Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan?

Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama priključila se i Nemačka koja je juče imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

Published

on

Foto: FoNet/ Aleksandar Barda; EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ; STEPHANIE LECOCQ; Wikipedia

Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama priključila se i Nemačka koja je juče imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

Sada će on, kako je rekla nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, „blisko sarađivati sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom i visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom. Snažan, stabilan i na miru zasnovan zapadni Balkan, odlučuje u jugoistočnoj Evropi takođe i o budućnosti EU.“

„Velika svetska četvorka“ tako šalje poruku da joj je ovaj deo Balkana važan budući da su još uvek otvorena pitanja dijaloga Beograda i Prištine, stabilnosti Bosne i Hercegovine kao i sprečavanje širenja negativnog uticaja Rusije na ovaj region.

Zelen od đačkih dana – Manuel Zaracin

Najnoviji izaslanik Nemačke Zaracin u prvom intervjuu koji je dao na novoj funkciji za Frankfurter algemajne cajtung kaže da veruje u „budući ulazak država Zapadnog Balkana u EU“ali i da je ovo „loše vreme da se bude neodlučan“.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 2
Wikipedija

Govoreći o odluci Srbije da ne podrži uvođenje sankcija Rusiji što je od nje očekivala EU on je naveo da pretpostavlja da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić vidi da ruska opcija nije atraktivna.

„U srpskom je interesu da zauzmu jasnu poziciju. U Ukrajini se pokazuje šta može da se desi kad se oslonite na ruska obećanja. Verujem da je to svima u Beogradu jasno. Za EU je važno da jasno formulišemo očekivanja koja imamo od Srbije“, dodao je on, a prenosi portal EWB.

A na svom tviteru je u prvoj reakciji na opvu vest naveo da zemlje zapadnog Blkana nisu samo geografski u srcu Evrope, one su u srcu evropske ideje

Njemu je od srca drago što će sarađivati sa partnerima u regionu kao specijalni izaslanik.

Zaracin je poslanik Zelenih u Bundestagi od maja 2008. do oktobra 2021.

Najpre je bio portparol Zelenih za Evropu, a potom za istočnu Evropu. Zelenima se priključuje kao đak sa 16 godina 1998.

Rođen je 1982. u Dortmundu, a od 1995. živi u Hamburgu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo, prvo na Univerzitetu u Bremenu, a zatim na Univerzitetu u Hamburgu.

Britanija poslala vrhunskog vojnika Stuarta Piča

A početkom decembra prošle godine zbog stalne britanske posvećenosti stabilnosti i prosperitetu u regionu i premijer Velike Britanije Boris Džonson imenovao je ser Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.

Pič je tu ulogu preuzeo sa mesta predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, uloge koju je obavljao od 2018.

On je služio i kao načelnik štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 3
Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Prilikom postavljenja saopšteno je da će njegov rad, između ostalog, uključivati promovisanje jakih demokratskih institucija i otvorenih društava, pomaganje u suočavanju sa ozbiljnim i organizovanim kriminalom i drugim zajedničkim bezbednosnim izazovima, i podsticanje rešavanja nasleđenih pitanja poput ratnih zločina i nestalih lica.

U Bosni i Hercegovini, aktivnosti Ser Stjuarta će podržati rad međunarodnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, rešavanju svih pretnji stabilnosti u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, a kada je reč o Srbiji i Kosovu, on će sa partnerima raditi na podršci dijalogu Srbije i Kosova i normalizaciji odnosa uz posredništvo Evropske unije.

Ubrzo po imenovanju, Pič je sredinom februara, došao u posetu Beogradu, da kako je Danas pisao, proveri prozapadnu orjentisanost Srbije.

Nakon sastanaka sa predstavnicima državnog vrha, iz šturih saopštenja moglo se saznati da je rekao da njegovo imenovanje predstavlja jasan znak kontinuirane britanske posvećenosti bezbednosti, stabilnosti i ekonomskom napretku Zapadnog Balkana i da se zalaže i podržava evropske integracije Srbije.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas je rekao da je ovo prvi put da Velika Britanija ima svog izaslanika za ovoj region,
Janjić je kazao da je britanski premijer rekao da ovom regionu preti opasnost od oružnog nasilja, te da je ovo prilika da se to spreči diplomatijom, pregovorima i razgovorima sa lokalnim vođama.

– Ovde se biraju ljudi koji mogu da komuniciraju sa sadašnjim vođstvima i koji imaju odgovarajuće argumete u tim komunikacijama.Vrlo jasno im se stavlja do znanja, vaša opcija nije Rusija. Ako hoćete sa Rusijom vi ste onda obrisani za EU i NATO. I to najbolje mogu da urade Britanci – zaključio je Janjić.

A ser Stuart Pič ima i te kako, ako ništa drugo, vojničku disciplinu i iskustvo.

Iiskusni je vazduhoplovni obaveštajac, glavni maršal vazduhoplovstva, nekadašnji stariji oficir Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Bio je komandant vazduhoplovstva NATO na KiM 2000.

Od 2016. do 2018. bio je načelnik generalštaba Britanskih oružanih snaga.

Rođen je 22. februara 1956. u Volsolu

Čvrsta ruka Amerike – Gabrijel Eskobar

Izaslanik SAD za Zapadni Balkana Gabrijel Eskobar startovao je u septembru prošle godine zamenivši Mejua Palmera.

Prva zapaženija izjava mu je bila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku SAD dokle god nastavlja da ide evropskim putem.

On je za Al Džaziru Balkans rekao da odnos Amerike i Srbije nije ni dobar ni loš, već komplikovan, a na 11. Bezbednosnom forumu u oktobru prošle godine da „Sjedinjene države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu“.

– Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume – rekao je Eskobar.

Ipak, nekoliko meseci kasnije Eskobar kaže sankcije nisu primarno sredstvo američkog angažmana u regionu Zapadnog Balkana, ali imaju efekta i biće ih još, budući da je Amerika 5. januara uvela sankcije srpskom lideru u Bosni i Hercegovini Miloradu Dodiku i drugim osobama u regiji poput potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića.

Eskobar je rekao da godinu dana vlasti predsednika Džoa Bajdena nije donelo značajnu promenu politike, ali da je obnovljen napor da se ponovo angažuju svi mehanizmima koji su bili uspešni, a to je da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog između Srbije i Kosova, i bliska saradnja sa partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze.

Nedavno je iskazao zabrinutost zbog odnosa vlasti u Srbiji prema izborima i istakao da vlasti na aprilskim izborima „moraju da pruže fer tretman“ posmatračima izbora, medijima i građanskom aktivizmu.

Vladajuće SNS digla je prašinu kada se je u vašingtonu razgovarao sa Dragonom Đilasom liderom opozicione Stranke slobode i pravde.

Imenovan je za zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. a do dolaska ambasadora Entonija Gofrija bio je otpravnik poslova.

Aleksandar Vucic, Gabrijel Eskobar
foto FoNet Aleksandar Barda

Ovaj karijerni američki diplomata je dobar poznavalac prilika u regionu, jer je od 1998. do 2001, bio u četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranje Ambasade 2001, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Pre službovanja u Beogradu, bio je na rukovodećim pozicijama u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i u Stejt departmentu i američkim diplomatskim misijama u Boliviji i Pakistanu.

Službovao je i u ambasadama u Lisabonu, Rimu, Pragu, Moskvi.

Više puta je dobijao najviša priznanja Stejt departmenta.

Diplomirao je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i govori španski, ruski, italijanski, srpski, češki i portugalski jezik, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

Zasad bez ostvarenog napretka – Miroslav Lajčak

U aprilu 2020. bivši ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja u vezi sa regionom Zapadnog Balkan.

„Zapadni Balkan oduvek mi je bio blizak srcu, radio sam u i sa regionom dug period. Počastvovan sam da mi je poveren ovaj važan zadatak. Radujem se zajedničkom radu sa predstavnicima Srbije i Kosova, šefovima delegacija EU i bliskoj saradnji sa SAD“, poručio je Lajčak na svom tviter nalogu.

Već par meseci kasnije on dolazi u Beograd i Prištinu da priprema nastavak dijaloga, koji je od tad održan u nekoliko rundi bez značajnijeg napretka.

„Očekujemo od njega da donese dalekosežnu odluku, a on se pita: Kako mogu da objasnim građanima da je to dobro za njih? Ovaj pregovarački proces je od početka bio povezan sa evropskom perspektivom zemlje i sada se Vučić pita: koliko ćemo te evropske perspektive dobiti“, rekao je Lajčak za austrijski Viner cajtung u oktobru 2020.

A krajem 2021. priznaje da dijalog Beograd–Priština ide teško, te da ni da politički kalendar ne ide u prilog dijalogu i da je umereni optimista po pitanju dijaloga.

Lajčaj je bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2017. do 2018.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 4
Foto: EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ

Kada je reč o njegovom iskustvu u regionu, bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, pa je imenovan za evropskog izaslanika za referedum o crnogorskoj nezavisnosti, a na kraju je bio na funkciji visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Rođen je 20. marta 1963. u Popradu u Slovačkoj.

Diplomirao je pravo na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi.

Bavio se međunarodnim odnosima na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Studirao je i u evropskom centru Džordž Maršal za studije bezbednosti u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.

Saradnik je čehoslovačkog ministarstva inostranih poslova od 1988.

Bio je slovački ambasador u Japanu između 1994. i 1998.

Između 1993. i 1994. bio je šef kabineta ministra spoljnjih poslova Jozefa Moravčika i Moravčikov šef kabineta kada je ovaj postao i premijer Slovačke.

Od 1999. do 2001. bio je asistent Eduarda Kukana, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Između 2001. i 2005., Lajčak je bio ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Od 30. juna 2007. bio je na dužnosti Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu, gdje je zamijenio Kristijana Švarc-Šilinga.

A 16. decembra 2007. dobio je naziv „Osoba godine“ u izboru dnevnika „Nezavisne novine“, a dve nedjelje kasnije, 28. decembra, istu titulu dobio je u izboru „Dnevnog avaza“.

U januaru 2009. postao je ministar spoljnih poslova Slovačke i na toj poziciji ostao do 9. jula 2010.

U decembru iste godine, Evropska služba spoljnih poslova imenovala ga je za direktora za Rusiju, istok i Zapadni Balkan.

Tečno govori engleski, nemački, ruski, bugarski, kao i srpski/hrvatski/bošnjački jezik.

L.Valtner

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/ko-su-specijalni-izaslanici-za-zapadni-balkan/

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Goran Ješić najavljuje novu stranku – sedište u Novom Sadu

Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska

Published

on

By

Goran Ješić, bivši potpredsednik vojvođanske Vlade i poslanik Demokratske stranke, najavljuje osnivanje nove političke partije koja bi imala sedište u Novom Sadu.

Kako kaže u intervjuu za „Vreme“, vlasti su ga „naterale“ da se ponovo aktivno bavi politikom. Ne samo zbog privođenja i držanja u pritvoru nakon protesta zbog pogibije pod nadstrešnicom u Novom Sadu, nego i jer mu onemogućavaju da se bavi svojim biznisom.

„Osim toga, sve ovo što se dogodilo dovelo je do toga da građani od mene to i očekuju. Dobio sam neverovatno mnogo poruka podrške, sa molbom da se vratim političkom angažmanu“, priča Ješić.

Ali, na koji način? „Pa, to svakako nije Demokratska stranka ili neka već postojeća politička organizacija“, odgovara on.

„Ne mogu sa ljudima koji su protiv EU“

Kaže da će zajedno sa ljudima koji hoće da se sa njim politički angažuju došao do zaključka da je potrebna nova partija „koja će biti jasno ideološki profilisana, koja je će biti nacionalna, a čije će sedište biti u Novom Sadu“.

„Prva takva u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji. No, još mnogo o tome treba da razgovaramo“, dodaje Ješić.

Kako kaže, nema sumnje da je potreban širok narodni front i sabiranje glasova opozicije kako bi se došlo do fer izbora.

„Ali, s druge strane, ja ne mogu da sedim i blisko sarađujem sa nekim ko ima potpuno drugačije, takoreći suprotne svetonazore od mojih. Ne mogu da sedim sa ljudima koji su protiv EU“, navodi Ješić.

Pobeđivao pod svojim imenom

Kako kaže, oduvek je levičar, zagovornik EU, ima jasne stavove o ratnoj prošlosti o odnosu sa državama u regionu.

„Iste stvari sam pričao od početka devedesetih do danas. I ljudi su to poštovali. Iako sam iznosio neke stavove koji nisu bili opšteprihvaćeni, pobeđivao sam na svakim izborima u Inđiji, pod svojim imenom i prezimenom. Građani su procenili da dobro radim svoj posao“, kaže Ješić.

izvor: https://vreme.com/vesti/goran-jesic-najavljuje-novu-stranku-sediste-u-novom-sadu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13

Published

on

By

Među njima su ministar u ostavci Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.

Pritvor je za sve predložen da ne bi ometali postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da ne bi ponovili krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.

Prema osumnjičenoj J. S. M, pored navedenih osnova, i zbog toga što je nedostupna organima gonjenja, te je u odnosu na nju predloženo i izdavanje poternice.

Više javno tužilašto u Novom Sadu donelo je Naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje su osumnjičeni: J.T, G.V, A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G, Z.S.M, J.S.M. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika“, navodi se u saopštenju VJT.

Viši sud u Novom Sadu odredio je prethodno pritvor do 30 dana Lj. M. M. Nova ekonomija je u četvrtak objavila da je među uhapšenima Ljiljana Milić Marković, koja je u Glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant.

Nakon što je 12 osumnjičenih privedeno i saslušano, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, kako kažu, prema svih 13 osumnjičenih podnelo predlog za određivanje pritvora zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.

Tužilaštvo je u četvrtak saopštilo da je uhapšeno 12 osoba u vezi sa tragedijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je uhapšeno 12 osoba, a da je još jedno lice u inostranstvu.

Među uhapšenima su ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.

U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/394011/Predlozen-pritvor-za-Vesica-Tanaskovic-i-11-osumnjicenih-za-zenom-koja-je-u-inostranstvu-poternica.html

Continue Reading

Trending