Izvoznici iz Srbije u Rusiju nove partnere traže od Nemačke do Indije
Ruska invaziju na Ukrajinu, međunarodne sankcije uvedene Rusiji, vrtoglavi pad vrednosti rublje i isključivanje ruskih banaka iz SWIFT sistema, za srpske izvoznike znače probleme
Ruska invaziju na Ukrajinu, međunarodne sankcije uvedene Rusiji, vrtoglavi pad vrednosti rublje i isključivanje ruskih banaka iz SWIFT sistema, za srpske izvoznike znače probleme.
“Jedna veoma, veoma opasna, nepredvidiva i nejasna situacija”, tako vinogradar Boža Aleksandrović iz Vinče kod Topole za Radio Slobodna Evropa komentariše situaciju u kojoj se našao.
Ovaj proizvođač iz centralne Srbije kaže da bi, ako rat u Ukrajini potraje, kao i međunarodne sankcije Rusiji, prekid izvoza voća mogao naneti nenadoknadivu štetu proizvođačima u ovom voćarskom kraju.
Zbog toga su pojedini voćari iz Srbije već krenuli da traže alternativna tržišta.
Kako je za agenciju Beta izjavio predstavnik poljoprivredne zadruge “Voćar” iz Slankamena na severu Srbije, Nikola Kotarac, dva šlepera sa 40.000 kilograma ovih dana biće otpremljena za Indiju.
Dodao je da će predstavnici “Voćara” sledećeg meseca otputovati na sajam u Berlin kako bi pronašli nove kupce za jabuke i bliža tržišta jer je indijsko prilično daleko i skup je transport.
Rusko tržište uzdrmano sankcijama
Ruska ekonomija se već sedmu godinu, od 2014. godine, suočava sa posledicama ekonomskih sankcija nametnutih od strane EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Sankcije su dovele do zatvaranja evropskog tržišta za ruske kompanije.
Uz dodatne poteškoće u logistici, sankcije izazvane pandemijom COVID-19 naterale su ruske kompanije da traže alternativne puteve, a na tom putu našla se i Srbija, koja je od 2012. godine zvanično kandidat za članstvo u EU, međutim evrointegracije i dalje nisu završene.
Zbog toga Srbija nije u obavezi da poštuje evropsku spoljnu politiku, što je jedna od kritika koju Brisel upućuje na račun zvaničnog Beograda u svojim godišnjim izveštajima o napretku.
Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa evropskim blokom po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. ali i sa Rusijom, i to od 2000.
Taj sporazum je u julu 2021. zamenjen Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom.
Zvanični Brisel na taj sporazum ne gleda blagonaklono, budući da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, pa samim tim ima i obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u proteklih pet godina je u porastu, ukoliko se izuzme 2020. godina, u kojoj je obim robne razmene iznosio 2,4 milijarde američkih dolara u odnosu na prethodnu 2019. kada je taj iznos bio 3,5 milijarde.
Razmena sa Rusijom čini svega 5,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, dok je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije Evropska unija.
Glavni izvozni adut Srbije u Rusiju godinama unazad, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku su jabuke. Međutim, usled dodatnih sankcija zapada i isključivanja ruskih banaka iz SWIFT sistema zbog invazije na Ukrajinu, poslovanje sa Rusijom postala je nemoguća
Problem za voćare
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za RSE je objasnio da se skoro 80 odsto jabuka, šljiva, kajsija i drugog voća iz Srbije izvozi u Rusiju.
“Sada će zaista biti veliki problem u plasmanu jabuka. Jedna količina ide u Evropsku uniju, zatim u afričke i azijske zemlje ali je gro (većina) roda išao u Rusiju”, kazao je Keserović.
On navodi da je za mnoge proizvođače već kasno da traže alternativu.
“Velike kompanije su pronašle alternativna tržišta, recimo Saudijsku Arabiju, Indiju, Veliku Britaniju, skandinavske zemlje…, ali se plašim da je jako kratak rok za pronalaženje novih velikih kupaca”, kaže Keserović.
I vinar i vinogradar Boža Aleksandrović ocenio je da je brza i stabilna izvozna preorijentacija u trenutnim uslovima teško izvodljiva.
“Prvo, zato što nema vremena. Drugo, ne verujem da ima prostora, jer se on stvara godinama, kao i poslovne veze”, kaže Aleksandrović za RSE.
Ivica Jeremić iz Selevca kod Smederevske Palanke u centralnoj Srbiji kaže za RSE da je manju količinu jabuka prodao po prihvatljivoj ceni, a da je sve ostalo otišlo u bescenje.
“Ja sam pre nekoliko dana prodao vagon jabuka. Držao sam ih u hladnjači i čekao kupce, ali kupaca nema pa nema”, objasnio je on.
Kako je dodao, on je potom prodao jabuke po ceni od oko 0.043 evra za kilogram.
“Nama treba 40 kilograma industrijske jabuke za litar nafte. Trenutna cena jabuke je 25 dinara (oko 0,21 evra) za kilogram, a toliko nas košta i proizvodnja ako ne i više. Koja ekonomija može u takvim uslovima da ostvari dobit i na koji način”, objasnio je Jeremić.
Probleme izazvane ratom u Ukrajini trpeće i vinarija Aleksandrović, čija se vina prodaju u celom svetu.
“Kao proizvođač vina ja sam takođe ugrožen, iz prostog razloga što naredne količine i porudžine koje dobijem iz Rusije, ako ih posle ovakvog pada vrednosti rublje uopšte dobijem, neću smeti da isporučim jer ne znam kada će i na koji način biti plaćene”, ističe Aleksandrović za RSE.
Zbog novonastale situacije ruska rublja doseže rekordno niske nivoe prema dolaru i evru.
Privredna komora savetuje oprez
Reagujući na novonastale probleme, Privredna komora Srbije (PKS) je formirala Krizni tim za praćenje situacije. Privrednike i kompanije je pozvala da sa tom institucijom podele sve informacije koje se odnose na poslovanje sa zemljama obuhvaćenim ovom krizom.
Održana je i Vanredna sednica UO PKS zbog situacije u Rusiji, na kojoj su naplata potraživanja i transport robe istaknuti kao najveći problemi. Predsednici kompanija, koje najviše posluju sa ruskim, ukrajinskim i beloruskim tržištem predočili su glavne problem, među kojima se najveći odnose na transport robe, zaustavljene kamione na granicama, način plaćanja preko poslovnih banaka i pad kursa rublje, kao i neizvesnost poslovanja u budućem periodu.
Direktor sektora za internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović kaže da se preduzimaju brojne mere za rešavanje problema i ublažavanje šteta nastalih u poslovanju sa zemljama u tom regionu.
“Naša preporuka kompanijama je da budu veoma oprezne prilikom slanja nove robe na tržište Rusije i Belorusije, s obzirom na teškoće u transportu. Takođe, važno je da se reši problem naplate potraživanja kao i korespondentskih banaka”, kaže Vesović, preneo je PKS.
Privredna komora savetuje oprez
Reagujući na novonastale probleme, Privredna komora Srbije (PKS) je formirala Krizni tim za praćenje situacije. Privrednike i kompanije je pozvala da sa tom institucijom podele sve informacije koje se odnose na poslovanje sa zemljama obuhvaćenim ovom krizom.
Održana je i Vanredna sednica UO PKS zbog situacije u Rusiji, na kojoj su naplata potraživanja i transport robe istaknuti kao najveći problemi. Predsednici kompanija, koje najviše posluju sa ruskim, ukrajinskim i beloruskim tržištem predočili su glavne problem, među kojima se najveći odnose na transport robe, zaustavljene kamione na granicama, način plaćanja preko poslovnih banaka i pad kursa rublje, kao i neizvesnost poslovanja u budućem periodu.
Direktor sektora za internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović kaže da se preduzimaju brojne mere za rešavanje problema i ublažavanje šteta nastalih u poslovanju sa zemljama u tom regionu.
“Naša preporuka kompanijama je da budu veoma oprezne prilikom slanja nove robe na tržište Rusije i Belorusije, s obzirom na teškoće u transportu. Takođe, važno je da se reši problem naplate potraživanja kao i korespondentskih banaka”, kaže Vesović, preneo je PKS.
Recept za preživljavanje
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da bi Poljska mogla da posluži kao primer kako država štiti proizvođače voća.
“Poljska subvencioniše proizvođače voća i izgradila je velike kapacitete za proizvodnju sokova, kaše i koncentrata, tako da su njeni voćari mnogo zaštićeniji od naših”, ističe sagovornik RSE.
Srbija, prema njegovim rečima, nema dovoljno kapaciteta za preradu voća, a državni budžet je ograničen kada je reč o podsticajima poljoprivredne proizvodnje. Keserović ocenjuje da bi Srbija trebalo pomogne voćarima koji su se, kako je podvukao, ne svojom voljom našli u teškoj situaciji.
“Poljoprivredni proizvodi učestvuju sa 20 odsto u izvozu Srbije, a samo od izvoza maline u Srbiju se slije 360 miliona evra, što je čitavih pet odsto ukupne zarade od izvoza. Zašto se ne uloži u poljoprivredu onoliko koliko je učešće poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u bruto domaćem proizvodu”, naglašava Keserović.
Slični problemi i u BiH
Izvoznici iz Bosne i Hercegovine zatražili su pomoć za naplatu dugovanja iz Rusije i Ukrajine.
Komora bh. entiteta Republike Srpske (RS) evidentirala je više od milion maraka (pola miliona evra) zarobljenog novca u Rusiji, u samo nekoliko dana od raspisivanja poziva da kompanije iz tog entiteta prijave nenaplaćena potraživanja, objavio je RSE 9. marta.
Portparol Privredne komore RS-a Vladimir Blagojević izjavio je da, u skladu sa dogovorom na sastanku sa predsednikom Vlade RS-a 5. marta, u toj komori će tražiti najbolja zajednička rešenja, koja bi, eventualno čak išla u pravcu da preuzme ta potraživanja i da isplati taj novac preduzećima kako bi ona mogla nesmetano da rade.
U Spoljnotrgovinskoj komori BiH za RSE navode da za sada nemaju podataka koliko kompanija ima blokirana sredstva u Rusiji i Ukrajini.
Direktorima stigao nalog da popišu prosvetare koji su bili na protestima: “Sraman zahtev”
Direktore osnovnih i srednjih škola sačekalo je pismo ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović u kome ih upozorava na propuste koje su načinili u vezi sa štrajkom prosvetnih radnika
Dopis se juče popodne pojavio na društvenim mrežama, u grupama koje okupljaju zaposlene u školama, deljen je i u direktorskim viber grupama, ali je više beogradskih direktora osnovnih i srednjih škola potvrdilo Danasu da je dopis stigao.
U razgovorima sa više direktora beogradskom listu je potvrđeno da je škole obilazila prosvetna inspekcija koja je od direktora tražila podatke o načinu realizacije štrajka, da li je sindikat valjano obavestio upravu o tome, da li je sindikat legitiman…
Jedan direktor kaže da su dan pre štrajka morali da popune tabelu o tome koliko će zaposlenih štrajkovati 16. septembra, pa pretpostavlja da je dopis Ministarstva prosvete pod nazivom “Postupanje direktora škola u situacijama obustave rada u školi” usledio nakon što je inspekcija uočila da se prijavljeno i stvarno stanje razlikuju.
“U vezi sa obustavom rada škola koja je realizovana danas, 16. septembra 2024. godine, ukazujemo na propuste direktora škola koji se odnose na najavu obustave rada i obaveštavanje roditelja/drugih zakonskih zastupnika i Ministarstva prosvete o organizaciji rada škola kada nema nastave“, piše u dopisu.
Dodaje se da je Ministarstvo prosvete od direktora škola zatražilo precizne, proverene podatke o broju nastavnika koji su obustavili rad, ali je utvrđeno da značajan broj podataka ne odgovara činjeničnom stanju u školama.
“Od direktora se očekuje objektivno izveštavanje u vezi sa obustavom rada i svim drugim pitanjima od značaja za rad škola. Takođe, direktori se obavezuju da uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad“, stoji u dopisu Ministarstva
Nadležni su upozorili direktore škole da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja, kao i učenika, o tome da učenici ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad.
“Ova postupanja su neprihvatljiva, jer su odluke o načinu sindikalne borbe regulisane zakonom. U vezi sa navedenim, upozoravamo direktore škola na neophodnost kontrole komunikacije sa roditeljima učenika o pitanjima koja se tiču organizacije rada škole, posebno kada se u pozivima koje potpisuje kolektiv, pozivaju i roditelji da učestvuju u protestima. Od direktora škola se očekuje da organizuju bezbedan boravak učenika u školi u kojoj su nastavnici obustavili rad“, stoji u dopisu.
Ministarstvo je ovim razljutilo rukovodice obrazovnih ustanova koji se pitaju da li je trebalo da prećute da juče neće biti nastave, a da učenici dođu u školu i da se odmah vrate kući, jer tamo gde je većina kolektiva štrajkovala nije bilo moguće organizovati nastavu. Posebno im smeta ton dopisa u kome ih prosvetna vlast na više mesta upozorava, jer, kako kažu, oni su činovnici države i postupaju kako Ministarstvo od njih zahteva.
Kako piše Danas, za sada direktorima nije rečeno hoće li biti sankcija za zaposlene koji su učestvovali u jučerašnjem štrajku.
Inače, Ministarstvo je juče saopštilo da je od ukupno 1.294 osnovne škole, nastavu obustavilo do 30 odsto nastavnika u 133 škole, u 97 škola nastavu nije držalo od 30 do 70 odsto nastavnika, a u 444 osnovne škole nastavu je obustavilo više od 70 odsto nastavnika. Časovi su bili skraćeni u 339 osnovnih škola.
Od ukupno 478 srednjih škola, u 69 srednjih škola nastavu je obustavilo do 30 odsto nastavnika, u 40 škola nastavu nije držalo od 30 do 70 odsto nastavnika, dok je u 173 srednje škole nastavu obustavilo više od 70 odsto nastavnika. Časovi su bili skraćeni u 125 srednjih škola.
POKS: Sraman zahtev
Pokret obnove Kraljevine Srbije ocenjuje kao sraman dopis koji je stigao direktorima škola “u cilju zastrašivanja učesnika protesta”, a u kome se traži popis onih koji su učestvovali u protestima.
Potpredsednik POKS-a i poslanik Vladimir Đorđević je u saopštenju naveo da je beogradski park Manjež, u kome je juče održan protest, “bio simbol zdravomislećih i hrabrih prosvetnih radnika koje režim na čelu sa Slavicom Đukić Dejanović, pokušava da zastraši oprobanom metodom popisa svih koji su ustali protiv nakaradnog sistema, u kom je prosvetarima oduzeto dostojanstvo, a kvalitet života doveden do ruba siromaštva”.
“Umesto da se bori protiv degradiranog položaja nastavnika i srozavanja važnosti obrazovanja, ministarka Dejanović se izgleda zalaže da se škole još više obesmisle, diplome i dalje kupuju kao krompir na pijaci, a doktorati plagiraju. Dopis koji je stigao direktorima osnovnih i srednjih škola u cilju zastrašivanja mislećih, više je nego sraman“, naveo je Đorđević.
On je dodao da ministarka prosvete “očigledno ne shvata zahteve prosvetnih radnika koji dostojanstveno traže samo ono što im pripada i što bi im u svakoj uređenoj zemlji i sledovalo”, već da umesto toga “zahteva spisak onih koji se protive nametnutom sistemu”.
LSV – VOJVOĐANI traže od gradonačelnika Zrenjanina sednicu skupštine o Linglongu
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zahtev zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri da inicira održavanje sednice gradske skupštine o radu fabrike guma „Linglong“
Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Grad Zrenjanin Gradonačelnik
U skladu sa članom 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina podnosimo:
ZAHTEV
da iskoristite svoja poslovnička ovlašćenja i inicirate održavanje sednice gradske skupštine na temu rada kineske fabrike guma Linglong.
OBRAZLOŽENJE
Odbornici Skupštine grada Zrenjanina imaju pravo da budu upoznati sa svim detaljima izgradnje fabrike Linglong, potrebnim građevinskim dozvolama, poštovanju ekoloških propisa, mogućem zagađenju vazduha, vode i zemlje, te poštovanju prava zaposlenih.
U Zrenjaninu, 17.9.2024. godine.
Odbornička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Sekretarijat za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Kako se navodi u saopštenju grada, Izveštaj sadrži “sve relevantne podatke i na nedvosmislen i transparentan način pruža uvid u sve parametre ispravnosti novosadske vode za piće”.
“Novi Sad će nastaviti transparentno, javno i nedvosmisleno da komunicira sa svim relevantnim javnostima, raspolažući isključivo zvaničnim i proverenim informacijama”, saopštila je gradska vlast.
Kako piše u Izveštaju, tokom avgusta uzorkovano je 558 uzorka vode za piće, različitog obima, za utvrđivanje zdravstvene ispravnosti. Voda je uzorkovana iz javnog vodovoda na teritoriji Novog Sada, Petrovaradina, Stepanovićeva, Futoga, Kovilja, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, Ledinaca, Veternika, Čeneja, Bukovca, Kisača, Rumenke, Kaća i Budisave.
Analizom je utvrđena zdravstvena ispravnost 88,35 odsto uzoraka. Mikrobiološka ispravnost je utvrđena u 89,25 odsto, a fizičko-hemijska u 98,92 odsto kontrolisanih uzoraka.
“Uzroci zdravstvene neispravnosti 11,65 odsto kontrolisanih uzoraka vode za piće iz javnog vodovoda na teritoriji Grada Novog Sada i naselja tokom avgusta 2024. godine su mikrobiološka neispravnost 59 uzoraka, fizičko-hemijska neispravnost pet uzoraka i mikrobiološko-fizičko-hemijska neispravnost jednog uzorka”, piše u Izveštaju.
U ukupno 60 uzoraka (10,57 odsto) utvrđeno je prisustvo nematoda, dok je u 47 uzoraka (8,42 odsto) bilo bakterije Pseudomonas aeruginosa.
U malom procentu uzoraka (ispod dva odsto), utvrđeno je povećano prisustvo zooplanktona, mangana, gvožđa i slobodnog rezidualnog hlora.
Na osnovu rezultata analiza Institut za javno zdravlje Vojvodine zaključuje da u prečišćenoj vodi za piće iz javnog vodovoda ne postoji direktna pretnja po zdravlje ljudi.
“Prema savremenim stručnim i međunarodno priznatim saznanjima, nematode nemaju direktan uticaj na zdravlje, ali njihovo prisustvo može da uzrokuje promenu izgleda, mirisa i ukusa vode, kada se ne preporučuje za piće, odnosno kada potrošač ima pravo da odbije da koristi senzorno izmenjenu vodu za piće”, zaključuje se u Izveštaju.
Podsetimo, u Gradskoj kući je u petak, 13. septembra, organizovana konferencija za medije na kojoj su govorili gradonačelnik Đurić, v. d. direktorke Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Milene Tabaković, te načelnika Centra za higijenu i humanu ekonologiju Instituta prof. dr Sanja Bijelović.
Ova konferencija je organizovana nakon što se na društvenim mrežama pojavilo mišljenje Instituta vezano za jedan analiziran uzorak koji je na analizu dao građanin.
Navodi o neispravnosti vode u Novom Sadu počeli su pre skoro mesec dana, kada je objavljeno da su u nekim uzorcima pronađene nematode, odnosno valjkasti crvi.
Opozicija u Novom Sadu zahteva osnivanje komisije u vezi afere „valjkasti crvi“
Sve opozicione odborničke grupe u Skupštini Novog Sada zahtevaju hitno sazivanje sednice Skupštine grada na kojoj bi se osnovala komisija za utvrđivanje činjeničnog stanja u vezi afere “valjkasti crvi” i za donošenje mera koje bi poboljšale kvalitet vodosnabdevanja u Novom Sadu
Novosadska opozicija smatra da je formiranje komisije potrebno zbog toga, kako bi se povratilo poverenje građana u ispravnost vodosnabdevanja u glavnom gradu Vojvodine. Komisija bi imala 11 članova, a sastojala bi se od odbornika Skupštine grada Novog Sada i stručnjaka iz oblasti virusologije, epidemiologije, higijene i ljudi koji se bave ispitivanjem kvaliteta vode.
„Komisija ima zadatak da ispita sve činjenice u vezi sa vodosnabdevanjem u avgustu 2024. godine, kao i dešavanja koja su usledila nakon toga. Ovo telo će biti zaduženo da sačini izveštaj u vezi sa tim rezultatima i da predloži mere za ozdravljenje sistema, koji je u krizi“, izjavio je Odbornik Demokratske stranke u skupštini grada Novog Sada Veljko Krstonošić.
Grupa koju bi činili eksperti i odbornici Skupštine Novog Sada je potrebna i zbog toga jer su odgovorni za vodosnabdevanje u gradu želeli da prećute, odnosno da ne informišu građane o kvalitetu pijaće vode u Novom Sadu, rekao je Veljko Krstonošić i dodao da je JKP „Vodovod i kanalizacija“ nastavilo bez obaveštenja javnosti da isporučuje vodu, koja je prema njihovim saznanjima bila neispravna.
On je napomenuo da je zahtev opozicije za sazivanje hitne sednice predat prema statutu grada Novog Sada i prema poslovniku skupštine grada Novog Sada, tako da ne postoji ni jedan pravno-tehnički problem da se hitna sednica sazove.
Opozicioni odbornik u Skupštini Novog Sada ocenjuje da je za neobaveštavanje građana pored rukovodioca JKP „Vodovod i kanalizacija“ odgovorna i Gradska uprava za komunalne delatnosti kao i ljudi, koji su u tom periodu vodili Grad u tehničkom mandatu.
Veljko Krstonišić smatra da vlast u Novom Sadu obmanjuje građane iz svojih ličnih interesa.
Podsetimo, ovo je već drugi put da opozicioni odbornici u Skupštini grada Novog Sada traže sazivanje hitne sednice. U avgustu je predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić odbila zahtev opozicije za sazivanje hitne sednice u vezi sa situacijom pijaće vode u Novom Sadu jer, kako je rekla, zahtev nije mogao biti ispunjen, pošto su opozicioni odbornici tada tražili i smenu gradonačelnika na sednici, što je prema tumačenju predsednice Skupštine bilo pravno nemoguće, zato što je Milan Đurić tada bio u statusu vršioca dužnosti gradonačelnika.
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža podršku prosvetnim radnicima koji danas organizuju štrajk upozorenja i protestne skupove širom Vojvodine i Srbije.
Vlast nije ispunila niti jedno obećanje dato prosvetnim radnicima. Čak nisu ispoštovali ni dokument o položaju prosvetnih radnika koji su sami pisali.
To se odnosi na zarade, ali i na obećanje premijera Miloša Vučevića da će Vlada i Narodna skupština usvojiti izmene Krivičnog zakona, kojima će i prosvetni radnici dobiti status službenog lica.
Nedopustivo je da status naše prosvete bude na marginama, a da vlast širi svoj populizam, novac troši na militarizaciju društva, a obrazovni sistem u potpunosti zanemaruje.
U školama padaju plafoni na učenike, kada je toplo nema klima, a kada je hladno grejanje je loše.
Pozivamo sve građane Srbije da podrže borbu prosvetara. Veliki Dositej Obradović nam je još pre više od dva veka govorio: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“.
Autonomija mrtvo slovo na papiru: Budžet Vojvodine godinama manji od Ustavom propisanog
Vojvođanski budžet ove godine iznosiće oko pet odsto onog republičkog. Iako je svaki iznos ispod sedam odsto protivustavan, niti se bune vojvođanske vlasti, niti se oglašava Ustavni sud. Koje su sve ustavne i zakonske norme prekršene i da li autonomija mrtvo slovo na papiru u najvišem pravnom aktu zemlje?
Republika Srbija je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, vođena načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i evropskim vrednostima. Tako barem piše u Ustavu, koji takođe definiše Srbiju i kao državu sa dve autonomne pokrajine – Kosovom i Vojvodinom. Vrlo jasno je predviđeno i njihovo finansiranje.
U Ustavu piše da „budžet autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije“.
Od kako je ustav stupio na snagu, vojvođanska kasa retko je bila napunjena ustavom garantovanim iznosom. Ove godine, na primer, iznosi oko pet odsto. Zbog redovnog zakidanja pokrajinskog budžeta, aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine su 2016. protestovali u Beogradu i Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti dela Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Srbije.
Na jednostavna pitanja – da li je rešenje doneto i zašto nakon osam godina nije, odgovor od Ustavnog suda nismo dobili ni nakon petnaest dana od podnošenja zvaničnog zahteva. Institucija koja bi trebalo da brani najviši pravni akt u Srbiji, tako nije postupila ni u skladu sa onim nižim, zvanim još i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
U Ligi socijaldemokrata Vojvodine kažu da odgovor nisu ni očekivali.
„U Srbiji, nažalost, ne postoje nezavisne institucije, a da je Ustavni sud nezavisna institucija kao što bi trebalo da bude, on bi morao da donese odluku da od 31. decembra 2008. godine svaka Vlada Republike Srbije i svaki saziv Narodne skupštine je kršio ustav nedonošenjem zakona o finansiranju Vojvodine i zakona o nadležnostima Vojvodine“, kaže Bojan Kostreš, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Vojvođanske vlasti redovno su se žalile na mršavljenje pokrajinske kase, sve do 2016. godine, kada je kormilo u Banovini preuzela Srpska napredna stranka. Od tad – muk. Ni to ne čudi vojvođansku opoziciju koja kaže „zašto bi se oni koji su se celu političku karijeru zalagali za ukidanje Vojvodine sada borili za nju?“ A nešto, kažu, ima i do novca.
„Bahata, nesposobna naprednjačko-radikalsko-socijalistička vlast ne želi o tome da razgovara, jer kad bi o tome razgovarali morali bi da podnesu račune gde se pare troše. A to je ono što njih boli“, kaže Kostreš.
Srbija je tako ostala država sa dve pokrajine, u jednu od kojih novac neće da šalje, a u drugu – ne može jer su zabranjene transakcije u dinarima. Ali ipak, predstavnici vlasti se hvale kako izdvajaju novac za Kosovo.
„Ako je tačno ono što tvrdi predsednik Srbije, da se svake godine iz republičkog budžeta odvaja oko 800 miliona evra za finansiranje svih državnih funkcija na severu Kosova, ispada da je budžet Kosova isti kao budžet Vojvodine, jer je on za ovu godinu oko 815 miliona evra. Samo je pitanje gde taj novac za Kosovo završava. Kada bi se on podelio svakom pojedincu, svaki Srbin sa Kosova bi dobio oko 8.000 evra godišnje. Nisam siguran da je do njih stiglo i osamdeset evra, ali je taj novac negde završio“, kaže Milan Ćulibrk, urednik u nedeljniku „Radar“.
Zvanično, najveći deo para ostaje u glavnom gradu. Prosečna plata u beogradskom regionu u prvih šest meseci ove godine za trećinu su veće od prosečne plate u Vojvodini.