Roditelji Nikoline Janković pokrenuli su peticiju “Pravda za Nikolinu” sa ciljem da se izmene propisi koji bi omogućili oštrije kazne za bahate vozače – pritvor dok traje sudski postupak, ali i da se povećaju zatvorske kazne za krivična dela u saobraćaju sa fatalnim ishodom.

Inicijativi su se priključili i roditelji ostale dece koja su poginula ili povređena u saobraćaju jer veruju da će izmene krivičnog zakonske regulative spasiti mnogo ljudskih života, naročito dece. Nikolina Janković (13) preminula je 30. decembra nakon što je automobil udario na pešačkom prelazu u blizini njene osnovne škole u Kragujevcu. Peticiju “Pravda za Nikolinu” do sada  je potpisalo više od 14.500 ljudi.

U Srbiji je 2022. godione povećan broj stradalih u saobraćajnim nesrećama u odnosu na prethodne godine. Tokom 2021. godine u Srbiji je stradalo 11 dece, godinu dana ranije 13, a 2019. godine njih 10. Polovina stradale dece poginuli su kao pešaci u saobraćaju. 

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja 2022. godine skoro 30 odsto poginulih su bili mladi. Osim Nikoline iz Kragujevca u periodu od mesec dana stradalo je još troje dece, a prosek godina vozača koji su upravljali vozilom je bila 20 godina. 

Nikolinini roditelji, Vera i Bogoljub Janković kažu da je cilj inicijative da nijedno dete više ne strada na putevima i da ubice dece u saobraćaju dobiju zasluženu kaznu. Navode da je vozač koji je usmrtio njihovo dete bio u protvoru samo 48 sati, da je sada na slobodi iako se, kako tvrde, kreatao brzinom od 90 kilometara na sat kada je udario Nikolinu na peščkom.

“Zalažemo se da ubice dece na pešačkim prelazima budu u pritvoru do okončanja krivičnog postupka i da zatvorske kazne za njih budu od 15 do 30 godina zatvora. U većini slučajeva to su ljudi koji ne pokazuju kajanje i krive pešake za nesreću. To su uglavnom povratnici, koji imaju više prestupa u saobraćaju”, kaže Vera Janković za Euronews centar.

Njen suprug Bogoljub navodi da je važno da se u izmenama zakonske regulative unesu odredbe kojima bi se regulisalo da se pritvor za one koji udare dete na pešačkom prelazu ne računa u vreme trajanja kazne.

“To je važno da se ne bi odugovlačili postupci. Ako su u pritvori njemu je u interesu da se završi postupak što pre”, naveo je on i dodao da je bilo primera da su ubice dece na pešačkim prelazima oslobođeni optužbe, da se odugovlače postupci, da se izriču male kazne. 

Smatraju da su najavljene izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju samo kozmetičke i traže hitan sastanak sa predstavnicima Ministarstva pravosuđa i Agencije za bezbednost u saobraćaju kako bi se u predlog zakona unele odredbe kojima je u fokusu bezbednost pešaka u saobraćaju.

Roditelji Nikoline Janković kažu da ih boli što je za vozača koji ubije jelena na putu zaprećena kazna zatvora od tri godine, dok za ubistvo deteta na pešačkom dešava se da vozači dobiju 17 meseci zatvora.

“Znamo za 10 slučajeva gde su ubice na slobodi”, priča Vera Janković.

Više faktora koji utiču na bezbednost saobraćaja

Strategija o bezbednosti saobraćaja na putevima u Srbiji (2015-2020) predvidela je “nultu toleranciju” prema stradanju dece u saobraćaju. Međutim, Strategija je ostala mrtvo slovo na papiru, bar što se tiče ciljeva zaštite dece. Damir Okanović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da je država prethodnih godina fokus stavila na tehničku ispravnost vozila, što nije nevažno.

“Najviše mera je preduzeto gde je najmanji problem. Bezbedan sistem koji treba da dovede do toga da deca ne stradaju u saobraćaju podrazumeva da imamo bezbedne puteve, bezbedna vozila, bezbedno ponašanje svih učesnika u saobraćaju, dobro reagovanje hitnih službi”, rekao je Okanović za Euronews centar.

Dodaje da se obaranje pešaka na pešačkom prelazu sa smrtnim ishodom ne može u sudskoj praksi tretirati kao nehat, već je reč o krivičnom delu sa umišljajem.

