Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Istina je neprijateljska činjenica za većinsku Srbiju

Oduvek sam bio opsednut istorijom. Dete koje do društvene svesti dolazi s kraja 1980-ih, kada se dešava ono što je istoričarka Jasna Dragović Soso nazvala „prolom istorije“, valjda i ne može drugačije.
Sećam se uzbuđenja kada sam kao dete uzimao antikvarne knjige o Francuskoj revoluciji, o kralju Petru I Karađorđeviću ili Dedijerovog „Tita“. Teško je dočarati tu fascinaciju i strast.

Published

on

Uvek sam znao da ću studirati istoriju. Pokušaj da budem pragmatičan i upišem prirodni smer gimnazije se završio krahom. Strast za istorijom je vukla na drugu stranu. To je već kraj ratnih 1990-ih, gimnazija je prošla više na ulici, u protestima i pobunama protiv Miloševićevog režima (vrhunac su bile demonstracije 1996/97). Ispod klupe proskribovana Naša Borba, nakon nje Danas. Više sam osećao nego racionalno znao koliko je taj režim zlo i za susede i za nas.

Kroz maglu i medijsku blokadu sećam se opsade Sarajeva; pamtim 12. juli 1995. kada sam kretao na more sa roditeljima, a jedini prozor u svet Naša Borba je na naslovnici pisala o masovnim pogubljenjima bošnjačkih dečaka i muškaraca iz tek osvojene Srebrenice.

***

Sećam se i Sedmog bataljona sa cevima okrenutim ka Cetinju, ali to je već 1999. i vesti koje gledam na kablovskim mrežama o kolonama, desetina hiljada, albanskih civila sa Kosova koje sistematično proteruju vojnopolicijske formacije Miloševićeve Srbije. Ovoga puta se nisu ni trudili da se oblače u paramilitarce kao u Bosanskom ratu.

Sve što sam tada intuitivno osećao, danas znam. Objavljene su knjige, doktorati, naučni radovi, završeni sudski procesi… Ratovi 1991-1999. su jedni od najbolje dokumentovanih i istraženih sukoba u istoriji. Prostora za falsifikate i revizionizam gotovo da nema, ali većinska Srbija činjenice ne prihvata. Danas kao i 1990-ih naše društvo, bezmalo konsenzualno, odbacuje alternativu i totalitarno, takav je karakter nacionalne ideologije, hrli u odbranu ratnih ideja, planova i metoda realizacije.

***

Ne mogu da se ne setim reči, brutalno ubijenog (2000) nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića, koji je manje od godina dana pre nego što će ga „duboka država“ ubiti i baciti u krečnu jamu, Tamari Nikčević na RTCG rekao: „Rodno mesto srpske opozicije i svih srpskih stranaka – kako vladajućih tako i opozicionih – nije demokratija nego rat. Opozicija se sa Miloševićem takmičila oko istih stvari: ko je nacionalniji, ko borbeniji, da li se ratovi vode kako treba, a ne da li bi ih uopšte trebalo voditi.“

***

Valja se toga setiti kada gledamo opoziciju Vučiću: kako se takmiče u dodvoravanju (u boljem slučaju nezameranju) Putinu, „odbrani“ Kosova ili kada podržavaju Dodikov separatizam u Bosni i Hercegovini i litije u Crnoj Gori („reka slobode“), sve dok im taj klerofašistički mrak ne dođe u centar Beograda. Čast izuzecima, slabašnim, ali ima ih.

Verovao sam da smo 5. oktobra 2000. osvojili slobodu i da je moguća promena paradigme. Naivno! Sloboda se nikada ne osvaja, kao što vam je niko i ne poklanja. Borba za nju traje koliko i život. Danas, ne zbog iskustva, već zahvaljujući istraživanjima istoričara, znam koliko je bilo naivno očekivanje da je poražena nacionalistička ideološka matrica. Pašićeva maksima: „Bog – narod – Rusija“ iz 19. veka, geslo je i srpskog autoritarizma danas. Možda se drugačije izražava, ali crkva, Putin, vođa i nacionalizam konstante su zrelog vučićizma koji živimo.

***

Prvi put sam bio uzdrman u mladalačkom uverenju da smo 5. oktobra 2000. izborili slobodu od nacionalizma i neofašizma, 12. marta 2003. kada je ubijen Zoran Đinđić. Jasno mi je bilo da sledi konzervativni kontraudar. Koštunica preuzima vlast kao ključni korisnik 12. marta i likvidator 5. oktobra. Okuplja oko sebe grupu ultranacionalističkih intelektualaca. Jedan od njih piše programatski tekst sa idejom totalnog ekskulpiranja ideologije srpskog nacionalizma za genocid i sve zločine koje je počinio ratnih 1990-ih. Tada već nisam dete, bilo mi je jasno da počinje doba velike restauracije.

***

Istoričarka Olivera Milosavljević, koja danas tako nedostaje, prva je uočila pogubni trend i piše odgovor u eseju „Dobri nacionalizam“. Stoji tekst na Peščaniku. Tih godina Olga Popović Obradović mi otvara oči i potvrđuje koliko sam bio u pravu što sam odabrao istoriju kao poziv. Umeo sam da zanemim od kao sečivo britkih i preciznih analiza koje je iznosila. Pokušavam da shvatim zbog čega je nema u beogradskim medijima, osim Peščanika i Helsinške povelje. Danas razumem. Dve hrabre žene blistave pameti i velikog znanja tako bolno nedostaju srpskoj istoriografiji i društvu.

***

Pamtim tada i sjajne analize srpske demokratije iz pera Dubravke Stojanović, ali i njene radove o ratobornosti onoga što je trebalo da bude demokratska alternativa Miloševiću. Sve one, već tada su bile označene kao ŽŠNI (Ženska škola nacionalne istorije) ili „škola“ Latinke Perović. Njihovi radovi i knjige na studijama istorije u Novom Sadu nisu postojali. Provincijski Index librorum prohibitorum.

***

Za magistarski rad uzimam srpski nacionalizam u periodu druge polovine 1960-ih i početkom 70-ih godina. To je njegov formativni period u novim okolnostima (tržišna reforma, smena Rankovića, decentralizacija Jugoslavije, politika stvarne nacionalne ravnopravnosti, veća autonomija Vojvodine i Kosova, kosmopolitski reformisti Marka Nikezića u Srbiji). Vreme kada se Dobrica Ćosić od organskog, partijskog intelektualca transformiše u ključnu ličnost srpske nacionalističke i opozicione inteligencije. Kontroverza je već bila što sam odabrao takvu temu. Pamtim pokušaje da me odgovore: „mlad si, šta ti to treba“ i sl. Nema razgovora, ne pristajem. I to ima cenu…

***

Tokom istraživanja postaje mi jasno: program – ideološka platforma srpskog nacionalizma za magnum crimen nad Jugoslavijom je bio kreiran krajem 1960-ihi na samom početku 1970-ih godina. Sa realizacijom se čekalo da Tito i fizički prestane da postoji kao politička činjenica i legitimacijska prepreka. Veliki istoričar Sima Ćirković je taj program najlapidarnije definisao u svojim kritičkim analizama: ili Jugoslavija po meri Srba i Srbije ili srpska država na čitavom etničkom prostoru.

***

Program je sačuvan i predat Miloševiću na realizaciju. Konsekvence sloma i poraza znamo, iako desetogodišnja naprednjačka propaganda temeljno falsifikuje prošlost. Ipak, istorijskim lažima i revizionizmom neće promeniti prošlost, kao što nikoga spolja neće ubediti u svoju interpretaciju ratnih 1990-ih. Laž se razbija o istorijske izvore, razbija se o tvrdi istoriografski metod, laž ne može da pređe granice ove zemlje ili onog prostora dokle dopiru režimski mediji koji je šire.

***

Ali laž će ovu zemlju učiniti dodatno izolovanom od čitavog okruženja i neposrednog i evropskog. Laž će nas držati u kavezu, izazivati zgražavanje ili podsmeh kada je izgovaramo van okvira našeg logora. Dok ovo pišem, autoritarac je osnovne postulate laži o 1990-im izgovarao u Njujorku. Iskusni izveštač TV Aljazeera Balkans je to nazvao „bezobrazlukom“ i prokomentarisao: „Niko mu nije poverovao“. Jedan od utemeljitelja vladajuće partije i vedeta ratne propagande iz 90-ih, Brana Crnčević je govorio: „Između istine i Srbije, biram Srbiju.“ Zaista, može li se većinska Srbija usaglasiti sa istinom?

***

Koliko je teško dok „urla laž“ biti kritički istoričar, odan pravilima i metodama struke, izlišno je i govoriti.

***

U vreme kada sam privodio kraju magistarski i počinjao rad na doktoratu (2008) delovalo je da se klima menja i da odlaskom retrogradnog Koštunice, Tadićev DS može da se posveti proevropskoj agendi. Ali i oni imaju čitav niz konzervativno-nacionalističkih refleksa. Jedan od njih je i besmisleno nasilje nad istorijom i sistematski rad na prevrednovanju i falsifikovanju prošlosti. Tada već javno delujem i pružam otpor politici istorijskog revizionizma, pre svega na pitanjuistorije Drugog svetskog rata. Tadićev režim je izmislio revizionističke komisije u cilju traganja za Dražom Mihailovićem, doneo sramni zakon o rehabilitaciji fašističkih kvislinga itd. Upozoravam tadada će rehabilitacija fašizma i kvislinštva iz Drugog svetskog rata dovesti do rehabilitacije ratnih zločina i zločinaca iz Miloševićevih ratova 1990-ih. Danas to gledamo.

***

Rad na doktoratu trajao je mučno, godinama. Sve je bilo neistraženo, svaka tema potencijalna bomba ili „trula daska“. Gotovo sve je trebalo bazično istražiti. Tema su okvirno srpski liberali Marka Nikezića i Latinke Perović.

***

Godinama odlazim u Arhiv Jugoslavije. Uglavnom ostajem do mraka, zatvaram ga sa divnim ljudima koji tamo rade. Mnogo manje je prijatno u odeljenju Arhiva Srbije u Železniku. Tamo je sklonjena arhivska građa Srbije socijalističkog perioda. Ona „slavna“, monarhistička istorija je u centru grada. Do Železnika svakoga jutra dva ili tri prevoza. Nekoliko godina tako.

***

Slede, Istorijski arhiv Beograda, Arhiv Republike Slovenije u Ljubljani, Hrvatski državni arhiv u Zagrebu itd. Posle odbrane (2015) nastavljam da širim priču i još nekoliko godina provodim po arhivima. Nedavno je konačno iz štampe izašla prva knjiga: Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji. Izdavač je Akademska knjiga i to je profesionalizam koji se može samo poželeti. Suizdavač je Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, retko mesto naučne, društvene i kulturne pluralnosti i dijaloga.

***

Ovih dana se borim sa ogromnim rukopisom druge knjige. Nisam planirao, ali slučaj je hteo da knjige izlaze u godini kada se, krajem oktobra 2022, navršava pola veka od možda i najvažnijeg istorijskog preloma u Srbiji i Jugoslaviji druge polovine 20. veka.

***

Ne pripadam onima koji tvrde da je Osma sednica bila prelomna u Srbiji (1987). Srbija je do tada duboko zabasala u sinkretizam staljinističkog, konzervativnog socijalizma i takođe, konzervativnog srpskog nacionalizma. Čkrebić, Ljubičić i ostali akteri poznog titoizma i kadrovski izbori Draže Markovića, doveli su do Slobodana Miloševića kao najvišeg izraza ove dve, do tada, suprotstavljene ideologije.

***

Pravi prelom se dogodio u Srbiji u jesen 1972. godine. Do tada je imala šansu i put u istorijski bezdan, kojim će kasnije krenuti, mogao se zaustaviti. To mi je bio motiv da sve te godine posvetim proučavanju ovog istorijskog perioda i svih procesa u njemu. Možda se tog preloma na 50. godišnjicu niko i ne seti. Neka knjige za podsećanje.

***

Rukovodstvo Saveza komunista Srbije na čijem čelu se od 1968. do 1972. nalazio Marko Nikezić, teško ih je odrediti jednim imenom, a možda najpreciznije reformskom strujom unutar monopolističke partije, predstavljali su najozbiljniji pokušaj traženja alternative poretku čija se istorijska uloga iscrpljivala, a legitimacijska osnova kopnila.

***

Suprotstavljeni akterima, kako su govorili, prevaziđenog shvatanja socijalizma, duboko i suštinski nesaglasni sa opozicionim nacionalistima, udaljeni od levoradikalne, filozofske kritike… Reformisti Marka Nikezića su bili tvrdi zagovornici moderne orijentacije i konsekventni u negiranju tradicionalističkog i konzervativnog obrasca u svakom segmentu javnog života.
Bilo je to očito u pitanjima, ekonomije, kulture, odnosa prema federaciji, idejama složene države, autonomije pokrajina, nacionalnih odnosa, društvenoj pluralizaciji, problemima Kosova, mesta Srbije u Evropi, pitanjima okretanja sebi i vlastitom razvoju, odnosu prema Sovjetskom Savezu, rusofiliji, prema Zapadu, tretiranju Srba van Srbije, mestu i ulozi partije u društvu itd. Zbog toga su reformisti Marka Nikezića ponudili novu programsku koncepciju identiteta Republike Srbije, u svojim realnim i ustavno definisanim granicama, dajući time i novu filozofiju politike.

***

Upravo činjenica da su konzervativizam i nacionalizam, najutemeljenijeg takmaca imali u Nikezićevom rukovodstvu, konačno i presudno je determinisalo njihovu interpretaciju u kulturi sećanja. Kao neprijatne „svedoke“ trebalo ih je izgnati iz istorije, zbog toga što su uzroke neuspeha Srbije i pre pet decenija tražili u nerazvijenosti, autoritarnoj političkoj kulturi, odbacivanju dijaloga, nespremnosti na kompromis sa drugima, nesposobnosti da se razume i prihvati ideja složene države, dakle, u sebi i svojoj sredini, a ne u nezahvalnim susedima ili međunarodnim zaverama.

***

Istorija se ne ponavlja, ali naša vladajuća ideološka matrica nije promenjena. Kobne devedesete se ne vraćaju, uvek su bile tu sa nama. Samo je slobode za drugačije mišljenje u radikalsko-naprednjačkim stegama sve manje. Društvo je ustrojeno prema nacionaltotalitarnim merilima. Ono što je bilo moguće do pre desetak godina sada se čini kao neka bolja prošlost.

***

Sa prijateljima sam početkom maja 2012, užasnut idejama i praksom sudske rehabilitacije kvislinštva, organizovao u Novom Sadu tribinu protiv političke (zlo)upotrebe prošlosti. Gosti su bili, sada već pokojni istoričari Olivera Milosavljević i Ranko Končar, a pored njih i dvojica vrhunskih umetnika, čiji očevi su bili žrtve četnika: karikaturista Predrag Koraksić Koraks i reditelj Želimir Žilnik.

***

Izvode iz četničkih izvora koje sam napravio čitala je glumica Milica Janketić, ćerka slavnog Miše Janketića, čiju majku su ubili četnici. Milica nosi ime ubijene bake. Prepuna sala Kulturnog centra u Novom Sadu, neverovatna atmosfera. Potresno. U ogromnoj sali jedva da je bilo mesta za stajanje.

***

Ubrzo, presvučeni radikali će preuzeti grad Novi Sad. Kulturni centar je pretvoren u ruglo ultradesničarskog orgijanja i promocije paraistorije. Tribina koju smo održali je bila i simbolički oproštaj od antifašizma u gradu koji je posle toga sve brže tonuo u kriminalni radikalsko-šovinistički mulj. Lament nad Novim Sadom.

***

Deset godina naprednjačke vlasti, vrhunac je tendencija koje traju mnogo duže. Trideset godina kontra istorije, nedavno sam na zagrebačkoj konferenciji Quo vadis, Balkan? Regionalne akademije za razvoj demokratije, sažeo u četiri R: revizionizam (od druge polovine 1980-ih), rat (1991-99), rehabilitacija kvislinga i ratnih zločinaca (od početka 1990-ih do danas) i najzad, od 2015. otvoreni revanšizam.

***

Vučićev „srpski svet“ stara je memorandumska, velikodržavna ideja sa ciljem odbacivanja postojećih granica u regionu i silom nametanje novih. Crkva je danas ključna ideološko-politička, ali kada je reč o Crnoj Gori – i paramilitarna udarna pesnica. Očekivani i istorijski neminovni slom Putinovog „ruskog sveta“, zaustaviće i glavne saveznike Kremlja na Balkanu.

O sagovorniku

Dr Milivoj Bešlin je istoričar, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Predavao na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Napisao dvotomnu monografiju Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji, kao i više desetina stručnih studija, članaka, rasprava i prikaza u domaćim i stranim naučnim časopisima. U radovima istraživao: političku i društvenu istoriju socijalističke Jugoslavije; teoriju modernizacije; reforme u socijalističkoj Jugoslaviji; srpsko-hrvatske odnose u 20. veku; problem antifašizma i istorijskog revizionizma… Nedostajući pluralizam Srbije nadoknađuje životom i radom na (post)jugoslovenskom kulturnomprostoru.

Globalni sukob

Globalni sukob nikada u poslednjih pola veka nije bio izvesniji. Naše društvo je odabralo stranu. Kao i sve izbore koje je pravilo od sloma Jugoslavije i socijalizma i ovaj izbor duboko je pogrešan, štetan, istorijski sraman i nepopravljiv. Prećutaću svaku anticipaciju do čega će takav izbor dovesti. Ali svaki izbor ima cenu. Da li smo spremni da je platimo? Nismo svi i oni koji se ne mire, moraju biti grudvica otpora i zametak neke humanije, demokratske Srbije. Tek u slobodnom društvu, istoričar može biti slobodan.

Sloboda

Sloboda se nikada ne osvaja, kao što vam je niko i ne poklanja. Borba za nju traje koliko i život.

Milivoj Bešlin

izvor: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/istina-je-neprijateljska-cinjenica-za-vecinsku-srbiju/

SLOBODNA VOJVODINA

Biber: Srbija nije demokratska država i u EU to znaju, ali postoje veći problemi u svetu

Srbija formalno jeste, ali suštinski nije demokratska država jer se izbori ne održavaju u demokratskim uslovima, izjavio je stručnjak za Balkan Florijan Biber

Published

on

By

Biber je direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.

On je rekao televiziji N1 da su evropski zvaničnici svesni stanja srpske demokratije, ali da za EU postoje veći problemi u svetu od postojećeg stepena autoritarnosti u Srbiji.

“Teško da će se evropski zvaničnici baviti time dok ne dođe do veće nestabilnosti”, kazao je Biber.

Kako kaže, “dok je stabilno, nije problem za evropske zvaničnike”.

On je rekao da je Srbija imala veći stepen demokratije pre 10 i pre 20 godina i dodao da su predstojeći izbori prilika da se pokaže da postoji jasna proevropska opozcija i demokratski akteri koji će biti partneri EU.

“Ako bi pobedili u Beogradu, to bi bila prilika da pokažu da su u stanju da vladuju, da odlučuju i da imaju zajednički program. Pobeda na lokalnom nivou možda bi bila prvi korak”, naveo je.

Dodao je, međutim, da je opozicija u Mađarskoj i Turskoj pobedila u glavnim gradovima, ali ne i na državnom nivou, jer je “u nedemokratskim uslovima teško pobediti”.

Biber je rekao i da ne zna ni za jednu partiju u Evropi koja ima broj članova kao Srpska napredna stranka i dodao da to “nije pokazatelj podrške nego toga koliko je preuzela kontrolu nad državom i društvom”.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/360828/Biber-Srbija-nije-demokratska-drzava-i-u-EU-to-znaju-ali-postoje-veci-problemi-u-svetu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođani: Zrenjaninski naprednjaci nesposobni da reše problem pijaće vode

Građani Zrenjanina navikli su na činjenicu da se predizborna obećanja SNS vlasti nikada ne ostvare, i da su u pitanju samo bajke.

Published

on

By


Naprednjaci su vični predizbornim trikovima, koji više podsećaju ma Potemkinova sela. Poslednja u nizu manipulacija stiže nam devet dana pred izbore.
Preduzeće Pannonian Water doo, koje realizuje projekat prečišćavanja vode za piće u Zrenjaninu, obavestilo je javnost da je počelo sa probnim preuzimanjem sistema za vodosnabdevanje grada, odnosno snabdevanjem grada vodom sa postrojenja za prečišćavanje vode.
Preduzeće je već u narednoj rečenici obaveštenja istaklo da je upotreba vode za piće i dalje zabranjena.
Naravno, ne radi se o rešavanju problema pijaće vode, nego o jaftinom marketinškom triku zrenjaninskih naprednjaka.
Ova predstava je već više puta igrana, a posle svake je rezultat bio isti=Voda i dalje nije ispravna. Jedanaest godina naprednjaci zamjavaju javnost i troše pare građana u neuspešnim projektima izgradnje fabrike vode.
Lokalna SNS vlast u Zrenjaninu ne može da reši niti jedan jedini problem, pa ni da građanima obezbedi ispravnu pijaću vodu.
Njihova vlast je bahata i nesposobna.
Došlo je vreme za promene.
Proleće 2024. mora značito odlazak naprednjaka sa vlasti u Zrenjaninu, s prvi korak moraju biti izbori 17. decembra ove godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Proruski političar Dragan Stanojević na čelu srpskog ogranka ‘Druge Ukrajine’

U Srbiji je registrovano predstavništvo ruske nevladine organizacije “Druga Ukrajina”, koju je nakon odlaska u Rusiju osnovao Viktor Medvedčuk, bivši ukrajinski političar optužen za izdaju.
Na čelo ove organizacije došao je Dragan Stanojević, kandidat za poslanika Srbije, koji javno podržava rusku agresiju na Ukrajinu.

Published

on

By

Organizacija “Druga Ukrajina”, koju je osnovao Medvedčuk u Rusiji, preimenovana je. Nije više “regionalni” već “međunarodno-društveni pokret”.

Ovu informaciju objavili su novinari istraživačke mreže Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa “Šeme” (Schemes), pozivajući se na podatke iz zvaničnih registara Srbije i Rusije.

Prema Agenciji za privredne registre (APR), predstavništvo ruske organizacije “Druga Ukrajina” otvoreno je u avgustu 2023. godine.

Prema podacima iz zvaničnog registra, predstavništvo “Druga Ukrajina” (naziv ogranka na srpskom jeziku) za svoju delatnost navodi “uspostavljanje uzajamno korisne saradnje između naroda Srbije, Rusije i Ukrajine”. Ovlašćeni zastupnik predstavništva je Dragan Stanojević.

Dragan Stanojević je proruski političar. Od juna 2021. godine je pod sankcijama ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, i od tada mu je na tri godine zabranjen ulazak u Ukrajinu.

Dragan Stanojević sa Aleksandrom Duginom, fotografija sa Stanojevićevog Fejsbuk naloga.

Dragan Stanojević sa Aleksandrom Duginom, fotografija sa Stanojevićevog Fejsbuk naloga.

Stanojević je više puta javno iskazivao divljenje politici ruskog predsednika Vladimira Putina, odobravao stav mađarskog premijera Viktora Orbana, a takođe je podržavao rusku vojnu agresiju na Ukrajinu. Radovao se ruskom granatiranju centra Kijeva i bio ogorčen kada je Služba bezbednosti Ukrajine 2022. pritvorila Viktora Medvedčuka.

Stanojević je na čelu organizacije za dijasporu “Sabor srpske dijaspore” i međunarodne proruske nevladine organizacije “Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije”.

S Fejsbuk profila Dragana Stanojevića.

S Fejsbuk profila Dragana Stanojevića.

Dragan Stanojević trenutno je i kandidat proruske stranke “Mi smo glas naroda” na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar 2023. godine. Na stranicama njegovih naloga na društvenim mrežama mogu se pronaći zajedničke fotografije sa srpskim državnim zvaničnicima. Na primer, sa bivšim predsednikom Srbije (2012-2017) Tomislavom Nikolićem i bivšim premijerom, a sada predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

S Fejsbuk profila Dragana Stanojevića.

S Fejsbuk profila Dragana Stanojevića.

Krajem ’90-ih i početkom 2000-ih Dragan Stanojević je živeo u Ukrajini. Bio je na čelu “Srpske zajednice u Ukrajini”, učestvovao u javnim akcijama u Kijevu i na sastancima “Putinove političke partije”.

S Fejsbuk profila Dragana Stanojevića.

S Fejsbuk profila Dragana Stanojevića.

Prema platformi Jukontrol (YouControl), u Ukrajini je Dragan Stanojević i dalje na čelu Zajedničke firme “Jug-Ukr-Kontrakt” DOO, sa imovinom u Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.

Novinari Radija Slobodna Evropa kontaktirali su Stanojevića za komentar. U svom odgovoru je podvukao:

“Moja ideja nije da pomognem Medvedčuku, siguran sam da mu nije potrebna moja pomoć, već da pomognem Ukrajincima koji se prijave. Nećete uspeti da me uvučete u vaš politički rat, jer je vlast privremena, a narod večan, a ja za narod činim sve što mogu. Nikada nisam podržavao nikakvu agresiju i neću. Kao što neću podržati ukrajinsku vlast koja je suštinski uništila Ukrajinu koju sam voleo, koja svojom politikom uništava cvet ukrajinske nacije i vodi rat protiv neistomišljenika. Upozorio sam Ukrajinu kuda će voditi politika Majdana.”

Posle osnivanja predstavništva u Srbiji, “Druga Ukrajina” je u ruskom registru preimenovana. Sada to nije “regionalni društveni pokret” već “međunarodno-društveni pokret”. Takođe, promenjen je i šef organizacije Viktora Medvedčuka. Roman Kovalenko, državljanin Rusije , zamenio je bivšeg voditelja kanala “112 Ukrajina” Denisa Žarkiha.

Pedesettrogodišnji Roman Kovalenko je rodom iz Donjecke oblasti. Kao optuženi u krivičnom postupku za izvršenje krivičnog dela predviđenog u članu 2, stavu 258-5 Krivičnog zakona Ukrajine (finansiranje terorizma) 2021. je pozvan u Artemivski gradski i okružni sud Donjecke oblasti.

Kovalenko na svojim stranicama na društvenim mrežama deli Medvedčukove članke i napominje da je on pravnik, doktor ekonomskih nauka i šef izvršnog komiteta međunarodne organizacije “Druga Ukrajina”. Istovremeno, Viktor Medvedčuk je, kako se navodi na sajtu, predsednik saveta ove organizacije.

Fotografija sa stranica Telegrama i VK Romana Kovalenka

Fotografija sa stranica Telegrama i VK Romana Kovalenka

“Šema” je ranije objavila da su se političkom pokretu “Druga Ukrajina”, koji je u Rusiji napravio Viktor Medvedčuk optužen za izdaju, pridružili begunci iz Ukrajine – politički komentatori već zatvorenih proruskih TV kanala, poslanici mesnih odbora i optuženi za izdaju države i separatizam. Uspeli su da izbegnu kaznu i napuste Ukrajinu, a neki od njih su pobegli nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara 2022. godine.

Predsednik Rusije Vladimir Putin kum je ćerke Viktora Medvedčuka, Darine.

izvor: https://www.google.com/amp/s/www.slobodnaevropa.org/amp/medvedcuk-druga-ukrajina-srbija-stanojevic/32720887.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Vojvođani kreću na turneju, predstaviće program „Na ravne časti“

NOVI SAD – U narednih osam dana kandidati liste Vojvođani obići će desetine mesta u kojima će predstaviti svoj program „Na ravne časti“ i razgovarati sa građanima o problemima njihovih sredina

Published

on

By

Predsednik Vojvođana LSV Bojan Kostreš sa koalicionim partnerima i kandidatima izborne liste Vojvođani za pokrajinsku skupštinu, od sutra kreće na turneju po selima, gradovima i opštinama Vojvodine, u kojima će građanima predstaviti svoj izborni program „Na ravne časti“.

Turneja kojom će obići nekoliko desetina mesta širom Vojvodine trajaće sve do predizborne tišine, a za cilj ima da se kandidati lično predstave i razgovaraju sa svim građanima o problemima koje dele.

” Važno nam je da čujemo svakoga ko živi u Vojvodini, koji su njihovi problemi i kako možemo da ih rešimo. Vojvodina je naša kuća u kojoj zajedno živimo, jedino saradnjom i poverenjem možemo taj život napraviti boljim, očuvati naš vojvođanski način života i ponovo stvoriti bogatu, stabilnu i dostojanstvenu Vojvodinu” – istakao je Bojan Kostreš, predsednik Vojvođana LSV i nosilac liste Vojvođani za pokrajinsku skupštinu.

Tokom turneje Vojvođani će obići nekoliko desetina mesta gde će se susresti sa građanima Vojvodine, a obilasci kreću već od ovog petka, kada će u prvom danu svoj program predstaviti građanima Sombora, Novog Sada i Kikinde.

Program „Na ravne časti“ nudi rešenja iz oblasti ekonomije, poljoprivrede, zdravstva, pitanja mladih, obrazovanja, infrastrukture i mnogih drugih, a kao temeljni preduslov vidi poresku decentralizaciju i ravnopravnu podelu novca od poreza između države, pokrajine i lokalnih samouprava, a koji trenutno sav odlazi u centralnu blagajnu vlasti u Beogradu.

Sa Vojvođanima će u petak, 8. decembra, razgovarati građani Sombora (od 9h do 11h na gradskoj pijaci, Trg Svetog Trojstva), Novog Sada (od 16.30h do 17h kod Katedrale, ugao ulica Zmaj Jovine i Modene) i Kikinde (od 20h, u stranačkim prostorijama Vojvođani LSV na Trgu srpskih dobrovoljaca broj 30).

izvor: https://www.rtv.rs/sr_lat/izbori-2023/pokrajinski-izbori/lsv-vojvodjani-krecu-na-turneju-predstavice-program-na-ravne-casti%E2%80%9C_1499742.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: SPS i naprednjaci rehabilituju Slobodana Miloševića i devedesete

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je da Socijalistička partija Srbije i Srpska napredna stranka pokušavaju da rehabilituju režim i lik Slobodana Miloševića i da nas vrate u devedesete godine

Published

on

By

„To je najmračnija decenija u modernoj istoriji Srbije…. Rehabilitaciju politike devedesetih godina ne rade samo Dačić i socijalisti, to rade i naprednjaci i Aleksandar Vučić. Ona je u funkciji obnavljanja politike koja je u osnovi – politika revanšizma“, istakao je Bešlin.

„Reč je o rehabilitaciji ne samo Slobodana Miloševića, nego jedne autoritarne, korumpirane i po svojoj osnovi i suštini – duboko zločinačke politike, koja je okarakterisala Srbiju tokom devedesetih. Tada su Milošević, socijalisti i radikali vladali nama, a to rade i sada. Ono što je karakterisalo te godine su laži, neistine, falsifikati, represija i nasilje“, podsetio je Bešlin u Danu uživo.

Dodaje da je devedesete obeležilo i brutalno nasilje nad studentima, opozicionim aktivistima, pa i mirnim građanima.

„Sve demonstracije devedesetih su bile mirne, a građani su bili redovno prebijani. Dešavala su se i ubistva političkih protivnika, kao i novinara. Pomenimo Slavka Ćuruviju, koga je po naredbi samog vrha ubila država na Uskrs 1999. godine. Desila su se i dva pokušaja atentata na Vuka Draškovića, od kojih je jednom ranjen, a drugi put su poginula četvorica njegovih bliskih sagovornika“, navodi Bešlin.

Ističe da su ratovi obeležili devedesete, a da je ključnu ulogu u njima imao Miloševićev režim.

„Ne smemo zaboraviti ni hiperinflaciju koja je namerno bila sistematski izazivana da bi se građani pljačkali. Imali smo i propast banaka, kao i propast stare devizne štednje. To je najmračnija decenija u modernoj istoriji Srbije“, istakao je Bešlin.

Smatra da se Dačić pominjanjem Slobodana Miloševića u predizbornoj kampanji obraća jednom delu starih birača ove stranke, koji su zadržali sentimente prema toj i takvoj politici.

„To je strašno. Jedan značajan broj građana Srbije koji su u velikoj meri bili žrtve takve politike, zahvaljujući gebelsovskoj propagandi, nije u stanju da prepozna koliko je taj režim devedesetih odgovoran za njihovo loše stanje. I tada i danas. Oni su pod uticajem te strašne propagande, nemogućnosti da se otvori jedna otvorena i slobodoumna debata, i oni se njima na taj način obraćaju“, konstatuje Bešlin.

On je ocenio da televizije sa nacionalnom frekvencijom punu deceniju „ispiraju mozak“ velikom broju građana koji ih prati.

Konstatuje da su se u dnevnopolitičke svrhe vratili i termini koji su iz devedesetih, ka što su „srbomrzac“ i „ustaša“.

„Opozicija tada nije bila viđena kao politički protivnik, već je viđena kao neprijatelj koji mora biti uništen. A ako pogledate danas, videćete istovetni odnos prema opoziciji kao i devedesetih godina. Dakle, to nije politički konkurent sa kojim ulazite u civilizovanu polemiku, već se opozicija doživljava kao apsolutni neprijatelj koji mora biti uništen“, zaključio je Bešlin.

(N1, foto: Gradski portal)

izvor: https://autonomija.info/beslin-sps-i-naprednjaci-rehabilituju-slobodana-milosevica-i-devedesete/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski savet traži da Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uđe u Poglavlje 35

Evropski savet tražiće od Evropske Komisije da im “hitno dostavi predlog za izmene i dopune merila iz Poglavlja 35”, kojim bi u to pregovaračko poglavlje sa Srbijom bili uključeni Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i Aneks o njegovoj primeni, navodi se u prvom nacrtu zaključaka evropskih lidera prepremljenjih za predstojeći samit u koje je N1 imao uvid

Published

on

By

U nacrtu se navodi i rok – kraj januara 2024. godine.

Istim dokumentom evropski lideri pozvaće Srbiju i Kosovo da „u potpunosti poštuju i sprovode“ i briselski Sporazum i njegov ohridski Aneks „bez daljeg odlaganja i preduslova“, naglašavajući da se to odnosi i na osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom.

„EU Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavio medijator EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na ovoj osnovi“, dodaje se u tom dokumentu, ali i izražava žaljenje „zbog izostanka njegove primene“.

Predsednici Vlada i država članica EU podsećaju da su normalizacija odnosa dve strane i sprovođenje obaveza iz dijaloga „suštinski uslovi na evropskom putu“ i upozoravaju da „obe strane rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“.

Lideri 27 država članica EU očekuju od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada na građane, pripadnike KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i novinara tokom demonstracija 29. maja, kao i nasilnih napada na Kososvku policiju 24. septembra na severu Kosova, uhapse i brzo privedu pravdi, dodaje se u prvom nacrtu zaključaka Evropskog saveta pripremljenih za decembarski sastanak.

Evropski Savet ponavlja da nema opravdanja za nasilje, oštro osuđuje nasilne akte i žali što Srbija nije preduzela dovoljne mere u tom pogledu.

U istom dokumentu EU Savet izražava zabrinutost zbog jačanja vojnih snaga Srbije u blizini Kosova, ali i konstatuje da je potom došlo do smanjenja trupa i opreme.

„Srbija i Kosovo moraju da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja i da zaustave retoriku koja izaziva podele“, dodaje se u prvom nacrtu zaključaka Evropskog saveta.

Evropski Savet pozdravlja to što je Srbija preduzela „neke korake“ u pravom smeru, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova, ali i dodaje da bi trebalo da „podstakne kosovske Srbe da se vrate u institucije koje su napustili“.

Lideri država članica EU podsećaju na svoj raniji zaključak da će izostanak smirivanja situacije na terenu „imati posledice“ i pozivaju se na raniju izjavu šefa EU diplomatije Žozepa Borelja, „da je spreman da proceni dalje mere i prema Srbiji i prema Kosovu, ako bude potrebno“.

Ovo je deo prve verzije nacrta zaključaka koji bi trebalo da finalizuju i usvoje ministri evropskih poslova država članica EU na Savetu za opšte poslove 12. decembra, a potom potvrde lideri u okviru Evropskog saveta, na poslednjem ovogodišnjem redovnom samitu, koji je zakazan za 14. i 15. decembar u Briselu.

Očekuje se da dokument bude usvojen bez većih izmena.

Dan ranije, 13. decembra, u Briselu će biti održan i samit EU-Zapadni Balkan, na kome se očekuje dolazak lidera svih država regiona.

izvor: https://n1info.rs/vesti/nacrt-zakljucaka-evropskog-saveta-sporazum-o-normalizaciji-odnosa-kosova-i-srbije-uvrstiti-u-poglavlje-35/

Continue Reading

Trending