Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ja, Vojvođanin

Gde treba da napišem nacionalnost.
Ovde, dole.
Evo, pišem… Vojvođanin!
Vi, koji ste sada na vlasti i živite od strahova i ratova, nemira, podlosti i mržnje prema svemu što nije srpsko, ne dirajte u Vojvodinu.

Published

on

foto-Milovan-Milenkovic

Dobar dan. Dobar dan. Izvolite. Šta ste hteli? Popis. Stvari? Ne. Stoke? Ne… Ovde pri dnu, napišite koje ste nacionalnosti? A otkud ja to znam?

Napišite šta god hoćete. Možete biti Indijanac, Eskim, Tasmanijski đavo… Vojvođanin.

Bože, kako se nisam setio. Pa, ja sam oduvek voleo Vojvodinu. Vojvodina je u Srbiji… Je l te?

Ništa ja ne znam.

Gledao sam popisivača. Gurao mi je olovku i papir u lice…

Zažmurio sam i prvo što sam video bila je ravnica u raznim bojama.

Žuta od pšenice i zelena od kukuruza i vinograda. Zlatna od suncokreta.

Sve to poleglo od bogatog roda i miriše na posteljinu, kad je majka opere i okači na konopac da se suši. Pa, kao da talasa. Kao more, što je tu nekad bilo.

Volim Vojvodinu. Volim Frišku Goru, kako je moja supruga i ja zovemo.

Prvo mi dođe Irig, pa svratim na groblje, do Mihiza, popijem i za njega i za mene.

Odem do Branka na Stražilovo. Posedim malo na klupi. Gledam Dunav i Novi Sad u daljini. Na lepom je mestu i bio bi prava prestonica.

Obiđem sve manastire.

Obiđem čika Jovu Zmaja. Pa se zdravo isplačem rad Đulića uveoka

Kažu Vojvodina je poznata po žitu, nafti, šećeru, vodama…

Zaboravljaju da je najbogatija u ljudima.

Pored Srba, kojih u Vojvodini ima najviše, ima Mađara, Slovaka, Hrvata, Roma, Rumuna, Crnogoraca, Bunjevaca, Jugoslovena, Makedonaca, kao i ostale manje etničke skupine u koje spadaju Ukrajinci, Muslimani, Nemci, Albanci, Slovenci, Bugari i drugi… Ukupno ima više od 26 nacija i nacionalnih ili etničkih grupa!

Eeeej, pa to su jedne male Ujedinjene nacije.

Tu nema okruglog stola ni predsedavajućeg.

Tu je veliki astal, od neke svadbe zaostao. Na njemu se vodila ljubav, deca rađala, svinje klale i komšije stavljale kad naprečac umru. Prekriven je čistim stolnjacima sa šarenim cvetovima.

Sede jedan pored drugog i muški i ženski i mlađi i stariji i deca. Svi su jednaki i u jelu i u piću i u životu.

A, kad dođe 21 januar, kad su mađarski fašisti 42-ge bacali u zaleđen Dunav, Srbe, Rome i Jevreje, onda se svi nekako još više šćućure jedan pored drugog, kao da hoće da se zgreju između sebe, jer tog dana srca su im hladna i duše. I otope se ti ledovi posle druge, treće čaše.

Domaćice se utrkuju čija je bašta lepša? Razmenjuju pelcere i recepte.

A, na astalu, razni specijaliteti. Mađarski gulaš, srpska gibanica, rumunske mititei (ćufte), slovačka supa od belog luka, pa posle moraš otvarati sve pendžere da se soba dobro izluftira.

Od svačeg se uzme po ono najbolje.

Ta kako da ne voleš Vojvodinu?

Na početku, tu su rakije od svakojakog voća, a uz jelo vino. Ne znaš čije je bolje i od koje sorte, a moraš probati od

svakog, jer može komšija da se naljuti.

Pa, kolači i torte.

Mogu jedni od drugih da nauče jezike, običaje.

Odlaze u kuće jedni drugima, na verske praznike, na svadbe, rođenja, krštenja, slave, da izjave saučešće.

Čestitaju jedni drugima pashu, katolički i pravoslavni božić…

Pomažu kad se komšija razboli, pa udruže snage i okopaju sve što treba.

Pozajmljuju… Komšija Bugarski… Možete li nam pozajmiti vaš mlinac segedinac, naš se nešto pokvario.

Ta kako da ne voleš Vojvodinu?

Zavole se Janoš i Bisenija i Laza i Ilonka i nema te sile, ni vere, ni jezika, ni narodnosti, ni partije, koja će ih razdvojiti.

Pa, dođu deca. Pa, oma nauče dva jezika – Lajoš, gyere ide… Ružice, vuci se kući.

Pa, imena prošarana, pa se peva uz tamburice i begeš, o devojkama i konjima, a Mika govorio kroz duvanski dim, što je polegao kao magla po Tamišu.

„Rodio te otac. Ubio te sin. Brat bratu o vratu i po vratu.

A krstovi najveće drveće. A grobovi najveće planine.

Jao ravnico! Jao krtico! Jao bezglava tico!

Jao sve moje nesito i ponosito i napito!

Moja žetvo i žito. Moja kletvo i tugo.

I jao Vojvodino – gladna godino, i Vojvodino – dugo!“

Pa, tamo gde je stao Mika, nastavio Đole…

Zbog Đoleta, najviše, biću Vojvođanin.

Umro stari alas i poželeo da ga spuste u Tamiš. Celog života sladio se ribom, pa je sad red da i one njega pojedu.

Kako onda da ne voleš Vojvodinu?

Volim ja i Šumadiju i trube i harmonike. Sve je to Srbija.

Ali, udaljili smo se nekako. Vlast je skrajnula Vojvodinu, malo u stranu, a ona iskoristila to vreme i ode daleko napred. Sad je kasno za brigu. Ode Vojvodina. Ostala je Srbija i ne može je pratiti.

Šta će biti, reći će narod.

I kroz istoriju bilo je razlika.

Pod Austrijom, imali su Srbi mogućnosti i za kulturu, obrazovanje, nauku. Prihvatanje manira koji su vladali u Evropi. U ophođenju, konverzaciji, uvid u modu.

Dok su u delovima gde je vladala Turska, Srbi bili lišeni svega.

Prođu Turci, nabiju te na kolac, okrenu se i odu.

I sve je to ostalo, negde u vremenu i prenosilo se kroz vospitanije i učenje, sve do danas.

Vojvođani se razlikuju po veroispovesti. Ima pravoslavaca, katolika, grkokatolika, protestanata, muslimana…

Ubaciš u veliki lonac sve nacionalnosti i sve vere i dobro promešaš i to ispadne najzdravije i najlepše jelo na svetu, a zove se Vojvodina.

I kako onda ne voleti Vojvodinu?

Gde treba da napišem nacionalnost.

Ovde, dole.

Evo, pišem… Vojvođanin!

Namerno govorim glasno, da me svi čuju.

Komšija koji je ležao na vratima i prisluškivao, pade ko sveća.

Komšinica ciknu Ijuuuuu! I ostali ciknuše Ijuuuuu! Maca reče mjauuuuu.

Neko iz gomile dobaci.

– Pa, kažem vam ja da on nije Srbin. Sve će da bude, samo Srbin neće.

– Pa i te lale, koji su mi to Srbi? De su bili, kad je gusto bilo.

– I ko su bre ti Vojvođani? ‘Oće se ocepljuju. ‘Oće đoku mog.

– I šta traže u našoj zemlji, ti koji nisu Srbi? Prava? Koja bre prava mi imamo kod njih? Marš u pizdu materinu.

– Sve to treba najuriti, tamo odakle su došli. Trebaće nam mesta za ovaj naš srpski svet.

– More, lepo je njih Šešelj hteo sve da…

– Nije kasno. Mož i ovaj Vučić da dovrši poso. Ovaj mu nekad bio gazda…

– I onaj Vulin. Čist genije. Sve uza zid, pa kokaj.

– Tako jeeeeee.

Da li ćemo se opet seliti… I gde?

Ko će nam doći i odakle? Gde ćemo ih primiti i čime nahraniti, kad ni za sebe više nemamo.

Gde ćemo mi otići i kad će sve to prestati… I kad ćemo naći našu kuću?

Smrt ne postoji. Postoje samo seobe.

Ta kako onda da ne volem i da ne budem Vojvođanin?

Vi, koji ste sada na vlasti i živite od strahova i ratova, nemira, podlosti i mržnje prema svemu što nije srpsko, ne dirajte u Vojvodinu.

Jer tu ako krene po zlu, teško da će se ikada zaustaviti.

Autor je dramski umetnik.

Čedomir Petrović

izvor: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/ja-vojvodjanin/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending