Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Inđija: Lokalna vlast koristi različite metode da suzbije kritiku

Sloboda izražavanja je temelj demokratije, a kritika nosilaca javnih funkcija mora biti dozvoljena i poželjna kako bi se omogućilo transparentno i odgovorno upravljanje. Međutim, nosioci vlasti pribegavaju različitim metodama da suzbiju kritiku

Published

on

U “moru vesti” o odnosu vlasti prema građanima izdvaja se ona iz Inđije kada je prvi čovek Opštine Vladimir Gak pokrenuo privatne tužbe protiv 15-tak građana zbog kritike koju su uputili vlasti na drušvenoj mreži Fejsbuk.

Nakon pomenute afere, građani Inđije nisu više dobijali tužbe ali se odnos lokalne vlasti prema “kritičarima” nije promenio.

Umesto tužbi, usledila su saopštenja koja sadrže oštre tonove prema svima koji su ukazali na loš rad pojedinih ustanova ili javnih preduzeća.

Stručnjaci ističku da se ovakav pristup može tumačiti kao pritisak na građane da se suzdrže od kritika ili izražavanja svog mišljenja.

Gak povukao tužbu

Početkom februara ove godine,predsednik opštine Inđija Vladimir Gak je za IN Medija ranije potvrdio da je podneo privatne tužbe u krivičnom postupku protiv 15 građana.

– Naravno da smo mi koji smo na javnoj funkciji, koji se bavimo politikom, trpeljivi do krajnjih granica ali ne dozvojavam da me vređate. Da ne bude da je meni stalo do neke naknade, ne – meni je stalo da naučimo svi zajedno kulturu ponašanja. Onaj suštiniski demokratski potencijal koji srpski narod ima. Ne može 20 istih ljudi po društvenim mrežama da napiše ‘magarčino’ ili nešto slično. – rekao je tada Gak

Privatnu tužbu u krivičnom postupku od predsednika opštine Inđija dobio je i Milan Milosavljević iz Čortanovaca koji je novinaru IN Medija rekao da na kraju nije ni došlo do suđenja jer je prvi čovek Opštine Inđija povukao tužbu.

Iako je tužba na kraju povučena, ostaju pitanja o motivima za podizanje tolikog broja tužbi protiv građana koji su komentarisali rad lokalne samouprave. Ovakav pristup može se tumačiti kao pritisak na građane da se suzdrže od kritika ili izražavanja svog mišljenja.

Veljko Milić, advokat oji je zastupao Milana Milosavljevića iz Čortanovaca kaže da toliki broj protiv građana koji su komentarisali rad lokalne samouprave ukazuje na to da se radi o pritisku.

– Ne znam koji su bili razlozi za podnošenje tužbi pa ni za njihovo povlačenje, ali toliko veliki broj tužbi protiv građana koji su komentarisali rad lokalne samouprave ukazuje na to da se radi o pritisku. Inđija nije veliko mesto i vest o tužbama protiv građana se brzo proširila što je svakako moglo da utiče na mnoge građane da se suzdrže od svakog komentara i kritike rada lokalne samouprave. – objašnjava Milić.

Tužba povučena, pritisak na građane pojačan

Iako je na kraju Vladimir Gak povukao tužbu, odnos lokalne samouprave na čijem je čelu se prema građanima nije promenio. Naročito ne prema onim građanima koji ukazuju na propuste lokalne vlasti. Svaka kritika građane dovodi do oštre reakcije lokalne vlasti.

Pored gostovanja predsednka opštine Inđija, najčešče na lokalnoj Sremskoj televiziji iz Šida, gde je Vladimir Gak više puta izjavio da “pojedince raduje kada je Inđiji i njenim građanima loše.”, nsledila su i saopštenje građanima nakon upućenih kritika na rad pojedinih ustanova.

Tako je bilo polovinom ovog meseca kada se se Opština Inđija, nakon kritike građana na drušrvenim mrežama i ukazivanje na loš rad Doma zdravlja, oglasila saopštenjem. Tada je navedeno da “konstantnim zlonamernim, negativnim” komentarima na društvenim mrežama koji su upućeni institucijama na teritoriji opštine Inđija treba dati adekvatan odgovor.

– Konstantni zlonamerni, negativni i usudićemo se reći patološkom mržnjom obavijeni komentari upućeni institucijama na teritoriji opštine Inđija, zahtevaju adekvatan odgovor, zasnovan isključivo na činjenicama, a ne ličnim osećanjima i paušalnim, nestručnim mišljenjima. – navedeno je, između ostalog, u saopštenju.

I direktori se obračunavaju sa građanima

Pored prvog čoveka Opštine u “obračun” sa kritičarima vlasti uključili su se i pojedini direktori Javnih preduzeća. Jedan od njih, Marko Gašić inače direktor JP Inđija put”, već je poznat inđinčanima da se “prepucava” sa opozicijom u Inđiji.

Nakon nevremena koje je zadesilo Inđiji 19. jula i kritike građana Inđije na zvaničnoj stranici pokreta Građanin, direktor JP Inđija put obratio se jednom od građana nakon što je isti napisao “Evo izlazi direktor i rukovodstvo na lice mesta” rečima:

– Pa kad vi osuđene ubice nemate vremena da pomognete onda moramo mi, šta da se radi. Ajde transparent u ruku i u nove pobede.

Temelj demokratskog društva

Advokat Veljko Milić kaže da je dobro da lokalna samouprava ima komunikaciju sa građanima ali da obraćanje mora biti učtivo.

– Nemam ništa protiv komunikacije lokalne samouprave sa građanima, al ilokalna samouprava bi morala da odgovara učtivo i suzdržano čak i na kritike bez osnova. Radi se o organima javne vlasti, servisu građana i ishitren asaopštenja nisu nešto što j epoželjno u takvoj komunikaciji. – kaže Milić. Ipak, smatra naš sagovornik, kada je reč o saopštenjima i načinu na koji se lokalna vlast u njima ophodi prema građanima, se ne možeugoziti sloboda izražavanja.

– Saopštenjima koji sadrže oštre tonove ne mislim da se može ugroziti nečija sloboda izražavanja. Takva saopštenja više govore o onome ko ih piše. – smatra advokat Veljko Milić.

Navedeni primeri iz opštine Inđija nisu jedinstveni jer je odnos inđijske lokalne vlasti prema građanima identičanonom odnosu republičke i pokrajinske vlasti prema “kritičarima”.

– Sloboda izražavanja je temelj demokratskog društva. Kritika organa javne vlaste na svim nivoima ne samo da je dozvoljena nego je i poželjna u demokratskom društvu. Granice slobode izražavanja su mnogo šire kada je u pitanju kritika nosilaca javnih funkcija nego što je to slučaj sa običnim građanima. Zbog toga su javni funkcioneri, zbog funkcije koju obavljaju, dužni da trpe kritiku. – kaže Veljko MIlić i dodaje da to često zaboravljaju funkcioneri u našoj zemlji.

– Javni funkcioneri to kod nas često zaboravljaju pa pribegavaju različitim metodama da kritiku suzbiju. Pribegavanje Slapp tužbama je jedan od metoda koji je postao uobičajen kod nas. – zaključio je naš sagovornik.

(tekst i foto: IN Medija)

izvor: https://autonomija.info/indjija-lokalna-vlast-koristi-razlicite-metode-da-suzbije-kritiku/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending