Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan?

Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama priključila se i Nemačka koja je juče imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

Published

on

Foto: FoNet/ Aleksandar Barda; EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ; STEPHANIE LECOCQ; Wikipedia

Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama priključila se i Nemačka koja je juče imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

Sada će on, kako je rekla nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, „blisko sarađivati sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom i visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom. Snažan, stabilan i na miru zasnovan zapadni Balkan, odlučuje u jugoistočnoj Evropi takođe i o budućnosti EU.“

„Velika svetska četvorka“ tako šalje poruku da joj je ovaj deo Balkana važan budući da su još uvek otvorena pitanja dijaloga Beograda i Prištine, stabilnosti Bosne i Hercegovine kao i sprečavanje širenja negativnog uticaja Rusije na ovaj region.

Zelen od đačkih dana – Manuel Zaracin

Najnoviji izaslanik Nemačke Zaracin u prvom intervjuu koji je dao na novoj funkciji za Frankfurter algemajne cajtung kaže da veruje u „budući ulazak država Zapadnog Balkana u EU“ali i da je ovo „loše vreme da se bude neodlučan“.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 2
Wikipedija

Govoreći o odluci Srbije da ne podrži uvođenje sankcija Rusiji što je od nje očekivala EU on je naveo da pretpostavlja da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić vidi da ruska opcija nije atraktivna.

„U srpskom je interesu da zauzmu jasnu poziciju. U Ukrajini se pokazuje šta može da se desi kad se oslonite na ruska obećanja. Verujem da je to svima u Beogradu jasno. Za EU je važno da jasno formulišemo očekivanja koja imamo od Srbije“, dodao je on, a prenosi portal EWB.

A na svom tviteru je u prvoj reakciji na opvu vest naveo da zemlje zapadnog Blkana nisu samo geografski u srcu Evrope, one su u srcu evropske ideje

Njemu je od srca drago što će sarađivati sa partnerima u regionu kao specijalni izaslanik.

Zaracin je poslanik Zelenih u Bundestagi od maja 2008. do oktobra 2021.

Najpre je bio portparol Zelenih za Evropu, a potom za istočnu Evropu. Zelenima se priključuje kao đak sa 16 godina 1998.

Rođen je 1982. u Dortmundu, a od 1995. živi u Hamburgu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo, prvo na Univerzitetu u Bremenu, a zatim na Univerzitetu u Hamburgu.

Britanija poslala vrhunskog vojnika Stuarta Piča

A početkom decembra prošle godine zbog stalne britanske posvećenosti stabilnosti i prosperitetu u regionu i premijer Velike Britanije Boris Džonson imenovao je ser Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.

Pič je tu ulogu preuzeo sa mesta predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, uloge koju je obavljao od 2018.

On je služio i kao načelnik štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 3
Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Prilikom postavljenja saopšteno je da će njegov rad, između ostalog, uključivati promovisanje jakih demokratskih institucija i otvorenih društava, pomaganje u suočavanju sa ozbiljnim i organizovanim kriminalom i drugim zajedničkim bezbednosnim izazovima, i podsticanje rešavanja nasleđenih pitanja poput ratnih zločina i nestalih lica.

U Bosni i Hercegovini, aktivnosti Ser Stjuarta će podržati rad međunarodnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, rešavanju svih pretnji stabilnosti u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, a kada je reč o Srbiji i Kosovu, on će sa partnerima raditi na podršci dijalogu Srbije i Kosova i normalizaciji odnosa uz posredništvo Evropske unije.

Ubrzo po imenovanju, Pič je sredinom februara, došao u posetu Beogradu, da kako je Danas pisao, proveri prozapadnu orjentisanost Srbije.

Nakon sastanaka sa predstavnicima državnog vrha, iz šturih saopštenja moglo se saznati da je rekao da njegovo imenovanje predstavlja jasan znak kontinuirane britanske posvećenosti bezbednosti, stabilnosti i ekonomskom napretku Zapadnog Balkana i da se zalaže i podržava evropske integracije Srbije.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas je rekao da je ovo prvi put da Velika Britanija ima svog izaslanika za ovoj region,
Janjić je kazao da je britanski premijer rekao da ovom regionu preti opasnost od oružnog nasilja, te da je ovo prilika da se to spreči diplomatijom, pregovorima i razgovorima sa lokalnim vođama.

– Ovde se biraju ljudi koji mogu da komuniciraju sa sadašnjim vođstvima i koji imaju odgovarajuće argumete u tim komunikacijama.Vrlo jasno im se stavlja do znanja, vaša opcija nije Rusija. Ako hoćete sa Rusijom vi ste onda obrisani za EU i NATO. I to najbolje mogu da urade Britanci – zaključio je Janjić.

A ser Stuart Pič ima i te kako, ako ništa drugo, vojničku disciplinu i iskustvo.

Iiskusni je vazduhoplovni obaveštajac, glavni maršal vazduhoplovstva, nekadašnji stariji oficir Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Bio je komandant vazduhoplovstva NATO na KiM 2000.

Od 2016. do 2018. bio je načelnik generalštaba Britanskih oružanih snaga.

Rođen je 22. februara 1956. u Volsolu

Čvrsta ruka Amerike – Gabrijel Eskobar

Izaslanik SAD za Zapadni Balkana Gabrijel Eskobar startovao je u septembru prošle godine zamenivši Mejua Palmera.

Prva zapaženija izjava mu je bila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku SAD dokle god nastavlja da ide evropskim putem.

On je za Al Džaziru Balkans rekao da odnos Amerike i Srbije nije ni dobar ni loš, već komplikovan, a na 11. Bezbednosnom forumu u oktobru prošle godine da „Sjedinjene države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu“.

– Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume – rekao je Eskobar.

Ipak, nekoliko meseci kasnije Eskobar kaže sankcije nisu primarno sredstvo američkog angažmana u regionu Zapadnog Balkana, ali imaju efekta i biće ih još, budući da je Amerika 5. januara uvela sankcije srpskom lideru u Bosni i Hercegovini Miloradu Dodiku i drugim osobama u regiji poput potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića.

Eskobar je rekao da godinu dana vlasti predsednika Džoa Bajdena nije donelo značajnu promenu politike, ali da je obnovljen napor da se ponovo angažuju svi mehanizmima koji su bili uspešni, a to je da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog između Srbije i Kosova, i bliska saradnja sa partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze.

Nedavno je iskazao zabrinutost zbog odnosa vlasti u Srbiji prema izborima i istakao da vlasti na aprilskim izborima „moraju da pruže fer tretman“ posmatračima izbora, medijima i građanskom aktivizmu.

Vladajuće SNS digla je prašinu kada se je u vašingtonu razgovarao sa Dragonom Đilasom liderom opozicione Stranke slobode i pravde.

Imenovan je za zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. a do dolaska ambasadora Entonija Gofrija bio je otpravnik poslova.

Aleksandar Vucic, Gabrijel Eskobar
foto FoNet Aleksandar Barda

Ovaj karijerni američki diplomata je dobar poznavalac prilika u regionu, jer je od 1998. do 2001, bio u četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranje Ambasade 2001, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Pre službovanja u Beogradu, bio je na rukovodećim pozicijama u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i u Stejt departmentu i američkim diplomatskim misijama u Boliviji i Pakistanu.

Službovao je i u ambasadama u Lisabonu, Rimu, Pragu, Moskvi.

Više puta je dobijao najviša priznanja Stejt departmenta.

Diplomirao je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i govori španski, ruski, italijanski, srpski, češki i portugalski jezik, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

Zasad bez ostvarenog napretka – Miroslav Lajčak

U aprilu 2020. bivši ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja u vezi sa regionom Zapadnog Balkan.

„Zapadni Balkan oduvek mi je bio blizak srcu, radio sam u i sa regionom dug period. Počastvovan sam da mi je poveren ovaj važan zadatak. Radujem se zajedničkom radu sa predstavnicima Srbije i Kosova, šefovima delegacija EU i bliskoj saradnji sa SAD“, poručio je Lajčak na svom tviter nalogu.

Već par meseci kasnije on dolazi u Beograd i Prištinu da priprema nastavak dijaloga, koji je od tad održan u nekoliko rundi bez značajnijeg napretka.

„Očekujemo od njega da donese dalekosežnu odluku, a on se pita: Kako mogu da objasnim građanima da je to dobro za njih? Ovaj pregovarački proces je od početka bio povezan sa evropskom perspektivom zemlje i sada se Vučić pita: koliko ćemo te evropske perspektive dobiti“, rekao je Lajčak za austrijski Viner cajtung u oktobru 2020.

A krajem 2021. priznaje da dijalog Beograd–Priština ide teško, te da ni da politički kalendar ne ide u prilog dijalogu i da je umereni optimista po pitanju dijaloga.

Lajčaj je bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2017. do 2018.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 4
Foto: EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ

Kada je reč o njegovom iskustvu u regionu, bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, pa je imenovan za evropskog izaslanika za referedum o crnogorskoj nezavisnosti, a na kraju je bio na funkciji visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Rođen je 20. marta 1963. u Popradu u Slovačkoj.

Diplomirao je pravo na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi.

Bavio se međunarodnim odnosima na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Studirao je i u evropskom centru Džordž Maršal za studije bezbednosti u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.

Saradnik je čehoslovačkog ministarstva inostranih poslova od 1988.

Bio je slovački ambasador u Japanu između 1994. i 1998.

Između 1993. i 1994. bio je šef kabineta ministra spoljnjih poslova Jozefa Moravčika i Moravčikov šef kabineta kada je ovaj postao i premijer Slovačke.

Od 1999. do 2001. bio je asistent Eduarda Kukana, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Između 2001. i 2005., Lajčak je bio ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Od 30. juna 2007. bio je na dužnosti Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu, gdje je zamijenio Kristijana Švarc-Šilinga.

A 16. decembra 2007. dobio je naziv „Osoba godine“ u izboru dnevnika „Nezavisne novine“, a dve nedjelje kasnije, 28. decembra, istu titulu dobio je u izboru „Dnevnog avaza“.

U januaru 2009. postao je ministar spoljnih poslova Slovačke i na toj poziciji ostao do 9. jula 2010.

U decembru iste godine, Evropska služba spoljnih poslova imenovala ga je za direktora za Rusiju, istok i Zapadni Balkan.

Tečno govori engleski, nemački, ruski, bugarski, kao i srpski/hrvatski/bošnjački jezik.

L.Valtner

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/ko-su-specijalni-izaslanici-za-zapadni-balkan/

SLOBODNA VOJVODINA

„Ono šta radi SNS sa N1, to radi SVM sa nama“: Mediji na mađarskom u Vojvodini na meti napada

Objektivni, profesionalni mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini dele sudbinu sa istim takvim medijima u Srbiji, samo što na njih, umesto Srpske napredne stranke, vrši pritisak Savez vojvođanskih Mađara, koji pored SNS-a zavise i od partije FIDES mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

„Kontranavijači, nezavisni, objektivni, istraživački novinari pod znacima navoda“, tako glase najnovije uvrede predsednika SVM-a Balinta Pastora upućene nezavisnim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, zbog njihove analize rezultata lokalnih izbora, koje pokazuju jasan pad podrške ovoj manjinskoj stranci.

„Ti navodnici pokazuju Pastorov bes prema nezavisnom novinarstvu“, objašnjava jedan od rukovodećih fondacije „Sloboda štampe“ čiji su mediji već godinama na meti Saveza vojvođanskih Mađara.

„Mislim da je to nedopustivo i neprihvatljivo. Zamislite samo kada bi mi u svojim tekstovima rekli i koristili izraz takozvani političar ili takozvani narodni poslanik“, kaže Peter Kokai iz Szabad Sajtó Alapítvány.

A narodni poslanik i predsednik SVM-a, čije je najnovije pretnje osudio i NDNV, nastavlja paljbu na svom Fejsbuku: „Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici.“

„Malo je komično da u jednoj takvoj maloj zajednici preuzimaju se svi modeli vladanja jedne autokratije, a imaju dve gazde, ustvari dvojicu jer jedan je u Beogradu, drugi je u Budimpešti. A još mladi Pastor optužuje ove nezavisne medije, koji jedva preživljavaju, da služe nekim gazdama“, navodi osnivač portala Napló, Gabor Bodiš.

Da ne služe gazdama dokazuje i činjenica da su im do sada odbili nekoliko desetina lokalnih i pokrajinskih medijskih projekata, čak i najčitanijem mađarskom nedeljniku „Porodični krug“, dok oni podobni SVM-u dobijaju šakom i kapom. Ovih nekoliko objektivnih prolaze kroz isti tretman kao i oni profesionalni na srpskom jeziku.

„Nema nikakve razlike. Ono šta radi Srpska napredna stranka sa N1, sa Nova, to radi Savez vojvođanskih Mađara sa nama“, ocenjuje Janoš Teke iz nedeljnika Családi Kör.

A šta još radi SVM? Pa recimo to, da je potpuno izostavio iz medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta one nepodobne, među kojima se nalazi i portal Autonomija sa svojim podkastom.

Nije prošao bolje ni portal „Transparentna Vojvodina“.

„Mi smo tada dobili odgovor od strane predsednika nacionalnog saveta, da su oni upisali u strategiju jedino te medije sa kojima mogu da zamisle saradnju“, kaže Virag Đurković sa portala Átlátszó Vajdaság.

A oni sa kojima Mađarski nacionalni savet, odnosno SVM ne može da zamisli saradnju, nek se snalaze kako god znaju i umeju, zato su i nezavisni.

Lea Apro (N1)

izvor: https://autonomija.info/ono-sta-radi-sns-sa-n1-to-radi-svm-sa-nama-mediji-na-madjarskom-u-vojvodini-na-meti-napada/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Svaki građanin, hteo – ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu

Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su “Doktori protiv korupcije”

Published

on

By

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.

Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.

Zdravstvo – računica

„Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP“, objašnjava on za Danas.

Za primere uporedivih zemalja, piše ovaj medj, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.

„Mađarska 8 odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara `da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta` izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici, koje taj isti građanin finansira, iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto“, naglašava sagovornik Danasa.

Zdravstvo i težina problema

Karađinović za Danas ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.

„Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub… Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema“, mišljenja je taj lekar, piše Danas.

On predlaže, piše u tekstu, i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.

Moguća sistemska promena u zdravstvu

„Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru“, navodi on za Danas.

Podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo, on još navodi za ovaj medij: „Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu“, navodi on za Danas, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo“.

Karađinović dodaje za Danas i da „na opasnosti od ove fundamentalno promašene norme, a koja kompromituje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je, u nekoliko navrata, ukazivala i Danica Grujičić, prethodna ministarka zdravlja.

Ukazivanja Danice Grujičić na probleme u zdravstvu

„Na žalost, ta ukazivanja, hrabra ali nedorečena, nisu dovela do ukidanja sistemske koruptivne norme. Učeći se na, uslovno rečeno, neuspehu svoje predhodnice, pred ministrom Lončarom u njegovom sadašnjem mandatu, su dve mogućnosti: da se zadrži u okvirima anahrone matrice sadašnjeg dekadentnog modela i zadovolji aktivnostima kvantitativne prirode, ili da napravi zaokret ka drugoj mogućnost koja podrazumeva kvalitativne promene zdravstvenog sistema i reformsku implementaciju strukturnih rešenja iz uspešnih tranzicionih država. Od spremnosti na ukidanje ozakonjenog konflikta interesa će zavisiti pravac kretanja srpskog zdravstva u narednom periodu“, predlaže sagovornik Danasa.

Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, piše Danas, ukazivali su i Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, pre nekoliko dana, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i već pomenuta eks ministarska Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.

„Vi, prepodne radite u državnoj firmi, a popodne privatno“

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je Milić, piše Danas.

Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalj. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, navodi se u tekstu, i to u smislu da li oni uspevaju lečenje da dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol – centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, piše Danas, pod jedan – već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva – koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?

Prilično nedorečeno

Zato, Hajrija Mujović, doktorka medicinskih prava na Institutu društvenih nauka i poredsednica Udruženja za zdravstveno i medicinsko pravo, podseća za Danas da je ministar Lončar ostao prilično nejasan kada je rekao tu stvar o izdavanju računa pacijentima posle poregleda samo da bi videli šta koliko košta u državnom zdravstvu.

„Utisci posle te izjave su različiti, ali se ne shvata razlog uručivana računa. Ne znam koliko su pacijenti zainteresovani da vide račune ukoliko im se već izdvaja iznos od ličnog dohotka za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, ako razmišljamo o tome da li za sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje postoji informacija kako se ona troše i da li dobijamo kvalitetene usluge za taj novac, da li su liste čekanja predugačke i da li sve to može da bude bolje, onda sve to vezujemo za kvalitet zdravstvene usluge“, ističe Mujović za ovaj medij.

Dodaje za Danas da joj se čini da postoji nezadovoljstvo građana da ne mogu adekvatno i na vreme da dobiju zdravstvene usluge.

„Sada možemo samo da apelujemo da se stvari menjaju. Moguće da je namera Lončara u vezi sa izdavanjem računa da se pokaže i da se dosta velika sredstva izdvajaju na lečenje pacijenata ili da su te usluge jeftinije u odnosu na privatni sektor. Ostao je dužan za objašnje građanima šta će im taj račun. Ako bismo sad gledali striktno, po Zakonu o pravima pacijenata, pacijent bi trebalo da zna unapred koliko će neka usluga da ga košta, a ne posle pregleda“, objasnila je ona, piše Danas.

izvor: https://n1info.rs/biznis/svaki-gradjanin-placa-oko-1-000-evra-godisnje-lecio-se-ili-ne-koji-su-problemi-srpskog-zdravstva/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninska vlast da prestane sa kršenjem zakona u slučaju Linglonga

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI smatra da je odluka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine da poništi rešenje Gradske uprave Zrenjanina, kojim je data saglasnost kineskoj kompaniji Linglong da izgradi skladište neopasnog otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dokaz da proces izgradnje ove velike fabrike automobilskih guma obiluje brojnim aktivnostima koje su duboko izvan zakonskog okvira

Published

on

By

Ponovo je dokazano da je Gradska uprava neprijatelj Zrenjanina i njegovih građana.

Najnesposobnija lokalna vlast u istoriji Zrenjanina, skupljena sa koca i konopca, služi samo tome da se po nalogu Vlade Republike Srbije Kinezima odobrava sve što zamisle i sve ono što u civilizovanim evropskim zemljama ne bi smeli ni da pomisle.

Kršenje zakona i podaništvo kineskim tajkunima mora prestati.

Zrenjanin je u srcu Evrope i mi nećemo dozvoliti da fabrika otrova guši njegove građane.

Bahata i nesposobna vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Salapurom, mora da nauči, koliko god joj to teško padalo, da poštuje Ustav, zakone i druge propise države Srbije.

Aleksandar Rudić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/zrenjaninska-vlast-da-prestane-sa-krsenjem-zakona-u-slucaju-linglonga/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

Trending