To je predlog koji je u nedelju iznela Evropska komisija zbog zabrinutosti u vezi sa demokratskim nazadovanjem ove članice i mogućom korupcijom pri upravljanju novcem u okviru Unije. Lopta je, međutim, sada u dvorištu Budimpešte, ali i Evropskog saveta koji će konačnu odluku morati da donese kvalifikovanom većinom.
Evropska komisija, naime, optužuje mađarsku vladu i premijera Viktora Orbana za urušavanje demokratskih instutucija, preuzimanje kontrole nad medijima i kršenje prava manjina. I dok je evropski komesar za finansije Johanes Han pohvalio 17 mera reformi na koje se obavezala mađarska vlada saopštio je da, uprkos merama, EK proporučuje suspenziju sredstava.
“Komisija će sada nadgledati situaciju, kao i ono šta Mađarska preduzima sve do 19. novembra. Tada ćemo ponovo sagledati situaciju, u nadi da evropski budžet više neće biti pod rizikom. Danas smo pokazali moć ovog zaštitnog mehanizma, koji ima za cilj da popravi probleme. Daćemo preporuku Savetu da usvoji ovu kaznenu meru, ukoliko se situacija ne popravi”, rekao je Han.
Ovakvu odluku EU donosi u okviru novog mehanizma, prema kome je uslov za korišćenje sredstava iz evropskih fondova poštovanje vladavine prava. Ipak, na potezu je sada Evropski savet u kom će se odluka doneti samo uz saglasnost 55 odsto zemalja, odnosno 15 od 27 članica EU, uz uslov da to predstavlja 65 odsto stanovništva EU. Brojni analitičari, međutim, u ovom trenutku skeptični su da će do toga doći, te da postoji dovoljan prostor da Brisel i Budimpešta postignu kompromis. Uz to, jedna zemlja – Poljska – već je jasno stavila do znanja da predlog neće podržati.
Šta tačno predlaže Komisija
Prema predlogu koji je izneo Johanes Han, Evropska komisija traži suspenziju 65 odsto sredstava dodeljenih Budimpešti u okviru tri programa EU i kohenzione politike bloka. Izvršna vlast EU je takođe postavila i teren za kompromis koji bi omogućio Budimpešti da zadrži novac.
“Današnja odluka je jasna demonstracija rešenosti Evropske komisije da zaštiti budžet EU i da iskoristi sva sredstva koja su nam na raspolaganju kako bismo osigurali ovaj važan cilj”, rekao je komesar Johanes Han novinarima posle sastanka komesara u nedelju ujutru.
Preporuka koja je potom upućena Savetu je sledeći korak u procesu mehanizma vladavine prava koji je pokrenut protiv Mađarske u aprilu. Mehanizam, koji je Evropski sud pravde odobrio omogućava Briselu da uvede finansijske sankcije državama članicama “da bi zaštitile budžet” ako se smatra da su prekršile osnovne vrednosti EU. Odluku o izricanju novčane kazne članovi Komisije doneli su jednoglasno, rekao je Han.
Mađarska je nakon ove odluke obećala da će ispuniti sve obaveze u skladu sa preporukama Evropske komisije, kako se ne bi suspendovalo 7,5 milijardi evra iz Brisela namenjenih Budimpešti. Ministar za razvoj Tibor Navračič rekao je da se nada da će mere Mađarske biti dovoljne da ubede EU komisiju za dobijanje sredstava, preneo je Rojters.
Mađarska vlada podneće danas parlamentu prvi od nekoliko predloga zakona o borbi protiv korupcije, izjavio je njen portparol Zoltan Kovač. Kovač je na Tviteru objavio da će vlada podneti predloge zakona parlamentu danas i u petak, “uključujući predloge za uspostavljanje organa koji će nadgledati procedure javnih nabavki u EU”, preneo je Rojters.
Poljska vlada, međutim, koja je i sama bila pod žestokim kritikama zbog vladavine prava, odmah je nagovestila da će se odupreti svakm potezu da se suspenduju sredstva.
“Poljska će se snažno suprotstaviti svima akcijama evropskih institucija koje nameravaju da nezakonito uskrate sredstva bilo kojoj državi članici, u ovom slučaju posebno Mađarskoj”, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki, prenela je državna agencija PAP.
I nemački poslanik Danijel Frond kritikovao je ovu odluku jer, kako je rekao, “ne ide u pravom smeru”, dodajući da Komisija “nudi Orbanu lak izlaz: lažne reforme”. On je takođe istakao i da će u međuvremenu 27 milijardi evra iz fondova EU nastaviti da ide u Mađarsku.
Milan Nic iz Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP) tvrdi da je ovo ipak “za EK nova teritorija: prvi put u istoriji je predložila suspendovanje isplate EU fondova jednoj državi članici”.
“Preporučeni iznos je značajan, to će staviti mađarsku vladu pod pritisak da primeni dodatne mere protiv sistemske korupcije i poveća transparentnost u isplati kohezionih fondova EU”, rekao je on za Euronews.
Pjotr Buras iz Varšavske kancelarije Evrospkog saveta za spoljne poslove (ECFR) na sičan način izrazio je sumnju da je odluka koju je opisao kao “demonstraciju rešenosti Komisije da ostane čvrsta u pogledu kršenja zakona vladavine prava” rezultirati manjim sredstvima za Budimpetu.
“Za konačnu odluku potrebna je kvalifikovana većina u Savetu i stoga je čisto politička. Mnoge zemlje će biti oprezne da preduzmu tako drastičan korak. Ukoliko Mađarska preduzme neke reformsek korake, što je zapravo već uradila, očekivao bih dogovor koji bi učinio mogućim da Savet odbije predlog Komisije”, rekao je on i dodao da su trenutni pregovori između Brisela i Budimpešte oko “plana obnove” su mnogo važniji.
“Problematičan đak” Evrope
Mađarski premijer Viktor Orban godinama unazad važi za lidera EU koji ulazi u sukob za zvaničnim Briselom. Često nije saglasan sa odlukama bloka, a sa druge strane kritikovan je zbog svog ponašanja. U ovom slučaju, nesugladice na relaciji EU-Orban, Mađarsku bi mogle dosta da koštaju.
Objava Johanesa Hana stigla je samo tri dana nakon što su poslanici Evropskog u ogromnom većinom glasova osudili mađarske vlasti pod vođstvom premijera Viktora Orbana za podrivanje demokratije, pojačavajući pritisak na blok da smanji finansiranje te bivše komunističke zemlje.
Nedostatak odlučne akcije EU doprineo je nastanku “hibridnog režima izborne autokratije” odnosno ustavnog sistema u kome se održavaju izbori ali nema poštovanja demokratskih normi i standarda, naveli su evroposlanici u izveštaju o stanju demokratije u Mađarskoj.
U dokumentu se navodi da se u Mađarskoj stanje vrednosti, uključujući demokratije i osnovnih prava, od 2018. dodatno pogoršalo kroz “namerne i sistematske napore mađarske vlade” i neaktivnošću EU.
Na pitanje o odluci Evropskog parlamenta, odnosno o izveštaju o osudi Mađarske, Orban je prilikom nedavne posete Beogradu rekao da misli da je to “vic”.
“Radi se o tome da je levica zauzela EP, i naš nekadašnji saveznik Narodna stranka se sve više kreće ka levici, a desnica je uspela da zadrži u rukama samo manjinsku poziciju, i upravo odnosi u glasanju to pokazuju. Tu se ne radi o formiranju objektivnog mišljenja, već partijskom napadu i to nije prvi takav napad protiv Mađarske. A taj usvojeni dokument može se nazvati pamfletom. Vi Srbi znate šta znači negativno mišljenje o nekoj zemlji, pa i nama se dešava to isto. Uskoro će tributi za Mađare nestati, pa će izmišljati nove koje ne znamo ni šta znače. Još malo, pa će to raditi samo da sebe zabavljaju, jer nas više ne zanima”, rekao je on.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.