Nijemci će 26. septembra glasati za sastav novog Bundestaga, odnosno državnog parlamenta.
Rezultati ovih izbora, nakon što se završe pregovori o koalicijama stranaka, odlučit će ko će naslijediti Angelu Merkel, koja, nakon 16 godina, odlazi sa mjesta kancelarke.
Njemački mediji i analitičari predviđaju da je najizvjesnije da će pregovori stranaka o koalicijskoj vladi trajati nekoliko mjeseci, s nekoliko mogućih kombinacija i bez ubjedljivog vodstva neke stranke.
Ankete pokazuju da nijedan potencijalni nasljednik Angele Merkel nema ubjedljivu prednost među 62 milona njemačkih glasača.
Slijedi pregled kandidata u utrci za mjesto njemačkog kancelara:
Armin Laschet (CDU/CSU)
Armin Laschet (60) je lider Kršćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel i premijer industrijske pokrajine Sjeverna Rajna-Vestfalija, koja je najnaseljenija regija u Njemačkoj.
Posvećeni katolik, sin je rudara, koji je kasnije postao učitelj, a odrastao je blizu belgijske i nizozemske granice, gdje i danas živi. Nakon što je studirao pravo, upisao je studij novinarstva te je jedno vrijeme radio kao novinar. Za člana Bundestaga izabran je 1994, a 1999. godine za zastupnika u Evropskom parlamentu.
Nakon najave Annegret Kramp-Karrenbauer u februaru 2020. godine da će se povući sa mjesta liderke CDU-a te da se neće kandidirati za kancelarku na izborima 2021. godine Laschet je saopćio da će ući u utrku za predsjednika stranke i kancelara. U prvom krugu glasanja za šefa partije osvojio je 38,4 posto glasova, a u drugom 52,79 posto, došavši tako na čelo stranke.
Dok je posjećivao područja zahvaćena katastrofalnim julskim poplavama, u kojima je poginulo 190 ljudi, Lascheta su kamere uhvatile kako se smije stojeći iza njemačkog predsjednika Frank-Walter Steinmeiera, koji je odavao počast žrtvama. Zbog toga je bio na meti snažnih kritika, iako je uputio javnosti svoje izvinjenje, rekavši da je to bilo “glupo, nije se trebalo desiti i žalim zbog toga”.
Nakon ovog incidenta, Unija CDU/CSU je doživjela pad u anketama, dok je Socijaldemokratska partija Njemačke preuzela vodstvo.
Što se tiče vanjskopolitičkih stavova, Laschet smatra da Evropska unija nije dobro pripremljena za globalne izazove. Ponavljao je više puta da podržava proširenje EU-a na Zapadni Balkan, uprkos zabrinutosti Francuske i drugih članica. “Alternativa da ih ostavimo izvan EU-a imat će veće posljedice, a nijedna nije dobra”, rekao je.
Također je naveo da zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu mapu puta do članstva u EU te da traba poštovati njihovu posvećenost ako ispoštuju te kriterije.
U prvom govoru u svojstvu predsjednika stranke rekao je da će nastaviti vanjsku politiku Angele Merkel, što znači, kako je dodao, nastavljanje kritiziranja Rusije i Kine zbog kršenja ljudskih prava, ali bez žrtvovanja ekonomskih interesa. Kinu je opisao kao “konkurenta, partnera i rivala”. Istovremeno je potvrdio mišljenje Angele Merkel da je mjesto Evrope uz SAD i Kanadu.
Na pitanje o ruskom plinovodu Sjeverni tok 2 u Evropi, rekao je da misli da vlada Angele Merkel “ide dobrim putem”, dodavši da se radi o “komercijalnom projektu” te da će Njemačkoj biti potreban plin.
Laschet je prije tri godine otkazao dolazak na jedan umjetnički festival jer su na njemu učestvovale i pristalice BDS pokreta, koji poziva na bojkot, sankcije i prestanak investiranja u Izrael, a ove godine je obećao punu podršku toj državi.
Bio je jedan od rijetkih koji je podržao odluku Angeli Merkel da se dopusti ulazak stotinama hiljada Sirijaca i Afganistanca u zemlju tokom velikog izbjegličkog vala 2015. godine. Zbog integracijske politike, dobio je nadimak “Armin Turčin” među stranačkim kolegama. Kasnije će ga, zbog podrške imigracijama i simpatija prema Zelenima, prozvati “fini gospodin Laschet”.
Olaf Scholz (SPD)
Olaf Scholz (63), zamjenik Angele Merkel i njemački ministar finansija, kandidat je Socijaldemokratske partije Njemačke za kancelara, a ankete mu daju prednost u ovoj utrci.
Odrastao je u Hamburgu, gradu čiji je bio gradonačelnik od 2011. do 2018. godine. Njegove pristalice tvrde da je zaslužan za izgradnju i napredak grada te da je čovjek koji uvijek ima plan. Karijeru je izgradio kao pravnik, posvećen pravima radnika i podržavanju sindikata. Bio je zastupnik u Bundestagu od 1998. do 2011. godine.
Mnogi u Njemačkoj ga nazivaju pragmatikom i birokratom, a njemački magazin Die Zeit ga je davno nazvao “Scholzomat”, aludirajući na mašinu koja izbacuje birokratske fraze. Jedan od urednika ovog magazina u nedavnoj izjavi za američke medije rekao je da je Scholz “neka vrsta jednojajčanog blizanca Joe Bidena, samo malo manje pričljiv”, objasnivši da im je zajedničko što su ljudi sistema, centristi, institucionalisti i znaju kako da ostvare ono što žele. U SPD-u ga vide kao pristalicu politike centra, a mnogi glasači u njemu prepoznaju nastavak Angele Merkel i njene politike.
Kao ministar finansija, Scholz je bio na poziciji da distribuira milijarde eura iz fonodva za vanredne situacije tokom epidemije korona virusa kako bi pomogao ekonomiji i građanima da prevladaju krizu i zadrže posao. Upravo mu ovo iskustvo kod njemačkih građana daje prednost nad ostalim kandidatima.
Scholz je ranije isticao važnost francusko-njemačkog prijateljstva, nazvavši ga ključnim za napredak Evropske unije, stoga je često gost Pariza i francuskog predsjednika Emmanuela Macrona.
U intervjuu za Detsche Welle (DW) rekao je da bi se kao kancelar zalagao za novi pristup Njemačke i Evrope prema Rusiji. Upitan kako bi upravljao novim potencijalnim migrantskim valom, odgovorio je da fokus treba biti na to kako osigurati pomoć zemljama u koje oni prvo stignu, a ne na prihvatanje većeg broja ljudi u Njemačku.
Što se tiče Zapadnog Balkana, kazao je da bi Rusija i druge zemlje trebaju prihvatiti činjenicu da će se Evropska unija proširiti.
Annalena Baerbock (Zeleni)
Annalena Bearbock, jedina žena u utrci da naslijedi Angelu Merkel, prvi je kandidat Zelenih za kancelara ikada.
Annalena Baerbock (40) dolazi iz sela pored grada Hanovera, studirala je pravo i politiku u Hamburgu i Londonu i radila za Zelene u Evropskom parlamentu. Kao djevojčicu, roditelji su je često vodili na proteste protiv nuklearnog oružja, a prema njenim riječima, prvobitno je htjela biti ratna reporterka.
Početkom godine imala je dobru podršku, sudeći prema anketama, ali je njena reputacija poljuljana kada je optužena za plagijarizam i laganje u biografiji.
Zastupnica je u Bundestagu od 2013. godine, a fokus političkog djelovanja je uglavnom stavljala na porodična pitanja i okoliš. Zajedno s Robertom Habeckom stranku vodi od 2018. godine.
Vodstvo stranke smatra da se nova njemačka vlada mora duboko posvetiti klimatskim promjenama kako bi ispunila zahtjeve iz Pariškog sporazuma. Annalena Baerbock je, također, obećala da bi kao kancelarka poboljšala prava djece i tražioca azila te da bi smanjila poreze onima koji imaju manja primanja.
Ako bi osvojila izbore, Annalena Baerbock bi bila prva “zelena” kancelarka, prva majka na toj poziciji i prva liderka Njemačke koja sebe otvoreno naziva feministkinjom. Često ističe da je majka dvoje male djece te da se želi ugledati na premijerku Novog Zelanda Jacindu Ardern.
Njena nominacija za kancelarku dovela je do povećanja broja novih članova partije, ali ankete pokazuju da ima najmanje šanse da bude izabrana.
Što se tiče vanjske politike, zastupa oštriji stav prema Rusiji i Kini od dvojice suparnika. Rekla je da bi Evropa bila “uništena” ako Njemačka ne bi bila konkretna u svojoj vanjskoj politici što se tiče tenzija u Ukrajini i stava prema Rusiji. Protiv je izgradnje Sjevernog toka 2. Smatra i da je NATO nezamjenjiv i podržava saradnju na zajedničkoj odbrani Evrope i njene sigurnosti.
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.