SLOBODNA VOJVODINA
KIŠJUHAS: ZA OZBILJNU DRUŠTVENU PROMENU TREBA MANJE AKTIVIZMA I MNOGO VIŠE POLITIČKE ORGANIZACIJE
Aktivisti i neformalne inicijative građana koji rade posao koji bi trebalo da radi opozicija i koji su u prethodnom periodu ponekad bivali jedini korektivni faktor vlasti, jesu ideološki bliži levici, ali će za nametanje alternative jačanju desnice u Evropi ipak biti neophodno njihovo jasnije političko profilisanje, smatraju sagovornici VOICE-a
Ne postoje „antifašistički aktivisti“, zar ne? Postoje samo – antifašisti.
Podsetimo, u Srbiji se u prethodnih nekoliko godina organizatori različitih protesta često ograđuju od političkih partija i negiraju i samu političku prirodu sopstvenih akcija, a vlast to obilato koristi sprečavajući na taj način da lokalne pobune prerastu u ozbiljan politički faktor na nivou cele zemlje.
Međutim, ukoliko žele da se ozbiljno suprotstave jačanju desničarskih i populističkih pokreta u Srbiji, što je trend koji postoji i u Evropi, one će po mišljenju naših sagovornika, neminovno morati da se jasnije ideološki definišu i mnogo ozbiljnije organizuju.
AKTIVIZAM I POLITIKA
Sociolog Aleksej Kišjuhas za VOICE napominje kako zbog svojevrsnog sloma politike i političkih partija u savremenom društvu, oznaka „aktivista“ istovremeno implicira Nepripadanje političkim partijama ili gadljivost prema stranačkoj politici i organizaciji.
To je, po njegovom mišljenju, legitimno i razumljivo, ali postoji bojazan da aktivizam tada ostaje pomalo isprazan ili ispražnjen od politike i ideologije.
– Ostaje na nivou pisanja duhovitih transparenata na kartonu. I, pre svega, nedovoljno organizovan, već nekako ličan i subjektivan – smatra Kišjuhas.
Naš sagovornik podseća i da reč „aktivista“ praktično nije ni postojala sve do 1960-ih godina, a da su tek tada neki društveno „aktivni“ intelektualci (poput Bertranda Rasela) posprdno prozvani „aktivistima“.
(Foto: medija centar Beograd)
– Marks, Engels, Lenjin, Trocki i ostali verovatno ne bi ni razumeli šta je „aktivista“. Vođe radničkog pokreta nisu bili „aktivisti“, već organizatori, agitatori, borci, uostalom. Ne postoje „antifašistički aktivisti“, zar ne? Postoje samo – antifašisti. Slično tome, da li su boljševici, ili Kastro i Če Gevara bili – „aktivisti“? I da jesu, da li bi svrgnuli režim i organizovali Oktobarsku, odnosno Kubansku revoluciju? Uostalom, ko nisu aktivisti? Pasivisti – pita se Kišjuhas.
Novosadađanin Petar Atanacković, koji već više od decenije živi u Potsdamu gde svakodnevno sarađuje sa mnogobrojnim inicijativama i organizacijama civilnog društva, za VOICE kaže da takve organizacije tradicionalno pripadaju levoj sceni i da se, bez obzira na sferu njihovog delovanja, zajednički bore za pronalazak novog modela koji bi olakšao svakodnevni život građana.
– Priča se o, na primer, klimatskim promenama, o direktnoj demokratiji, priča se o učešću ljudi, za tu scenu čiji sam ja deo to je svakodnevica. Mi to svakodnevno živimo i razgovaramo o tome, reflektujemo i smatramo da je to model koji može da se proširi na ostatak društva i da bi to bila jedna prava alternativa demokratske tranzicije u jednu bolju društvenu formu – navodi on.
Ipak, Atanacković ne voli termin levica jer ona u Nemačkoj obuhvata brojne aktere sa kojima se, kako kaže, lično uopšte ne slaže.
– To je grupa ljudi koja misli da to što mi radimo nije dovoljno radikalno i da dok tu ne prođe milion radnika sa crvenim zastavama kroz našu ulicu, da se ništa neće promeniti, a da nama ostaje samo da sedimo i čekamo tih milion radnika da se pojavi. To je zapravo jedna vrlo konzervativna pozicija, pozicija po kojoj treba sedeti i čekati da dođu bolja vremena – navodi on.
(Foto: VOICE)
Britanka Šarlota Lojd iz „Open Cultural Center“ iz Barselone, koji se bavi pitanjima izbeglica i migranata, za VOICE kaže da su sve organizacije sa kojima sarađuju isključivo levičarske, iako postoji razlika među njima, pa su jedne otvoreno anti-establišment provinijencije dok se druge, poput njene, ne opterećuju politikom u toj meri, već više posredno.
– Mi idemo sa drugima zajedno na proteste, ali ne bavimo se političkim kontekstom na društvenim mrežama niti komentarišemo šta se dešava u drugim zemljama. Druge organzacije su mnogo više anti-establšment i veoma su glasne o tim stvarima, a mi se bavimo inkluzijom migranata i nije naš osnovni cilj promena politike. Ali, kroz svakodnevni posao zapravo doprinosimo tome. Tako, dakle, indirektno radimo na promeni – ističe Lojd.
Ona je prethodno sa migrantima i izbeglicama radila u luci Kale u Fancuskoj, koja je, kako kaže, veoma militarizovano područje, sa ogromnim prisustvom policije, pa su i organizacije koje tu rade izuzetno jako politički organizovane.
– Oblast u kojoj rade je neprekidno deo političkih debata i morate da se borite. Mi u Barseloni nemamo direktnog dodira sa politikom, ona na nas ne utiče u svakodnevnom poslu. Mogu li sve te zajedničke aktivnosti ipak dovesti do neke nove politike? Volim da verujem da je tako. Vidim potencijalnu moć u povezivanju grupa ljudi i organizacija sa uverenjima koja možda nisu nužno povezana – ističe ona.
(Foto: Slobodan Stošić/ustupljeno VOICE-u)
Stefanos Galuntis iz organizacije „Ethos“ je Grk koji godinama živi na relaciji Danska-Grčka, za VOICE kaže da kao i u svakom društvu, tako i u tom civilnom sektoru i aktivizmu, iako nominalno u levom političkom spektru, ipak ima svega – od ekstremnih anarhista, preko idelaista, anti-establišmenta do modernije levice. On lično „izbegava etiketiranje u tom smislu“, čak i na nacionalnom nivou, te sebe ne naziva ni Grkom ni Evropljaninom, već se pre svega „fokusira na ljudskost“.
– Lično smatram da je bilo koja vrsta etiketiranja zapravo podela među ljudima. Čim se delimo sa leva na desno ili na žute, bele i crne, po seksualnosti ili po bilo kojoj drugoj liniji, stvaramo „njih“ i „nas“. A to je recept za konflikt i kontradiktornosti. Ako dođemo do nivoa da smo svi ljudi, napredovaćemo ako shvatimo odakle dolazimo i čemu težimo i da je potrebno da zajedno učinimo naše zajednice, pa na kraju i ceo svet boljim mestom za život – ističe Galuntis.
On smatra da je potrebno krenuti od ličnog nivoa, pa preko nivoa male grupe ili organzacije, umrežavanjem stvarati alternativu uvreženom načinu razmišljanja ili rada, čime ćemo konačno promeniti stari, korumpirani, nefunkcionalni način razmišljanja i delanja. U tom procesu, nastavlja Galuntis, nije poenta je li je jedan način bolji od drugog, već je važno okupiti sve – i one koji su za demonstracije i one koji su pacifistii, sve koji se odupiru onome što se danas dešava.
(Foto: Slobodan Stošić/ustupljeno VOICE-u)
– Na kraju moramo stvoriti alternativne načine koji su inkluzivni, a ne koji nas dodatno dele. Kada na protestima imate različite zastave koje reprezentuju različite organizacije i pojedince, već ste dali sistemu mogućnost da manipuliše tim malim razlikama među vama i okrene ih jedne ka drugima. Poenta je da slomimo taj model podela i da ne budu više u mogućnosti da nama manipulišu. Na taj način ćemo imati energiju koju možemo da okrenemo ka njima, a ne u međuosbne borbe – zaključuje Galuntis.
On smatra da je potrebno krenuti od ličnog nivoa, pa preko nivoa male grupe ili organzacije, umrežavanjem stvarati alternativu uvreženom načinu razmišljanja ili rada, čime ćemo konačno promeniti stari, korumpirani, nefunkcionalni način razmišljanja i delanja. U tom procesu, nastavlja Galuntis, nije poenta je li je jedan način bolji od drugog, već je važno okupiti sve – i one koji su za demonstracije i one koji su pacifistii, sve koji se odupiru onome što se danas dešava.
(Foto: Slobodan Stošić/ustupljeno VOICE-u)
– Na kraju moramo stvoriti alternativne načine koji su inkluzivni, a ne koji nas dodatno dele. Kada na protestima imate različite zastave koje reprezentuju različite organizacije i pojedince, već ste dali sistemu mogućnost da manipuliše tim malim razlikama među vama i okrene ih jedne ka drugima. Poenta je da slomimo taj model podela i da ne budu više u mogućnosti da nama manipulišu. Na taj način ćemo imati energiju koju možemo da okrenemo ka njima, a ne u međuosbne borbe – zaključuje Galuntis.
SRBIJA U IDEOLOŠKOJ MAGLI
Brajan Brković, koji je prethodnih godina veoma aktivan u velikom broju novosadskih inicijativa, koje su se suprotstavljale mahom pogubnim urbanističkim rešenjima, za VOICE ističe da su u Srbiji ljudi primorani da kroz samoorganizovanje brane osnovne principe, pa čak i osnovne potrebe poput prava na vodu, prava na vazduh, prava na očuvanje prirode ili socijalne probleme i kršenje ustava i zakona, zbog čega onda ideologija pada u drugi plan.
– I neko ko je konzervativac i neko ko je liberal mogu da nađu neki konsenzus oko toga šta je neki minimium socijalnih uslova ili infrastrukturnih uslova koje neka sredina ili lokal treba da ima kako bi život prolazio normalno i dostojanstveno – ocenjuje Brković, dodajući da se u Srbiji do konsenzusa oko minimuma dolazi lako, jer „ovde nemamo ništa“.
Ovde je, kaže, veliki problem široka upotreba termina levice i desnice, koja je uz to poprilično pomešana i konfuzna, zbog čega je jedna od dobrih stvari aktivizma što tu konfuziju prevazilazi fokusom na konkretan problem kojim se određena inicijativa bavi.
Napadi koji na njega mahom dolaze od strane desničarskih organizacija i pojedinaca deo su, smatra Brković, agende inicijativa i aktivističkih grupa okupljenih od razičitih ogranaka službi i političkih organizacija u svrhu inženjeringa nad javnim mnjenjem.
– Braneći neke osnovne, po meni civilizacijske vrednosti, dospeo sam da budem glavna meta desničarskih kolektiva, koji me često smatraju komunistom, bez obzira što ja nemam veze sa komunizmom. Volim sebe da posmatram kao građanskog aktivistu, socijaldemokratu, ili levičara generalno. Ali onda, zbog sveopšteg zagušenja informacija, centrima moći odgovara da se sve svodi na levo ili desno, na jedan ili drugi pol. Glavni intenzitet komunikacije u nametanju tog narativa postavljaju ekstremno-desno orijentisane organizacije i pojedinci – ističe Brković.
(Foto: VOICE)
MEKA ZA DESNICU U POPULISTE
Atanacković smatra da poslednji izborni rezultati u Evropi, koji pokazuju trend jačanja desnice, pa i one ekstremne, samo reflektuju tranziciju u kojoj se Evropa nalazi i kojom su građani nezadovoljni. Zbog toga je, kaže, sve prisutnije to nekakvo anti-establišment rasploženje, koje onda otvara prostor za delovanje različitih „lovaca u mutnom“ i desničara, a pre svega populista.
– Nemačka nije ništa drugačija od drugih zemalja, jedino što su tu populisti slabiji nego u drugim zemljama i oni u dogledno vreme neće pobediti na izborima, to je sigurno. Ali to ne znači da je pretnja koju predstavljaju manja, jer su zapravo i oni u međuvremenu, ne potpuno normalizovani, ali su postali deo političke slike i svi prihvataju da su oni sada priustni, što ranije nije bio slučaj – kaže Atanacković.
Brković napominje da je desnica uvek jaka kada se u fokus stavljaju škakljiva pitanja, uglavnom vezana za globalnu politiku, ali da desnica tamo gde postoji jaka država nikada ne može da sklizne u diktaturu i često gubi vlast odmah nakon jednog ili dva izborna ciklusa.
– Tamo gde država ne postoji kroz institucije, kao stabilan pojam, u tim državama desnica klizi u diktaturu. Kontra toga, alternativa doživljaja politike i bavljenja politikom baš jeste u lokalnim građanskim inicijativama, ekološkim inicijativama, koje se bave usko lokalizovanim problemima koji su nekada i problemi koji se prelivaju i mimo tog lokala – kaže Brković.
On smatra da je ono što će u budućnosti, ne samo spasiti Srbiju i region, nego i biti svojevrsna politička promena u Evropi –jačanje i dencetralizacija političke moći u vidu manjih organizacija koje će sve više uzimati učešće u politici na svojim lokalima i time, verujem, polako izlaziti u prvi plan, jer će biti prepoznati od ljudi koji žive u tim sredinama.
ZA PROMENU IPAK POTREBNO MNOGO VIŠE
Kišjuhas ističe da današnji aktivizam, koji se najčešće svodi na tribinu ili protest zakazan preko društvenih mreža, nakon kojeg se u miru i tišini ide kući, uprkos pozitivnom osećanju svakog učesnika zapravo ne donosi društvenu promenu.
– Treba izučavati istoriju radničkog pokreta – ili pak analizirati gotovo vojničku organizaciju partije na vlasti, i učiti (učiti, i samo učiti) od toga – ukazuje Kišjuhas.
A kada je u pitanju levica, Kišjuhas podseća na reči italijanskog marksiste Amadeja Bodrige, osnivača Komunističke partije Italije i lidera Komunističke Internacionale, iz njegovog eseja iz 1952. godine, za kojeg „aktivizam“ predstavlja – „bolest radničkog pokreta kojoj je neophodno stalno lečenje“.
– Jer, puki „aktivizam“ je nešto što reakcionarno „preuveličava snagu subjektivnih faktora klasne borbe“ dok istovremeno „zanemaruje teorijsku pripremu“, kao i faktor ozbiljne organizacije i agitacije. Naime, smatram da postoji krupna i nepremostiva razlika između aktivizma i organizacije, odnosno između lične buntovne ekspresije i izgradnje buntovnog pokreta – navodi Kišjuhas.
Za promenu politike i pružanje alternative čvrsto povezivanje i tvrdo organizovanje je ključno, a za to je potrebno mnogo više od pukog aktivizma.
– Ova organizacija ne mora da bude partija, ali mora da bude – organizacija. SNS-ovoj partijskoj mašineriji vi jednostavno ne možete suprotstaviti aktivizam. Upravo zato, plašim se da nam za ozbiljnu društvenu promenu treba manje aktivizma, a mnogo više političke organizacije – zaključujuj Kišjuhas.
Dalibor Stupar (VOICE)
izvor: https://voice.org.rs/kisjuhas-za-ozbiljnu-drustvenu-promenu-treba-manje-aktivizma-i-mnogo-vise-politicke-organizacije/
SLOBODNA VOJVODINA
Ruskinja uhapšena zbog podrške „terorističkoj organizaciji“, Nemci je osnovali: Detalji hapšenja zbog državnog udara u Nemačkoj
Nemačka policija sprovela je rano jutros veliku akciju u kojoj je uhapšeno više desetina ljudi zbog sumnje da su planirali državni udar. Nemačka ih tereti za osnivanje “terorističke organizacije”, a među njima se nalazi i državljanin Rusije koji je navodno podržavao organizaciju
Savezni tužioci su saopštili da je oko 3.000 policajaca izvršilo pretrese na 130 lokacija u 11 od 16 nemačkih država protiv pristalica takozvanog pokreta građana Rajha. Privedena su 22 nemačka državljanina zbog članstva u „terorističkoj organizaciji“, dok je jedan ruski državljanin osumnjičen za podršku organizaciji.
Pretražene su i kasarne nemačkih jedinica specijalnih snaga KSK u jugozapadnom gradu Kalvu. Jedinica je u prošlosti bila ispitivana zbog navodne umešanosti krajnje desnice nekih vojnika.
Pored Nemačke, jedna osoba je privedena u austrijskom gradu Kicbilu, kao i u italijanskoj Peruđi.
Tužioci su saopštili da su osumnjičeni optuženi da su prošle godine osnovali „terorističku organizaciju sa ciljem da uruše postojeći državni poredak u Nemačkoj i zamene ga sopstvenim oblikom države, koji je već bio u osnivanju“.
izvor: https://nova.rs/vesti/svet/rus-uhapsen-zbog-podrske-teroristickoj-organizaciji-nemci-je-osnovali-detalji-hapsenja-zbog-drzavnog-udara-u-nemackoj/
SLOBODNA VOJVODINA
Krems ne želi u Novi Sad zbog divljanja “firmaša” u Austriji
Rukometni klub Krems ne želi da igra utakmicu protiv Vojvodine, koja je zakazana za subotu u Novom Sadu, zbog incidenta sa huliganima prilikom meča igranog u Austriji
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić iz Tirane: O sankcijama Rusiji pitaću narod, vladu, parlament, a pomalo ću i ja da se pitam
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je na Samitu EU-Zapadni Balkan bilo reči o uvođenju sankcija Rusiji, po pitanju čega je Srbija jedina zemlja regiona koja ih nije uvela
Ta tačka našla se i u zvaničnoj deklaraciji, a Vučić je rekao da nije prirodno da Srbija učestvuje u toj politici zbog štete koju bi pretrpela uvođenjem istih.
“Rekao sam da mi imamo svoj stav, ali da smo dobro razumeli poruku EU, odlično sam ja to razumeo i kroz diskusiju osmoro ili devetoro predstavnika EU danas”, rekao je on. Kazao je da je direktno odgovorio na pitanja predstavnika EU i da o tome ne odlučuju oni.
“Pitaću narod u Srbiji, parlament u Srbiji i vladu Srbije, a pomalo ću i ja da se pitam”, rekao je on.
Vučić je kazao da ne može ni “da sedi ni stoji iza deklaracije jer je nije pisao”. “Ali nemam protiv da oni napišu činjenice da mi nismo uveli sankcije. Mogu da se ljutim kad kažu nešto oko KiM što nije činjenica, ali da li mi se ovo sviđa ili ne, ali to je činjenica. Šta sam ja odogovorio, ne mogu o detaljima, ali rekao sam da je taj odnos prema sankcijama odnos prem nama Srbima”, rekao je on.
O nemirima na Kosovu i Metohiji
Vučić je rekao da se samo pita kog dana će neka nova provokacija da se dogodi na severu Kosova i Metohije, te da je dobro da prema dosadašnjim informacijama nema stradalih u nemirima koji su izbili zbog ulaska albanskih izbornih komisija uz kosovsku policiju u opštinske prostorije u Zubinom Potoku, Severnoj Mitrovici i Leposaviću.
“Nažalost zbog njihovih odluka i nepoštovanja Briselskog danas su ponovo suprotno svemu dogovorenom slali policiju na sever. Kao što sam rekao i juče i pre nekoliko dana samo se pitate kada će neka nova provokacija da se dogodi”, kazao je Vučić novinarima u Tirani.
On je rekao da pred nama nije lak i jednostavan period. “Ne znam čime se ti ljudi rukovode. Nije mi jasno zašto žele da izazovu tenzije svake nedelje”, rekao je on i dodao da je važno da sa Albancima pokušamo da dogovorimo sve što može da doprinese da mir bude postignut i održan.
Kako je naveo, kosovska policija je pokušala da upadne u opštinske izborne komisije, da zauzme, zgrade, došlo je do manjih sukoba, snage kosovske policije su se povukle.
Dodaje da veruje da će i specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak imati važnu ulogu u smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji.
Podsetimo, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je ranije danas posle sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem da treba nastaviti razgovore o normalizaciji odnosa i naredne korake u tom procesu, a da sastanak na visokom nivou sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Kurtijem očekuje za nekoliko nedelja u Briselu.
Vučić je novinarki iz Hrvatske ukazao da kosovski policajci po Briselskom sporazumu samo u saglasnosti sa četiri gradonačelnika mogu da dođu na sever. „Nikoga nisu pitali. Ali reći će da su podneli ostavke (srpski policajci), iako dok se ne izaberu drugi oni vrše dužnost. Nisu očigledno informisali ni Kfor. Pokušali su da upadnu u zgrade opštinskih izbornih komisija i građani su se pobunili“, pojasnio je Vučić.
“Francusko-nemački predlog nije poboljšan u delu najvažnijem za nas”
Vučić je rekao da novi tekst francusko-nemačkog predloga koji su Beograd i Prišitna dobili u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je navažnije za Srbiju. “Nisu izašli u susret onome što je traženo”, rekao je onodgovarajući na pitanja novinara u Tirani na pitanje da kaže nešto više o novoj verziji francusko-nemačkom predogu, dostavljenom Beogradu
“Mi smo spremni da razgovaramo, ništa ne odbijamo unapred, osim što smo nedvosmisleno jasno stavili do znanja šta su naše crvene linije i šta nismo spremni da privatimo”, kazao je on i dodao da nije problem da se sretne sa Kurtijem, samo je problem može li doći do nekog rešenja.
On je kazao da ne može da kaže da je 100 odsto za ili 100 odsto protiv predloga Francuske, Nemačke i EU o normalizaciji odnosa s Kosovom.
“Nema sumnje da ćemo morati da radimo veoma teško u budućnosti kako bismo postigli kompsomis. Pravi problem nije kada ćemo se sastati sa Kurtijem, jer ćemo se sresti kad god EU to predloži, pravi problem je šta može da bude da bude sadržaj tog kompromisnog rešenja”, rekao je Vučić.
Vučić je kazao da je izjava predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani da se on rukovodi političkim razmišljanjem iz prošlosti uobičajena priča. Podsetimo, Osmani je rekla da je tzv. Kosovo spremno da pruži ruku saradnje, iako se on (Vučić) rukovodi političkim razmišljanjem iz prošlosti a da je takvo razmišljanje vodilo Jugoslaviju u ratove.
“Slušao sam to i danas na Samitu, to je uobičajeno. Svako ko nije za to da juče prizna nezavisnost Kosova, ovo govorim metaforično, taj je čovek prošlosti, to su ljudi koji se oslanjaju na prošlost, a valjda su ljudi budućnosti oni koji bi da učine sve što oni žele”, kazao je Vučić. Predsednik ponavlja da je to uobičajen narativ, koji nije nimalo promenjen. Kako kaže, dobro je da Osmani nije dodala da mu je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da ode u Tiranu pošto su devet meseci pričali kako će Srbija da napada sve po Balkanu po Putinovom nalogu. “Tako da ovo mu dođe kao lepši deo priče”, rekao je.
