Izgradnja kanalizacije u Srbiji bez tendera predata firmi iz Kine
Kineski kredit i kineska kompanija kao glavni izvođač radova na izgradnji kanalizacije. Direktna pogodba, bez tendera i javne nabavke.
To je ono što je poznato o poslu izgradnje kanalizacione mreže u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji.
Kragujevac je tek jedan od 65 gradova i opština na mapi srpsko-kineskog projekta nazvanog “Čista Srbija” i vrednog 3,2 milijarde evra.
Kineski kredit i kineska kompanija kao glavni izvođač radova na izgradnji kanalizacije. Direktna pogodba, bez tendera i javne nabavke.
To je ono što je poznato o poslu izgradnje kanalizacione mreže u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji.
Kragujevac je tek jedan od 65 gradova i opština na mapi srpsko-kineskog projekta nazvanog “Čista Srbija” i vrednog 3,2 milijarde evra.
To je šest odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2021. godinu, odnosno šest odsto vrednosti svih proizvoda i usluga u Srbiji u godinu dana.
Projekat predviđa izgradnju kanalizacije i postrojenja za otpadne vode, za koji se Srbija zadužuje kod Kine.
Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se naći predlog zakona, kojim se potvrđuje jedan od kreditnih aranžmana za taj projekat. Njegova vrednost je 203 miliona evra i osigurava ga Kineska korporacija za izvoz i osiguranje kredita (China Export and Credit Insurance Corporation).
Posao su pre godinu dana direktno ugovorili Ministarstvo infrastrukture u ime Vlade Srbije i kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC), bez raspisivanja tendera.
Gde je problem u srpsko-kineskom projektu?
Međutim, da problemi postoje ukazali su poslanici opozicije na poslednjem zasedanju lokalne skupštine u Kragujevcu krajem januara.
Radovi na izgradnji 360 kilometara nove kanalizacione mreže u tom gradu su počeli u novembru 2021. Time će se, prema izjavama gradskih zvaničnika, rešiti višedecenijski problem otpadnih voda.
Kako su za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnili u pisanom odgovoru iz kabineta gradonačelnika osim kanalizacije, gradiće se i tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Sve to koštaće 190 miliona evra, za šta novac obezbeđuje država.
“Gradovi obuhvaćeni projektom ‘Čista Srbija’ nemaju finansijske obaveze osim obezbeđivanja imovine za parcele na kojima će biti izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda i izradu katastarskih planova”, navode u kabinetu gradonačelnika Kragujevca.
Opozicioni odbornik u gradskoj skupštini i nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović navodi u razgovoru za RSE da je i dalje malo detalja poznato o projektu.
Jedino što je uspeo da sazna na sednici gradske skupštine 25. januara, kako kaže, jeste da je gradsko javno preduzeće “Vodovod i kanalizacija”, inače zaduženo za te poslove, u izvođenju radova “tek treći podizvođač”.
“Nijedan odgovor nisam dobio sem da je kineska firma prvi podizvođač… niko ne zna da mi kaže ko je drugi podizvođač i koliko je niža cena i samo znam da je Vodovod treći podizvođač”, kaže Stevanović za RSE.
Dodaje da nije sporno da Kragujevcu treba nova kanalizaciona mreža, ali ukazuje na to da bi detalji projekta morali biti poznati javnosti.
“Naravno da treba da se reši, tu nema dileme, ali prvo kolika je cena toga, pod jedan i pod dva kakvi su uslovi tog kredita”, kaže Stevanović.
Trećina građana Srbije bez kanalizacije
Bez kanalizacije je, prema podacima poslednjeg dostupnog godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine, nešto više od trećine domaćinstava u Srbiji (34,8 odsto).
Miloš Panić iz užičkog naselja Turica na zapadu Srbije zbog nerešenog problema kanalizacije u svom naselju godinama trpi veliku štetu. Kuća mu je priključena na kanalizacionu mrežu, ali jedan deo naselja nije, pa se fekalije iz septičkih jama prelivaju u njegovo dvorište.
“Ljudi imaju septičke jame, godinama se obećava da će to da se reši. Ja kanalizaciju imam, ali imam problem već trideset godina tako da mi svake godine fekalije plave dvorište, prošle godine dva puta”, kaže Panić za RSE.
Dugogodišnji problem u naselju sa oko 10.000 žitelja je i izlivanje iz fekalnog kolektora koji je izgrađen pre nekoliko decenija. Meštani Turice godinama traže da se taj problem reši, odnosno da se izgradi novi kolektor.
Otpadne vode u Srbiji gotovo da se ne prečišćavaju. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, to je slučaj sa 88,6 odsto otpadnih voda. One završavaju u rekama i drugim vodotokovima.
Direktna pogodba, bez konkurencije i nadmetanja
Posao za Kragujevac i druge gradove i opštine u Srbiji je ugovoren pre godinu dana direktnom pogodbom ministarstva i kineske kompanije, bez tendera i javnih nabavki, što propisuje evropska regulativa, ali i domaći Zakon o javnim nabavkama.
Međutim, Srbija i Kina imaju potpisane međudržavne sporazume, koji imaju jaču snagu od zakona. Uz to, Srbija je još uvek zemlja kandidat za članstvo u EU i vlasti se selektivno pridržavaju evropske regulative.
Na ovaj način je Ministarstvo unapred odabralo izvođača radova umesto javnog poziva na koji bi mogle da se jave i druge kompanije i da se zatim odabere najpovoljnija ponuda.
Srpske kompanije će biti angažovane na projektu “u procentu ne manjem od 49 odsto ukupno angažovanih podizvođača”, izjavio je 5. februara 2021. nakon potpisivanja ugovora resorni ministar Tomislav Momirović.
Kineska kompanija CRBC do zaključenja teksta nije odgovorila na pitanja RSE o tome na koji način će birati podizvođače i na koji način će obezbediti da se poštuje evropska regulativa tokom realizacije projekta.
Zašto ne sa EU?
U Ministarstvu infrastrukture u pisanom odgovoru na upit RSE navode da su komercijalni ugovori sa kineskim kompanijom CRBC potpisani na osnovu međudržavnog Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije iz 2009. godine.
Na pitanje zbog čega se u posao ušlo sa kineskom kompanijom, a ne sa EU, u ministarstvu navode:
“Srbija koristi sredstva EU, kako investiciona tako i bespovratna, ali ona su daleko od potrebnih, a usput i operativnost tih projekata je na veoma niskom nivou.”
Prilikom izbora partnera uslovi su bili, navode u ministarstvu: hitnost izvršenja posla, dostupnost sredstava za investiranje, operativnost izvođača i brzina izvođenja radova.
Dodaju da se u projektovanju i izgradnji poštuju direktive EU koje se odnose na vode i prečišćavanje otpadnih voda i domaći zakoni o planiranju i izgradnji, zaštiti životne sredine, o vodama i drugi.
‘Tipičan obrazac poslovanja’ Srbije i Kine
Direktne pogodbe na osnovu međudržavnog sporazuma je tipičan obrazac saradnje vlasti u Srbiji sa partnerima iz Kine, ukazuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
“To je u suštini odraz slabosti predstavnika naše države, koji nekritički prihvataju takve aranžmane. Jer, jedna je stvar šta strani partner traži ili zahteva da bi se zaključio posao, a druga je stvar hoće li naša strana to prihvatiti”, kaže Nenadić.
I srpska i kineska strana su prilikom potpisivanja ugovora za projekat “Čista Srbija” naglasili da će se poštovati evropski standardi. Upravo ti standardi, koji su uneti i u srpski Zakon o javnim nabavkama, propisuju obavezno nadmetanje i raspisivanje tendera, ističe Nenadić.
“Moguće je da oni tvrde da će se poštovati neki standardi EU koji se tiču, na primer, pravila zaštite životne sredine ili u nekoj drugoj sličnoj oblasti. Međutim, ono što je sasvim očigledno je da pravila koja ima EU i koja su gotovo identična srpskim pravilima i Zakonu o javnim nabavkama, nisu poštovana”, kaže Nenadić.
Na pitanje kakvu štetu zbog takvih poslova mogu trpeti građani Srbije, Nenadić pojašnjava:
“Problem je to što građani nikada neće u stvari moći tačno da saznaju da li je u tom ugovaranju došlo do neke štete i koja je ta šteta, jer je jedini način da se precizno utvrdi koliko neki posao vredi, da postoji otvoreno nadmetanje i da se na tom tržištu dođe i do tržišne cene.”
Kakvo je finansiranje EU?
Za razliku od partnerstva sa kineskim kompanijama, koje se dogovaraju direktno, bez tendera i mogućnosti da se u nadmetanju dobije najpovoljnija ponuda, za kredite i bespovratna sredstva koja dolaze iz EU, to je jedan od ključnih uslova.
U Evropskoj investicionoj banci (EIB) navode za RSE da svi projekti koje finansira ta institucija moraju biti u skladu sa evropskim standardima u svim oblastima, što uključuje i poštovanje ljudskih prava i prava radnika.
Dodaju da je u proteklih deset godina u komunalne projekte u Srbiji EU kroz Evropsku investicionu banku uložila 110 miliona evra. Deo tog novca je kredit, dok je deo dat Srbiji kao donacija.
Takođe ističu da je među najznačajnijim projektima izgradnja kanalizacije u opštinama širom Srbije vredna 50 miliona (40 miliona evra kredita i 10 miliona evra donacije).
Od modernizacije, zamene i proširenja komunalne infrastrukture, kako navode, korist će imati 600.000 građana Srbije.
“EIB vodi računa o tome da projekti koji su u toku i svi oni koji će se tek finansirati budu u skladu sa zahtevima EU kada je reč o nabavkama, zaštiti životne sredine i socijalnim zahtevima”, navode u EIB-u.
Kako tvrde, mogućnost kombinovanja zajmova EIB sa bespovratnih grantovima EU čini finansiranje Evropske unije među najpovoljnijim na finansijskom tržištu.
U odgovoru EIB-a se ne komentariše izbor partnera u okviru projekta “Čista Srbija”.
‘Čista Srbija’ na inicijativu predsednika
Resorni ministar Tomislav Momirović u više navrata je izjavio da je projekat pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sam Vučić se zalaže za jačanje saradnje sa Kinom, koja od 2016. mahom kroz infrastrukturne projekte za koje Srbiji daje kredite jača uticaj u zemlji.
Srbija kao kandidat za članstvo u EU nije još usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, a zbog jačanja saradnje sa Pekingom i Moskvom, više puta je dobila kritike zvaničnog Brisela i Vašingtona.
Srbija je takođe deo kineske državne inicijative “Pojas i put” sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.
Drugi komunalni projekti sa kineskim partnerima
Projekat “Čista Srbija” nije prva direktna pogodba na projektima izgradnje komunalne infrastrukture sa kineskim partnerima.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije potpisalo je u januaru 2020. dva sporazuma sa kineskom kompanijom “China Machinery Engineering Corporation” i na taj način direktno sa ovom kompanijom ugovorilo posao sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda, takođe bez raspisivanja tendera.
Projekti CRBC-a u Srbiji
Kineska kompanija CRBC u Srbiji je već angažovana na projektima izgradnje puteva i železnice, a jedan od najvećih projekata su dve od tri deonice pruge Beograd – Budimpešta.
Ti poslovi takođe su dogovoreni direktnom pogodbom, bez tendera i javnih nabavki, a za njih se Srbija zadužila kod kineske Eksim banke (Eksport-import banka).
Međutim, u protekloj godini Srbija je odustala od jednog projekta sa ovom kineskom kompanijom. Reč je o izgradnji pruge Beograd – Niš.
U taj posao Srbija je ušla sa EU uz finansijsku podršku Evropske investicione banke (EIB) i to nakon što je prvobitni ugovor 2018. potpisala sa kineskom kompanijom CRBC.
Kineski CRBC je izvođač na projektu autoputa u Crnoj Gori Bar-Boljare, koji je Crnu Goru doveo gotovo na ivicu dužničkog ropstva.
Država je nakon što se za pomoć obratila EU problem prevazišla kroz hedžing aranžman, u cilju zaštite crnogorskog javnog duga od valutnog rizika, sa dve američke i dve evropske banke.
Na potencijalne rizike kredita iz Kine ukazala je Evropska investiciona banka.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.