Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kako su zli komunisti skrivali istinu o Jasenovcu

Pristalice zločinačkih ideologija nemaju saosećanja ni za žrtve koje pripadaju njihovom narodu.

Published

on

Srpski mediji i društvene mreže u poslednje vreme bruje o još jednoj zaveri protiv Srba. Najzad je otkriveno da su zli komunisti tokom skoro poluvekovne vladavine skrivali istinu o stradanjima Srba u Jasenovcu, te da se praktično do juče o tome ništa nije znalo. U širenju ovog otkrovenja učestvuje popriličan broj mladih ljudi, ali ni stariji ne zaostaju. Suštinu zavere najbolje je opisao novinar i kolumnista Večernjih novosti koji veli: „Najveća i neprolazna vrednost Antonijevićevog ostvaranja je – što je konačno snimljeno! Što je najzad neko razbio to mučno ćutanje, tu grozomornu sedmodecenijsku tišinu koja je ponovo ubila na stotine hiljada mučenika”.

Prava je sreća da nam je Bog podario predsednika Aleksandra Vučića koji je, kako sam kaže, inicirao snimanje filma Dara iz Jasenovca, tako da je zavera ćutanja duga sedam decenija najzad prekinuta i konačno imamo priliku da saznamo nešto o ustaškim zločinima o kojima do danas niko nikad ništa nije prozborio. Za sve je kriv onaj demon Tito koji je zabranio da se pominju ustaška klanja, jer se nameračio da uništi Srbe i da zatre njihovo istorijsko pamćenje.

Zlim komunistima se u skorije vreme pridružila banda zlih Amerikanaca koji namerno nisu uvrstili Antonijevićev film u izbor za Oskara, samo da bi nam napakostili. O tome je nadahnuto progovorio poeta Ljubivoje Ršumović, opipavajući nevidljivi zid: „Jak je taj američki zid prema Srbiji koji ne dozvoljava da bilo kakva istina o tim stvarima, o tim zločinima iz prošlosti prodre u svet. Tu su jednostvano, rekao bih, bandoglavi, ali nisu bandoglavi po prirodi, nego se smišljeno prave ludi, i tako sprovode taj novi svetski poredak”.

Što se tiče neprobojnog američkog zida koji sprečava da istina o Jasenovcu prodre u SAD i svet, dovoljno je pomenuti Američki muzej holokausta u kojem se čuva povelika zbirka eksponata o ovom ustaškom logoru. Ima tu koječega, od fotografija iz logora, preko tekstova i knjiga, memoara i dnevnika, pa sve do filmova i usmene istorije, brojnih svedočanstava preživelih logoraša. Kad su komunisti u pitanju, situacija je malo složenija.

Četnici i ustaše, zajednička nesreća Srba i Hrvata

Mora se priznati da su komunisti u kreiranju strategije prećutkivanja Jasenovca pokazali nesvakidašnju inventivnost, neverovatnu lukavost i natprirodnu prefriganost na kojima bi im i baron Minhauzen pozavideo. Zavera ćutanja je počela još tokom Drugog svetskog rata, dok je konc-logor za Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste svih nacionalnosti radio punom parom. Jedan mladi komunista i pesnik, Ivan Goran Kovačić, u prvoj polovini 1943. godine ispevao je potresnu poemu Jama o ustaškim klanjima u Jasenovcu. Naravno, sa namerom da sakrije istinu o ustaškim zverstvima. Poemu je napisao na osnovu svedočenja odbeglih logoraša.

Strašne su scene iz Jame, teško ih je zaboraviti: „Posljednje svjetlo prije strašne noći / Bio je bljesak munjevita noža, / I vrisak, bijel još i sad u sljepoći, / I bijela, bijela krvnikova koža; / Jer do pojasa svi su bili goli / I tako nagi oči su nam boli. (…) Al’ ovu strašnu bol već nisam čeko: / Krvnik mi reče: ‘Zgnječi svoje oči!’ / Obezumljen sam skoro preda nj kleko, / Kad grč mi šaku gustom sluzi smoči; / I više nisam ništa čuo, znao: / U bezdan kao u raku sam pao”.

Srpski četnici, vazda na braniku patriotizma, nisu bili zadovoljni poemom, najedili su ih stihovi napisani da bi sakrili istinu o ustaškim zločinima nad Srbima, pa su kamom ispisali književnu kritiku po vratu Ivana Gorana Kovačića krajem juna ili početkom jula 1943. godine, da mu se ni grob ne zna.

O Goranovoj smrti pisao je njegov saborac Moša Pijade: “Goran Kovačić, nije proživio nedaće pete ofanzive. Mladi hrvatski pjesnik, koji je u pjesmi Jama tako snažno oformio najžešći u ovom ratu ispjevani protest protiv ustaških pokolja nad Srbima, bio je ubijen od ‘srpskih osvetnika’, četničkih izroda, tih švapskih i ustaških saveznika. Prerezali su grlo, koje je tako iskreno i snažno grmjelo iz bratske hrvatske duše protiv ustaških zločina nad srpskom nejači”.

Još jedan komunista, Marko Ristić, koji je napisao i predgovor za francusko izdanje Jame opremljeno bakrorezom Pabla Picassa, pribeležio je: “Da se našla bratoubilačka ruka koja je prolila tu svetu, pevajuću krv pesnika i borca za slobodu svoga naroda, da su uopšte mogli postojati četnički koljači i ustaški koljači-jamari, to je zajednička nesreća i Srba i Hrvata koji vole i svoj narod i njegovu slobodu”. Očigledno je reč o antisrpskim elementima, pretečama autošovinizma, o ljudima koji nemaju nimalo razumevanja za četnike koji su klali isključivo u samoodbrani, naročito bebe u kolevci, ili kad su kamom hteli da izraze protest protiv levičarske estetike.

Pišem, dakle prešutkujem

Goranova Jama doživela je silesiju izdanja posle rata, štampana je u stotinama hiljada primeraka, a zli komunisti su je čak uvrstili u obaveznu lektiru kako bi – pogađate – sakrili istinu o ustaškim zločinima u Jasenovcu. Nije to bio kraj komunističke strategije poricanja i prikrivanja jasenovačkih klanja. Odmah po oslobođenju objavljena je knjiga U mučilištu – paklu Jasenovac Đorđa Miliše, sledeće, 1946. godine, usledila je knjiga Grad mrtvih: Jasenovac 1943 Milka Riffera, a iste godine izlazi i izveštaj Zemaljske komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača pod naslovom “Zločini u logoru Jasenovac”.

Dve godine kasnije izlazi knjiga sećanja Jasenovac: 21. VIII 1941 – 31. III 1942. čiji je autor Drago H. Čolaković, a potom su nižu desetine izdanja o Jasenovcu: Zakon bezakonja: zapisi o ustaškim logorima Jasenovca i Stare GradiškeKrvave staze Mata Kudumije i Cveje Jovanović, roman Smrt je hodala četvoronoške Vladimira Carina, sećanja Egona Bergera 44 mjeseca u JasenovcuPetnaest hiljada vagona smrti: zapisi o ustaškim zatvorima i logorima Jasenovca i Stare Gradiške Mata Kudumije, S one strane svijeta: žrtve jasenovačkog logora Anta Zukanovića, zbornik Sećanja Jevreja na logor Jasenovac, studija Jasenovac i jasenovački logori Radovana Trivunčića, uspomene Čedomila Hubera Bio sam zatočenik logora Jasenovac, zbornici Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživelih zatočenika i Jasenovački logor: iskazi zatočenika koji su pobjegli iz logora i nebrojena druga izdanja. Pomenimo samo zbornik dokumenata Koncentracioni logor Jasenovac Antuna Miletića koji je objavljen u četiri toma, na preko 2.000 strana.

Nekome će komunistička strategija zataškavanja delovati u najmanju ruku čudno, pošto se uobičajilo uverenje da se prećutkivanje zločina najefikasnije sprovodi tako što se o njima ćuti. Takvi pojedinci i pojedinke su očigledno puke naivčine, oni naprosto ne razumeju pokvarenost komunističkog uma koji se dosetio da je zločine najbolje negirati tako što se o njima neprestano piše. Postoji osnovana sumnja da su ovu strategiju komunisti preuzeli iz priče Edgara Allana Poea Ukradeno pismo, pošto je čak i među njima bilo nekoliko pismenih ljudi koji su ponešto čitali.

Uostalom, sličnu strategiju poricanja danas primenjuju srpske neočetničke vlasti, pa zato u knjižarama vlada prava jagma za Razglednicom iz groba Emira Suljagića, upravo je objavljeno 376. izdanje Sarajeva za početnike Ozrena Kebe, Poljsku konjicu Marka Vešovića nemoguće je rezervisati u srpskim bibliotekama, a knjiga ratnih priča Pod pritiskom Faruka Šehića ne može se pronaći čak ni na Kupindu.

Sedma umetnost prećutkivanja

Nisu se komunisti zaustavili samo na knjiškom zataškavanju ustaških pokolja u Jasenovcu, već su posebnu pažnju posvetili kinematografskom prećutkivanju, znajući koliko je filmska umetnost popularna u širokim narodnim masama. Snimljeno je nekoliko filmova o Jasenovcu, ali i o drugim logorima, o holokaustu, o masovnom istrebljenju ljudi koje su sprovodili nacisti u saradnji sa kvislinzima. Odmah po oslobođenju, Gustav Gavrin i Kosta Hlavaty snimili su dokumentarac Jasenovac sa jezivim snimcima masakriranih leševa iz logora.

Igor Pretnar režirao je 1959. film Pet minuta raja po scenariju pisca Vitomila Zupana. Naredne godine snimljena su tri filma: slovenački reditelj France Štiglic režirao je igrani film Deveti krug (prikazan na Kanskom festivalu i nominovan za Oskara), crnogorski reditelj Stjepan Zaninović snimio je dokumentarac Poruke po scenariju Branka V. Radičevića, a italijanski reditelj Gillo Pontecorvo, koji se kasnije proslavio filmom Bitka za Alžir, snimio je u Jugoslaviji film Kapo koji je takođe bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolji strani film.

Hrvatski reditelj Bogdan Žižić snimio je kratki dokumentarac Jasenovac 1966. godine, na prvoj komemoraciji u Spomen-području Jasenovac, a Žika Mitrović (koji je dve godine ranije snimio Marš na Drinu) režirao je Gorke trave po scenariju Fride Filipović. Naredne godine Eduard Galić snima igrani film Crne ptice koji se temelji na istinitoj priči njegovog tasta Grge Gamulina koji je pred kraj rata uspeo da pobegne iz logora Stara Gradiška. Iste godine bosanskohercegovački reditelj Suad Mrkonjić snimio je film Djeca iz pakla iz perspektive deteta logoraša.

Gojko Kastratović 1973. snima dokumentarac o Jasenovcu Evanđelje zla, deset godina kasnije legendarni Lordan Zafranović napravio je dokumentarac Krv i pepeo Jasenovca. Vladimir Tadej snimio je 1987. film Kula smrti: Gradiška Stara logor broj 5. Ustaški zločinci prikazivani su i u drugim filmovima, na primer u filmu Zastava Branka Marjanovića iz 1949. godine, u Padu Italije i Večernjim zvonima Lordana Zafranovića, u Kraju rata Dragana Kresoje, u seriji Nepokoreni grad Eduarda Galića, a jezivu scenu klanja u autobusu iz Zafranovićeve Okupacije u 26 slika nemoguće je zaboraviti.

Spomen-područje Jasenovac

U socijalizmu se baš udarnički radilo na prećutkivanju nacističkih zločina, posebice ustaških klanja u Jasenovcu, tako da ne čudi što se takoreći do juče o tome ništa nije znalo, sve dok Vučić nije rešio da otkrije dugo skrivanu istinu uz malu pomoć filmske ekipe. Četiri pomenuta filma napravljena su u produkciji Spomen-područja Jasenovac: Evanđelje zlaKrv i pepeo JasenovcaKula smrti i Žižićev Jasenovac. Kakvo sad Spomen-područje Jasenovac? Ako se istina o ustaškim klanjima u Jasenovcu tako brižljivo skrivala, zar je iko znao da je taj logor postojao i gde se nalazio?

Zle komuniste nije mrzelo da naprave memorijalni kompleks, da angažuju najvećeg umetnika među arhitektama Bogdana Bogdanovića da napravi spomenik, čuveni Kameni cvet, da postave još nekoliko spomenika i spomen-ploča, da obeleže mesta stradanja, da naprave muzejsku postavku i izdavačku delatnost, da štampaju razglednice, značke i priveske. Škole iz cele SFRJ organizovale su masovne posete učenika i nastavnika Jasenovcu, a mnoga deca su doživljavala traume gledajući jezive slike ustaških zločina. Toliko su komunisti sistematski radili na prećutkivanju da je po broju posetilaca Memorijalni muzej Jasenovac nadmašivao gotovo sve muzejske institucije u bivšoj Jugoslaviji.

Neočetnička propaganda

Koliko su zli komunisti bili agilni u zataškavanju Jasenovca govore i neki statistički podaci. U knjizi Objavljeni izvori i literatura o jasenovačkim logorima Jovan Mirković navodi da je do 2000. godine o konc-logoru Jasenovac objavljeno 1.188 knjiga, 1.544 teksta i 108 zbirki dokumenata. Najveći broj izdanja štampan je osamdesetih godina, dakle u vreme poznog socijalizma. Stvarno su Tito i komunisti učinili nadljudske napore da sakriju istinu o ustaškim zločinima u Jasenovcu, teško da su još nešto mogli da naprave.

I posle svega ovoga dođu neki propagandisti i mrtvi hladni udaraju na sva zvona kako je u socijalizmu skrivana istina o Jasenovcu. Razumem da neočetničkim propagandistima nije lako, težak je posao stalno izmišljati kojekakve lagarije iz najnižih pobuda, ali mogli bi ipak malo da se potrude pa da smisle nešto što nije baš apsolutna budalaština u koju niko sa zrnom mozga ne može da poveruje. Doduše, njima nije bitno da lažu ubedljivo, pošto se ionako obraćaju publici kojoj je do istine stalo manje nego do lanjskog snega.

Oni bi prosto da budu nastavljači četničke ideologije koja je dovela do najstrašnijih zločina devedesetih i da istovremeno osude ustaške zločine, a to baš ne ide zajedno. Četnici su bili saveznici Vermahta i ustaša, pomagali su u slanju srpskog stanovništva iz Potkozarja u Jasenovac i Jastrebarsko. Sve je prilično jednostavno: neočetnici ne mogu da iniciraju snimanje filmova o Jasenovcu, jer su njihovi duhovni očevi u Drugom svetskom ratu sarađivali s ustašama. Bili su saveznici u zločinu i izdaji, bili su dve strane iste krvave kame. Uzaludni su svi neočetnički pokušaji, nema tog filma ili umetničkog dela koje može da genocid koji su počinile srpske snage devedesetih opravda i prekrije ustaškim genocidom iz četrdesetih. Tome umetnost ne služi, to je posao za zločinačku propagandu.

Istine koje su zaista skrivene

Ipak, treba razumeti tankoćutne duše koje boli kad se zločini prećutkuju, kad se od javnosti skriva istina o jezivim zločinima. Mislim da bi trebalo izaći u susret ovim dušama prepunim empatije i snimiti čitav niz filmova o zločinima koji su nepoznanica za većinsku Srbiju. Neka država otvori kesu za ovakve projekte, sad smo videli da para ima, pogotovo kad treba otkrivati dugo prećutkivane i potiskivane tajne. Evo, za početak, mogao bi neki srpski reditelj da snimi film o pokolju na Korićanskim stijenama, kad su srpske snage streljale Bošnjake i bacale ih u jamu, pomalo podseća na ustaške zločine, pa im je tematika bliska. Mogao bi neko da snimi film i o aprilu 1992. godine u Podrinju, kad su JNA i paravojne formacije masovno ubijale i proterivale Bošnjake iz gradova i sela.

Ako im je do logorske tematike, mogu za početak da obrade logore u okolini Prijedora, Omarsku, Keraterm i Trnopolje, a posle neka krenu redom, bilo ih je na stotine. Spaljivanje živih ljudi u Višegradu u izvedbi Milana Lukića takođe može da bude tema za film, ali i hotel Vilina vlas koji je ovaj zlikovac pretvorio u logor za silovanje Bošnjakinja. Jedan film mogao bi da bude posvećen rušenju 534 džamije u Bosni i Hercegovini, to može i u dokumentarističkoj formi.

Toliko je neobrađenih tema, toliko skrivenih istina da tu ima posla za srpsku kinematografiju narednih nekoliko decenija: opsada Sarajeva, bele trake u Prijedoru, razaranje Mostara, napad na Dubrovnik, rušenje Vukovara, pokolj na Ovčari, otmica putnika iz voza u Štrpcima, Manjača, opsada Bihaća, napad na Kozarac, ubijanja po Banjaluci, masovne grobnice (primarne, sekundarne, tercijarne), masakr u Račku, masakr u Podujevu, masakr u Suvoj Reci, leševi u hladnjačama, dečji klikeri i pismeni zadaci pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici, operacija Potkovica, pokolj u Drenici, genocid u Srebrenici…

Eto im prilike da – što bi rekao onaj već citirani novinar – prekinu mučno ćutanje, tu grozomornu višedecenijsku tišinu koja je ponovo ubila na stotine hiljada mučenika. Ili se ipak radi o čudnovatoj sorti ljudi koja žrtvi prvo pogleda u ličnu kartu, proveri joj nacionalnu pripadnost, prebroji krvna zrnca, pa ako vidi da su iz istog plemena – onda odluči da oseti empatiju jedno pet minuta, a potom krene da poziva na osvetu i klanje civila.

Ne treba se zavaravati: pristalice zločinačkih ideologija nemaju saosećanja ni za žrtve koje pripadaju njihovom narodu, zato su četnici mirno klali Srbe i slali ih u ustaške logore, a Ratko Mladić naređivao: “Tuci Velušiće, nema mnogo srpskog življa tamo!” Kad se takvi prihvate obrađivanja teme zločina i stradanja, onda žrtve budu stavljene u funkciju režimske nacionalističke propagande. Sve što nastane iz ovakvih niskih pobuda samo je još jedno ruganje žrtvama i njihovoj besprimernoj patnji.

Autor: Tomislav Marković (balkans.aljazeera.net)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending