Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Intervju petkom – Stjepan Mesić: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene”

Stjepan Mesić danas je u političkoj penziji, ali i dalje aktivno učestvuje u regionalnim procesima

Published

on

„Obavio sam zadatak, Jugoslavije više nema – hvala vam lepo!”.

Ova rečenica za mnoge je siže biografije Stjepana Mesića, poslednjeg predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) koji na tu funkciju dolazi na 30. juna 1991, a napušta je u decembru iste godine – kada i izgovara ovu rečenicu.

Trideset godina kasnije, u razgovoru za BBC kaže da tumačenje da je time potvrdio da je on radio na rušenju Jugoslavije – nije tačno.

„Slovenija i Hrvatska su proglasile samostalnost – dakle, federacije više nema, Predsedništva više nema.

„Ja sam sebi postavio zadatak da ishodimo konfederalni model i u tome nisam uspeo, države više nema.

„Šta sam ja mogao, da otvorim zubarsku ordinaciju da bih ostao u Beogradu!?”.

Pre nego što je postao deo poslednje garniture jugoslovenske vlasti, Stjepan Mesić bio je premijer Hrvatske kao federalne jedinice u okviru SFRJ, dok je po povratku u Zagreb postao predsednik parlamenta.

Vrhunac političke karijere doživeo je 2000. godine, kada je kao naslednik Franje Tuđmana, u dva mandata obavljao funkciju predsednika Hrvatske.

Novi politički dogovor

Stjepan Mesić u Beograd je iz Zagreba stigao u avgustu 1990. i preuzeo funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ, uz plan da posle šest meseci preuzme i funkciju predsednika.

Predsedništvo SFRJ bilo je kolektivno telo koga su sačinjavali predstavnici jugoslovenskih republika i pokrajina, a predsednik i potpredsednici su se rotirali na čelu organa koji je upravljao Jugoslavijom posle smrti Josipa Broza Tita.

„Kad sam došao u Beograd, ja sam tog dana rekao da ću biti poslednji predsednik u tom modelu federacije.

„Založio sam se za novi politički dogovor jer su Tito, partija i armija prestali da budu integrativni faktor: Tito je umro, a partija i armija su se raspali.

„Armija se opredelila za Miloševića i time postala faktor dezintegracije.”

Mesić kaže da je stvaranje jugoslovenske konfederacije bio i njegov uslov tadašnjem hrvatskom rukovodstvu da napusti poziciju hrvatskog premijera i preseli se u nefunkcionalne savezne institucije.

„Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene.

„Mogli smo da oročimo konfederaciju na pet, sedam ili deset godina – koliko se dogovorimo, da utvrdimo zajedničke poslove i izvore finansiranja.”

Tri decenije kasnije, Mesić kaže da su protivnici takvog koncepta bili brojniji i jači.

Osim preispitivanja uloga srpskog i hrvatskog predsednika – Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, Mesić navodi tadašnju Jugoslovenski narodnu armiju (JNA) kao jednog od ključnih faktora za donošenje odluka.

„Vojska je bila ugrožena i tražila je sponzora.

„Oni se jesu naslonili na najjaču republiku, na Srbiju, ali time su gubili komponentu Jugoslavije.”

Iako je vojskom formalno upravljalo Predsedništvo SFRJ, ono je odluke donosilo veoma teško jer je bilo duboko podeljeno između članova koji imali stavove bliske srpskim i ostalih, pa su se glasovi često jednako delili – 4:4.

Mesić kaže da je u najmanje tri navrata JNA želela da preuzme kontrolu nad događajima koji su eskalirali, pre svega kroz junski desetodnevni rat u Sloveniji, pa sve žešćim sukobima lokalnih Srba sa hrvatskim vlastima, kao i raspirivanjem sukoba u Bosni i Hercegovini.

„Vojni vrh je želeo da donesemo odluku da vojska po svome nahođenju može upotrebiti silu, koliko god želi i gde god želi.

„A to je bio klasični pokušaj vojnog udara.”

Ilustraciju još direktnijeg pokušaja vojne akcije Mesić vidi u raketiranju zgrade Banskih dvora u centru Zagreba, gde su se u tom trenutku sastali hrvatski predsednik Franjo Tuđman, jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i jugoslovenski premijer Ante Marković.

„Raketa je udarila u trenutku kad je Tuđman primio poziv i uzeo telefonsku slušalicu iz ruku svoje sekretarice.

„Bio je to klasični vojni udar – ako ubiju Tuđmana, na njegovo mesto dolazi predsednik Sabora; ako ubiju mene, na moje mesto dolazi Crnogorac Branko Kostić; a ako ubiju Markovića, na njegovo mesto dolazi njegov zamenik Mitrović, srpski kadar.

„Vojska bi tako preuzela punu kontrolu.”

U napadu je jedan građanin ubijen, visoki zvaničnici ostali su nepovređeni, JNA je tvrdila da je Hrvatska sama bombardovala zgradu sopstvene vlade.

a u decembru 2018. u Beogradu su po zamolnici Hrvatske saslušani piloti JNA osumnjičeni da su učestvovali u bombardovanju.

Ko je Stjepan Mesić

  • Rođen je 24. decembra 1934. godine u Orahovici;
  • Diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu, tokom studija bio studentski lider;
  • 1965. godine postaje poslanik u hrvatskom Saboru, izabran na listi građana;
  • Deo grupe intelektualaca-nosilaca pokreta Hrvatskog proleća zbog čega je proveo godinu dana u zatvoru;
  • od maja do avgusta 1990. godine predsednik Vlade Hrvatske posle prvih višestranačkih izbora;
  • od avgusta 1990. godine član, a od jula 1991. predsednik Predsedništva SFRJ;
  • od septembra 1992. do maja 1994. godine predsednik Sabora;
  • 2000 – 2010. u dva mandata predsednik Hrvatske;
  • član Saveza komunista Jugoslavije, potom Hrvatske demokratske zajednice, pa osnivač stranke Hrvatskih nezavisnih demokrata sa čijim delom kasnije ulazi u Hrvatsku narodnu stranku;
  • Služi se ruskim i francuskim jezikom, oženjen, otac dve ćerke.

Direktna linija Milošević – Tuđman

Još jedna telefonska slušalica je, prema Stjepanu Mesiću, odigrala veoma važnu ulogu u prvim mesecima rata u kome se raspadala Jugoslavija.

„Iz Beograda su 1991. došli specijalci koji su instalirali direktnu telefonsku liniju Tuđman-Milošević i ona je funkcionisala sve dok ja nisam došao za predsednika Hrvatske 2000. godine.

„Dok se ratuje na život i smrt, a rat nije čak ni proglašen, njih dvojica svakodnevno komuniciraju.”

Približavanju dvojice nacionalnih lidera kumovao je sam Mesić, i to priznaje da je učinio kroz predlog tadašnjem srpskom članu Predsedništva SFRJ Borisavu Joviću da probaju da zaustave rat koji već počinje.

Ideja je bila da njih dvojica organizouju sastanak u četvoro – sa Miloševićem i Tuđmanom.

Međutim, nacionalni lideri na kraju dogovaraju sastanak bez svojih predstavnika u saveznim institucijama Jovića i Mesića, pa se istorijski susret odigrava u vojnom lovištu Karađorđevo.

„Upozorio sam Tuđmana da Milošević vara i da mu ništa ne sme verovati.

„A on me pitao da li ja zaista mislim da je Milošević pametniji od njega.”

Mesić se priseća da je Tuđman u Karađorđevu bio samo sa šefom kabineta, a kasnijim hrvatskim premijerom Hrvojem Šarinićem, i da su se po povratku u Zagreb našli u jednoj od vladinih zgrada.

„Tuđman nije znao da glumi – bio je sav crven i ozaren u licu.

Sve je rešeno, sve je rešeno, rata više nema – likovao je, odmah tražio mape od savetnika koje su stavili na sto i pokazali da Milošević predlaže granice iz 1939, plus Cazin, Kladušu i Bihać koje je nazvao turska Hrvatska.”

Mesić kaže da u tom trenutku nije delio Tuđmanovo ushićenje.

„Pitao sam Tuđmana šta kaže na to kaže Alija Izetbegović (predsednik Predsedništva BiH), a on mi je pokazao prstima makaze – kad se ovako spoje srpske i hrvatske makaze, nema mesta za Aliju.

„Za mene je to odmah značilo da počinje rat.”

Na naredni susret Miloševića i Tuđmana u makedonskom Tikvešu Mesić nije ni pozvan, pa je on postajao sve svesniji da njegov model novog političkog dogovora ima sve manje šanse za uspeh.

„Sve je to padalo u vodu kad Tuđman i Milošević nisu želeli takav model – Tuđman je želeo da pripoji deo Bosne, a i Milošević je želeo 63 odsto BiH.

„Milošević je varao svet da se bori za Jugoslaviju, varao je Srbe da će živeti u jednoj državi – nikad nije spomenuo Veliku Srbiju, ali je Srbima rekao da će živeti u jednoj državi.”

Slobodan Milošević: Varalica u dobrim košuljama

Politički uspon Slobodana Miloševića bio je na vrhuncu u danima dok je Stjepan Mesić predsedavao jugoslovenskom federacijom, a zemlja se na terenu raspadala u sve češćim oružanim sukobima.

„Osnovni uzrok rata je da je Milošević želeo da stvori Veliku Srbiju, ali je kao veliki glumac varao svet da se zapravo bori za Jugoslaviju.

„On je znao da je svet sentimentalan prema Jugoslaviji, zaslugama Tita i pobedi u Drugom svetskom ratu.”

Mesićevi opisi Slobodana Miloševića uvek imaju miris tompusa i aromu viskija, po čemu je srpski lider bio prepoznatljiv u prvim godinama političke karijere.

„Milošević je posle nekog ručka ili večere pio viski, bio je onako dežmekast, a mene je čudilo kako je on sa takvim licem i takvom građom postao neverovatno popularan u Srbiji.

„Na moju opasku da želi da napravi Veliku Srbiju i da ćemo svi od toga imati štete, a najveću štetu će imati Srbija, te da će mu Srbi suditi i vešati ga na Terazijama, on mi samo kaže – još ćemo da vidimo koga će da vešaju.”

Putevi su im se sreli pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu gde se Mesić pojavio kao svedok u procesu protiv Miloševića.

„Uvek je imao dobru kravatu i košulju.

„Ljudi uvek gledaju odelo, a zapravo je košulja važnija – ona govori ko je dobro obučen, a Milošević je uvek imao dobru košulju, čak i u Hagu.”

Franjo Tuđman: Kako ga je promenio put u Kanadu

Stjepan Mesić upoznao je Franju Tuđmana još 1965. godine, kada je sa liste građana izabran među poslanike hrvatskog Sabora.

„On meni tada nije imponovao, ja sam bio deo grupe aktivne u Hrvatskom proleću, a on je održao samo jedno predavanje.”

Hrvatsko proleće je politički sukob u okviru Saveza komunista od 1967. do 1971. godine u kome je grupa hrvatskih intelektualaca tražila reformu partije i jugoslovenske federacije.

Mesić kaže da su nosioci te politike i krajem osamdesetih bili pozvani da se vrate na javnu scenu.

„Mi smo zvali prolećare da se uključe u politiku, ali oni su se malo bojali, a i nisu želeli da izgube svoje privilegije pa su želeli još da čekaju.

„Tuđman je, s druge strane, najpre želeo da formira novine u kome bi govorili protivnici režima, ali je onda predložio da se formira zajednica koja bi opstala i ako se zabrane političke stranke.”

O sopstvenom uključivanju u „novo društvo”, Mesić kaže da je verovao da stvari mogu da budu pod kontrolom.

„To su u najbližem krugu bili sve antifašisti, i ja sam se zato našao u tom krugu – a mi smo mogli da držimo Tuđmana u nekim okvirima.

„Kad je dobio pasoš i otišao u Kanadu, tamo je bio u ustaškom centru i prvi put se vratio sa novcem pa je počeo stvaranje podružnica Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).”

„Beograd je internacionalni grad”

Dana u Beogradu 1990. i 1991. godine Mesić se seća kroz blokadu i demonstracije ispred institucija Jugoslavije, ali i kroz činjenicu da nije doživeo nijednu provokaciju – osim jedne anegdote.

„Moje vozilo imalo je policijsku pratnju ispred i iza, stajali smo na crveno na semaforu i jednom se pored nas zaustavila stara ofucana ‘zastava’ iz koje je izašao čovek u jednako ofucanom mantilu i – uhvatio se za kvaku mojih vrata.

„Telohranitelj je kao panter skočio, stavio mu pištolj na čelo, a ovaj je u strahu i zbunjenosti samo procedio da traži ulicu Vojvode Mišića”, govori Mesić uz smeh.

On dodaje da se u Beogradu slobodno kretao, odlazio na večere s prijateljima, bio na sahrani novinara Juga Grizelja.

„Beograd je internacionalni grad, to mora da se shvati.

„To nije zalupana palanka već grad sa međunarodnim štihom, i to me je oduševilo.”

Memoari koji menjaju naslov

Memoari Stjepana Mesića izdati su dva puta: 1992. godine pod naslovom „Kako smo srušili Jugoslaviju – politički memoari“, a dve godine kasnije sa promenjenim naslovom „Kako je srušena Jugoslavija”,

„Ja sam promenio naslov jer sam video da se pogrešno interpretira.

„Hteo sam da kažem da smo svi krivi što smo srušili Jugoslaviju, a ne da ja budem u prvom planu kad kažem mi – ovako sam dao objektivizaciju.”

U njegovim sećanjima, važno mesto ima i tajni susret sa tadašnjim nemačkim šefom diplomatije Hansom Ditrihom Genšerom, krajem 1991, dok ratni sukobi eskaliraju, posebno oko Vukovara, grada na krajnjem istoku Hrvatske.

Iz Mesićevih reči vidi se da je odustao od modela jugoslovenske konfederacije i da se sprema međunarodno priznanje nezavisnosti Hrvatske koje je usledilo 15. januara 1992. godine.

„Upozorio sam ga da se ne može više da računa na novi politički dogovor jer su stvari otišle predaleko i da je izlaz u priznanju Slovenije i Hrvatske – da priznanjem svih republika možda zaustavimo rat koji planira Milošević, a Tuđman mu se pridružuje.

„Rekao sam mu da će taj rat biti vrlo kratak u Sloveniji, biće krvav u Hrvatskoj i već je počeo, biće brutalan u Bosni i Hercegovini, a posle toga će se Srbija kupati u krvi”, kaže Mesić uz napomenu da je sa Genšerom susret bio privatno i tajno organizovan.

Iako se njegova prognoza ostvarila, Mesić danas tvrdi da je učinio sve što je mogao da se spreči rat.

„Ja nisam ni u čemu pogrešio, žarko sam želeo da dođe do novog političkog dogovora i sve znanje i energiju sam upotrebio, ali nije išlo.

„Da se Tuđman i Milošević nisu dogovorili oko podele Bosne, mi bismo imali novu konfederaciju.”

Izvor: bbc.com

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending