Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kako je Putin ujedinio Evropu: Jedinstven odgovor EU na rusku invaziju, ruskog predsednika napustili i odani saveznici

Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao je da očekuje različite stvari kada se ta zemlja pripremala na invaziju na Ukrajinu, ali, poznavaoci prilika i analitičari širom sveta, slažu se u jednom – nije mogao da očekuje tako ujedinjen odgovor poslovično polarizovane Evropske unije

Published

on

Copyright Tanjug AP/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao je da očekuje različite stvari kada se ta zemlja pripremala na invaziju na Ukrajinu, ali, poznavaoci prilika i analitičari širom sveta, slažu se u jednom – nije mogao da očekuje tako ujedinjen odgovor poslovično polarizovane Evropske unije. Mnogi su skloni da ocene i da je jedinstevn odgovor 28 zemalja Unije, ali i brojnih njihovih saveznika deo razloga zbog koga je Putin, koji je upravo i računao na polarizovanost EU, sada prinuđen da menja taktiku u napadu na Ukrajinu. 

Mnogi, istovremeno, tumače da je ovo možda i prvi put od njenog nastanka, da je Evropska unija opravdala svoje ime – od Sofije do Stokholma, najviše možda i zbog toga što su odani Putinovi saveznici u Uniji,  poput češkog predsednika Miloša Zemana ili mađarskog premijera Viktora Orbana, ovog puta jedinstveno rekli “ne” Rusiji.

“Niko nije mogao ni da zamisli pre nedelju dana, kada je Vladimir Putin počeo invaziju na evropsku demokratiju i Ukrajinu, da će za samo nekoliko dana doći do revolucionarne promene neviđene u Evropi od dana boljševičkih revolucija 1917. Ukratko, Putin je ujedinio Evropu kao nikada pre”, napisao je bivši britanski ministar za Evropu Mekšejn u autorskom tekstu za EU Observer.

I zaista, sankcije koje su uvedene Rusiji – bilo da su ekonomske, sportske, kulturne ili neke četvrte vrste – uvedene su, u manjoj ili većoj meri, u svim zemljama EU. 

 

Do nedelje, skoro čitav vazdušni prostor Evrope bio je zatvoren za ruske avione, a iz EU su odlučili i da zabrane rad za “Russia Today”, jedan od provladinih ruskih medija. Takođe, iz EU su saopštili da je iz bankarskog SWIFT sistema isključeno i sedam ruskih banaka, a da će sankcije trpeti i Centralna banka Rusije

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju kojom osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu. Pri tome, “za” je glasalo 637 od 676 poslanika, 13 je bilo “protiv”, a 26 uzdržano. U rezoluciji se najoštrije osuđuje vojna agresija Rusije na Ukrajinu, kao i umešanost Belorusije i zahteva od Moskve da odmah prekine sve vojne aktivnosti, povuče vojne i paravojne snage i opremu sa cele međunarodno priznate teritorije Ukrajine.

“Ovakvo jedinstvo u Evropi nije se očekivalo. Moskva je sigurno računala na nejedinstvo zemalja članica EU, odnosno da neće moći da se usaglase oko obima i intenziteta sankcija, iako su same sankcije očekivane. Činjenica da je Brisel usvojio te odluke pokazuje sada već jednu gotovo opasnu polarizovanost u Evropi, ali ne na strani članica Unije”, kaže za Euronews Srbija Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

Reč je, o kako precizira, polarizovanosti u odnosima EU i Rusije, a “to je nešto što i na dugi rok može da dovede u pitanje kako će sutra voditi dijalog”.

“Ovo jednog dana mora da se okonča, i biće potrebno da se nađe neki zajednički jezik”, istakla je Kovačević. 

Strahinja Subotić iz Centra za Evropske politike takođe naglašava specifičnu okolnost u Uniji do koje je došlo nakon napada Rusije na Ukrajinu, a u čijem fokusu je nešto što se po pravilu smatralo slabom tačkom EU – aspekat spoljne i bezbednosne politike.

“Činjenica da je EU reagovala i to veoma brzo i veoma oštro je zapravo istorijski trenutak kada je u pitanju osnaživanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Obično se uvek govorilo da je sa te spoljnopolitičke strane, pa čak i vojne, EU najslabiji akter od svih globalnih sila. Međutim, sada konačno imaju priliku da pokažu na delu sve ono o čemu su nekad pričali”, kaže Subotić za Euronews Srbija.

orijske odluke evropskih zemalja

Vladimira Putina su, kako to piše portal Politiko, “napustili i najodaniji saveznici u Evropi”, poput češkog predsednika Miloša Zemana ili mađarskog premijera Viktora Orbana, jer su se i te države priključile sankcijama.

U prethodnih sedam dana, pojedine države na tlu Evrope, bilo da su deo EU ili ne, donele su odluke koje bi se mogle nazvati istorijskim. 

Nemačka se, uz Francusku, smatra državom koja je lider Evropske unije, a još od drugog svetskog rata, Nemci su se trudili da ne naglašavaju preterano snagu svoje vojske. Međutim, kancelar Olaf Šolc je nedavno najavio da vlada te zemlje planira dodatnih 100 milijardi evra za vojsku zbog toga što “cilj mora biti delotvorna, moderna vojska koja priliči tolikoj zemlji poput Nemačke”. Osim ovog poteza, naravno, Nemačka je preduzela i konkretne akcije protiv Rusije – najdrastičnija mera je, verovatno, zaustavljanje procesa odobrenja za gasovod Severni tok 2

 

Švajcarska, zemlja koja je tradicionalno simbol neutralnosti, uvela je ekonomske sankcije Rusiji. Pored toga što je zamrznuta imovina pojedinih Rusa, zabranjen je i ulazak u zemlju petorici oligarha bliskih Vladimiru Putinu. Kao razlog za ove sankcije, u saopštenju švajcarske vlade navedena je “kontinuirana vojna intervencija Rusije u Ukrajini”

Takođe, dve zemlje koje su članice EU ali ne i NATO, Švedska i Finska, po prvi put u istoriji su odlučile da pošalju oružje u neku stranu zemlju. U pitanju je, naravno, Ukrajina, kojoj su poslali vojnu opremu i tehniku kako bi joj pomogli da se odbrani od ruske invazije.

“Mađarska nije imala mnogo izbora, oni se graniče sa Ukrajinom i da nisu to podržali sutra ne bi imali nikakvog prava da trže od EU da im pomognu sa talasom izbeglica. Mislim da je bilo racionalno očekivati da se Orban usaglasi sa sankcijama, jer mu je bitnija stabilnost njegove države nego njegovi lični odnosi sa Putinom. Kada je u pitanju Švajcarska, nekima može izgledati čudno njihova odluka. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je on avezana ta EU od samog osnivanja Unije”, istakao je Subotić.

Solidarnost prema izbeglicama

Tamo gde je rat, mora biti i izbeglica. Tako je, prema procenama UN, iz Ukrajine do sada izbeglo više od milion ljudi. Većina njih smeštena je u okolnim zemljama – Poljska je primila najveći deo izbeglica, dok je dosta njih i u Rumuniji, Mađarskoj, i drugim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. 

Ukoliko se sukob u Ukrajini produži, međutim, biće neophodno da se u prihvat izbeglica uključi cela Evropa, jer će individualni kapaciteti zemalja na istoku kontinenta biti popunjeni. 

Upravo zato, Evropska komisija namerava da usvoji zakon koji bi ljudima koji beže od sukoba u Ukrajini omogućio privremenu zaštitu, uključujući dozvolu boravka i pristup zapošljavanju i socijalnoj zaštiti. 

 

Kako se navodi, novi zakon biće osmišljen tako da se bavi masovnim dolascima raseljenih lica u EU, ali i da obezbedi isti nivo zaštite u svim državama članicama

Jednoglasnost Evropske unije se već vidi i u pogledu izbeglica, a naročito u poređenju sa migrantskom krizom 2015. godine, smatra Kovačević.

“Ovde se takođe vidi solidarnost koju EU pokazuje u ovom slučaju, jer tokom velike migrantske krize 2015. godine nije bilo takvih reakcija. To pokazuje prosto da se EU solidariše sa Ukrajinom, i da će svakako ukrajinske izbeglice primiti sa više volje, bez administrativnih prepreka. Biće im olakšane i procedure pomoću kojih će moći da dobiju takozvanu privremenu zaštitu”, kaže Kovačević.

Autor: Nevena Zdravković, Jovan Đurić

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/39445/kako-je-putin-ujedinio-evropu-jedinstven-odgovor-eu-na-rusku-invaziju-ruskog-predsednika-napustili-i-odani-saveznici/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending