Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji?

Nižu se pozivi Srbiji da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na susednu Ukrajinu.

Published

on

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Nižu se pozivi Srbiji da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na susednu Ukrajinu.

Evropski zvaničnici upozoravaju Beograd da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), treba da sledi spoljnu politiku ovog bloka, uključujući i restriktivne mere Moskvi.

Srbija je tri puta glasala u Ujedinjenim nacijama (UN) protiv Rusije, ali je izričita u tome da podržava samo odluke koje se ne odnose na sankcije.

Tako su predstavnici Srbije podržali rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, zatim rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini i na kraju i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).

Zvaničnici u Beogradu kažu da podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine jer je poštovanje međunarodnog prava najbolji način da Srbija zaštiti sebe.

Srbija, naime, insistira na poštovanju svog teritorijalnog suvereniteta ne priznajući nezavisnost Kosova, koju je ova nekadašnja južna srpska pokrajina proglasila 2008. godine.

Sankcije Rusiji, pak, za Beograd ne dolaze u obzir zbog zaštite „vitalnih političkih i ekonomskih interesa“.

Beograd računa na podršku Rusije oko blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama, a takođe zavisi od Moskve u snabdevanju gasom.

Srbija je jedina zemlja kandidat za pridruživanje EU koja nije uvela sankcije Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da će Srbija nastaviti da bude dosledna u tome da ne uvodi sankcije Rusiji, dok evropski zvaničnici upozoravaju Beograd da to neće moći da izbegne.

Evropska unija je od početka rata u Ukrajini odobrila pet paketa sankcija kao odgovor na rusku agresiju, a kako piše RSE, ovo su zvaničnici koji su pozvali Srbiju da se pridruži sankcijama.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 2
Analena Berbok
Foto: EPA-EFE/ Andreas Gora POOL

Analena Berbok, ministarka inostranih poslova Nemačke

Ministri spoljnih poslova EU raspravljali su u Luksemburgu 11. aprila o situaciji u Ukrajini, kao i o potencijalnim posledicama ruske agresije na Ukrajinu i na Zapadnom Balkanu

„Želela bih da naglasim Srbiji, ako želite da postanete članica EU, onda je ključno u takvim trenucima da podržite i spoljnu politiku EU i odgovarajuće sankcije,“ izjavila je nakon tog sastanka nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock).

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 3
Foto: EPA-EFE/ PHILIPP GUELLAND

Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Nemačke

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) naveo je ovo kada je 11. aprila čestitao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima rekavši da „Nemačka podržava Srbiju i države Zapadnog Balkana kao pouzdan partner, ali da će uvođenje sankcija Rusiji biti značajno za evrointegracije“.

„Usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu odluka koje se odnose na Rusiju, uključujući uvođenje sankcija, će pored reformi u oblasti vladavine prava i dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, biti od ključnog značaja“, rekao je Štajnmajer. Njegovu čestitku objavio je i zvaničan sajt predsednika Srbije.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 4
Gordan Grlić Radman Foto: Beta/Hina/Damir Senčar

Gordan Grlić Radman, šef diplomatije Hrvatske

Ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poručio je Srbiji, uoči sastanka ministara inostranih poslova država članica EU 11. aprila, da je „vreme da se uskladi sa spoljnom politikom EU po pitanju Rusije“.

„Nakon nedavno održanih izbora, očekujemo od Srbije da sledi spoljnu politiku koja je u skladu sa evropskim vrednostima i principima“, naveo je Grlić Radman.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 5
Foto: Twitter

Peter Stano, portparol EU

Portparol EU Peter Stano je 8. aprila još jednom poručio da se od Srbije očekuje usklađivanje sa sankcijama EU Rusiji ili uvođenje sličnih mera.

„Brisel je sa Srbijom u stalnom kontaktu u okviru pristupnih pregovora, kao i kroz različite kontakte – od eksperata do najvišeg političkog nivoa. Naši srpski partneri, ali i svi naši partneri su vrlo svesni koliko je to važno za EU“, poručio je Stano.

Uprkos brojnim pozivima zvaničnika EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija u nemogućoj poziciji jer trpi pritiske sa svih strana, ali da se i dalje drži.

„Nastavićemo da budemo dosledni tome da ne uvodimo nikakve restriktivne mere ka Rusiji. To zna i Putin. Ja nikada ne lažem. Oni znaju ko ima snage da kaže šta ko misli“, rekao je Vučić 7. aprila na RTS-u u prvom intervjuu nakon što je na izborima 3. aprila osvojio drugi predsednički mandat.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 6
Vladimir Bilčik
Foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ/MO)

Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju

„Dobra vest je da je Vlada Crne Gore usvojila sankcije protiv Kremlja. Nadam se da sve zapadnobalkanske zemlje koje su kandidati za članstvo u EU mogu da slede taj primer“, napisao je na Tviteru izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik 8. aprila, nakon što je Vlada Crne Gore posle više odlaganja formalno usvojila sankcije Rusiji.

Bilčikova uloga u evrointegracijama Srbije je značajna, jer on prati napredak države u nastojanju da jednog dana bude članica bloka.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 7
Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, poslanici EP

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i šefica Delegacije EP za odnose sa Srbijom Tanja Fajon naveli su 1. marta u zajedničkoj izjavi da bi usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU videli kao „važan i hitan signal da Srbija podržava principe i vrednosti EU“.

„Jedinstvo međunarodne zajednice u suprotstavljanju Putinovoj agresiji na Ukrajinu od suštinskog je značaja za svaki pokušaj učvršćivanja mira i izbegavanja širenja rata koji je pokrenuo Kremlj“, naglasili su Fajon i Bilčik.

Oni su 1. marta u zajedničkoj izjavi istakli da bi usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU videli kao „važan i hitan signal da Srbija podržava principe i vrednosti EU“.

Evropski parlament je 1. marta usvojio Rezoluciju kojom se najoštrije osuđuje „nelegalna, ničim izazvana i neopravdana vojna agresija i invazija Ruske Federacije na Ukrajinu“.

EP je tada izrazio žaljenje što se Srbija nije uskladila sa EU sankcijama protiv Rusije, navodeći da to šteti njenom pristupnom procesu.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 8
Foto: EPA-EFE/FRANCOIS WALSCHAERTS

Žozep Borelj i Oliver Varhelji, zvaničnici EU

„U vreme ničim izazvane i neopravdane ruske vojne agresije na Ukrajinu, očekujemo da se Srbija kao zemlja kandidat usklađuje sa stavovima EU, uključujući i restriktivne mere“, naveli su Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi) u zajedničkom saopštenju 5. aprila povodom održavanja izbora 3. aprila u Srbiji.

U Beogradu, pak, odgovaraju da se Srbija u okviru pretpristupnih pregovora o članstvu u EU obavezala da postepeno usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa Unijom.

Doskorašnji predsednik Skupštine Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić poručio je nedavno da će se Beograd „odmah uskladiti“ ako će sutra postati član EU.

On je 14. marta na TV Prva rekao da Beograd eventualnim uvođenjem sankcija Rusiji, „ne bi naudio Moskvi već sopstvenim interesima“ jer Rusija ne dozvoljava da Kosovo „prođe“ kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 9
Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLET

Socijalisti i demokrate u EP

„Srbija treba da napravi veoma jasan izbor za Uniju ili da se suoči sa ozbiljnim posledicama“, naveo je Tonino Picula, poslanik Socijalista i demokrata iz Hrvatske.

Politička grupa Socijalisti i demokrate, druga po snazi u EP, saopštila je 4. aprila da Beograd mora što pre da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, a da će suprotno postupanje Srbije imati posledice po njenu evropsku perspektivu.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 10
Foto: Beta/European Parliament/Jan VAN DE VEL/DS

Viola fon Kramon, poslanica EP

Poslanica EP iz redova Zelenih Viola Fon Kramon napisala je na Tviteru dva dana nakon izbora da Srbija mora u potpunosti da se usaglasi sa sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji ili će se suočiti sa ozbiljnim političkim i ekonomskim posledicama.

Oleksandar Aleksandrovic
Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Ambasada Ukrajine u Srbiji

„To (sankcije) je neophodno kako bi se zaustavio Putinov režim koji sprovodi ubistva ukrajinske dece, bombardovanja škola, bolnica, porodilišta i rušenje gradova“, saopštila je ambasada Ukrajine u Srbiji 28. marta, dodajući da Kijev računa na to da će Srbija ne samo osuditi agresiju već i uvesti sankcije državi agresoru i njenom rukovodstvu.

Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji? 11
Foto: Twitter

Manuel Saracin, izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan

„Očekujemo od Srbije da uvede sankcije i to je predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisala i Srbija“, rekao je specijalni izaslanik nemačke Vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin (Sarrazin) u intervjuu za Radio-televiziju Kosova (RTK).

On je 22. marta naveo da u Nemačkoj očekuju od Srbije da uvede sankcije Rusiji, jer je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Gvendolin Delbos-Korfild, poslanica EP

„Potrebno je da srpske vlasti uvedu sankcije Rusiji, kao što su to učinile države članice EU. Vlada je poslala opasnu poruku time što se nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije“, napisala je na Tviteru poslanica EP iz redova Zelenih Gvendolin Delbos-Korfild 18. marta.

Ona je navela da je potrebna puna implementacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Liberalna politička grupacija u EP

„Srbija je slobodna da odluči u kom pravcu želi da ide, ali ne može i dalje da se smatra sagovornikom od poverenja i ne može da nastavi da koristi pretpristupnu finansijsku pomoć dok se ne odluči“, poručili su liberali.

Devet poslanika liberalne političke grupacije u Evropskom parlamentu je 12. marta pozvala Evropsku uniju da obustavi pregovore o članstvu sa Srbijom ukoliko država ne uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom zvaničnog Brisela po pitanju Rusije.

Reagujući na ovo pismo predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. marta da su ga uputili „dežurni mrzitelji čiji je životni san da Srbije nikada, nigde i ni na koji način ne napreduje“.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin poručio je poslanicima liberala da se „obrate Srbiji onda kada u članstvo budu primali slobodne zemlje“.

„Većina zemalja iz kojih dolaze potpisnici ultimatuma liberala, ne može da se pohvali otporom svojih dedova nacistima.

Verovatno zato liberali iz Evropskog parlamenta traže da Srbija raskine svoje vekovne veze sa Rusijom i počne da misli tuđom glavom“, saopštila je 12. marta njegova stranka Pokret socijalista.

Radio Slobodna Evropa/Danas Online

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/ko-je-pozvao-srbiju-da-uvede-sankcije-rusiji/

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending