Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko građani osećaju ekonomski napredak: Srbija stiže bugarske i rumunske plate tek za 10 godina

U Srbiji je za 10 godina prosečna plata porasla za 166 evra. Jula 2011. godine zarada je u našoj zemlji u proseku bila 384 evra, da bi jula prošle godine dostigla 550 evra. Pre 10 godina smo u Srbiji imali veće zarade nego komšije u Rumuniji ili Bugarskoj, ali se situacija u međuvremenu znatno promenila

Published

on

U Srbiji je za 10 godina prosečna plata porasla za 166 evra. Jula 2011. godine zarada je u našoj zemlji u proseku bila 384 evra, da bi jula prošle godine dostigla 550 evra. Pre 10 godina smo u Srbiji imali veće zarade nego komšije u Rumuniji ili Bugarskoj, ali se situacija u međuvremenu znatno promenila

Dok je kod nas leta 2011. plata bila 384, u Rumuniji je bila 38 evra manje. Deceniju kasnije, Rumuni zarađuju u proseku 170 evra više.

Iako je u Srbiji rast plata veći od većine zemalja u regionu, znatno je manji od rasta u susednim državama koje su deceniju i po u Evropskoj uniji – Rumuniji i Bugarskoj.

Rast u Rumuniji je najveći, prosečna zarada jula 2011. u ovoj zemlji bila je 346 evra, da bi deset godina kasnije dostigla nivo od 721 evra, što je više nego duplo. U Bugarskoj je rast prosečne zarade na 84 odsto u istom ovom periodu, tako su pre 10 godina Bugari prosečno zarađivali 353 evra, a prošlog leta zarade su im bile na 650 evra.

Koliko građani osećaju ekonomski napredak: Srbija stiže bugarske i rumunske plate tek za 10 godina 2

Jedan od glavnih razloga zbog kog nam ove dve države kada se radi o rastu prosečnih plata „beže“ jeste nekoliko kriznih godina tokom perioda koji posmatramo, kaže ekonomista Mihail Arandarenko, onih tokom kojih se Srbija borila sa ekonomskom krizom.

„To odražava i rast BDP-a zato što Srbija nije imala toliko loš rast, ali posebno prvu polovinu tog perioda obeležila je kriza, fiskalna konsolidacija, tako da to što smo uhvatili od ekonomskog rasta i rasta plata jeste od 2016, nekoliko godina“, kaže Arandarenko.

Bugarska i Rumunija su se izvukle iz krize i imale, kako kaže, 10 lepih, neprekinutih godina, a Srbija ih je imala pet, što je „taman toliko“.

„Kada smo rasli, rasli smo slično njima i kada su plate u pitanju i BDP, ali loših godina je bilo jako puno. Jedino što je dobro je što se ne povećava taj razmak, ali ni ne smanjuje se, zato što te države rastu lepo“, ističe profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Arandarenko napominje da kada se prave poređenja treba imati sve u vidu, da dosta zavisi i od toga koja se godina gleda, ali da je činjenica da Rumunija i Bugarska rastu brže, dobrim delom i zato što su članice EU zbog čega imaju i više investicije što iz EU fondova, što kroz privatne investicije.

On, međutim, kako kaže, kada poredi plate u obzir uzima još neke parametre, pre svih zaposlenost.

„Više volim da gledam ono što zovem platni fond po stanovniku, a to je umnožak zaposlenosti i prosečne plate. Ukupna zaposlenost iz koje se izračuna prosečna plata. Zato što i u najgorim godinama možemo da imamo rast prosečne plate jer posao gube najlošije plaćeni, oni koji su na ugovorima na određeno, i onda imate rast plata i pad zaposlenosti u određenom sektoru“, kaže Arandarenko.

Kada se to pogleda, kako kaže, ne stojimo loše, bolji smo od Hrvatske, ali nismo bolji od Rumunije i Bugarske.

„Istovremeno se gleda da li se zaista nešto dobilo od povećanja te prosečne plate ili ne. Jer ljudi ne žive kao pojedinci, žive u porodicama, i onda to da li je 1,4 ili 1,2 plate po porodici pravi veću razliku nego da li je 10 odsto veća prosečna plata“, ističe Arandarenko i dodaje da je uprkos svemu tačno da su Bugarska i Rumunija bolje od nas, pre svega jer smo mi imali tih nekoliko loših godina. Ove dve zemlje su, podseća on, imale tešku tranziciju devedesetih godina prošlog veka, nakon čega su krenuli da „rastu“, dok smo mi krenuli malo kasnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaže da za tih 10 godina koje gledamo ekonomski rast Srbije nije bio tako spektakularan kao što se govori.

„Objektivno gledano, bruto društveni proizvod po stanovniku rastao je brže u zemljama Bugarske i Rumunije nego u Srbiji i time su ekonomske mogućnosti bile različite. Ako ne rastete brzo ne možete brzo ni da povećavate plate, ali i sva druga lična primanja“, ističe Bajec.

On kaže da su Rumunija i Bugarska bez sumnje primljene navrat nanos u EU više iz geopoltičkih razloga, a manje zbog činjenice da su uspešno savladale sva ona poglavlja na osnovu kojih se zemlja smatra podobnom da se pridruži.

„Tada su one počele da dobijaju neuporedivo veću ekonomsku podršku, dok je Srbija koja je 2012. jedva postala kandidat i dalje dobijala mnogo skromniju pomoć. Nisu se te pare prelivale u plate, ali su se prelivale u rast privrede, infrastrukturu, lakše su se povezivale sa tržištima unutar EU, iskoristile su koristi članstva“, napominje Bajec.

EU svakako ima nekih političkih zahteva prema Srbiji, ali ekonomske prednosti su tu, kaže on i podseća da smo mi u najvećoj meri ekonomski vezani za EU, dve trećine spoljne trgovine se vezuje za nju, kao i najveći deo direktnih investicija.

Najveći rast plata u Rumuniji

U Sloveniji rast zarada u poslednjoj deceniji je na 26,6 odsto, prosečnu platu iz 2011. koja je bila 987 evra popravili su na 1,250 evra koliko je bila prošlog jula. Od pomenutih država iz regiona Slovenija je ujedno i jedina zemlja u kojoj prosečne zarade prelaze 1.000 evra, a osim u Sloveniji, Bugarskoj i Rumuniji, bolje prosečne zarade nego u Srbiji imaju i u Hrvatskoj. U njoj su zarade porasle za 31,4 odsto, 715 evra je bila jula 2011, a 940 jula prošle godine.

Lošije od Srbije iz okruženja i kada se radi o visini prosečne zarade, ali i rastu u desetogodišnjem periodu su Severna Makedonija, BiH i Crna Gora, u kojoj je zarada ubedljivo najsporije rasla. Za 10 godina svega 11,3 odsto ili 54 evra su prošlog jula zarađivali Crnogorci više nego jula 2011. kada im je prosek plata bio 476 evra. U BiH se tokom poslednje decenije plata povećala za 90 evra ili nešto više od 21 odsto, dok je u Makedoniji tempo rasta prosečnih zarada sličan onom u Srbiji, s tim što Makedonci zarađuju manje – prošlog jula prosečna plata kod njih bila je 463 evra, a deset godina ranije 333 evra.

Lj. Bukvić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/koliko-gradjani-osecaju-ekonomski-napredak-srbija-stize-bugarske-i-rumunske-plate-tek-za-10-godina/?fbclid=IwAR3m9I_6236R4WfhwFNCRcpEd0setK2MNqOlCNmH2d8whlF8EE7tU4fY6iM

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PARALELNI INTERVJU KOJI ĆE ZATRESTI REGION / KLASIĆ I BEŠLIN ZA „SB“: Poruke iz Sarajeva – Vučiću, njegovim prijateljima, četnicima, desničarima i nacionalistima…

Povjesničari Hrvoje Klasić, profesor s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Milivoj Bešlin, profesor s beogradskog univerziteta, govorili su za „Slobodnu Bosnu“ o bujanju radikalizma i nacionalizma u regionu, novim projektima, izborima u Srbiji i Hrvatskoj, te odgovorili na brojna pitanja vezana za budućnost u regionu i povijesni revizionizam. Paralelni razgovor s Klasićem i Bešlinom vođen je u Sarajevu, odakle su poslane snažne poruke od strane najutjecajnijih povjesničara u regionu, što Klasić i Bešlin zasigurno i jesu

Published

on

By

Nakon dokumentarnog serijala pod nazivom „NDH“, slijedi vaš novi veliki projekt. U nedjelju je premijera „Partizana“, što gledatelje očekuje ovoga puta?

KLASIĆ: -Pa da evo, nakon dvije godine snimanja kreće serija Partizani, 7 epizoda – Al Jazeera u 19 sati i u 23 sata repriza. Nadam se da nije baš lud termin zbog nogometnog prvenstva i zbog Olimpijskih igara. Nekako se uzdam da će u BiH možda biti gledanije, jer BiH nema na Europskom prvenstvu, volio bih radije da je Bosna na Europskom prvenstvu pa da pomaknemo termin, ali evo što ćemo, što je tu je. Ja sam ustvari zadovoljan. Često me pitaju što će se moći saznati novog iz serije, a ja sam rekao da za one starije od 50 godina malo što će biti novo, ali za one mlađe od 30 godina sve će biti novo, s obzirom na revizionizam i s obzirom na odnos prema partizanskom pokretu i fašizmu generalno u našim društvima, sve će biti novo.

Međutim, opet kažem oni partizani, malo što ih ima, i oni partizani koji se osjećaju partizanima će možda dijelom biti, ne baš razočarani, ali sigurno će imati primjedbe na samu strukturu serije jer to nije kronologija NOB-a, mi ne ulazimo u sve bitke, u sve divizije, u sve brigade, u sve narodne heroje, nego ustvari pokušavamo više fenomenološki, tematski objasniti neke ključne pojmove. Od toga zašto je partizanski pokret najjači u BiH, kojim motivima pripadnici pojedinih naroda ulaze u partizanski pokret, zašto žene ulaze u partizanski pokret, kakav je odnos partizanskog pokreta prema zapadnim saveznicima, kakav prema Rusima. Naravno, govorimo i o zločinima, govorimo o onome o čemu se malo govori. Obično kad netko kaže partizani misli na borbu, međutim što je sa oslobođenim teritorijima. Što se događa tamo gdje oni oslobode određeni teritorij, gdje ustvari pokušavaju uspostaviti vlast onako kako je oni zamišljaju da bi trebalo biti jednoga dana kad preuzmu vlast u cijeloj zemlji. To će biti vrlo zanimljivo.

Nisam siguran da će taj vaš serijal gledati nova vlast u Hrvatskoj, posebno ovi iz Domovinskog pokreta?

-Ja mislim da oni najviše gledaju. Dakle, sudeći po svim mojim tekstovima koje napišem ili intervjuima, čini mi se da je najviše komentara od desnice. Ja mislim da su oni nekako najvjerniji gledatelji i čitatelji. Tako da sam siguran da će gledati, kao i NDH što su gledali i odmah imali primjedbe. Ali da, jasna mi je vaša aluzija. Dakle, gledat će, siguran sam da će gledati, ali hoće li se složiti i hoće li im biti drago to što je snimljeno, to sumnjam. Ali, oni koliko god mislili da mogu promijeniti povijest svojim stavovima, činjenice su tu. Ono što je jako važno, doista smo okupili povjesničare najbolje za to područje, ne samo iz cijele bivše Jugoslavije, nego imamo i Nijemce, Engleze, Talijane, Francuze, Ruse i Austrijance, tako da mislim da, ako već ne vjeruju meni, koji ustvari najmanje govorim o toj seriji, onda neće baš moći prigovorit svima koji su u toj seriji, a koji nemaju veze ni s Jugoslavijom, ni s komunizmom.

Ovi što su u Srbiji sad dobili izbore, ponovo ista ekipa, neće ni oni baš biti oduševljeni ovim partizanima.

BEŠLIN: -Neće, predsednik države se već očitovao o kolegi Klasiću, kao što znamo. Njihov odnos prema partizanskom pokretu izražen je činjenicom da je novi pobednik i novi- stari gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić rekao je da isele Tita jer je bio anti-Srbin. Zaboravljajući jednu ključnu stvar.  S druge strane Tita se ne nalaze Srbi, s druge strane Tita se nalazi fašizam, a Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Tako da je odnos ovih radikalskih vlasti u Srbiji prema fašizmu više nego sporan i kontroverzan. Postoje ti trenuci kada se oni do kraja razotkriju. A tu je, između ostalog, i Šapićevo predizborno obećanje da će da iseli Tita koji je simbol antifašizma, ne samo na jugoslavenskom prostoru, nego i u Evropi i u svetu.

KLASIĆ: -Ali da možda ipak i razveselim predsjednika Vučića i sve njegove pristaše, u seriji će biti jako puno govorenja o četnicima. Onim istim, koje narativ u Srbiji naziva tzv. drugim antifašističkim pokretom u Srbiji.

U kojoj mjeri vam se čini da su nakon izbora u Hrvatskoj i Srbiji te dvije zemlje skrenule oštro desno?

KLASIĆ: -Kad govorimo o Hrvatskoj retorika je bila vrlo desna, međutim praksa se već pokazala puno manje desna. Pokazalo se da je Andrej Plenković puno umješniji nego što su mnogi očekivali. Dakle, ako pogledamo od nekih prvih zahtjeva šta će sve Domovinski pokret htjeti, dobili su zapravo Ministarstvo privrede i demografije i dio Ministarstva gospodarstva, onda je jedan od zastupnika iz domovinskog pokreta inzistirao, kao uvjet,  podrške Muzej žrtava komunističkih zločina, a onda je onaj drugi tjedan nakon toga rekao da ne mora biti odmah muzej nego da mogu biti prvo istraživanja, a sada je krenulo istraživanje njegove imovine. Tako da ćemo vidjeti dokle će to sve skupa doći. Nisam sretan što nažalost, desnica u Hrvatskoj ponovo isplivava na najgori mogući način, a to je odnos prema prošlosti. Ali, nekako se nadam, dobili smo upozorenje, i mi svi koji se time bavimo smo se angažirali  i radimo na tome da njihovi stavovi ne postanu ponovo mainstream.

BEŠLIN:-Ne bih se složio, ni Hrvatska ni Srbija da skreću desno, jer su obje i do sada imale desne vlade, s druge strane u Hrvatskoj, ja se tu slažem sa kolegom Klasićem, Andrej Plenković se pokazao kao vrlo vešt agens za razgrađivanje ovih desničarskih stavova i možda bi se mogao uporediti na evropskom nivou negde sa Angelom Merkel, koja je pomerila CDU najviše ka centru.

Plenković je ranije uspevao da pomeri i MOST ka centru i da razgradi tu političku organizaciju. Ne bih sad nagađao, ali mislim da on to već sad nekako uspeva da relativizuje, taj neki zaokret. Što se tiče Srbije, isto, stara je vlast. Dakle, jeste desna pa desna i populistička, ali opet ne vidim neki zaokret. Iako bi sad neki u tom Vučićevom odnosu sa Kinom mogli da pronađu elemente nekog zaokreta, ali Srbija već neku godinu nije otvorila neko poglavlje, dakle faktički je defacto prekinula proces evropskih integracija, evropski narativ više nije dominantan u Srbiji, nacionalizam je već nekoliko godina ta ključna legitimacija, iako nije bio u prvim godinama Vučićeve vladavine.

On je negde došao sa tom pričom, neki od nas smo znali o fake reformama, privrednom rastu itd. Ali, onda kada su se sve te priče o reformama prikazale manje ili više neuspešne on se vratio onoj svojoj ključnoj legitimaciji, onome što najbolje zna, a to je nacionalizam.

A što je sa opozicijom?

BEŠLIN: -Vučić, odnosno presvučeni radikali na vlasti u Srbiji su promenili krvnu sliku društva. Oni jesu društvo vrlo pomerili na desno. Dakle, dosta postepeno su pojačavali tu svoju nacionalističku retoriku i društvo pomerali ka desno, i to je dovelo do toga da danas, velika većina opozicionih lidera i većina opozicionih ili nezavisnih medija su mnogo više desno nego što je to po volji mnogima od nas, nego što je to bilo pre 10 ili 15 godina. Tako da, veći deo opozicije se dosta glupo takmiči sa Vučićem u tom nacionalizmu, nacistiškom narativu, odbrani Kosova, dodvoravanju Putinu, ksenofobiji. Na teži način će shvatiti da oni ne mogu „nadsrbiti“ Vučića i da ne mogu oni Vučiću uzeti ono što je njegova legitimacija već 30 i više godina, a to je nacionalizam, i da moraju da pronađu neki alternativni narativ i da ne budu samo konkurencija, već da moraju da postanu alternativa. A da bi postali alternativa moraju da formulišu alternativni program. Oni to u momentu nisu uradili, niko od njih.

Je li potpuno ista situacija i u RS-u? Opozicija radi isto ono što i Dodik…

BEŠLIN: –RS je uvijek Srbija na steroidima. RS je, plašim se, uvek anticipacija nekih procesa koji se dešavaju u Srbiji. Ali, mislim da je ipak situacija dosta teža jer u Srbiji ipak postoji nekakvo društvo koje se opire, još uvijek postoje nekakvi mediji, ali u RS-u ja ne mogu da vidim više naznake bilo kakve alternative. Dakle, to je sad već jedan takav autoritarizam  da poprima razmere totalitarnih sistema.

A Hrvatska ljevica? Nula bodova?

KLASIĆ:-Ja bih rekao Europska ljevica blizu nula bodova, ako izuzmemo ponekad dobre rezultate. Mislim, naravno, možemo mi govoriti o španjolskoj ljevici, o SPD-u, pa i o, naravno, Skandinaviji, ali bitnije je što ustvari mi danas podrazumijevamo pod ljevicom.

Da li je ljevica ona kakvu smo ju zamišljali 70-ih, 80-ih godina? Možemo li uopće očekivati danas postojanje takve ljevice?

Dakle, u Hrvatskoj i dalje su dvije najjače opozicijske stranke čak i ne centar prema ljevici, već ljevica prema centru. Dakle SDP i Možemo! Nije to najbolje, ali mislim da ima i zemalja u kojima ljevice stoje puno lošije. Ja osobno mislim da je veliki problem u SDP-u, da SDP mora nešto pod hitno promijeniti.

Po mom mišljenju, SDP mora ponovo, ili napokon, skrenuti ulijevo više nego što je, pri čemu se ta ljevica mora odnositi, ne samo prema Titu i prema žrtvama Oluje, nego mora i u poreznoj politici, socijalnoj politici, kulturnoj, vanjskoj, u svemu ostalome. Ali da, kriza je, očito se ne mogu snaći u tome tko bi bila biračka baza.

Dakle, kad govorimo o nekoj staroj ljevici, onda se uvijek razmišljalo o radničkoj klasi i o radnicima koji rade u velikim tvornicama. Tih velikih tvornica više baš ni po Europi nema toliko, a kamo li u Hrvatskoj, tako da, na njih se ne može računati. Raduje me što, recimo, jako puno mladih je glasalo za Možemo, a s druge strane za SDP uglavnom stariji glasaju, što znači da postoji mogućnost da se mladima pristupi s nekim novim formama. Dakle, to su neke zelene politike, to je odnos prema LGBT zajednici, prema migrantima, tako da, mislim da postoji perspektiva, ali generalno vjetrovi iz Europe koji pušu nisu baš naklonjeni ljevici na ovom ovdje prostoru, pa onda ni u Hrvatskoj.

Za kraj, nakon novih izbornih manipulacija od strane Vučićevog režima, što će biti u Nišu, Zrenjaninu, Novom Beogradu, nakon svega? Opet neke demonstracije, ili bi se sve moglo završiti na onoj staroj „Tresla se gora…“?

BEŠLIN:-Mislim da nije dobro da istoričar predviđa budućnost. Ne vidim neki potencijal za ozbiljan otpor, zbog toga što je ozbiljan otpor u Srbiji, ako sad aludirate na demonstracije ’96./’97/ 2000. odbranu izbornih rezultata, opozicija je tada uspevala ’96./’97., protesti su trajali tri meseca za priznavanje izbornih rezultata, za fer izbore. Opozicija je tad uspela, ali opozicija je tada uverila jedan ogroman broj građana da je legitimitet, na lokalu makar, a 2000. i na nacionalnom nivou sa autoritarnih lidera prešao na njih, odnosno s autoritarnog lidera prešao na njih.

Ova opozicija nije uverila građane da su oni nosioci legitimiteta. Većina građana, da ne kažem ogromna većina, i dalje veruje da je nosilac legitimiteta Aleksandar Vučić. To je ta stvar koja nedostaje da bi se ozbiljno ljudi pokrenuli na ulici.

Dakle, vi Vučića možete ogrančiti u izbornim manipulacijama, u krađi izbora, u svemu onome što se dešavalo i predizbornim i postizbornim krađama samo uz jedan ozbiljan pritisak, a to znači ne lajkovima, tekstovima, društvenim mrežama, nego velikim brojem ljudi u javnom prostoru, što je jedina politička činjenica i delatni pritisak. Da bi se to desilo ljudi moraju da budu vrlo ubeđeni i vrlo motivisani. Ja ne vidim da danas u društvu postoji ni ta ubeđenost da je Vučić izgubio svaki legitimitet ni motivacija kod ljudi.

Koliko može trajati ta „agonija“ u Srbiji i za Rusiju i za Srbiju, jer očito da Srbija pod Vučićem nikad neće ući u Europsku uniju, a očito je i da predsjednik Srbije ne misli odustati od ulagivanja Putinu i tog sjedenja na dvije stolice?

BEŠLIN:-Za većinu ljudi u Srbiji to nije agonija, za većinu ljudi je to poseban model ponašanja. Dakle, u Srbiji trenutno evropski narativ uživa manje od trećine podrške, dakle, negde oko 30% i to pod uslovom da im ne traže i da ne postavljaju pitanje Kosova. Ako to postaviš, onda je negde oko 10 procenata ljudi koji bi išli. A s druge strane, ulagivanje Putinu je nešto što otprilike podržava, po istraživanjima negde oko 10%. Prema tome, Vučić jeste, nažalost, modelirao društvo prema svom uzoru.

PROFESOR MILIVOJ BEŠLIN ZA 'SB': Koliko puta je Rusija izdala Srbiju, što se krije iza mita o srpsko-ruskom bratstvu i zbog čega su utihnuli Vučić i Dodik… | Slobodna BosnaFoto: Arhiv

KLASIĆ:- Ja bih samo dodao, ovo što je Milivoj rekao, dakle, treba više ljudi u tom javnom prostoru, to je apsolutno. Međutim, problem je što je taj javni prostor okupiran već godinama. Ja stvarno ne znam toliko kvalitetnih profesionalaca, povjesničara, intelektualaca u regiji, kao što ih ima u Srbiji, a obrnuto proporcionalna je mogućnost njihovog pojavljivanja u javnom prostoru. Odnosno, prostor u kojem se oni pojavljuju je vrlo, vrlo sužen i vi kad pogledate koji su najgledaniji, najčitaniji mediji, na njima ti ljudi nemaju pristupa. Tako da, nakon dugog vremena, dakle, po onom Gebelsovskom, kada se jedna laž počne ponavljati, jedan narativ počne ponavljati – on postane normalan i čini mi se da se u Srbiji već dugo događa, već predugo normalizira nenormalno, puno ljudi koji možda u startu nisu bili za Vučića, koji ne bi prije 10 godina glasali za njega, danas već gledaju onako: „Pa dobro, nije on baš ovako, nije baš onako“ i pronalaze se nekakve zamjerke Zapadu, zamjerke susjedima, zamjerke svima i zamjerke opoziciji, ali ne i njemu. Tako da, mislim da je to primjer koji bi se mogao doista učiti u školama kako propaganda, dakle, kako jedna mašinerija doista može zarobiti cijelo društvo.

BEŠLIN:-Da, i ta kontaminacija javnog prostora će ustvari ostati u Srbiji značajno duže nakon Vučića. Ja se plašim, na ovim nezavisnim medijima kad sam rekao da bi neki sledeći autokrata posle Vučića mogao biti vrlo sličan njemu, ako ne i gori jer je društvo u međuvremenu značajno izmenjeno.

izvor: https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/359726/paralelni_intervju_koji_ce_zatresti_region_klasic_i_beslin_za_sb_poruke_iz_sarajeva_vuchicu_njegovim_prijateljima_chetnicima_desnicharima_i_nacionalistima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidatkinja koalicije „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije

Kandidatkinja na izbornoj listi „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvojila je drugo mesto u izboru nedeljnika „Zrenjanin“ za političku ličnost godine

Published

on

By

Bojana Begović je, samim tim, najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije.

Čestititamo našoj koleginici i svi zajedno ćemo učiniti veliki napor da pobedimo na izborima 2. juna i izborimo se za promene i bolji život u Zrenjaninu.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“, koja nastupa pod rednim brojem 5 na izborima za Skupštinu grada Zrenjanina, je savez Demokratske stranke, Zajedno za Zrenjanin, Zeleno-levog fronta, Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, Narodnog pokreta Srbije-Miroslav Aleksić, Novog lica Srbije i SRBIJE CENTAR-Zdravko Ponoš.

Informativna služba Koalicije
Zrenjanin protiv nasilja – Biram Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/kandidatkinja-koalicije-zrenjanin-protiv-nasilja-biramo-zrenjanin-bojana-begovic-najpopularnija-licnost-zrenjaninske-opozicije/

Continue Reading

Trending