Jasno je da bi najbolje rešenje za građane bilo da se elektrodistributivna mreža vrati na upravljanje Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

Ceo problem traje skoro godinu dana od kako je EPS počeo menja redovna brojila digitalnim. Građanima se ne očitava potrošena električna energija ili se očitava pogrešno. Na naplatu stigne ili 850 dinara (što su samo takse) ili desetostruki računi. U stanovima od 50 kvadratnih metara računi dostižu i 15.000 dinara, što je, žale se građani, četiri puta više nego pre samo godinu dana.

Stručnjaci smatraju da nova brojila (digitalna), koja su ugrađena u Novom Sadu i drugim gradovima, a trebala bi da se očitavaju daljinski – uglavnom ne rade. Tako je nastao problem neočitanih računa već nekoliko meseci. Potom je EPS poslao montere na teren da očitaju brojila i sve što je potrošeno (u tih nekolilo meseci) sabrano je u jedan račun, pa je ulazak u crvenu (najskuplju) zonu potrošnje neminovnost.

U svemu ovome se EPS ponaša veoma neodgovorno. Telefon za žalbe je zauzet, mejlovi ne funkcionišu, a lični kontakt sa operaterom je uzaludan.

Nažalost, sve ovo je samo još jedna slika uništavanja nekada bogate i kvalitetne mreže snabdevanja strujom, koja je postojala u doba Elektrovojvodine.

I ovaj „pad“ sistema ukazuje na katastrofalne posledice centralizacije u Srbiji.

Maja Mrnuštik
odbornica u Skupštini grada Novog Sada
i predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Novi Sad

izvor: https://vojvodjani.rs/eps-da-pod-hitno-resi-problem-sa-ocitavanjem-brojila-i-visokim-racunima-za-struju/

Na osnovu aktuelnih podataka, prinosi pojedinih kultura, uključujući kukuruz, koji je jedna od ključnih kultura za region Vojvodine, smanjeni su za čak 30 do 70 procenata. Prema izveštajima sa terena, poljoprivrednici se suočavaju sa gubicima koje će biti teško nadoknaditi, što dovodi u pitanje održivost mnogih poljoprivrednih gazdinstava.

Ova situacija nije problem koji će nestati sam od sebe. Dugotrajne suše i nepovoljni vremenski uslovi, kao i posledice klimatskih promena, očigledno postaju hroničan problem za našu poljoprivrednu zajednicu. Bez pravovremene reakcije nadležnih institucija, mnogi poljoprivrednici će se suočiti sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, a to će direktno uticati na ekonomsku stabilnost našeg grada, s obzirom na značaj poljoprivrede za ovaj region.

Stoga smo i postavili sledeća pitanja na sednici Skupštine grada Vršca:
1. Da li grad planira da preduzme konkretne mere pomoći za poljoprivrednike pogođene sušom? Ako da, koje su to mere i kada se mogu očekivati prvi koraci u njihovoj realizaciji?

2. Postoji li plan sanacije štete koja je nastala usled ove suše? Da li će biti uključena sredstva iz gradskog budžeta ili će se tražiti pomoć od viših nivoa vlasti, kao što su pokrajina ili republika?

3. Da li je grad spreman da sprovede dugoročne mere za prilagođavanje klimatskim promenama koje sve više ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i na koji način planira da zaštiti naše poljoprivrednike u budućnosti?

Smatramo da je neophodno da Gradska uprava odgovori na ove izazove i da hitno započne sa sprovođenjem mera koje će omogućiti opstanak naših poljoprivrednih proizvođača. Poljoprivrednici su stub naše lokalne ekonomije, a bez njihove podrške, naša zajednica može biti ozbiljno ugrožena.

Takođe, pozivamo nadležne da što pre izađu sa konkretnim planom pomoći i da obaveste javnost o koracima koje će preduzeti kako bi ublažili ovu krizu.

Marija Miljkov
Predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Vršac
i odbornica u Skupštini grada Vršca

izvor: https://vojvodjani.rs/zahtevamo-pomoc-poljoprivrednicima-zbog-posledica-suse/

 -Ne samo da je krao novac od slepih ljudi i počinio krivično delo, već je napravio tako veliku materijalnu štetu da je Organizaciji onemogućio dalji rad. No, sve to, pa čak ni tužba podneta kriminalističkoj policiji, izgleda nije bilo dovoljno da bude smenjen sa mesta odbornika i isključen iz stranke. Primerom kikindskog odbornika Stefanovića, SNS još jednom potvrđuje da, ne samo da nema sankcija za prestupnike u svojim redovima, već takav kadar neguje. Očigledno je da je njihova odanost koruprivnom sistemu njegova jedina vrednost, pa njegovi stranački šefovi imaju razumevanje za sve marifetluke. Zato, samo samostalno pravosuđe i nezavisno sudstvo mogu da donesu pravdu u ovu zemlju, a jedini uslov za to je promena režima – zaključuje Raca.

izvor: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/556033/tanja-raca-zoran-stefanovic-srganizacija-slepih.html

“Sve ovo dešava se zbog namere Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i režimskih organizacija studenata da se izbori za studentski parlament Filozofskog fakulteta održe na nelegalan način, bez mogućnosti da na njima, na ravnopravan način, učestvuju i organizacije koje nisu ispostave Srpske napredne stranke”, naveo je PzP u saopštenju za javnost.

Dvoje studenata iz STAV-a jutros je povređeno kada je grupa od tridesetak u crno obučenih mladića, ssa maskama na licu, nasrnula na njih i bacila eksplozivnu napravu.

Studenti iz STAV-a su do sada u više navrata sprečili održavanje izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta, jer zahtevaju da na tim izborima ne može da bude samo jedna izborna lista, ona koju kandiduje Saavez studenata tog fakulteta.

Mrnuštik (LSV): Policija da privede ljude u crnom iz zgrade Rektorata

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zatražila je od policije da se licu pravde privedu osobe obučene u crno, koje se nalaze ispred zgrade Rektorata i sprečavaju studente da uđu u zgradu, a koje su rano jutros bacile “eksplozivnu napravu”. 

Maja Mrnuštik, odbornica u Skupštini grada Novog Sada i predsednica novosadskog odbora te stranke, zatražila je da se obelodani ko su te osobe, kao i da se studentima dozvoli pristup zgradi Rektorata.

“Nažalost, nasilje je duboko ušlo u obrazovne institucije. Vlast na sve načine pokušava da spreči legitimnu studentsku borbu i očito je da za to ne biraju sredstva”, navela je Mrnuštik.

Dodala je i da će policiju, ukoliko ne bude radila svoj posao, smatrati saučesnicima u protivzakonitim aktivnostima.

“Pozivamo opozicione partije, nevladine organizacije i građane Novog Sada i Vojvodine da podrže, ali i zaštite studente, kada već policija ne radi svoj posao”, zaključila je Mrnuštik.

Jovović: Na čelu batinaša u Rektoratu direktor Fonda Evropski poslovi AP Vojvodine

Predsednik novosadskog odbora Pokreta Slobodnih građana Radivoje Jovović rekao je danas da je situacija u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu , gde se sprovodi represija nad studentima, još alarmantnija jer se na čelu privantnog obezbeđenja nalazi funkcioner vojvođanske vlasti. 

Jovović je u izjavi novinarima ispred zgrade Rektorata rekao da se privatno obezbeđenje, koje je tu navodno zbog konferenciju pod nazivom “Cyber resiliance in the age of smart technologies”, zapravo bavi izborima za Studentski parlament.

“Njihov posao bi – bilo da je stvarna bilo da je lažna konferencija – bio isključivo da obezbeđuju tu konferenciju, a mi imamo direktne informacije iznutra da oni obezbeđuju i glasačke kutije ovih nelegitminih izbora za Studentski parlament, a na  čelu obezbeđenja je Ognjen Dopuđ, direktor Fonda Evropski poslovi AP Vojvodine”; istakao je Jovović.

Dodao je da je to potvrdio i sam Dopuđ, kao i njegovi saradnici.

Na snimku koji su studenti iz STAV-a objavili na društvenim mrežama, vidi se kako jutros Dopuđ udara jednog od studenata, Srđana Đurića. 

Jovović je rekao i da će o represiji u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu danas biti reči i pred Evropskim parlamentom. 

Tamo će, naveo je Jovović, o “nasilju i psihičkoj i fizičkoj torturi” nad studentima govoriti opozicioni aktivista Aleksandar Matković.

Da je obezbeđenje u zgradi zbog izbora, potvrdila je i studentkinja Doroteja Antić koja je ušla da glasa i rekla da su ljudi obučeni u crno prisutni u amfiteatru, kao i kraj glasačkih kutija.

PSG o napadu na studente: U Novom Sadu suspendovana država i suspendovan univerzitet 

Pokret slobodnih građana (PSG) saopštio je danas da su u Novom Sadu fizičkim napadom na studente “suspendovani i država i univerzitet”. 

Među napadnutim studentima bio je i Srđan Đurić, predsednik Mladih PSG-a u Novom Sadu, koji se u saopštenju zapitao “kakav nečovek možeš da budeš da na goloruke studente pošalješ batinaše?”

“Ovo više nije pitanje autonomije Univerziteta i kršenja zakona, već zdravog razuma. Mi, kao studenti Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, došli smo da sprečimo kršenje zakona. Tada smo dobili šok bombe i fizičke nasrtaje na nas”, naveo je Đurić. 

Dodao je da je policija ignorisala desetine poziva i upozorenja studenata da se batinaši okupljaju i prete, da bi potom došao samo jedan policajac koji nije imao kontrolu nad situacijom kada su studenti napadnuti.

