Izvori EU: U 2022. treba sagledati kako izvući Zapadni Balkan iz zastoja

U 2022. godini bi trebalo da se sagleda šta Evropska unija, uz podršku više angažovanog Vašingtona, može da učini da se Zapadni Balkan izvuče iz zastoja, naročito kada su u pitanju preteće zaoštravanje u Bosni i Hercegovini i blokada u pregovorima Beograda i Prištine, ocena je diplomatskih izvora u Briselu.

U viđenju promena u svetu tokom 2021. godine to predočava i šef evropske diplomatije Žozep Borel koji je upozorio da su „sve češća retorika i potezi koji dele ljude na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, omeli napore da se šest zemalja regiona približi evropskoj budućnosti“.

Borel je to stavio do znanja u osvrtu na zbivanja u 2021. godini, ocenivši da je to bila godina krupnih promena i prestrojavanja „u kojoj su zamah dobile politike moći koje su neprestano postavljale izazove Evropskoj uniji i njenim vrednostima“.

Nova administracija u Vašingtonu imenovala je i nove izaslanike, iskusne poznavaoce Zapadnog Balkana, sa ciljem da se snažnije uključi u rad na „nedovršenim poslovima“ u regionu.

Ipak, očekuje se da se vidi i kakva će biti politika nove vlade u Nemačkoj, koja je za Balkan oduvek važna.

Treba očekivati, veruju izvori u EU, i da će francuski predsednik Emanuel Makron, koga u aprilu čekaju izbori, učiniti nešto više da region prevaziđe „nove napetosti“, kako je i sam istakao, obrazlažući program francuskog predsedavanja Unijom od 1. januara.

Šef francuske države je upozorio da se na Zapadnom Balkanu „istorija vraća“ i da je to „ponekad i tragično“.

Zvaničnici u Savetu ministara EU rekli su da su članice Unije i Evropska komisija takođe veoma zabrinuti zbog opšteg slabog napretka Zapadnog Balkana kada su u pitanju ključne reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda.

Kao najteži problem, uz krizu u Bosni i Hercegovini, vidi se i blokada u pregovorima Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.

Godine dijaloga uz posredstvo EU nisu dovele do napretka, a izvori u Briselu su saglasni da je velika kočnica politika sadašnje vlade u Prištini koja odbija da sprovede ono što je i kosovski parlament usvojio, a EU potvrdila, Briselski sporazum koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Taj dokument za Evropljane i Amerikance ima snagu međunarodnog sporazuma, što opovrgava kosovski premijer Aljbin Kurti, čija je politika izgleda usmerena na očuvanje podrške pristalica u zemlji, i po cenu suprotstavljanja međunarodnim činiocima.

Kurti je nedavno u Briselu došao u otvoreni sukob sa Borelom, koji mu je pred novinarima predočio da vodi pogrešnu politiku i da mora sprovesti sve utanačeno u dijalogu Beograda i Prištine.

Kosovo je još 2008. proglasilo nezavisnost, a „do sada nije izašlo na videlo šta se dalje može učiniti kad su u pitanju vlasti i albanski političari u Prištini, kao i kada na to pitanje treba da daju odgovore one zapadne države koje su to priznale, odobrile, prihvatile“, prenosi razmišljanje u EU jedan evropski diplomata.

Blokada je potpuna pošto vrh vlasti u Prištini sada odbija da sprovede Briselski sporazum, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić traži da EU kaže šta Beograd, koji je umnogome ispunio dogovore iz tog sporazuma, dobija za to, a naročito kada, odnosno koji je to datum kada može da očekuje ulazak u EU.

Sagovornici u Briselu dodaju da Vučić uporno ponavlja da ne može Priština da dobije sve, a Srbija ništa.

Otuda i to da Vučić okleva, ili da ne želi brzo da sprovede ključne stavke u pregovorima o članstvu u EU, koje se tiču vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije, slobode medija i izražavanja, u čemu možda, kao i neki drugi vladajući političari u regionu, vidi i opasnost po održanje sopstvene vlasti, utisak je izvora u EU.

Istovremeno se velika netrpeljivost i govor mržnje i dalje ogledaju u odnosu vlasti prema opoziciji i nezavisnim medijima, kao i prema kritici koja stiže iz EU, posebno iz Evropskog parlamenta.

Kako se to vidi u Briselu, za ključne članice EU, posebno za Nemačku, a isti je i stav SAD, Srbija ne može da postane članica Evropske unije ako ne uredi odnose sa Kosovom tako da to bude neki vid priznanja samostalnosti Prištine, odnosno dogovor koji postignu dve strane i „prihvati međunarodna zajednica“.

To je i dalje „uslov svih uslova“, čak i ako Srbija ispuni sve kriterijume iz Kopenhagena i postane delotvorna demokratija sa tržišnom privredom, sposobna da se nadmeće s ekonomijama Unije na jedinstvenom evropskom tržištu.

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je posle zasedanja Saveta ministara EU sredinom decembra i otvaranja klastera četiri u pristupnim pregovorima Srbije da zemlje na zapadu i severu Unije nastavljaju da se protive proširenju na Zapadni Balkan, naglasivši da su nedavni razgovori u Evropskom savetu bili „otrežnjujući“.

Doskorašnji šef češke diplomatije Jakub Kulhanek, čija zemlja u drugoj polovini 2022. preuzima predsedavanje Unijom, takođe je predočio ono što u poslednje vreme ističu mnogi u prestonicama EU i zvaničnici u Briselu, da je „blokiranje evropskih aspiracija zapadnobalkanskih država posebno kratkovido u situaciji kada svi na kontinentu pričaju da ne mogu sebi dopustiti luksuz da Evropa ima geopolitički vakuum, crnu rupu na Balkanu koju posle mogu da popune drugi akteri“.

Iako se od Srbije učestalije traži da bitnije smanji veze sa Rusijom i Kinom, predsednik Vučić uzvraća da neke članice EU imaju i deset puta obimnije ekonomske veze i trgovinu sa Kinom, i naglašava da Moskva i Peking pružaju Beogradu dragocenu međunarodnu i podršku u Savetu bezbednosti UN, kad je u pitanju Kosovo.

Aktuelna energetska kriza, nestašice gasa i struje u EU, za Beograd je bez sumnje dokaz da su dobri odnosi sa Rusijom u ovom času pravi spas, jer Srbija, koja je sada zapala i u ogromne probleme snabdevanja strujom iz sopstvenih elektrana, dobija garantovane potrebne količine gasa i to po veoma povoljnoj ceni.

Borel, čelnik Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), ukazao je na sve velike svetske probleme, od pandemije do energije, i žarišta nestabilnosti sa kojima se suočavala EU. Ukazao je da je „Unija radila na odbrani svojih interesa i da ojača svetski poredak utemeljen na pravilima, u protekloj godini krupnih promena i prestrojavanja“.

On je podrobnije govorio o bezbednosnim problemima, posebno onim vezanim za Ukrajinu i susedstvo Unije. Iako je sasvim sažeto pomenuo urušavanje napora da se Zapadni Balkan približi EU, Borel je posebno ukazao na svoje prethodne ocene o zaoštravanju u Bosni i Hercegovini.

U tim ocenama je predočeno da „Republika Srpska stavlja na iskušenje granice posle kojih sve puca, preteći potezima koji urušavaju ekonomiju i zdravlje, kao i tekovine Dejtonskog sporazuma“.

Borel je dodao da „u Federaciji Bosne i Hercegovine mnogi političari čuvaju postojeće stanje, blokiraju napredak i bave se lukavim igrarijama umesto da poboljšaju odgovornost za vršenje vlasti i delotvornost institucija“.

„EU podržava jednu suverenu BiH, ali prevashodno građane BiH umorne od korupcije koji žele da dobiju vođe koji će im podnositi račune za to kako rade na boljoj budućnosti“, istakao je čelnik EU.

Neko bitno pomeranje iz gliba sadašnjih odnosa EU-Zapadni Balkan za predsednika Makrona bez sumnje bi bio bitan uspeh, iako možda mali, u godini predsedničkih izbora u Francuskoj.

Makron, uz podršku još nekih članica evropskog kluba, zahtevao je ranije da se proces proširivanja Unije na Zapadni Balkan od birokratsko-tehničkog procesa preinači u opipljiviji i više politički vođeni postupak, što je urodilo novom metodologijom u pristupnim pregovorima, koju su prihvatile Srbija i Crna Gora.

Međutim, i Pariz i neke druge vlade u EU i dalje smatraju da Evropska unija, koja je u previranjima, mora najpre da preobrazi svoje unutrašnje redove, naročito postupak donošenja odluka, da bi bila u stanju da primi nove članice.

To nije „kvadratura kruga“, smatraju izvori u Briselu, već odraz realnog stanja, i nije nemoguće da se u dogledno vreme sagleda u kojim okolnostIma bi EU mogla otvoriti vrata nekoj novoj članici.

Obrazlažući program francuskog predsedavanja EU, Makron je istakao da EU „ima sasvim posebnu odgovornost“ prema Zapadnom Balkanu i da se mora snažnije angažovati i investirati, da bi se podstakla ekonomska integracija i veze među ljudima.

Francuski predsednik je stavio do znanja da se u tom regionu „mora boriti protiv uplitanja i manipulacija, čemu teže regionalne sile koje preko Balkana ciljaju da destabilizuju Evropu“, što je i stav Vašingtona.

(Beta, ilustracija: Evropski parlament)