Sistem za crpljenje vode na akumulaciji Sot kod Šida, registrovan na Poljoprivredno gazdinstvo Verice Vinčić, radio je bez važeće vodne dozvole. Pored toga, zbog pada nivoa jezera Moharač ispod biološkog minimuma, u julu je izdata zabrana Poljoprivrednom gazdinstvu Aleksandra Vinčića. Iako su osnovne funkcije ovih akumulacija odbrana od poplava i navodnjavanje, intenzivno crpljenje i nepovoljni klimatski uslovi mogu da oštete riblji fond, olakašaju krivolov i ugroze divljač koja se napaja vodom na tim lokalitetima.
Udruženje građana „Sotsko jezero“ uputilo je u maju poziv Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine da reaguje na pad vodostaja u akumulaciji „Sot“. U prepisci do koje je došla redakcija VOICE-a, građani sumnjaju da je razlog tome višegodišnje crpljenje vode za potrebe navodnjavanja.
Jedini korisnik koji se snabdeva vodom iz Sotskog jezera je Poljoprivredno gazdinstvo Verice Vinčić, aktivnost za koju im je vodna dozvola istekla 1. januara 2021. godine. Prijava lokalnog udruženja građana, u kojoj se navodi da pumpa radi bez važeće dozvole, poslata je 18. maja. S druge strane, zahtev za ponovno izdavanje dozvole je podnet je dan pre, doduše nepotpun. Ona je zvanično obnovljena tek 2. avgusta, a u rešenju kojim se potvrđuje njeno izdavanje piše da rezervoar uopšte nije korišćen tokom čitave godine. Međutim, ukoliko je pumpa funkcionisala tokom tog perioda, time je dodatno prekršen uslov iz prethodne vodne dozvole u kojoj piše da postupak za izdavanje nove treba pokrenuti pre isteka roka za važeću.
Pored sumnji izraženih u pismu udruženja, da je pumpa aktivno i bespropisno zahvatala vodu, to pokazuju i izveštaji koje su sastavile druge inspekcijske službe koje su izašle na teren. Naime, inspektori Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su krajem maja konstatovali da korisnik mora da ishoduje nove uslove zaštite prirode, imajući u vidu da je to obavezno ukoliko nivo vodostaja padne ispod 139 metara, što je i biološki minimum. Isto se potvrđuje i u zapisniku o inspekcijskom nadzoru Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine sačinjenom na osnovu ovog izveštaja – očitavanja na vodomernoj lestvici su pokazala da je nivo vode ispod dozvoljenog, te da se nadziranom subjektu zabranjuje da koristi vodu iz jezera Sot zbog ugroženosti održivog protoka. Uprkos tome, postupak nadzora je bio obustavljen, pošto je u izveštaju stajao naziv pogrešnog preduzeća – umesto Poljoprivrednog gazdinstva Verica Vinčić, stajalo je „Vinarija Vinčić“ d.o.o. u vlasništvu Aleksandra Vinčića.
Zabrana za Aleksandra
Aleksandru Vinčiću izdata je zabrana korišćenja vode iz akumulacije Moharač kod Erdevika zbog toga što je nivo izmerenog vodostaja u julu ove godine bio za 0,20 metara ispod dozvoljenog. Inače, ovaj preduzetnik se još vodi kao vlasnik ili suvlasnik nekoliko medija u Sremu, poput Sremske televizije, Delta televizije Novi Sad i Sremskih novina. Preko svojih preduzeća je dobijao velike sume novca na lokalnim konkursima za projektno sufinansiranje, o čemu je VOICE svojevremeno pisao.
“PUMPA KOJA JE NA SPLAVU NEPREKIDNO RADI”
Nezavisno od toga, u prijavi Čuvarske službe JP Nacionalni park Fruška gora s početka jula se navodi da je „zbog nekontrolisanog i konstantnog crpljenja vode u svrhu navodnjavanja privatnih površina“ stanje na akumulaciji Sot kritično, i da je nivo vode drastično pao. Prijava je poslata na osnovu zapisnika sastavljenog 28. juna, u kom čuvar piše da „pumpa koja je na splavu neprekidno radi“. Poljoprivredno gazdinstvo Verica Vinčić je jedini registrovani korisnik vode iz jezera, a u odgovoru iz JVP Vode Vojvodine piše da nema drugih, manjih korisnika na ovoj akumulaciji.
Novinaru VOICE-a je rečeno iz Voda Vojvodine da im nisu dostavljeni takvi izveštaji iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, niti im je jasno o kakvom se zapisniku JP Nacionalni park Fruška gora radi.
Kako je reč o akumulaciji koja se od 2015. godine delom nalazi i u granicama Nacionalnog parka Fruška gora (Lovište “Vorovo”), i to u režimu III stepena zaštite, zbog toga što predstavlja hranilište za strogo zaštićene vrste kao što su belorepan, crnu roda, ali i druge barske ptice, a predstavlja i glavno pojilište za razne vrste divljači. Međutim, prekomernim crpljenjem vode taj deo je presušio i voda se povukla, tako da je ona skoro nestala u ograđenom prostoru „Vorova“. Time su, naime, prekršeni prvobitni uslovi zaštite prirode koje je investitor ishodovao u aprilu 2015. godine, pre nego što je ono uvršteno u okvire Nacionalnog parka Fruška gora. Konkretno, njima je bilo propisano da je korisnik u obavezi da ne poremeti minimalni održivi protok vode, jer time vodene biljke brže rastu koje zatim remete nivo kiseonika u vodi, usled čega može izumreti riblji fond u akumulaciji.
Pored toga, pošto se nalazi pod okriljem zaštićenog područja, za aktivnosti koje se preduzimaju u okviru tog prostora je prvo potrebno tražiti uslove zaštite prirode. U zapisniku o inspekcijskom nadzoru se to i nalaže. Međutim, pregledom priložene dokumentacije pri izdavanju nove vodne dozvole, dobijene 2. avgusta, može se utvrditi da investitor to nije uradio.
Na teren su krajem avgusta izašli i iz republičkog Odeljenja vodne inspekcije. Pošto pomenutom nadzoru investitorka Verica Vinčić nije mogla da prisustvuje, ona je pismenim putem navela da je 13. jula dobila informaciju od nadležnog vodoprivrednog preduzeća iz Šida da je nivo vode za jedan metar iznad dozvoljenog, i da od tada nije dobila dodatna obaveštenja koja bi je upozorila da je nivo vode opao ispod propisanog minimuma. Slične vrednosti u dozvoljenim granicama su izmerene i u trenutku obilaska ove republičke inspekcije krajem avgusta. Novinar VOICE-a je u nekoliko navrata pokušao da kontaktira gospođu Vericu Vinčić kako bi dobio njen komentar na navode građana i izveštaje inspekcija, ali ona nije odgovarala na pozive.
SREMSKE AKUMULACIJE NISU JEDINE KOJE SE NESAVESNO PRAZNE
Sremske akumulacije nisu jedine u kojima je tokom ove sezone primetno opao nivo vode. Svetozar Batinić iz Crvenke odlazi na jezero Panonija nekoliko puta nedeljno. Kao strastvenog ribolovca, zabrinjava ga pasivnost Voda Vojvodine, ali i privatnog korisnika PTK Panonija, koji je u većinskom vlasništvu Industrije mesa Topola.
“Do sada nisu pokazali ni najmanju volju ili želju da se bilo šta pozitivno uradi s jezerom. Štaviše, pre dve-tri godine, sistemu navodnjavanja je priključena još jedna velika parcela, iako je bilo jasno da jezero više nema kapaciteta ni za prethodne. Akumulacija je stara više od 30 godina, i za taj period se nataložilo mnogo mulja”, objašnjava Batinić.
Pored toga, on ukazuje na problem nesavesnog ribolova.
“Ribe su u periodima kada je smanjen nivo vode pomerene iz prirodnih zaklona, kao što su trske i granje, te je tada situacija kao u ribnjacima. Takvo stanje umnogome olakšava posao onima koji ‘čiste’ jezero od ribljeg fonda. Smatram da bi trebalo da se ribolov potpuno zabrani kada nivo vode ovako drastično opadne, i da onda tu zabranu sprovode čuvari koji bi bili prisutni na terenu”, rekao je ovaj Crvenčanin.
Zbog visokih letnjih temperatura, nadležni iz Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine su sredinom avgusta doneli odluku o privremenom obustavljanju navodnjavanja sa akumulacija Sava, Moravica, Zobnatica i Svetićevo. U dopisu do kojeg je došao VOICE, iz DTD Severna Bačka se navodi da je prilikom merenja nivo vode bio blizu kvotama za zaustavljanje zalivanja, što je rezultiralo nalogom Voda Vojvodine da se hitno prestane s korišćenjem vode dok se ne popravi situacija s nestašicom.
Pored vrućine, značajan problem pri regulaciji nivoa akumulacija jeste i mulj koji se vremenom nataložio, te su vrednosti izdignute za oko 0,5 do 1 metra u odnosu na tehničku dokumentaciju iz perioda izgradnje. Uprkos tome, kvote za merenje minimuma i maksimuma se nisu menjale od kada su akumulacije izgrađene. Jedini način na koji se voda može vratiti u ova veštačka jezera jesu snežne i kišne padavine, a kako je redakciji VOICE-a rečeno iz JVP Vode Vojvodine, očigledno je “usled klimatskih promena došlo i do smanjenja padavina u odnosu na period kada su akumulacije projektovane”.
Igor Išpanović (VOICE, naslovna fotografija: Wikimedia)
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.