.

Nakon operacije u Bosni i Hercegovini, Pavel je služio na raznim pozicijama u češkoj vojsci, uključujući vojnu obaveštajnu službu, diplomatiju i kao komandant brigade specijalnih snaga.

Bio je zamenik načelnika generalštaba Oružanih snaga Češke Republike od jula 2011. do juna 2012. godine. Zatim je unapređen u načelnika Generalštaba.

Na predlog Vlade Češke Republike imenovan je 2014. za predsednika Vojnog komiteta NATO-a. Napustio je aktivnu vojnu službu 2018. godine.

izvor: https://www.danas.rs/svet/petr-pavel-predsednik-ceske-biografija/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lajčak u “diplomatskoj ofanzivi” s petorkom u EU koja ne priznaje Kosovo: Uklapanje kockica za dinamičniju fazu dijaloga

Nakon što je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavljen francusko-nemački plan u dijalogu Beograda i Priština, za koji je rečeno da ga je podržalo i pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak u najnovijoj rundi “diplomatske ofanzive” sastao se sa predstavnicima Španije, Kipra, Grčke i Slovačke

Published

on

By

O detaljima tih susreta ne zna se mnogo, ali su najnovija dešavanja još jednom otvorila staro pitanje – da li je i pod kojim uslovima moguća promena raspoleženja u evropskoj petorci?

“Sastao sam se sa predstavnicima četiri od pet zemalja u poslednja dva dana da razgovaramo o ovom predlogu. Sastao sam se sa ministrom spoljnih poslova Španije, Slovačke i Kipra, sa specijalnim izaslanikom Grčke i sastaću se sa ministrom spoljnih poslova Rumunije. Ove zemlje veoma pomno prate proces, jer je pitanje Kosova i Srbije regionalno pitanje”, rekao je Lajčak.

U pokušaju da sazna više detalja o tim sastancima, dopisnica Euronews Srbija iz Brisela kontaktirala je ambasade pomenutih pet zemalja. Odgovor je stigao iz stalnog predstavništva Republike Slovačke pri EU u kom se navodi da za sada ne žele da komentarišu bilo kakve predloge. Kako su naveli, podržavaju Lajčaka i razgovore pod okriljem EU, a podvlače i da je stav Slovačke po pitanju nezavisnosti Kosova definisan 2007, te da bi svaka potencijalna promena po tom pitanju zavisila isključivo od rezultata dijaloga Beograda i Prištine.

A taj dijalog ušao je u novu fazu posle francusko-nemačkog plana, za koji je predsednik Srbije rekao da je sada postao de fakto pregovarački okvir za Republiku Srbiju. Branka Latinović iz Foruma za etničke odnose kaže za Euronews Srbija da je pomenutih pet zemalja verovatno dalo zeleno svetlo da se otpočne proces u vezi sa tim dokumentom.

Podsetila je da je priznanje jedne države diskreciono pravo svake zemlje, ali je navela da je kontekstu Lajčakovih sastanaka teško govoriti o “pritiscima”.

“Mislim da je u pitanju pre svega jedan pregovarački proces tima EU za stavljanje u dinamičniju fazu pregovora za evropski plan u vezi sa dijalogom EU i Prištine, i da se sada tu mora naći mesto kako uklopiti kockicu u vezi sa pet članica. Mislim da su tu moguća dva pravca. Jedan je da ovih pet država prizna Kosovo i na taj način automatski i prihvati budući sporazum kad i ako do njega dođe, a drugi je da se koristi diplomatska procedura da te države ne dovode u pitanje konsenzus, ali da zadrže postojeći stav. To je izvodnjivo, ima dosta slučajeva kada jedna zemlja obrazloži svoj glas u kontekstu da nije želela da naruši postizanje saglasnosti, ali da se ne dovodi u pitanje njen odnos prema nekom pitanju”, rekla je ona za Euronews Srbija.

Analitičari ističu da je moguće da nemaju svih pet zemalja jednako čvrstu poziciju kada je reč o nezavisnosti Kosova, odnosno da su oči jednih uperene ka dijalogu Beograda i Prištine, dok je za druge nepoznanica da li bi menjali svoj stav.

Prethodnih meseci se u više navrata spekulisalo da bi Grčka najpre mogla da promeni pristup, ali od ambasadorke te zemlje u Srbiji  Marije Levadi još jednom stiže uveravanje da Atina ne menja svoju poziciju o Kosovu.

“Lajčakovi sastanci nisu slučajni” – kakva je pozicija Grčke?

Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Atina prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a pre dve godine se govorilo i o Kancelariji za trgovinske odnose i ekonomske poslove koju Priština ima u Atini i koja je “unapređena” u Kancelariju za kosovske interese u Atini.

“Što se same Grčke tiče, već izvesno vreme u tim diplomatskim krugovima je priustvo mišljenje da Grčka treba urediti odnose sa Albancima, odnosno da je nacionalni interes Grčke da se urede odnosi i sa Albanijom i sa Albancima uopšte. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da sadašnja vlast u Grčkoj je pod jakim uticajem Vašingtona, tako da ako Vašington bude tražio nešto u vezi sa tim, mislim da će Grčka promeniti stav. Za sada naravno i Atina i sve ove zemlje će čekati rezultate misije Lajčaka i procesa dijaloga”, rekao je za Euronews Srbija Nikos Palpas, dopisnik ERT.

Govoreći o Lajčakovim sastancima i objavama, on napominje da ih posmatra kao neki vid upozorenja, pa i pritiska na Beograd, šta će se desiti ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan.

“E sad da li od tih zemalja koje imaju labilan stav, ja tu svrstavam i Grčku, možda bi promenili stav ukoliko bi Beograd odbio taj francusko-nemački plan. S druge strane, Kipar i Španija oni imaju čvršći stav i verovatno će razmišljati malo duže”, rekao je Palpas.

Kako dodaje, većina partija u Grčkoj je protiv toga da se prizna nezavisnost Kosova, ali u Ministarstvu inostranih poslova postoje diplomate koje smatraju da je nacionalni interes da se uredi odnos sa Albancima, a to podrazumeva i priznanje.

On, međutim, napominje da će se sačekati da se vidi šta će se dogoditi u procesu dijaloga Beograda i Prištine.

“U krajnjem slučaju ako dođemo do nekog sveobuhvatnog sporazuma, onda će verovatno sve zemlje priznati nezavisnost Kosova. Cela ova priča sa Lajčakom nije slučajno sad objavljena, nije slučajno sada razgovor, jer pre svega mora da se vrši pritisak na Beograd da promeni stav, da prihvati taj plan i zbog toga je sva ta priča sa sastancima”, rekao je on.

“Međukorak” do konačnog sporazuma

Govoreći o pomenutom predlogu za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, Lajčak je rekao da on sadrži 11 tačaka, kao i da su sve verzije predloga objavljene u medijima izmišljotina. On je u emisiji “Rubikon” na televiziji Kljan Kosova naglasio da ukoliko jedna od strana ne prihvati plan da će međunarodna zajednica reagovati na odgovarajući način i da će podržati jednu stranu više, ili će smanjiti podršku drugoj strani.

Na pitanje da li može doći do izmena u predlogu nakon što Lajčak obavi još jedan krug razgovora sa dve strane, Latinović ističe da su neki predlozi već prihvaćeni, a neki ne.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić navodi da je francusko-nemački predlog samo međusporazum – međukorak do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, odnosno do ulaska Srbije u EU.

Kak ističe, prethodne sporazume je uništio Kurti, i zato je sada potreban “Kurti – Vučić sporazum”, kao i da se stvore uslovi da Srbija prihvati Kosovo, kako bi tri od pet članica EU učinile isto. Slovačka, Grčka i Rumunija čekaju da se Vučić i Kurti rukuju, da se prizna Kosovo, rekao je on i dodao da sada ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati.

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/76168/lajcak-u-diplomatskoj-ofanzivi-s-petorkom-u-eu-koja-ne-priznaje-kosovo-uklapanje-kockica-za-dinamicniju-fazu-dijaloga/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SAD uvele sankcije radikalima Vjerici Radeti i Petru Jojiću

Sjedinjene Američke Države (SAD) sankcionisale su članove Srpske radikalne stranke i bivše poslanike u parlamentu Srbije Vjericu Radetu i Petra Jojiću zbog umešanosti u korupciju, objavio je američki Stejt department 27. januara

Published

on

By

“Radeta i Jojić su, dok su bili poslanici Skupštine Srbije, podmićivali i zastrašivali svedoke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kako bi ih odvratili od iznošenja inkriminišućih dokaza protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je naknadno osuđen za ratne zločine”, navodi se u saopštenju portparola Neda Prajsa (Ned Price).

Dodaje se da je ponašanje Radete i Jojića ometalo sudski proces, zbog čega je tribunal u Hagu izdao međunarodne naloge za njihovo hapšenje, kao i da je ugrožavalo regionalnu stabilnost i negativno uticalo na interese SAD.

Ističe se da odluka SAD potvrđuje “posvećenost borbi protiv korupcije koja šteti javnom interesu, ometa ekonomski prosperitet partnera i ograničava sposobnost vlada da efikasno odgovore na potrebe građana”.

Kako je navedeno u saopštenju, SAD podržavaju demokratiju i vladavinu prava u Srbiji i nastavljaju da traže odgovornost za one koji zloupotrebljavaju javnu vlast zarad lične koristi.

Sankcijama je, kako je navedeno, obuhvaćen i sin Petra Jojića, Gojko Jojić. Kaznene mere, kako je navedeno, uvedene se u okviru odredbe 7031 Zakona o budžetu Stejt departmenta kojom se sankcionisanim osoba zabranjuje ulazak u SAD.

Haški tribunal traži, Srbija ne da Radetu i Jojića

Petra Jojića i Vjericu Radetu je Haški tribunal, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je Haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

Viši sud u Beogradu je 2016. godine odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

izvor : https://www.slobodnaevropa.org/a/radikali-radeta-jojic-sankcije-sad/32242979.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

NVO: Direktorka škole u Sečnju izložena progonu jer nije dozvolila održavanje verskog obreda

Vojvođanske nevladine organizacije pozvale su danas “građane, civilni sektor i opozicione stranke” da podrže direktorku Osnovne škole “Aleksa Šantić” iz Sečnja Oliveru Marjanović, koja je, kako se navodi, izložena “progonu” jer nije dozvolila da se povodom školske slave, Svetog Save, u ustanovi kojom upravlja obavi verski obred

Published

on

By

Organizacije su u saopštenju ocenile da iza “neljudskog progona” stoje “kleronacionalistički režim Aleksandra Vučića, njegovi mediji i Srpska pravoslavna crkva”.

“Greh Olivere Marjanović je samo u tome što je poštovala Ustavom i zakonima garantovan sekularizam države, kao i civilizacijske norme, odnosno što je obelodanila da u obrazovnoj ustanovi kojom upravlja – neće biti sprovođen verski obred na dan tzv. školske slave Sveti Sava”, stoji u saopštenju.

Navodi se da je direktorka zbog tog čina proglašena za “neprijatelja društva, izdajnicu, traži se njena smena, na nju nasrću lokalni silnici i nasilnici, dobija pretnje i uvrede, a najavljeni su i protesti desnih ekstremista ispred škole”.

“Ukoliko ne uspemo da zaštitimo Oliveru Marjanović, onda nećemo uspeti ni da zaustavimo ovu zemlju da nastavi stranputicom – odnosno da u potpunosti postane verski zatucana država-mafija u kojoj neće biti mesta ni za koga ko nije pognuti sluga državnih i crkvenih vlasti”, ocenile su nevladine organizacije.

Saopštenje su potpisali Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić”, Savez antifašista Vojvodine, Vojvođanska politikološka asocijacija, Zelena mreža Vojvodine, Centar za interkulturalnu komunikaciju, Građanska akcija Pančevo i Centar za održive zajednice.

(Beta)

izvor: https://autonomija.info/nvo-direktorka-skole-u-secnju-izlozena-progonu-jer-nije-dozvolila-odrzavanje-verskog-obreda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Država da stane u zaštitu direktorke škole u Sečnju

Novi Sad, 27. januar 2023 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od republičkog ministra prosvete i pokrajinskog sekretara za obrazovanje da stanu u zaštitu direktorke Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Sečnju Olivere Marjanović, koja je izložena progonu i medijskom ličnu zbog odluke o načinu proslave školske slave Svetog Save u školi.

Published

on

By

Pozivamo ministra i sekretara da svojim autoritetom zaštite direktorku i pokažu da Ustav Srbije nije samo mrtvo slovo na papiru, te da je njime jasno definisan sekularni karakter države.

Takođe, pozivamo Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Savet za štampu da učine sve da se prekine medijsko šikaniranje direktorke i da se kazne oni koji su u tome učestvovali.

Srbija ne sme postati srednjevekovna država u kojoj se drugačiji stav smatra izdajom i otpadništvom.

Vreme lomača davno je iza nas.

Aleksandar Marton

Portparol

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17704

Continue Reading

Trending