“Čuvari” lika i dela Mladića od ranije su javnosti poznati po ekstremističnim stavovima, a u prvom redu su pripadnici “Levijatana”, “Narodnih patrola” i “Srpske desnice”, u narodu poznatih po proganjaju migranata.
Bura koja se proteklih dana podigla oko murala Ratku Mladiću, osuđenog na doživotni zatvor zbog ratnog zločina, danima ne jenjava, a dok jedni pokušavaju da ga uklone, drugi ga danonoćno čuvaju. “Čuvari” lika i dela Mladića od ranije su javnosti poznati po ekstremističnim stavovima, a u prvom redu su pripadnici “Levijatana”, “Narodnih patrola” i “Srpske desnice”, u narodu poznatih po proganjaju migranata.
Tenzije oko murala ne jenjavaju danima, a dok jedni pokušavaju da ga prekreče, drugi stražare nad njim. Ono što je izvesno jeste da se među pristalicama Mladića, koji danima bdiju nad muralom, nalaze razne grupacije koje su od ranije poznate javnosti. Reč je organizacijama koje neretno propagiraju ultranacionalističke i ekstremističke stavove, ali i one koje se godinama kriju pod plaštom dobrotvora i zaštitnika.
Među njima je i Fondacija “Pokret Levijatan”, koja je osnovana oktobra 2011. godine, sa sedištem u Makedonskoj ulici u Beogradu. Prema podacima sa APR, pokret je formiran u cilju zaštite i unapređivanja prava životinja, a njen osnivač je Pavle Bihali.
Pomenuti pokret proteklih godina je imao veliki broj akcija, a neretno su iste dokumentovali snimanjem video zapisa koje su zatim postavljali na društvene mreže. Na njima se vidi kako oduzimaju životinje građanima, za koje se sumnje da su zlostavljane. Ipak, u javnosti se u više navrata spekulisalo da je zaštita životinja ovom pokretu samo paravan. Ono što je izvesno jeste da su pripadnici “Levijatana” u više navrata po gradu presretali i legitimisali migrante, smatrajući da njima nije mesto u Srbiji.
Poput policije, nabildovani momci u crnom i u grupama, zaustavljali su azilante i zastrašivali ih.
Pripadnici “Levijatana dosad su se u nekoliko navrata zaticali u žiži pažnje javnosti i zbog nasilnog ponašanja. Nekoliko ljudi ih je optužilo za prebijanje, pretnje, a dovođeni su u vezi i sa uništavanjem imovine.
Sa druge strane, na listi čuvara Mladićevog murala nalazi se i Miša Vacić, predsednik Srpske desnice. Vacić je svojevremeno bio zaposlen u Vladi Srbije, odnosno u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, da bi potom osnovao političku organizaciju čije se delovanje bazira na, po svemu sudeći, pretnjama nacionalnim manjinama, opoziciji, propagiranju fašističke ideologije i agitovanju za režim.
Reč je o Srpskoj desnici, čiji je cilj očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda, sa sedištem u ulici Gavrila Principa, navodi se u bazi APR.
Vacić je poznat po ultradesničarskim stavovima, koji se najbolje ogleda u izjavi koju je pre nekoliko dana dao na mestu gde se nalazi Mladićev mural. On je tom prilikom istakao da širom Beograda postoje murali osuđenog generala.
Prolaznici su vidno negodovali tokom njegovog davanja izjave, na šta je Vacić prokomentarisao: „Ipak je ovo Vračar, krug dvojke.“
On je potom upitan zbog čega se onda nalazi tu, na šta je odgovorio „da će se njegovim šetanjem posrbiti taj deo Beograda.“
Još jedno ime proteklih dana pominjalo se zbog murala Ratku Mladiću. Reč je o Damjanu Kneževiću, samoprozvanom vođi Narodnih patrola, pokreta koji se pojavio februara 2020. godine.
Reč je o grupi mladića koji se kriju iza crnih kapuljača, a šira javnost je za njih čula nakon zastrašivanja migranata na ulicama.
„Mi nismo Vlada, nismo policija, odgovorićemo narodski, a to nikome ne ide u prilog“, rekao je tada Knežević.
Knežević je srpskoj javnosti poznat kao jedan od organizatora Vidovdanskog protesta 2018. godine, ali i okupljanja protiv NATO pakta. Njemu su u više navrata preko društvenih mreža podršku davali pripadnici grupe „Levijatan“.
Među onima, koji su pružili podršku Kneževiću, je i Goran Davidović zvani Firer, vođa zabranjene organizacije Nacionalni stroj, kome se svojevremeno sudilo za izazivanje verske, rasne i nacionalne mržnje.
Inače, Narodne patrole su dosad u više navrata bile u centru pažnje zbog nasilnih akcija koje su sprovodili. Tako je februara prošle godine na društvenim mrežama osvanuo video snimak na kome se vidi kako grupa muškaraca sa crnim kapuljačama, predstavljajući se kao „Narodne patrole“, noću kruži beogradskim ulicama i presreće migrante, preteći im i zapovedajući kako moraju da se ponašaju.
Takođe, na društvenim mrežama pojavila se informacija i da mural čuva, između ostalih, i vođa navijača Đorđe Prelić. Reč je o navijaču koji je pre nekoliko meseci prevremeno pušten na slobodu, nakon što je odslužio dve trećine kazne za ubistvo Francuza Brisa Tatona 2009. godine.
Neko vreme je bio u bekstvu, a istražnim organima je dolijao 2013. godine. Prelić je pušten pod čudnim okolnostima, nakon što je Više tužilaštvo u Beogradu naprasno odlučilo da ga ne goni za događaj od pre 12 godina.
Prelić je nakon puštanja viđen na južnoj tribini, a nakon izlaska sa robije spekulisalo se da će on predvoditi Grobare nakon pada grupe Veljka Belivuka.
Podsetimo, dosad je bilo nekoliko protesta zbog murala u Njegoševoj ulici. Mural je najpre trebalo da bude prekrečen, a tog dana su aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović privedene jer su ga gađale jajima. Narednog dana, mural je prekrečen u belo, a istog i očišćen.
Od tada ga čuva grupa mladića, uz asistenciju policije.
Vučić: Čuvamo građane od Prelića i Kneževića
Informacija o tome da je Prelić jedan od čuvara murala pojavila se na društvenoj mreži Tviter, a potvrdio ju je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Uvek je lako pronaći krivca, razumem da sam kriv svima za sve. Sve mi je teže da to slušam, poput kukumavčenja fudbalskih klubova, da im država ne daje pomoć, a država im pruža sredstva. Tako mi je i s ovim… Da policija nije bila tamo da ih zaštiti od Prelića (Đorđa), Kneževića (Damnjana, vođe Narodnih patrola), i ostalih, rekli biste da smo pustili da ih biju. A, kad to nismo dozvolili, onda ste rekli da smo čuvali mural, a kad je mural uništen, valjda nije dobro što je uništen farbom, nego ste hteli nečim drugim“, konstatovao je Vučić ranije.
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.