ISTRAŽUJEMO Svetska trgovinska organizacija je ulaznica za EU – koliko je Srbija daleko od članstva
Srbija duže od 15 godina pregovara o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a iako nadležni kažu da je postupak pri kraju, još se ne može predvideti kada bi to konačno moglo i da se desi
Pristupanje zajedničkom evropskom tržištu do sada se pokazalo kao težak zadatak za srpsku privredu. Srbija duže od 15 godina pregovara o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a iako nadležni kažu da je postupak pri kraju, još se ne može predvideti kada bi to konačno moglo i da se desi. Proces o pristupanju STO je pokrenut još 2005. godine i do sada je najveći deo bilateralnih pregovora okončan, ali se stvari komplikuju, jer je Srbiji ostalo da pregovara sa još četiri zemlje u vezi sa svojim statusom, od kojih su dve zaraćene strane u trenutnom sukobu – Rusija i Ukrajina.
STO ima 164 države članice, a osim Srbije, izvan ove organizacije u Evropi su još jedino Bosna i Hercegovina i Belorusija. Glavni kamen spoticanja za Srbiju do sada je bila zabrana i promet genetski modifikovanih proizvoda, koja je propisana zakonom iz 2009. godine. Problem je, međutim, što STO ima obavezujuće načelo da u zemlji članici ne sme da postoji zabrana trgovine bilo kojim proizvodom.
“Da smo bili članica STO mnogo bolje bi rešavali uvođenje kvota na čelik koje nam je uvela EU, imali bi veliki adut u rukavu. To je primer, gde bi nama pomoglo članstvo, da bolje sačuvamo našu privredu. Za to nije bilo dovoljno vremena i fokusa, je smo paralelno, u svakom trenutku morali da gasimo požar uzrokovan kovidom”, rekla je premijerka Ana Brnabić.
U Ministarstvu trgovine i turizma za Euronews Srbija kažu da je naša zemlja u završnoj fazi procesa pristupanja STO. Oni navode da je taj proces izuzetno kompleksan i da se odvija na dva koloseka – multilateralnom, koji podrazumeva harmonizaciju domaćih propisa sa pravilima STO koji se tiču trgovine robom, uslugama i trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine i bilateralnom, koji se odnosi na pregovore sa zainteresovanim članicama STO.
“Najveći deo reformskog zakonodavstva je usaglašen sa STO pravilima. Nastavak multilateralnog dela procesa pristupanja trenutno je uslovljen usvajanjem izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima. Za okončanje bilateralnog dela procesa, potrebno je završiti pregovore o pristupu tržištu roba i usluga sa malim brojem članica STO među kojima su SAD, Brazil, Rusija i Ukrajina, što zavisi i od partnera sa kojima se pregovora”, navode u Ministarstvu trgovine za Euronews Srbija.
Šta koči članstvo?
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije smatra da nemamo previše vremena da ispunimo merila i završimo pregovore o članstvu u STO.
“U Strategiji EU o proširenju na Zapadni Balkan kao potencijalna godina za pristupanje Srbije navedena je 2025. godina, a uslov za pristupanje EU je članstvo u STO. Ovoj organizaciji je potrebno godinu dana nakon pristupanja u članstvo da proceni da li se Srbija ponaša u skladu sa pravilima STO zbog čega nemamo puno vremena za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje”, objašnjava Stanić.
Stanić napominje da su Zakon o GMO kao i sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija želi da očuva sa trećim državama sporne tačke u pristupanju.
“STO zahtevaju da se ukine zabrana prometa GMO proizvoda. Srbija ne može biti članica ove organizacije ukoliko svoje propise ne usaglasi sa njenim pravilima. Postojećim Zakonom o GMO Srbije koji uvodi potpunu zabranu prometa ovim proizvodima se krše pravila STO”, objašnjava Stanić.
On smatra da bi, imajući u vidu opredeljenje Srbije ka članstvu u EU, koja zahteva prethodno članstvo Srbije u STO pre ulaska u EU, najadekvatnije rešenje za problem GMO legislative bilo da Srbija prihvati model propisa o GMO koji ima Evropska unija.
“Zakonodavstvo EU ima restriktivan odnos prema prometu GMO. Pitanje kultivacije GMO useva ne tretiraju pravila STO, te je zabrana sađenja dozvoljena za članice koje to žele. Nerešavanje ovog pitanja udaljuje sve više Srbiju od članstva, jer se mnoge članice u bilo kojem momentu mogu javiti za bilateralne pregovore”, kaže Stanić.
Šta bi nam članstvo u STO donelo?
Pristupanje ovoj organizaciji je jedan od preduslova za pristupanje EU i zaokružilo bi proces kompletne integracije Srbije u međunarodni sistem oličen u Ujedinjenim nacijama, Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i STO.
“Članstvo obezbeđuje izvoznicima pristup tržištima drugih STO članica pod najpovoljnijim uslovima, takozvani tretman najpovlašćenije nacije. Nivoi carinske zaštite, kao i pristup tržištu usluga za članice STO definisani su i ne mogu se jednostrano menjati. Članice STO nemaju nikakvu pravnu obavezu prema nečlanicama i mogu bez prepreka menjati nivoe zaštite, ako sa nečlanicom nemaju sporazume kojim se regulišu njihovi trgovinski odnosi”, navode u resornom ministarstvu.
Oni ističu i da je članstvo u STO garant predvidivosti i transparentnosti unutrašnjeg sistema jedne zemlje, koji šalje dobar signal stranim kompanijama i investitorima da članica poštuje pravila i standarde u trgovini, što poboljšava sliku poslovnog i investicionog okruženja.
“Za male države, multilateralni sistem kakav je STO, pruža mogućnost za učestvovanje u kreiranju i izmeni globalnih trgovinskih pravila i povećava njihov pregovarački potencijal kroz mogućnost formiranja koalicija sa drugim članicama s istim interesima. Sticanjem punopravnog članstva Srbija bi imala i pristup mehanizmu za rešavanje sporova i bila u mogućnosti da i na taj način radi na zaštiti interesa domaće privrede”, navode u Ministarstvu trgovine.
“Naša preduzeća koja izvoze na tržišta širom sveta nailazila bi na mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine kao i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere. Ulazak u STO bi omogućio domaćim privrednicima da pod znatno povoljnijim uslovima izvoze i u države sa kojima Srbija sada nema sporazume koji regulišu trgovinske odnose”, objašnjava Bojan Stanić.
“Srbija nije prepoznatljiva kao zemlja bez GMO”
Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Euronews Srbija da Svetska trgovinska organizacija ne traži da mi moramo da gajimo, odnosno da proizvodimo GMO proizvode, ali da zahtevaju da ih puštamo u promet i da mogu da se uvoze u zemlju.
“Moguće je da se ti proizvodi jasno označe, tako da potrošači koji ne žele da kupuju svinjetinu koja je gajena GMO sojom ili da piju mleko krava koje su je jele, da to znaju i da mogu da ih izbegnu. Takvo je rešenje u zemljama EU. Trebalo bi mi samo da preuzmemo njihova pravila, jer se nadamo da ćemo jednog dana postati članica. Bilo bi lakše to nego da sastavljamo neka naša drugačija pravila, pošto ćemo onda njih morati u budućnosti da menjamo”, objašnjava Gajić.
On naglašava da činjenica da osim naše zemlje samo Belorusija i BiH nisu članice STO dovoljno govori koliko smo izmešteni iz trgovinskih tokova.
“Mi to uspevamo da nadoknadimo i prikrijemo time što imamo odličan sporazum sa EU, sa CEFTOM i sa Evroazijskom ekonomskom unijom, ali to nije dovoljno ako želite da izvozite na tržište Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka. Spominje se novi sporazum i sa Kinom, koji bi bio odlična stvar, jer više je jedna kineska prodavnica u nekom moravskom selu učinila za kvalitet života građana Srbije nego bilo koja strana direktna investicija. Treba da razumemo da to direktno znači poboljšanje kvaliteta života svih nas”, napominje ekonomista.
Gajić kaže da ne postoje jasne studije koje bi dokazale da su proizvodi bez GMO ni po prirodnim ni po tehničkim svojstvima manje zdravi, tako da je to više stvar psihološke prirode da li će ih potrošači koristiti.
“Ljudi se plaše stvari koje su nove. Pitanje je koliko mi jedemo GMO proizvoda, jer naša kontrola nije uspešna i rigorozna da spreči baš sve. Uvozimo mleko, a ne znamo čime su krave hranjene. Bolje bi bilo da dozvolimo, ne bismo bili u zabludi šta kupujemo, već bismo znali u čemu ima GMO, ako bi to bilo obeleženo na pakovanju”, poručuje Gajić.
On smatra da Srbija ne profitira “zato što je samu sebe proglasila za GMO fri zemlju, jer naši proizvodi nisu prepoznati kao takvi u inostranstvu”.
“Kada pogledamo šta izvozimo, od poljoprivrednih proizvoda to su žitarice, šećer, ulje, a samo voće bi bilo nešto što bi potrošačima bilo zanimljivo kao “GMO free” proizvod”, smatra sagovornik Euronews Srbija.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.