Kad se javni delatnici trude da prevaziđu postignuća srpskih tabloida
Onog trenutka kada istražni postupak postane javan, hapšenjem osumnjičenih za neko krivično delo, prestaje istraživačko novinarstvo, a nastaje medijski linč. Istraživačko novinarstvo je nužno i neophodno kao korektiv kada istražni organi iz jednog ili drugog razloga ne žele da istraže ili nemaju saznanja o određenim krivičnim delima. U današnjoj Crnoj Gori izgleda da se javni delatnici, posebno u sferi medija, trude da čak i prevaziđu postignuća srpskih tabloida. Tako se u srpskim uslovima difamacija ograničavala na lice koje je pritvoreno, u crnogorskim se širi na čitave porodice.
Najčuvenije delo Viktora Frankla „Iskustva jednog psihologa iz koncentracionog logora“, poznata je i pod prevodima „Čovekova potraga za smislom“ kao i „Zašto se niste ubili?“. Ipak original naziva ukazuje na uslove u kojima je Frankl došao do svog osnovnog zaključka da je potraga za smislom osnovna motivaciona determinanta ljudskog života. U uslovima potpune dehumanizacije ljudskih bića, Frankl je uočio da su najviše šansi da prežive imali su oni koji su uspevali da zadrže smisao svog života, a ne fizički najjači. Frankl pripada onoj školi mišljenja koja se odvojila od frojdovske, a koju možemo nazvati egzistencijalističkom, jer kako navodi „Čovekova volja za smislom je primarni pokretač u njegovom životu, a ne puka sekundarna racionalizacija njegovih nagonskih potreba.“ Egizstencijalistička psihologija, čiji je jedan od rodonačelnika Oto Rank, pripadnik Frojdovog unutrašnjeg kruga i možda njegov najtalentovaniji učenik, uviđa osnovnu karakteristiku ljudskog postojanja, život sa svešću o neminovnom kraju usled protoka vremena i sa tim skopčan strah od smrti kao determinantu ljudskog ponašanja.
Antropolog Ernest Beker navodi da je značaj ljudskog života „izazovno stvaranje smisla“ u društvenim okvirima, uprkos spoznaji o neizbežnom kraju. Smisao koji je vezan za značaj koji svako od nas pridaje sebi i ključan je za održavanje sopstvenog identiteta. Erih Erikson opet ukazuje da je identitet zasnovan na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti čovekovog postojanja u vremenu i prostoru, i na opažanju činjenice da drugi ljudi priznaju ovu činjenicu. Drugim rečima naš značaj, smisao i identitet zavise i od drugih ljudi.
Nemački nacionalisti su Frankla zatvorili 1942. godine u koncentracioni logor zbog dvostrukog „greha“, naime pored toga što je bio Jevrejin bio je i socijaldemokrata po političkom uverenju. Nacionalsocijalistička partija je zarad ostvarenja osnovnog programskog cilja „ujedinjenja svih Nemaca u Veliku Nemačku“ proglasila Jevreje za narod koji uništava kulturu, opasnost po čistotu nemačke krvi, za ljude čiji su „životi nedostojni življenja“. Kako bi sproveli svoj naum konačnog istrebljenja Jevreja, nacisti su pre svega morali da dehumanizuju Jevreje i „sve koji razmišljaju kao Jevreji“ kako bi im porekli ljudsko dostojanstvo, najčešće, kako navodi istoričar Leo Kuper „uz rituale ponižavanja i brutalan prezir“. Tako su Jevreji označavani kao korupcionaši i lihvari, žedni novca, koji žive od patnje nemačkog naroda i nemačkog radnika. Gebels je 1928. godine napisao: „Jevrejin je uzrok i korisnik našeg ropstva. …Jevrejin je demonsko otelotvorenje naše propasti… zato se mi nacionalisti borimo protiv Jevreja…onaj ko je Nemac mora prezirati Jevrejina.“.
Poredak Ujedinjenih nacija upravo je zasnovan na želji da se nikada više u istoriji ne ponove varvarstva koja su počinili nacionalsocijalisti i fašisti, te je Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i slobodama proglašen ljudski život za najvišu vrednost, te jednakost ljudi u toj vrednosti, odnosno dostojanstvu, značaju i smislu. Ljudska prava i slobode su izvedenica ovako postavljenog morala kao antipoda nacionalističkom ne-moralu koji je u korenu Drugog svetskog rata.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i slobodama ne samo da štiti pojedinca/ku po osnovu njegovih/njenih ličnih svojstava poput vere, pola, rase ili nacije, već utvrđuje i sledeće pretpostavke krivičnog i krivičnoprocesnog prava: „Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu obezbeđena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu.“.
Nepristrasnost i nezavisnost sudija je ugrožena ako se osumnjičeni proglasi za krivim u široj javnosti čiji su sudije sastavni deo, te se zbog toga i nameće da se svako ima smatrati nevinim dok se suprotno ne dokaže pravosnažnom sudskom presudom. Ova pretpostavka štiti dostojanstvo čoveka i garancija je integriteta istražnog i sudskog postupka. U liberalnim demokratijama ljudsko dostojanstvo se štiti i vrlo selektivnom primenom mere pritvora imajući u vidu da ta mera može biti (zlo)upotrebljena u percepciji šire javnosti. Ovo iz razloga što je sloboda i dostojanstvo čoveka na istoj ravni značaja kao i sprečavanje krivičnih dela, jer su ova upravo i definisana kao takva kako bi štitili život, slobodu i dostojanstvo čoveka. U Italiji se tako mera pritvora određuje prevashodno u slučajevima borbe protiv mafije, a u SAD, svedoci smo preko američkih filmova i popularne kulture, pritvor se mahom određuje onoliko koliko je neophodno dok se ne pribave druga sredstva zaštite poput kaucije, tj. jemstva.
U Srbiji pravilo je suprotno, pritvor se obavezno određuje kada se radi o javnim poslenicima, tj. „političkim ličnostima“. Svojevremeno je Svetlana Vukajlović, bivša direktorka Republičkog fonda za zdravstvo provela u pritvoru 8 meseci, Goran Knežević, bivši gradonačelnik Zrenjanina, u pritvoru je proveo više od 13 meseci, a Goran Kljajević, svojevremeno predsednik Privrednog suda u Beogradu, više od 2 godine. Svi ovi postupci su pravosnažno okončani oslobađajućim presudama. Doktor Nenad Borojević, bivši direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, uhapšen u operaciji „Kraba“ 2009. godine, nakon boravka u pritvoru, izvršio je samoubistvo. Ostavio je oproštajno pismo u kome je naveo „Samica je samica samo po dimenzijama, ali u njoj nisam sam, odgovarajuće društvo prave mi dva narko-dilera koji, za razliku od mene, imaju svoje krevete na sprat, dok je moje mesto na podu između vrata i nužnika i delom ispod kreveta zaslužnih narko-dilera“. Specijalni sud je 2016. godine pravosnažno oslobodio sve optužene u ovoj aferi.
Značaj koji pridajemo sopstvenom životu je vrlo osetljiv na odnos drugih ljudi prema nama. Gore navedene osobe su u sredstvima javnog informisanja unapred osuđene, usled činjenice da im je određen pritvor, a najčešće pod izgovorom „istraživačkog novinarstva“. Njihovo pritvaranje je imalo za cilj pre svega da se pruži materijal medijima, te da se takav stav u javnosti učvrsti putem medijskih natpisa, a ne da se zaštiti istražni postupak. Drugim rečima osnovni cilj njihovih pritvaranja je bio taj da ti ljudi izgube ono što se u komunizmu zvala „građanska čast“, te je sam čin pritvora imao svrhu ocrnjivanja, dehumanizacije određene osobe. Radi boljeg razumevanja vredi podsetiti da su Vukajlovićeva i Knežević bili funkcioneri Demokratske stranke, a Goran Kljajević rođeni brat Marka Kljajevića koji je u vreme bratovljevog pritvaranja bio predsednik veća Specijalnog suda koji je vodio postupak za ubistvo Zorana Đinđića.
Onog trenutka kada istražni postupak postane javan, hapšenjem osumnjičenih za neko krivično delo, prestaje istraživačko novinarstvo, a nastaje medijski linč. Istraživačko novinarstvo je nužno i neophodno kao korektiv kada istražni organi iz jednog ili drugog razloga ne žele da istraže ili nemaju saznanja o određenim krivičnim delima. Međutim, kada započne istraga ona se vodi u skladu sa pravilima krivičnog procesnog prava, koje uključuju i zaštitu ljudskog dostojanstva, a ne prema pravilima informisanja javnosti, povećanja tiraža i dizanja političkog rejtinga. U suprotnom pravno uređen postupak postaje izgovor, pritvor politički instrument, a „informisanje javnosti“ difamacija ličnosti, sve u cilju „smrti u drugom kolenu“ odnosno gubitka građanske časti određenog lica, bez obzira na krajnji ishod sudskog postupka. Gubitkom časti, osećanja vrednosti sopstvenog života u odnosu prema drugima, udara se na smisao života pojedinca. Stavljanje žutih traka ili medijska hajka ima istu svrhu, dehumanizaciju određene osobe. U današnjoj Crnoj Gori izgleda da se javni delatnici, posebno u sferi medija, trude da čak i prevaziđu postignuća srpskih tabloida. Tako se u srpskim uslovima difamacija ograničavala na lice koje je pritvoreno, u crnogorskim se širi na čitave porodice.
Difamacija ljudskog bića znači svesti ljudsko biće na broj, osporiti mu najdublje ljudske vrednosti i privrženosti, uništiti volju za smislom života, kako nas uči Frankl, i to je bio prvi cilj onih koji su mu na kraju ubili majku, oca i brata00. Možda je Viktor Frankl gledao film „Anđeli garavog lica“, ali kad je pisao o svojim iskustvima verovatno nije mislio na Kegnija i kriminalca koji doživljava prosvetljenje usled prisustva svetog „neokaljanog“ lica, koje je otpustilo želju, sluša svoju savest i teži savršenstvu. Antologijski film „Zelena milja“ pokazuje da u demokratskim društvima čak i osuđenici na smrt imaju pravo na dostojanstvo. Uništavati dostojanstvo ljudima znači pripremati društvo na nova varvarstva, posebno ako se to čini putem sredstava javnog informisanja. U takvim uslovima pravda nestaje, a nastupa osveta, rečnikom čuvenog reditelja Sidnija Lumeta, dvanaest ljudi prestaju da budu porota i postaju gnevna rulja.
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.