Istraživanje Crte: Građani Srbije nisu sigurni šta bi bilo rešenje za problem Kosova, ali žele da ono bude mirno
Rezultati istraživanja javnog mnjenja, koja je sprovela Crta, pokazuju da građani Srbije u najvećoj meri nemaju dovoljno informacija i ne znaju kako bi se problem Kosova mogao rešiti, ali da, bez obzira kakvo je rešenje, žele da ono bude mirno. Kad je u pitanju percepcija spoljnopolitičkih odnosa zemlje, vidi se da su pristupi gladanja ispitanika na Istok i na Zapad potpuno drugačiji, odnosno da se, najkraće rečeno, na Rusiju gleda sa emocijama, a na EU sa interesom
Prema istraživanju koje je Crta sprovela krajem februara i početkom marta, čak 38 odsto građana nema odgovor na pitanje šta bi bilo idealno rešenje za Kosovo, a isti je procenat i onih koji ne znaju šta bi mogao da bude realan ishod aktuelnih pregovora Beograda i Prištine. Ipak, kroz sve odgovore građana, prema rečima Vojislava Mihailovića, jednog od autora istraživanja, provejava činjenica da je građanima manje-više muka rata i da oni, bez obzira kakvo je rešenje, žele da ono bude mirno.ADVERTISEMENT
“Čak i među onima koji ne znaju da kažu šta je idealno rešenje mi i tu vidimo određen broj građana koji kažu: ‘ne znam šta bi rešenje bilo, ali bitno je da bude mirno’. U prethodnom istraživanju smo to i malo detaljnije pitali, jer smo imali veoma visok procenat građana koji je istakao da bi bili zabrinuti u slučaju da se prizna nezavisnost Kosova. Proveravali smo zašto su ljudi zabrinuti i opet smo videli jedan visok procenat – trećinu građana – koji ističu da su zabrinuti za bezbednost Srba na Kosovu ili da se plaše potencijalnih internih sukoba u Srbiji”, navodi Mihailović koji je i šef javnomnjenskih istraživanja u Crti.
Dodaje da to znači da je bezbednost nešto što je veoma važno građanima Srbije.
“Kako god postavili pitanje imamo veliki procenat građana koji će reći da nije bitno kakvo je rešenje već da je mirno”, ističe on.
Razlike između idelanog i relanog rešenja
U istraživanju Crte navodi se da skoro trećina građana (30 odsto) otvoreno kaže da ne zna šta podrazumeva francusko-nemački plan za Kosovo, koji je nakon ohridskih dogovora postao integralni deo puta Srbije u EU, a samo sedam odsto njih smatra da je to korak ka finalnom sporazumu Beograda i Prištine.
Mihailović za Euronews Srbija kaže da se iz istraživanja u istraživanje ponavlja nalaz da građani sami priznaju da nisu dovoljno informisani o ovoj temi. On kaže da je, među ispitanicama, svaki drugi zainteresovan za pitanje Kosova, ali da su pregovori takvi, da se, na primer u slučaju “francusko-nemačkog” predloga koji postoji od avgusta, o detaljima saznalo tek u poslednjih mesec ili dva.
Kada je reč o stavovima o Kosovu i konkretnom rešenju, vidi se razlika između onoga što ljudi doživljavaju kao idealno rešenje i onoga što, sa informacijama kojima raspolažu, smatraju relanim rešenjem.
Čak 34 odsto ispitanika kao idealno rešenje vidi opciju u kojoj Kosovo ostaje u sastavu Srbije i “sve se vraća na staro”. Ipak, kada iste te ispitanike pitate šta je realno rešenje, taj broj značajno opada na oko 14 odsto.
je i sa pitanjem priznavanja Kosova. Među ispitanicima koji su govorili o idelanim rešenjima, tek osam odsto njih navelo je priznanje Kosova, sedam odsto podelu teritorije, a samo pet odsto francusko-nemački plan.
S druge strane, kada ih pitate o relanom rešenju, čak 22 odsto navodi da je to priznanje Kosova, iako mnogi od njih to smatraju čak i izdajom, dok 9 odsto kao relano rešenje vide “francusko-nemački plan” i tek četiri odsto podelu teritorije.
Promo/CRTA
Mihailović ističe da se iz istraživanja vidi da građani vrlo jasno vide razliku između, sa jedne strane, nekog idealnog, a sa druge strane, najrealnijeg scenarija.
“Nekih 14 odsto građana koji i pri realnom rešenju navode da će se situacija vratiti na staro. Mi imamo trećinu koja kaže da bi bilo najbolje (idealno rešenje) da se stvari vrate na staro, a svega nekih 14 odsto ističe da bi se to realno i desilo. Sa druge strane imamo svega 8 odsto građana koji pominju priznanje Kosova kao idealno rešenje, a sa druge strane svaki peti građanin kaže da je to realno rešenje”, navodi on.
Ipak dodaje da to ne znači da navedeno realno rešenje oni podržavaju.
“Među tih 22 odsto mi imamo određen broj ljudi koji bi to nazvali čak i izdajom, ali oni to vide kao najrealniji ishod trenutnih pregovora Beograda i Prištine. Takođe treba napomenuti da i među ovih 34 odsto koji su rekli da je idealno rešenje da se stvari vrate na staro, određen broj ljudi ističe da je to idealno rešenje u slučaju da može mirno da se ostvari”, kaže Mihailović.
Građani srcem okrenuti ka Rusiji, a novčanikom ka Zapadu
Crta navodi da istraživanje pokazuje da su građani rastrzani u vezi sa strateškim pravcem Srbije. Stav 44 odsto ispitanika je da bi Srbija trebalo više da se okrene ka Zapadu, a 43 odsto ih je za jaču vezanost s Rusijom. Ipak, politika sedenja na više stolica čini se najprihvatljivijom za većinu građana, među kojima ima tek 18 odsto onih koji misle da bi Srbija trebalo u potpunosti da se opredeli za jednu ili drugu stranu.
Rusija se percipira kao najvažniji politički (34 odsto) i bezbednosni (42 odsto) partner. Nasuprot tome, Evropska unija se percipira kao najvažniji ekonomski partner (44 odsto).
Stavovi su oštro podeljeni i u vezi s referendumom o ulasku u EU. Za učlanjenje bi glasalo 44, a protiv 42 odsto građana. Prepreku široj podršci učlanjenju Srbije u EU može predstavljati razočaranost dela građana trajanjem procesa EU integracija – skoro polovina građana (43 odsto) sada misli da Srbija nikada neće postati članica EU, navodi se u saopštenju Crte.
Mihailović dodaje da se u vezi sa ovim referendumskim pitanje o priključenju EU vidi blago poboljšanje u odnosu na septembar prethodne godine, ali da su ta pomeranja za sada veoma blaga ali prisutna. Ističe i da su, kada je Rusija u pitanju, trenutno stavovi građana veoma polarizovani i da je je ono što se vidi da bi najveći procenat građana hteo da Srbija bude u nekoj neutralnoj poziciji.
“Tako smo recimo u martu pored ove dve opcije “da li ste za uvođenje sankcija ili za održavanje dobrih odnosa sa Rusijom” imali i treću opciju da Srbina ostane neutralna. U tom slučaju najveći broj građana bi se opredelio za tu opciju, čak polovina. I u tom slučaju podrška Rusiji u znatnoj meri opada. Tek u slučaju kada se građanima izuzme ta srednja opcija kada moraju da se opredele bilo za Rusiju, bilo za EU onda dolazi do podrške rasta Rusiji. Čim se pitanje postavi malo drugačije i čim se u igru ubace i finansije i ekonomija ta podrška pada pa onda vidimo da bi na referendumu za EU bilo pola pola zato što opet, kao i u slučaju Kosova građani ipak razmišljaju racionalno i uvek imaju u vidu i taj ekonomski element”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, istraživanje pokazuje da su to potpuno drugačiji pristupi gledanja na Istok i na Zapad, te da se na Rusiju gleda sa emocijama, a na EU sa interesom.
“Kada pitamo šta je to što bi EU Srbiji donela ogromna većina građana navodi samo ekonomiju odnosno samo finansije. Veoma mali procenat građana tu navodi ideologiju, vrednosti, pa čak i putovanja. Najveći broj građana vidi samo finansije i to je nešto što građani mogu da čuju iz medija koje prate, zato što ako se u medijima pominje EU, ona se pominje zbog ili nekih donacija ili investicija ili kredita. To je jedino što oni zapravo mogu da čuju o EU iz medija i to se vrlo jano vidi iz naših istraživanja”, zaključuje Mihailović.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.
Goran Ješić najavljuje novu stranku – sedište u Novom Sadu
Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska
Goran Ješić, bivši potpredsednik vojvođanske Vlade i poslanik Demokratske stranke, najavljuje osnivanje nove političke partije koja bi imala sedište u Novom Sadu.
Kako kaže u intervjuu za „Vreme“, vlasti su ga „naterale“ da se ponovo aktivno bavi politikom. Ne samo zbog privođenja i držanja u pritvoru nakon protesta zbog pogibije pod nadstrešnicom u Novom Sadu, nego i jer mu onemogućavaju da se bavi svojim biznisom.
„Osim toga, sve ovo što se dogodilo dovelo je do toga da građani od mene to i očekuju. Dobio sam neverovatno mnogo poruka podrške, sa molbom da se vratim političkom angažmanu“, priča Ješić.
Ali, na koji način? „Pa, to svakako nije Demokratska stranka ili neka već postojeća politička organizacija“, odgovara on.
„Ne mogu sa ljudima koji su protiv EU“
Kaže da će zajedno sa ljudima koji hoće da se sa njim politički angažuju došao do zaključka da je potrebna nova partija „koja će biti jasno ideološki profilisana, koja je će biti nacionalna, a čije će sedište biti u Novom Sadu“.
„Prva takva u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji. No, još mnogo o tome treba da razgovaramo“, dodaje Ješić.
Kako kaže, nema sumnje da je potreban širok narodni front i sabiranje glasova opozicije kako bi se došlo do fer izbora.
„Ali, s druge strane, ja ne mogu da sedim i blisko sarađujem sa nekim ko ima potpuno drugačije, takoreći suprotne svetonazore od mojih. Ne mogu da sedim sa ljudima koji su protiv EU“, navodi Ješić.
Pobeđivao pod svojim imenom
Kako kaže, oduvek je levičar, zagovornik EU, ima jasne stavove o ratnoj prošlosti o odnosu sa državama u regionu.
„Iste stvari sam pričao od početka devedesetih do danas. I ljudi su to poštovali. Iako sam iznosio neke stavove koji nisu bili opšteprihvaćeni, pobeđivao sam na svakim izborima u Inđiji, pod svojim imenom i prezimenom. Građani su procenili da dobro radim svoj posao“, kaže Ješić.
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13
Među njima su ministar u ostavci Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.
Pritvor je za sve predložen da ne bi ometali postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da ne bi ponovili krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Prema osumnjičenoj J. S. M, pored navedenih osnova, i zbog toga što je nedostupna organima gonjenja, te je u odnosu na nju predloženo i izdavanje poternice.
“Više javno tužilašto u Novom Sadu donelo je Naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje su osumnjičeni: J.T, G.V, A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G, Z.S.M, J.S.M. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika“, navodi se u saopštenju VJT.
Viši sud u Novom Sadu odredio je prethodno pritvor do 30 dana Lj. M. M. Nova ekonomija je u četvrtak objavila da je među uhapšenima Ljiljana Milić Marković, koja je u Glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant.
Nakon što je 12 osumnjičenih privedeno i saslušano, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, kako kažu, prema svih 13 osumnjičenih podnelo predlog za određivanje pritvora zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Tužilaštvo je u četvrtak saopštilo da je uhapšeno 12 osoba u vezi sa tragedijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je uhapšeno 12 osoba, a da je još jedno lice u inostranstvu.
Među uhapšenima su ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.