“’Obezbeđenje’ je bilo sa maskama na licima i crnim kačketima na glavama, prepoznatljivom ‘uniformom’ batinaša vlastodržaca. Pripadnici tog ‘obezbeđenja’ su se brutalno fizički obračunali sa okupljenim studentima, a na njihovom čelu je Ognjen Dopuđ, direktor Fonda Evropski poslovi Vojvodine”, naveo je Đurić.

PSG je pozvao Novosađane da dođu ispred zgrade Rektorata i da pruže podršku napadnutim studentima. 

Pokret Bravo upravi Novosadskog univerziteta: Izbacite nasilje i batinaše 

Građanski pokret Bravo zahtevao je danas od rukovodstva Univerziteta u Novom Sadu da “izbaci nasilje i batinaše” koji su jutros fizički napali studente iz zgrade Rektorata. 

“Studenti Novosadskog univerziteta napadnuti su od strane 30 do 40 maskiranih osoba, obučenih u crno. Ove osobe, koje su bile kratko ošišane i mišićave, predstavile su se kao privatno obezbeđenje. U brutalnom napadu, maskirani napadači fizički su izbacivali studente i gađali ih eksplozivnim napravama, što predstavlja kulminaciju nasilja studentima iz organizacije STAV”, naveo je pokret Bravo u saopštenju za javnost. 

Dodali su da su studenti Filozofskog fakulteta i aktivisti STAV-a zahtevali legalne i slobodne izbore za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali su se umesto toga suočili sa fizičkim nasiljem. 

“Posebno zabrinjava što su aktuelni predvodnici Studentskog parlamenta, koji bi trebalo da brane interese studenata, povezani sa pokrajinskom vlašću i istovremeno se kandiduju na listama vladajuće stranke na izborima”, naveo je pokret Bravo. 

Zahtevali su hitan prekid “izborne predstave” u Rektoratu u režiji Srpske napredne stranke i vraćanje legalnog, slobodnog i demokratskog procesa u Studentski parlament Filozofskog fakulteta, u okviru kojeg će svi studenti imati pravo da se kandiduju i učestvuju pod ravnopravnim uslovima. Novi Sad i njegov univerzitet ne smeju biti prostor neslobode i nasilja”, poručili su iz pokreta Bravo. 

ADD: Osuda brutalnog fizičkog napada na studente u Novom Sadu

Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) najoštrije je osudila današnji brutalni fizički napad na studente i članove organizacije STAV (Studenti protiiv autoritarne vlasti) iz Novog Sada, koji se dogodio ispred zgrade Rektorata Novosadskog univerziteta i zahtevala da nasilnici budu kažnjeni 

“Apelujemo na Univerzitet, profesore, građane i širu zajednicu da se solidarišu sa studentima, stanu u odbranu prava na njihovo slobodno izražavanje i osude svaki vid nasilja nad onima koji se bore za svoje stavove”, navela je predstavnica AAD-a Aleksandra Jerkov u saopštenju za javnost.

Dvje studenata iz STAV-a jutros je povređeno kada je grupa od tridesetak u crno obučenih mladića, ssa maskama na licu, nasrnula na njih i bacila eksplozivnu napravu. 

“To je direktan napad na slobodu izražavanja i mirno okupljanje, što su osnovna demokratska prava”, navela je Aleksandra Jerkov.

Studenti iz STAV-a su do sada u više navrata sprečili održavanje izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta, jer zahtevaju da na tim izborima ne može da bude samo jedna izborna lista, ona koju kandiduje Saavez studenata tog fakulteta. 

“Posebno smo zabrinuti zbog izveštaja da je policija, iako prisutna, nije adekvatno reagovala, kao i da nije legitimisala huligane koji su držali fašističke poruke usmerene prema studentima. Takvo ponašanje nadležnih organa šalje opasnu poruku da je fizičko nasilje nad mladima i aktivistima prihvatljivo i nekažnjivo”, kazala ej Aleksandra Jerkov. 

Dodala je da, ako se uzme u obzir nedavno targetiranje studenata iz STAV-a od strane premijera Srbije Miloša Vučevića, “onda je današnji napad još opasniji po njih i njihovu bezbednost”.

“Podsećamo da su sloboda govora, okupljanja i učešća u demokratskim procesima osnovni stubovi svakog slobodnog društva. Pozivamo nadležne institucije, pre svega policiju i tužilaštvo, da hitno reaguju, sprovedu detaljnu istragu i procesuiraju sve odgovorne za ovaj nasilni čin”, poručila je Aleksandra Jerkov. 

(Autonomija/Beta)

izvor: https://autonomija.info/reagovanja-napad-na-studente-u-novom-sadu-podseca-na-nemacku-iz-tridesetih-godina-20-veka/

Najprije je direktor pokrajinskog Instituta za javno zdravlje saopštio kako voda iz gradskog vodovoda u Novom Sadu nije za piće jer sadrži valjkaste crve ili nematode, nakon čega je hitno smijenjen. Potom je na njegovo mjesto zaposlena kćerka guvernerka Narodne banke Srbije, inače zubarka po profesiji.

Šta je bilo sa crvićima, Novosađani mjesec dana kasnije još nagađaju iako im je novopečena direktorka istog instituta Milena Tabaković poručila kako su najnovija istraživanja kvaliteta potvrdila da je česmovača sasvim OK. Za svaki slučaj piju flaširanu vodu čiji prozvođači za sada jedini profitiraju iz ovog skandala koji je zapravo paradigma svega u pokrajini Vojvodini danas i ukupnu sliku funkcionisanja Novog Sada, drugog grada po veličini u Srbiji i prestonici pokrajine Vojvodine.

U kojoj je kvalitet vode uvijek bio upitan. Sjetimo se samo Zrenjanina čiji stanovnici već 20 godina piju vodu “obogaćenu” arsenom.

Što se tiče Jorgovankine kćerke stomatološkinje Milene ona je već kao v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje pokazala raskošni talent za direktorovanje i kada je obična česmovača u pitanju i kada je javno zdravlje pokrajine u pitanju.

Je li kvalitet vode poslovna tajna

Za mlađu Tabakovićku nikakve dileme nema. Voda je ispravna, a već na svojoj prvoj konferenciji za mediji saopštila je kako je odbila zahtjev POKS-a (opozicioni Pokret za obnovu kraljevine Srbije), koji je prvi ukazao na nematode u vodi za piće, jer nikada nisu ni tvrdili da su podaci o analizama vode tajni već su ih “uputili na gradsku upravu za komunalne poslove kao vlasnika analiza”.

Na koferenciju je dovela i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića da povrdi kako tražene podatke ne objavljuje i ne dostavlja Institut za javno zdravlje Vojvodine, već onaj ko je naručio analize, a to je gradska uprava za komunalne poslove u ime i za račun Novog Sada.

Svi koji se sa stomatološkinjom i direktoricom Milenom i gradonačelnikom ne slažu okrivljeni su za širenje panike, ne spominjući bivšeg direktora Instituta koji je smijenjen, zvanično podnio ostavku, koji je potvrdio kako su Novosađani pili valjkaste crviće za koje se još ne zna ni kako su u avgustu dospjeli u vodovod, ni kako su u septembru iz vodovoda nestali.

Pošto je objašnjeno da u svemu tome nema nikakave, a pogotove poslovne tajne, najavljene su krivične prijave protiv onih koji šire paniku među građanima objavljujući rezultate analiza uzorka vode sa česme u Sremskoj Kamenici, koji je donešen u Instut. Gradonačelnik je ustvrdio kako je “taj uzorak uzet ko zna gdje i donijet u ko zna kakvoj posudi”.

„Pravimo knfuziju u gradu koji ima 400.000 stanovnika da nešto što valja ne valja, pa onda to tumače stručnjaci za sve i svašta“, rekao je Đurić.

Doktorica Sanja Bijelović je ustvrdila kako Institut može uraditi analizu vode koju je donio korisnik, ali da korisnik mora biti svjestan da on odgovara za ono šta je donio.

„I takav dokument koji izlazi iz Instituta nije sudski validan dokument jer se Institut odriče odgovornosti porekla uzorka, načina uzorkovanja, transporta uzorka“, rekla je doktorica Bijelović.

Ko širi paniku u gradu

Cijeli je slučaj nastao kada su građani na društvenim mrežam počeli dijeliti navodnu potvrdu kako voda u Novom Sadu nije ispravna za piće, iako je samo par dana ranije Institut za javno zdravlje ustvrdio kako u vodi više nema crva. Građani tvrde kako ovaj put crvi nisu jedini problem u novosadskom vodovodu.

“SNS laži o apsolutnoj ispravnosti vode pale su u neispravnu vodu! Evo ga čist dokaz da voda Sremskoj Kamenici biološki nije ispravna, građani su radili analizu i činjenice su tu, crno na belo! Ovo je dokaz kako kad SNS uhvate u laži i skrivanju istine, istina na kraju ispliva.”

Aktivist Građanskog pokreta “Bravo” iz Novog Sada Miran Pogačar na svom je X nalogu zatražio javno objavljivanje svih rezultata analiza vode u posljednjih dva mjeseca.

“Dokažite da ovo nije tačno, ne skrivajte informacije od uznemirenih građana, ne ugrožavajte javno zdravlje“, napisao je.

Na priloženoj slici, koju dijele mnogi korisnici društvenih mreža, može se vidjeti kako je dostavljeni uzorak vode, za koji se tvrdi da je novosadska česmovača, biološki neispravna za piće.

Osim gradonačelnika Đurića i Milene Tabaković koji su najavili krivične prijave protiv uzbunjivača, po svoj prilici, i protiv njih i drugih odgovornih najavljene su krivične prijave, ali je teško povjerovati kako će te prijave bilo šta izmijeniti, jer “sistem” radi i doveden je do perfekcije.

Izgubljeno povjerenje

Upravo je ogled sa crvićima u nosvosadskoj vodi in vivo zapravo priča o nakrivo nasađenom društvu u kojem caruju nepotizam i neodgovornost.

Ekspresna smjena dugogodišnjeg direktora Instituta za javno zdravlje Vladimir Petrovića zvanično “zbog isteka mandata”, poslije ogleda o vodi neminovno je dovela i do drugog aspekta slučaja koji nikako nije ogled već, nažalost, ustaljena nepotistička i partijska praksa u Vojvodini i cijeloj Srbiji.

Mediji koji baš i nisu bliski pokrajinskim i srbijanskim vlastima, što je skoro pa isto, podsjetili su kako se kćerka guvernerke nije prvi put našla u medijima. O Mileni Tabaković je pisano i pričano još prije desetinu godina kada ju je profesionalni vozač Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja kao studentkinju vozio iz Novog Sada na predavanja u Beograd.Tada je Milenina majka obavljala funkciju pomoćnice direktora novosadske filijale.

Usput, Milenina majka Jorgovanka, uprkos brojnim aferama i očiglednom nepotizmu, već treći mandat je na mjestu guvernerke Narodne banke Srbije i pored toga što je optuživana za plagiranje doktorata.

Nije ni to sve. Prema pisanju BIRN-a, ova ugledna radikalka Vojislava Šešelja i prvoborkinja Vučićevih naprednjaka, nakon tri godine po preuzimanju guvernerske fotelje NBS, izdejstvovala je da “Telekom Srbija” preuzme skoro 78.000 evra njenog duga za otplatu četvorosobnog stana od 144 kvadrata u Novom Sadu.

Sa platom od oko 685.000 dinara, jedna je od najplaćenijih državnih funkcionera u Srbiji.

Na visokim funkcijama su i članovi njene najuže porodice, pa je tako kćerka i prije direktorske fotelje bila angažovana u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Jorgovankin sin takođe je zaposlen u Razvojnom fondu Vojvodine, dok zet radi u ambasadi Srbije u Crnoj Gori.

Možda voda u Novom Sadu i nije više zatrovana, možda ti crvi i nisu toliko opasni, ali je sigurno kako javno zdravlje u onom najširem smislu jest. Izgubljeno je ono najdragocjenije – povjerenje.

izvir: https://balkans.aljazeera.net/opinions/2024/9/21/novi-sad-ogled-o-crvima-u-vodi-ili-kako-zatrovati-javno-zdravlje?traffic_source=rss&utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa iz 19. novembra 2005. godine, profesor Perović je rekao: “I za tu stvar, vezanu za moju biografiju, postoji jedan veliki nesporazum u javnosti, budući da ja od kada znam za sebe, u privatnoj pa onda i u javnoj komunikaciji, govorim svojim maternjim jezikom. Ljudi zbog te činjenice odmah zaključuju, ne razmišljajući da sam ja, što bi se reklo vojvođanskim žargonom ‘dođoš’, koji je nekada došao u Vojvodinu, a ne znaju zapravo osnovnu činjenicu iz moje biografije – da sam rođen u Vojvodini, u Vrbasu. I Vojvodina je moj zavičaj. Druga je stvar što ja Crnu Goru doživljavam u punom smislu riječi kao svoj drugi zavičaj, jer je to bio zavičaj mojih roditelja, mojih predaka i samo postojanje Crne Gore predstavlja jedan element moga identiteta”.

Govoreći o Udruženju Crnogoraca Vojvodine u istom intervjuu, kazao je da to udruženje ima smisla zbog toga što je bilo koncipirano na građanskim osnovama: “Dakle, ne kao jedno nacionalno udruženje koje bi proizvelo neko etničko zatvaranje, neku getoizaciju Crnogoraca u Vojvodini. Naprotiv, osnovni smisao i poruka koju smo prilikom osnivanja tog udruženja uputili javnosti u Srbiji jeste bila, upravo zbog silnih ocrnjivanja i omraživanja Crnogoraca, da eto u Vojvodini, pa onda i u Srbiji, postoje Crnogorci koji od svog porijekla ne prave zanimanje, kao što to rade mnogi Crnogorci, na primjer u Beogradu čuveni ‘Terazijski Crnogorci’, nego smo slali poruku da smo mi Crnogorci građanske orijentacije, hoćemo da budemo prihvaćeni kao jedna respektabilna etnička zajednica koja itekako na različite načine doprinosi dobrobiti ovoga društva. A da pritom sačuvamo svoj nacionalni, jezički ikulturni identitet, kao što to imaju pravo i sve druge etničke zajednice i u Srbiji i u Vojvodini”.