“Nije bila greška što smo učestvovali na Samitu”
On je nakon sastanaka na Samitu EU-Zapadni Balkan kazao da je najveća vrednost susreta upravo to što su otvorenije, iskrenije i poštenije razgovarali.
“Zadovoljan sam što sam imao priliku da čujem i saslušam sve druge i imao sam sreću da sam govorio poslednji, tako da sam mogao da sagledam i šta su svi drugi sa Zapadnog Balkana govorili i da iznesem naše strahove, probleme i naša očekivanja”, rekao je on i dodao da nije greška što je prisustvovao u Tirani, već je bilo veoma dobro.
On je novinarima u Tirani rekao da su na Samitu lideri govorili i o strateškim pitanjima, o svemu onome što je pred nama, usklađivanju vizne politike.
“O mnogo tema smo razgovorali, mnogo toga je pred nama, naravno energetika je u neku ruku bila dominantna, razume se da smo bili tema po pitanju neuvođenja sankcija. Govorio sam ono što govorim i našem narodu, govorio sam jezikom bez uvijanja, ukazivao na dokumenta i činjenice. Mene nije sramota da kažem da sam u svojoj prvoj proceni napravio grešku i drago mi je da je ona ispravljena”, rekao je Vučić.
izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/71145/vucic-iz-tirane-o-sankcijama-rusiji-pitacu-narod-vladu-parlament-a-pomalo-cu-i-ja-da-se-pitam/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Mađarska blokirala pomoć EU Ukrajini, stižu reakcije iz EU: “To je poklon Putinu”
Zvaničnici EU obećali su da će Ukrajini osigurati 18 milijardi evra finansijske pomoći nakon što je Mađarska stavila veto na dodeljivanje tih sredstava. Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je novinarima da EU mora održati svoja obećanja Ukrajini
SLOBODNA VOJVODINA
SSP: Novi Sad da finansijski pomogne studente
Gradski odbor Stranke slobode i pravde (SSP) u Novom Sadu zatražio je danas od nadležnih da podrže svakog studenta koji je na budžetu i prvi put upisuje narednu godinu fakulteta, sa 100 evra mesečno
SLOBODNA VOJVODINA
Kostreš: Poručujemo Ivici Dačiću da nas neće vratiti u crne devedesete godine
Novi Sad, 06. decembar 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine sigurna je da lider SPS Ivica Dačić priziva novu krizu, jer Vlada u kojoj i sam sedi nije sposobna da rešava probleme koji se nagomilavaju, pa im je potreban izgovor za izraženu nesposobnost
Ruskinja uhapšena zbog podrške „terorističkoj organizaciji“, Nemci je osnovali: Detalji hapšenja zbog državnog udara u Nemačkoj
Krems ne želi u Novi Sad zbog divljanja “firmaša” u Austriji
Vučić iz Tirane: O sankcijama Rusiji pitaću narod, vladu, parlament, a pomalo ću i ja da se pitam
Smenjen Pavel Surovi – Obračun struja u SNS
Finska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
Umro vodeći teoretičar zavere: Tvrdio da korona ne postoji, pa mu “nepostojeći virus” DOŠAO GLAVE
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSmenjen Pavel Surovi – Obračun struja u SNS
-
SLOBODNA VOJVODINA6 meseci agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoUmro vodeći teoretičar zavere: Tvrdio da korona ne postoji, pa mu “nepostojeći virus” DOŠAO GLAVE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 meseca agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA6 meseci agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA9 meseci agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom
-
PO VOJVODINI2 godine agoVrbas i Kucura pod rizikom od zaraze ptičijeg gripa