“Kada je mali Stefan usmrćen na Karburmi, rekao sam tada da to ne može biti tretirano kao nehat. Ako se približavate pešačkom prelazu i iz nekog razloga nemate dobru preglednost, a idete brzinom da ne možete da se zaustavite ako se pešak pojavi, onda ne možete da kažete da ste mislili da posledica neće nastupiti. Ako se krećete 50, 70, 90 kilometara na sat i na 10 metara od vas se pojavljuje pešak, nećete moći da se zaustavite … o kakvom nehatu pričamo”, rekao je on.

U konkretnom slučaju Nikoline Janković, Okanović smatra da je reč o krivičnom delu sa umišljajem, jer se vozilo kretalo 90 kilometara kada je na pešačkom prelazu udarilo devojčicu. 

“Da je ovo okarakterisano kao delo sa umišljajem vodilo bi ga Više javno tužilaštvo, bila bi zaprećena kazna 2 do 12 godina. Tužilac bi mogao da traži, odnosno sud bi mogao da odredi pritvor, jer je zaprećena kazna veća od 10 godine, ali i zbog uznemirenja javnosti. Slučaj vodi osnovno tužilaštvo i tretiran je kao nehat”, naveo je on.

Okanović kaže da je Komitet za bezbednost saobraćaja više puta inicirao izmene u krivičnom zakonu za teška dela protiv bezbednosti u saobraćaju koja imaju smrtnu posledicu i koja su izvršena sa umišljajem. Predloženo je da zatvorska kazna umesto 2 do 12 godina bude 5 do 15 godina i da se izjednači sa ubistvom.

“Smatramo da nema razlike da li ste umišljeno nekog usmrtili pištoljem ili automobilom”, rekao je Okanović.

Kaže i da je važno da svi koji su zaduženi za bezbednost saobraćaja odgovorno rade svoj posao, a ne da se desi kao na jednoj raskrsnici u Beogradu da semafor ne radi dva meseca.

“Prijavljen je kvar 19. decembra prošle godine, a ekipe su izašle i popravile ga 2. ili 3. februara. Takođe, dešava se da se na mestu gde je pešački prelaz zebra uopšte ne vidi. Da bi vozač reagovao mora da vidi pešački prelaz”, naveo je Okanović.

Novine koje donosi predlog zakona o bezbednosti saobraćaja

Prošle godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 535 osobe, tako se nastavio rastući trend i prešao godišnji prosek. Od 500.000 prekršaja zbog prekoračenja brzine, gotovo 3.000 je onih koji su kažnjeni zbog nasilničke vožnje. 

Nacrt novog zakona o bezbednostti saobraćaja donosi nekoliko novina – predviđa privremeno oduzimanje vozila, a najavljena je i promena u obeležavanju pružnih prelaza. 

Milan Ilic, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja objašnjava u kojim bi situacijama došlo do oduzimanja automobila vlasniku.

“Ako je neko prethodne dve godine već pravosnažno osuđen za teške prekršaje i ponovo je uhvaćen u izvršenju prekršaja, u tom slučaju su predviđene ove odredbe. Ti prekršaji su značajno prekoračenje brzine u zoni škole, alkohol u krvi kod vozača, ako odbije kontrolu alkoholisanosti”, pojasnio je Ilić.

Dodaje da za one koji stalno ponavljaju teške prekršaje u saobraćaju novčana kazna se pokazala kao neefikasna.

“Kazne za te teške prekršaje su više od 100.000 dinara, oduzimanje dozvole, kazneni bodovi. I pored toga saobraćajne nezgode se dešavaju. Mora se tome stati na put. Jedan od načina su strožije kazne, da se isključe iz saobraćaja recidivisti i da im se oduzme vozilo”, rekao je Ilić.

Govoreći o zameni vozila i meri da država subvencioniše vlasnike automobila sa 2.100 evra da zamene svoja vozila novijim , on je rekao da je i to mera zaštite zdravlja u saobraćaju.

“Kada govorimo o zdravlju ljudi, možemo govoriti o riziku o povređivanju u saobraćaju, ali i narušavanju zdravlja emisiji štnih materija. Država Srbija je na putu integracije u EU i preuzeli smo obavezu da uredimo neke zakone. Subvencije države se odnose na vozila sa euro 1,2, 3  motorom, da ih vlasnici predaju u reciklažni centar i dobiju subvenciju za od  2.100 evra za kupovinu novog ili polovnog putničkog automobila evro 6 standarda”, zaključio je on.

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/77941/kako-da-deca-budu-bezbednija-u-saobracaju-roditelji-traze-stroze-kazne-za-vozace-koji-usmrte-dete-na-pesackom/vest