Mi iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine voleli smo, kada god nam se ukazala prlika, da ga pozovemo da govori i na našim javnim tribinama. Kao novinari smo ga intervjuisali i objavljivali njegove autorske tekstove. I sam početni deo naslova „Postoji li Vojvodina…“ ovog mog izlaganja zapravo je pozajmljen iz autorskog teksta profesora Perovića, koji je napisan 15. aprila 2008. godine i objavljen na našem portalu građanske Vojvodine, Autonomija.

U tom tekstu on je pokušavao da odgovori na pitanje da li je „duh privremeno zaposednute teritorije“ i dalje dominantan ili je uspeo pokušaj uspostavljanja „trajno zaposednute teritorije“, kada je Vojvodina, koja je pripojena Srbiji kao ratni plen krajem 1918. godine, u pitanju. Kako bilo, smatra Perović, reč je o duhu „zaposednute teritorije“. Dakle, ne-organskog dela države Srbije, koliko god je zvali severnom srpskom pokrajinom, čak i u vremenskoj prognozi. Koliko god da se smanjio broj onih koji, kada čuju da će „na severu Srbije biti kišovito“, automatski pomisle na Beograd. Jer je Vojvodina – Vojvodina, a Srbija je, pak, Srbija. Iako neprestano pod udarom optužbi o nekakvom separatizmu, duh takve Vojvodine, svestan svoje samosvojnosti, i dalje postoji. Zbog toga, kaže Perović, „u državi Srbiji Vojvodina ima smisla i može postojati samo kao ono što je zaposjednuto i što se drži kao zaposjednuto“.

Ustavno gledano, nastavlja on, Vojvodina „objektivno postoji, ali ispražnjeno od svakog bitnog političkog i pravnog sadržaja“. Ona, Vojvodina, postoji i u smislu institucija, koje funkconišu jedino kao sinekure, i u vreme pisanja Perovićevog teksta, kada je Demokratska stranka Borisa Tadića bila presudni faktor i u Vojvodini i u Srbiji. I tada – a tek sada, pod „naprednjacima“! –institucije Vojvodine „svedenesu na vlastiti nomenklaturni interes, na održavanje sebe kao grupacije sinekurnih nomenklatora“. Pošto je „beogradska politička elita spremna da plaća tu sinekuru, jer je to najniža cijena koju mora platiti u realizaciji koncepta iščezavanja Vojvodine. Metropolska instalacija takve ’pokrajinske’ nomenklature svodi se na jednostavnu lukrativnu formulu: Dati ’Pokrajini’ ništa, da bi se od pokrajine uzelo sve, da bi se pokrajini uzela Pokrajina!“ I da bi se zgrade unutar kompleksa Banovine, Skupština i Vlada Vojvodine, napunile sitnijim režimskim kadrom, koji će tako biti „namiren“.

Stoga je Vojvodina danas, smatra Perović, „čardak ni na nebu, ni na zemlji“ (…) i „Jedino je izvjesno da će Vojvodina trajati kao geografski pojam. Po navici!“

Govoreći o mogućnosti nekakve asimetrične decentralizacije Srbije, u intervjuu za portal Autonomija od 29. juna 2009. godine, profesor Perović će reći da je priča o asimetriji zapravo „najprovidnija moguća kamuflaža da bi ’krug dvojke’ i dalje mogao bogato i bahato da živi na račun onih vrijednosti koje stvara Vojvodina.Sve dok se u Srbiji, generacijama i generacijama već, na vlasti smjenjuju tzv. političke elite koje svoj partikularni interes stavljaju iznad opšteg interesa države i naroda, o bilo kakvoj ozbiljnoj decentralizaciji ne može biti govora. Visoka politička, ekonomska i svaka druga centralizacija jeste najefikasniji model kojim te tzv. elite sistematski pljačkaju narod u koji se tako podlo i licemjerno ‘patriotski’ kunu!”

U intervjuu za danas nepostojeći „Građanski list“ iz Novog Sada, 2004. godine, profesor Perović je komentarisao tada aktuelne međunacionalne incidente u Vojvodini, koje je uporedio sa aerozagađenjem: „ono stalno postoji u visokom i vrlo nezdravom procentu, ali šira javnost postaje ga svjesna tek kad neko meritoran počne zvoniti na uzbunu“. Pa podseća da se, od vremena kada se nacionalizam utemeljio kao vladajuća ideologija u društvu u Srbiji, „širom Vojvodine događa nešto mnogo teže i mnogo gore od tzv. incidenata na međunacionalnoj osnovi. Događa se nacionalizam u svim svojim benignim i malignim oblicima. Oni se javljaju na rasponu od psovke, otvorene nacionalne i vjerske netrpeljivosti, zastrašivanja, getoizacije i političke marginalizacije nacionalnih zajednica, svjesne politike izmjene nacionalne strukture pojedinih vojvođanskih sredina, mobilizacijske politike guranja pripadnika nacionalnih zajednica da ginu po kukuruzištima Slavonije, do tihog i agresivnog pritiska za iseljavanjem. Pokušajmo se uvući u dušu prosječnog pripadnika bilo koje nacionalne zajednice u Vojvodini, pa ćemo shvatiti kakvi su se i koliko talozi straha nakupili u njoj u potonjih petnaest ludih i krvavih godina! Strah je primarno vojvođansko osjećanje u potonjih petnaest godina. Nekim političarima i ’političkim analitičarima’ sada smeta što predstavnici manjinskih partija zvone na uzbunu zbog novih nacionalističkih talasa, jer tobože tako skupljaju političke poene, a ne smeta im petnaestogodišnji talog straha, ponižavanja, šikaniranja i progona. To je vrhunsko licemjerje!“

Na tribini NDNV-a od 28. marta 2008. godine, profesor Perović je rekao da najveći dio takozvane tranzicione elite u Srbiji „već 20 godina izvodi krajnje neuspešno jednu mađioničarsku tačku poput onih mađioničara koji u cirkusima (to ste pretpostavljam i sami viđeli ili uživo ili na televiziji) koji u dugački sanduk polažu đevojku, zatvore taj sanduk i onda, na užas i grozu prisutne publike, uzimaju testeru i testerišu taj sanduk po sredini. Naravno, u originalu ta cirkuska tačka se uvijek završava tako što iz tog sanduka iskače živa i zdrava đevojka, i nepresječena.Kod političke elite Srbije, izuzimajući neke kratke periode predaha, dešava se upravo suprotno – da đevojka stalno bude presječena i stalno se obnavlja konkurs za novu đevojku koja će biti presječena, a pri tom, ta elita i njezini trubači i glasnogovornici prave se savršeno ludi i ubjeđuju narod da vide zapravo nešto sasvim drugo od onoga što vide i čuju (…) Najprije su u taj sanduk položili onu veliku socijalističku Jugoslaviju, s namjerom da je preoblikuju po svojoj mjeri i po svojim idejama, i po svojem shvatanju stvari, pa smo viđeli šta je od nje ispalo. Pa su onda u taj sanduk stavili državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, pa smo viđeli šta je i od nje ispalo. Na kraju su i samu Srbiju stavili u taj sanduk pa vidimo šta je ispalo“.

U jednoj od mojih kolumni iz 2019. godine, u kojoj sam tvrdio i tvdim da je Ratko Mladić pop ikona mladih u Srbiji, pozvao sam se na Njegoševe reči, na koje me je tim povodom podsetio upravo profesor Perović:“Sve se čovjek bruka za čovjekom, gleda majmun sebe u zrcalo”.

Generalno gledano, kako je to profesor Perovć rekao na predavanju “Etički aspekti izveštavanja o različitosti” na seminaru NDNV-a na Fruškoj gori u februaru 2006. godine, u društvu u Srbiji – pa onda i u medijima – vlada antimoralni stav. “Šta to znači? To znači da društvom u dobroj mjeri vlada jedno kolektivističko stanovište, čak bih mogao da kažem, stanovište koje ponekad dobija oblik kolektivne histerije da se ne razumije, ne prihvata, pa čak i najdirektinje progoni pravo ljudi na individualnost. jer, pravo ljudi na individualnost je osnova proizvođenja svih mogućih legitimnih razlika između ljudi. Kad progonite pravo na individualnost, onda automatski progonite i pravo na razliku. To je fundamentalno svojstvo ovoga društva da ne trpi razliku i, upravo se, možda na najkarakterističniji način, u tome ogleda nemodernost i predmodernost ovoga društva. Da se izrazim metaforično: u ovom društvu dominantni tip pogleda na svijet, dominantni tip ideologije, najjednostavnije narodski rečeno, jeste da svi budemo jedno, da svi budemo stisnuti u jedno ogransko đelo koje isto misli, na isti način diše, ima istu volju, ima istu sadržinu volje, jer se misli da se na taj način uspostavlja unutrašnja snaga društva i snaga tog društva prema spolja. I, da dovršim ovu metaforu – kad vlada taj rezon poput rezona stisnute pesnice, onda je sasvim razumljivo da sa tom stisnutom pesnicom apsolutno ništa u životu ne možete da uradite što se tiče onoga čime nas je priroda obdarila da svojom rukom možemo da uradimo. Svako ljudsko biće svojom rukom može da uradi nevjerovatno veliki broj poslova, nevjerovatno veliki broj suptilnih operacija. A ako imate generalni nagovor već 20 godina da društvo i svi ljudi u njemu treba da budu jedinstveni poput pesnice, onda ta pesnica ne može da uradi ništa drugo nego što inače može da uradi pesnica – da traži neko drugo lice po kojem će zveknuti, najjednostavnije rečeno! I, ako pogledate, in facti, šta nam se dešavalo u posljednjih 20 godina, ništa drugo nego veliko traganje za licem ili za licima oko nas koje ćemo tom jednom jedinom pesnicom udariti. To je vladajući, antimoderni rezon. I naravno da se doživljava kao neprijateljstvo kad pojedini prstići iz te pesnice, iz tog čvrstog zagrljaja same šake, hoće da se oslobode, hoće da izraze svoju individualnost. I ne može se shvatiti da ovaj moj prst, koji hoće da se emancipuje od funkcije da bude dio pesnice, neće nikud pobjeći od te pesnice zato što je od nje različit – on je još uvijek dlanom vezan za tu pesnicu, ali hoće da ima svoje pravo na onu manipulaciju, na onu operaciju koju on može da napravi. Mislim da vam je više nego jasna ova metafora koju sam ovđe izložio. E zato je ovo društvo dubinski okrenuto protiv svake individualnosti, protiv svakog stava moralne svijesti”.

Sve se ovo, bez sumnje, može primeniti i na Vojvodinu koja je nekada zaista bila interkulturalno društvo, u kojem su se „manjinske“ i „većinska“ kultura prožimale, sarađivale, a građani bili trilingvalni: naime, govorili su nemački, mađarski i srpski. Sad od toga više nema ni traga ni glasa, a srpska sabornost odzvanja na sve strane. Doduše, odzvanjaju sa režimskih medija i izvikani „najbolji odnosi između Mađara i Srba u istoriji“, koji nisu ništa drugo nego najbolji odnosi između dvojice populističkih autokrata, Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Rezultat tih „najboljih odnosa u istoriji“ jeste da se iz Vojvodine iselilo u poslednjih 40 godina blizu 300.000 Mađara i sasvim sigurno ne manje Srba. Svako od njih je, na ovaj ili na onaj način, dobio nacionalističkom pesnicom po nosu i potom odlučio da sreću potraži na nekom drugom meridijanu. U begu od malih, provincijalnih fašizama. Jer ako je fascio u prevodu snop, onda je sasvim jasno da je i metafora profesora Perovića o stisnutoj pesnici koja vreba koga će zveknuti – zapravo metafora o fašizmu.

Skupo je koštao profesora Perovića takav antifašistički angažman. Jedna od kulminacija bila je tribina održana na našem Filozofskom fakultetu, 9. novembra 2005. godine uveče, povodom Svetskog dana borbe protiv fašizma, rasizma i antisemitizma. Izveštavao sam u svojstvu novinara agencije Beta sa tog događaja i bio svedokom onoga što se desilo. Grupa od 25 neonacista izazvala je incident i napala nekoliko posetilaca tribine pod nazivom „Fašistička pretnja“. Oni su ušli na tribinu koja je bila u toku, išamaralinekoliko prisutnih i uputili reči pretnje organizatorima.Naročitio su pretili profesoru Milenku Peroviću koga su nazvali „ustaškom svinjom“, rekli mu da će ga sačekati negde u mraku, a da će to naročito uraditi njegovom, na ovom simpozijumu prisutnom sinu Milošu, koji je znao kako treba sa fašistima, uvek i svugde. Neonacisti su salutirali u znak nacističkog pozdrava, bili su kratko ošišani, nosili su crne „spitfajer“ jakne i predstavili su se kao grupa „Nacionalni stroj“. Manje ili više, neonacisti su svi bili studenti Filozofskog fakulteta, i to sa – pogađate – Odseka za istoriju, starog regrutnog nacionalističkog centra, koji i danas nesmetano – uz časne izuzetke – proizvodi slične „kadrove“.

Posle spomenute tribine, profesor Perović je ovom novinaru rekao da je „zapanjujuće da u jednoj naučno-obrazovnoj instituciji kakav je Filozofski fakultet mogu da defiluju ljudi koji očigledno ugrožavajui egzistenciju i slobodu i pravo ljudi da se u određenom trenutku nađu na određenom mestu i da slušaju određene tribine koje ih zanimaju. Očigledno je da u ovom društvu ljudi koji su protiv slobode jedini imaju slobodu, a oni koji su za slobodu ovoga društva bivaju onemogućavani u toj slobodi. To je duboki paradoks koji pre ili kasnije mora da se razreši, ako ovo društvo uopšte misli da napreduje“.

Nije se razrešio, što sam na svojoj koži i na istom fakultetu osetio krajem marta ove godine, kada sam i sam bio žrtva progona i najgorih mogućih vređanja od strane mladih fašista okupjenih u stisnutu pesnicu. Gledajući ih, opet sam se setio onoga: “Sve se čovjek bruka za čovjekom, gleda majmun sebe u zrcalo”.

(izlaganje na Međunarodnom simpozijumu „Milenko A. Perović – Život i djelo“, na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju)

(Autonomija, foto: screenshot)

izvor: https://autonomija.info/dinko-gruhonjic-postoji-li-vojvodina-u-kojoj-je-rodjen-profesor-milenko-perovic/