Globalne turbulencije guraju SAD bliže Zapadnom Balkanu: Šta piše u predlogu koji podržavaju i demokrate i republikanci
Da Amerika teži da ima najjači uticaj u ovom regionu izvesnije je i nakon što je grupa senatora iz Demokratske i Republikanske stranke predstavila nacrt zakona koji se tiče upravo ove regije
Dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država doprineo je vraćanju Zapadnog Balkana u fokus američke spoljne politike, a to je postalo posebno izraženo zbog ruske invazije na Ukrajinu, pa i tenzija na Tajvanu. U takvim burnim globalnim dešavanjima, povećan je interes SAD da Zapadni Balkan, koji se doživljava i kao trusno područje što više privuku sebi. Da Amerika teži da ima najjači uticaj u ovom regionu izvesnije je i nakon što je grupa senatora iz Demokratske i Republikanske stranke predstavila nacrt zakona koji se tiče upravo ove regije.
Reč je o nacrtu poznatom kao Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana koji za cilj ima, kako se navodi, podršku ekonomskom razvoju, trgovini i borbi protiv korupcije, a uz njega senatori su obelodanili i nacrt o posebnim sankcijama za “suzbijanje destabilizujućih aktivnosti na Zapadnom Balkanu”.
Kako je istakla demokratska senatorka Džin Šejhin u predstavljanju ovog nacrta na svojoj veb stranici, “usred ni sa čim izazvanog rata Rusije u Ukrajini i Putinovih jasnih ambicija da širi zloćudni uticaj širom Istočne Evrope, odnos SAD sa Zapadnim Balkanom je ključan”.
“Novi dvostranački zakon jača trgovinu i investicije između SAD i Zapadnog Balkana, dok se bori protiv korupcije, kroz usvajanje posebnog zakona za sankcije protiv destabilizirajućih aktera. Sve to otvara put širim evroatlantskim integracijama”, rekla je ona.
Osim Šejhin, nacrt su podržali i republikanski senator Rodžer Viker, kao i senatori Dik Durban, Tom Tilis, Kris van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi. Upravo su Šejhin, Tilis i Marfi još u aprilu, samo nekoliko nedelja pošto je na dužnost ambasadora SAD u Srbiji stupio Kristofer Hil, posetili Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu što je bio, kako su tada ocenjivali analitičari, jasan znak angažovanije politike SAD prema regionu.
Sa gorućim pitanjima u vezi sa ratom u Ukrajini, sankcijama Rusiji, Kosovom, ali i odnosima sa Kinom, sagovornici Euronews Srbija nemaju mnogo dileme da i ovim nacrtom zakona SAD pokušavaju da privuku Zapadni Balkan ka sebi i u političkom, ali i u ekonomskom smislu.
Upravo kada je reč o ekonomiji, zanimljivo je da ovaj nacrt zakona u centar pažnje vraća i kancelariju američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), koja je inicirana u vreme administracije Donalda Trampa, ali nije zaživela. U nacrtu se navodi da ne kasnije od godinu dana od usvajanja ovog akta bude uspostavljena regionalna kancelarija, da ima glavnog operativca i dovoljno zaposlenih koji će biti stacionirani u kancelariji koja će “služiti interesima SAD na Zapadnom Balkanu”.
Ističući značaj regionalne integracije, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, rekao je za Euronews Srbija da postoji nekoliko inicijativa koje guraju region u tom pravcu i da su SAD, između ostalog, podržale inicijativu Otvoreni Balkan i da “ne čude određeni planovi koji su doneseni od strane senatora u SAD”.
“Kada govorimo o ekonomskoj integraciji u okviru regiona ona je isključivo značajna pre svega što će se olakšati taj promet unutar regiona, što će se omogućiti kao što smo videli i prilikom pandemije, uspostavljali su se zeleni koridori, videli smo i kako postoji ova krizna situacija sa tržištem hrane da se jednostavno omogući dodatni izvoz u zemlje regiona”, rekao je on i dodao da je ekonomski potencijal regiona veći nego ako se privrede posmatraju pojedinačno i da bi se američke kompanije lakše odlučile da investiraju u Srbiju i region ukoliko bi to značilo da imaju veće tržište.
Šta sve piše u nacrtu?
Takođe, ovaj zakon ima nameru da podstiče univerzitetska partnerstva, angažovanje Mirovnog korpusa u regionu, stvara inicijativu mladih lidera na Balkanu.
Kao jedna od stavki, u nacrtu se pominje i inicijativa Otvoreni Balkan, koja, kako se ističe, ima veliki potencijal za unapređenje ekonomskih uslova u regionu.
“Kada sam tokom proleća putovala na Zapadni Balkan, upoznala sam mlade lidere koji su delili svoje snove o izgradnji prosperitetne budućnosti u zemljama sa jakim demokratskim institucijama i ekonomskim prilikama. Njihove priče – njihove vizije izgradnje svetlije budućnosti za sledeću generaciju – inspirisale su moje zakonodavstvo. Ovaj region zaslužuje svaki mogući alat za izgradnju održivih demokratija, i ja sam ponosna što predvodim ovaj dvopartijski zakon koji bi podstakao odnose između SAD i naših balkanskih partnera i koji bi podstakao veću regionalnu integraciju”, navela je Šejhin.
Međutim, značajnije američke investicije i podrška regionalnim inicijativama na Zapadnom Balkanu nisi jedini put koji se otvara u novom nacrtu zakonu američih senatora.
Jedan od zanimljivih delova ovog nacrta nalaže američkom državnom sekretaru da pruži tehničku pomoć svakoj zemlji Zapadnog Balkana u izradi nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Takođe, predviđa vraćanje u zakon dve izvršne naredbe, koje bi garantovale ovlašćenja za sankcije protiv onih koji ugrožavaju mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i koji su umešani u koruptivna dela.
Kako je za Euronews Srbija objasnio Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, bilo je očekivano da će doći do nekog predloga u ovoj formi jer je i predsednik Bajden krenuo da sprovodi slične mere u okviru svojih predsedničkih ovlašćenja koja može da koristi bez konsultacija sa Kongresom.
“Njegove uredbe koje se tiču sličnih pitanja sada će dobiti neku kompleksniju formu, u formi zakona. S obzirom na to da on dolazi sa obe strane, od predstavnika obe partije, to znači i da postoji veća verovatnoća da će on proći”, rekao je Milić.
Ono što se, međutim, posebno zapaža jeste i da se u nacrtu zakona u više navrata pominju i Rusija i Kina. Osim “malignog uticaja Putina”, u fokusu je, kako navode, i borba protiv ruske kampanje dezinformiranja. Takođe, kada je reč o Kini, primećuju se pojačane kineske investicije u regionu i navodi se da postoji njihov štetan uticaj na demokratiju i evroatlanske integracije.
Vladimir Trapara, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da se pod destabilizirajućim faktorom najverovatnije misli na Rusiju i na eventualne ruske eksponente na Balkanu. On smatra da će, u procesu borbe protiv korupcije, koji se takođe pominje u takonu, Amerikanci nastojati da “suzbiju uticaj regionalnih subjekata koje prepoznaju kao ruske igrače”.
U tom smislu, on ukazuje da bi oni koji se prepoznaju kao neko ko destabilizuje region bili izloženi američkim sankcijama.
“Ako ovaj zakon bude usvojen ne bi me iznenadilo da se lista takvih subjekata proširi, da se tu nađu možda i neki ljudi iz Srbije”, dodao je on, podsećajući da se pod sankcijama SAD trenutno nalazi srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik.
Inače, Srbija se u samom nacrtu ne pominje mnogo puta, a najviše reči u vezi sa zemljama regiona bilo je o Bosni i Hercegovini. Takođe, kako ističe Milić, zanimljivo je i da se u nacrtu najdirektnije podržava evropska perspektiva Crne Gore, odnosno da postoji optimizam u dokumentu u vezi sa crnogorskim članstvom u EU, koji ne postoji za ostale države.
Vraćanje fokusa
Kako podseća Milić, još tokom predizborne kampanje kada su Bajdena upitali kojih pet regiona bi bili fokus u njegovoj spoljnoj politici, Zapadni Balkan je bio jedan od njih. Dodaje da se praktično od momenta kada je došao na vlast dodatno pojačao fokus na ceo region.
Da će se možda posebna pažnja posvetiti Srbiji, koja se zbog rata u Ukrajini našla u posebno osetljivoj poziciji, govorilo je i samo imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu. Ovaj iskusni diplomata “prekinuo” je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima “visok nivo odnosa” sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD.
Nekoliko nedelja nakon njegovog dolaska u Beograd je stigao o niz američkih zvaničnika, nakon senatora Šejhin, Tilisa i Marfija, u poseti Zapadnom Balkanu boravila je i Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove.
“Praktično od momenta kada je došao na vlast dodatno se pojačao fokus na ceo region, tako da je rat u Ukrajini samo ubrzao već postojeće trendove koji postoje u američkoj spoljnoj politici za ovaj region, da ga više privuku ka Zapadu i u političkom, i u energetskom smislu”, rekao je Milić.
I Trapara ističe da Vašington vraća fokus na Zapadni Balkan, ali da to nije nešto novo, već da traje poslednjih nekoliko godina.
“Započeto je za vreme Trampove administracije i intenzivirano je nakon dolaska Bajdena, a posebno postaje akutno nakon otpočinjanja rusko-ukrajinskog rata. U pitanju je proces konsolidacije američke sfere uticaja u Evropi, a u tu sferu uticaja spada i Zapadni Balkan na kome Amerikanci smatraju da imaju neke nedovršene procese”, zaključio je on.
Senator Viker je, inače, rekao da bi predlog pomenutog zakona “poslao snažan dvostranački signal da su Sjedinjene Države predane potpori diplomatije u regionu”. Za senatora Tilisa, “u vreme kada Rusija nastavlja svoj ilegalni rat protiv Ukrajine i preti saveznicima u NATO, regija Zapadnog Balkana je ključna za sigurnost Evrope”.
Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.
CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.
U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.
CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.
Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.
Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica
Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.
Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.
Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.
Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.
Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.
Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Koridor 11 – Surčin – Obrenovac
Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.
To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.
Novi Beograd – Surčin
Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.
Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.
Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega
Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.
Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.
Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.
Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.
CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.
Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.
Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.
Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.
Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.
Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.
Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.
U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.
Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.
Severna obilaznica oko Čačka
Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.
U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.
Pruga Pančevo – Subotica
Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.
Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.
Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.
CCCC bio na crnoj listi Svetske banke
Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.
Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.
Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.
Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.
Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.
Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.
Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.
Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.
Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.
Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.
Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.
Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je danas da je “sa dubokim razočaranjem” primila izjavu predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa, koji je rekao da mu je svejedno kako se naziva Vojvodina.
“Smatramo da time Balint Juhas pokazuje nepoštovanje ne samo prema dostojanstvu funkcije predsednika Skupštine, već i prema samom pojmu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”, naveo je DZVM u saopštenju za javnost.
Dodali su da retorika koja koristi termine poput „Severna Srbija” ili „severna pokrajina Srbije” umesto Vojvodina, jasno odražava “kriptoradikalski stav” koji dovodi u pitanje političku i kulturnu autonomiju Vojvodine, kao i legitimitet njenog postojanja.
“Ukoliko Balint Juhas nije svestan važnosti ovog naziva ili ne želi da prepozna njegov značaj, smatramo da nije dostojan funkcije predsednika Skupštine Vojvodine”, ocenio je DZVM u saopštenju za javnost.
Zašto je Goran Vesić odbio da otkrije podatke o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva da svi koji su odgovorni za današnje urušavanje ulaznog dela Železničke stanice u Novom Sadu budu privedeni licu pravde i kažnjeni.
Godinama gledamo paradiranje ministra Gorana Vesića, pokrajinske premijerke Maje Gojković, mnogih drugih naprednjaka i njihovo „divljenje“ radovima na Železničkoj stanici.
Mediji godinama pišu hvalospeve o uspešnim radovima na stanici, a naprednjaci su se utrkivali ko će prvi da je otvori posle završenih radova.
Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu počela je još u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena 2022. godine, u jeku predizborne kampanje, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Pre nekoliko meseci Maja Gojković je opet presekla vrpcu i „podarila“ građanima novu i modernu železničku stanicu.
Kako javljaju građani, jutros su u tom delu stanice postavljane šipke i delovalo je kao da se pripremaju novi radovi.
Interesantno je da je u januaru Ministarstvo saobraćaja odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.
Nadležne organe pozivamo da istragu o ovoj katastrofi sprovedu u skladu sa propisima i pod hitno započnu procesuiranje odgovornih.
Maja Mrnuštik
odbornica u Skupštini grada Novog Sadai predsednica Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine –VOJVOĐANI Novi Sad
Hitno rešiti problem ispuštanja tečnosti u Bagljaški kanal
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već je u avgustu, na sednici Skupštine grada Zrenjanina, tražila rešavanje problema ispuštanja otpadnih voda u kanal u ulici Ivana Turgenjeva, koja se nalazi uz samu Industrijsku zonu Bagljaš.
Tada su nam građani ove ulice signalizirali da postoji veliki broj uginulih ptica u zoni kanala.
Delovalo je da je vlast poslušala naše predloge i dva meseca je situacija išla u pozitivnom pravcu.
Nažalost, pre nekoliko dana smo dobili informaciju da iz cevi ističe velika količina crne vode koja je napunila kanal. Voda smrdi i stvara velike probleme građanima.
Tražimo od zrenjaninske vlasti da saopšti o čemu se radi i, ono što je još bitnije, problem reši.
Zahtevamo hitnu rekciju nadležnih!
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Vlast da pod hitno vrati na posao profesorku škole u Opovu
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža punu podršku prosvetnim radnicima, koji za početak novembra planiraju novi štrajk, jer im Vlada Srbije nije ispunila niti jedan zahtev.
Sramota je da su zarade zaposlenih u obrazovanju i dalje ispod proseka, a da od statusa službenog lica za prosvetna radnike još nema ništa.
U toku septembra i oktobra roditelji su od razrednih starešina svoje dece dobijali Viber i SMS poruke da u cilju „višeg kvaliteta obrazovanja“ uplate određenu svotu novca za kupovinu sapuna i toalet papira.
Jasna slika stanja u našim obrazovnim institucijama.
Sa druge strane, napadi na zaposlene u prosveti se nastavljaju i vlast nije učinila ništa da im se osigura bezbednost.
Naprednjaci su od našeg obrazovnog sistema napravili svoj politički poligon.
Progone profesore koji drugačije misle, a posebno one koji su politički aktivni u opoziciji.
To su veoma revnosno pokazali u slučaju profesorke škole u Opovu Jelene Lukić, kojoj je prekinut radni odnos, samo zato što je odbornica opozicije u lokalnom parlamentu Kovačice.
Kakva poruka se ovim šalje deci, ali i svim građanima Srbije?
Tražimo da vlast pod hitno ukine odluku o otkazu profesorki Lukić i da ona bude vraćena na posao!
Aleksandra Marković Maleš potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, zbog njegovog prethodnog susreta sa ministrom Putinove vlade, još jedan je šamar neodgovorne naprednjačke vlasti ugledu naše države.
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već dugo upozorava na moguće posledice sedenja Aleksandra Vučića na više stolica i krajnje šizofrene spoljne i unutrašnje politike koju vodi njegova vlast.
Srbija je jedina zemlja Evrope koja nija uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu.
Društvo u našoj državi, a pre svega medijski prostor, zatrovani su propagandom iz Moskve. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijama više liče na biro za agitaciju Putinovog generalštaba.
Ruskim disidentima, koji su spas od progona i smrti našli u Srbiji, preti se proterivanjem. Vučićev ađutant za „ruske radove“ Aleksandar Vulin nagrađivan je medaljama ruske tajne službe. Svakako ne slučajno.
U isto vreme, ruski vlasnik Naftne industrije Srbije i dalje drži monopol na snabdevanje tržišta naftnim derivatima, pa je gorivo na našim benzinskim pumpama najskuplje u regionu, a rudna renta koju plaća je protivna našem zakonu i najniža u regionu.
Otkazivanje posete prve žene Evropske komisije premijeru Srbije je jako loš signal.
Da li Vučićeva vlast priziva nove sankcije, devedesete godine i bedu?
Mi na to ne želimo da pristanemo.
Budućnost Srbije mora biti evropska.
Samo tako će ovo društvo i država biti moderno i ekonomski prosperitetno.
Bojan Kostreš predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI