Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Gde se završava Evropa? Gruzijski zahtev za prijem u EU može biti nova komplikacija na granicama Rusije

Evropa se danas suočava sa svojom najstrašnijom noćnom morom: ratom

Published

on

Copyright AP Photo/Staff/Len Puttnam

Evropa se danas suočava sa svojom najstrašnijom noćnom morom: ratom. Oružani, krvavi sukob ponovo je izbio usred kontinenta: Ukrajinci se bore na ulicama da proteraju invazione ruske snage, koje prete da zauzmu tu zemlju i naruše nezavisnost  zemlje, piše Euronews.

U Periodu od nekoliko dana uzdrman je čitav kontinent, što je izazvalo i snažnu solidarnost sa Ukrajinom, ali i do preispitivanja oko zajedničkog identiteta Evropljana.

Pokrenuta i nadom i beznađem, vlada u Kijevu je podnela zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji, za naporan, zamršen i krhki proces koji počiva na političkoj volji 27 država članica. Ubrzo nakon što je predsednik Volodimir Zelenski potpisao zvaničnu prijavu, dve druge zemlje su sledile njihov primer: Moldavija i Gruzija.

Nijedna od ove tri države ranije se nije smatrala ozbiljnim kandidatom za članstvo u EU, ali užas i šok koji je naneo rat iznenada su pomerili narativ u njihovu korist. Uglavnom, zaustavljeni proces pristupanja evropskom bloku sada je ponovo probuđen sa novim značajem, čak i ako su šanse za uspešno rešenje još uvek male i pune prepreka.

Ali za Gruziju se pojavljuje još jedna prepreka, a to je pitanje da li je ona zaista deo Evrope?
Član 49. ugovora EU kaže da “svaka evropska država” koja poštuje osnovne vrednosti bloka može da podnese zahtev za članstvo.

Na prvi pogled, odredba ima deve dimenzije: geografsku, biti negde unutar evropskog kontinenta i političku u skladu sa osnovnim principima evropskog projekta, odnosno biti otvorena demokratija zasnovana na vladavini prava i ljudskim pravima.

Kako piše Euronews, u pogledu demokratije, Gruzija ima mešovite rezultate. Kao parlamentarna republika, zemlja je napravila velike korake u prevazilaženju svog sovjetskog nasleđa i održava redovne izbore na kojima bira svoje političke predstavnike. Ali, sistem je klimav, sa čestim optužbama za prevaru i različitim barijerama za opozicione stranke.

 

“Oligarhijski uticaj utiče na politička pitanja u zemlji, političke odluke i medijsko okruženje, a vladavina prava je podrivana politizacijom. Građanske slobode su nedosledno zaštićene”,  kaže “Fridom haus”, neprofitni centar koji sprovodi istraživanja o demokratiji i ljudskim pravima

“Fridom haus” svrstava Gruziju u “delimično slobodne zemlje”, dok je indeks demokratije prema “Ekonomistu” opisuje kao “hibridni režim”. Takođe, “Reporteri bez granica” kažu da su mediji u zemlji “pluralistički, ali još uvek nisu nezavisni”

Iako su politički nedostaci glavna prepreka na putu ka članstvu u EU, oni “uklesani u kamen”.

U stvari, proces pristupanja je osmišljen tako da postepeno poboljšava političke standarde kandidata, tako da do trenutka kada se konačno pridruži bloku, nova članica bude savršeno usklađena sa drugim državama članicama.

Nasuprot tome, geografija je nešto što je, za razliku od političkih pitanja, ipak “uklesana”. A u slučaju Gruzije, kamen pod njenim nogama mogao bi da izazove neka neprijatna pitanja.

Između dva kontinenta

Gruzija je mala zemlja od skoro četiri miliona stanovnika koja se nalazi u regionu Zakavkazja, južno od Kavkaskih planina. Na severu se graniči sa Rusijom, na istoku sa Azerbejdžanom, a na jugu sa Jermenijom i Turskom. Zapadni deo zemlje graniči se sa Crnim morem, otvarajući direktan pomorski put ka dve zemlje EU, Rumuniji i Bugarskoj.

Ova pozicija stavlja Gruziju u sukob sa tradicionalno definisanim granicama Evrope, koje se protežu sve do Uralskih planina u Rusiji, prate reku Ural do Kaspijskog mora, a zatim prolaze pored samog vrha Kavkaza dok ne stignu do Crnog mora. Ovo tumačenje prati, između ostalih, Nacionalno geografsko društvo – čija mapa Evrope prolazi pored Gruzije, takođe, ovo tumačenje dele i Enciclopedia Britanika i lista na sajtu “World Factbook”.

Pošto Kavkaz deluje kao prirodna severna granica Gruzije, najkonvencionalnije shvatanje Evrope u potpunosti zaobilazi ovu zemlju, ostavljajući region kao neku vrstu transkontinentalnog mosta “na raskrsnici istočne Evrope i zapadne Azije”, kako kaže Vikipedija.

“Kavkaz nazivam ‘zemljama između’. Geografski, zemlje se nalaze između Evrope, Azije, Rusije i Bliskog istoka. Kulturno, one su na granici gde se islam susreće sa hrišćanstvom i gde se demokratija susreće sa autoritarizmom”, rekao je Tomas de Val, autor knjige “Kavkaz: Uvod”.

“To je zbunjujuća, zanimljiva regija, koja je pogranično područje ne samo u grografskom smislu”, naveo je De Val.

 

Izgleda da priroda Gruzije kao tranzitne zone zbunjuje i međunarodne organizacije.

Tako Međunarodni monetarni fond (MMF) isključuje Gruziju u svojim periodičnim ekonomskim izgledima za Evropu. Eurostat, statistička kancelarija Evropske komisije, takođe ignoriše ovu zemlju u svojoj studiji regiona i gradova, koja, pak, obuhvata celu teritoriju Turske.

Savet Evrope je, međutim, video Gruziju kao deo evropske porodice naroda kada je toj zemlji odobrio članstvo 1999. godine. Ova organizacija nije povezana sa institucijama Evropske unije.

“Ja sam Gruzijac i stoga sam Evropljanin”, rekao je Zurab Žvanija, premijer Gruzije, kada se njegova zemlja pridružila toj organizaciji, manje od jedne decenije nakon raspada SSSR-a.

Njegove pobedonosne reči izazvale su osećaj pripadnosti koji je prkosio geografskim granicama i umesto toga prihvatio zajedničke veze iskovane u kulturi, veri i istoriji. Rimsko carstvo je u najvećoj meri dosezalo sve do Kavkaza. Područje danas poznato kao Gruzija se tada zvalo Kolhida i Iberija.

“Zanimljiva i škakljiva stvar u vezi sa konceptom Evrope je da se ljudi bukvalno raspravljaju oko toga najmanje 2.500 godina”, kaže Đankarlo Kazale, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu (EUI).

“Iza ovih argumenata stoji predispozicija da se Evropa definiše na poseban način. Jedan od načina da se ona definiše kao hrišćanska. Dakle, ako želite da vidite Evropu kao hrišćansku, onda neizbežno ima smisla da Gruzija treba da bude unutra, jer iako je van tamo na Centralnom Kavkazu, to je jedna od najstarijih hrišćanskih civilizacija sveta”, naveo je Kazale.

“Nema nedvosmislenog sporazuma”

Danas, kako evropski kontinent postaje sve više međusobno povezan, bez granica, u digitalnom svetu, njegov pravi karakter, a samim tim i njegove granice, prevazilaze fizičku oblast koja je karakterisala stare imperije, trend koji predsednik Vladimir Putin izgleda želi da preokrene.

Konceptualni faktori, kao što su politički afinitet i društvene strukture, sada imaju veći uticaj u oblikovanju kolektivnog osećaja evropejstva. Ova dimenzija došla je do izražaja tokom ruske invazije na Ukrajinu, čina rata koji je Kijev pretvorio u neku vrstu frontalnog zaštitnika zapadnog modela demokratije, piše Euronews.

“Pre dva meseca nisam čuo da je neko rekao da je Ukrajina evropska zemlja, jer bez obzira na to da li je demokratija ili ne, nije bilo nikakvog govora o tome da će se pridružiti Evropskoj uniji”, rekao je Kasale za Euronews.

“Možete da vidite koliko brzo ovakve vrste diskursa mogu da promene politiku trenutka i kako ljudi razmišljaju o tome šta žele da budu kao Evropljani i kako se druge zemlje uklapaju u taj model”

Ovakvo fleksibilno tumačenje onoga što je Evropa, mogla bi da olakša put ambicijama Gruzije za članstvo u EU ili, barem, dobijanju statusa kandidata. Formalna promena bi otvorila vrata Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA) , višemilionskom finansijskom programu EU koji pomaže zemljama da sprovedu neophodne reforme kako bi se približile pravnom poretku evropskog bloka.

 

Kipar, zemlja koja geografski pripada Maloj Aziji, ali je većinu čine hrišćani koji govore grčki, imala je koristi od ovog elastičnog razumevanja kada se pridružila bloku u okviru talasa proširenja 2004. godine, u vreme kada je politička volja za proširenjem EU bila mnogo jača nego što je danas. 

Balkanske zemlje sa velikom muslimanskom populacijom, poput Albanije i Bosne i Hercegovine,podjednako su prihvaćene kao članice, iako je njihova sudbina, u najboljem slučaju, neizvesna.

“Ne postoji nedvosmislen dogovor o tome šta znači ‘evropska država’. Ovaj zahtev se može čitati iz različitih perspektiva, uključujući geografske, kulturne, političke, strateške termine,” kazala je za Euronews Korina Stratulat, viši analitičar u Centru za evropsku politiku (EPC) koja proučava proširenje EU.

Spremnost Brisela da preokrene mapu Evrope, međutim, nije beskonačna.1987. godine, kandidatura Maroka da se pridruži Evropskoj zajednici, prethodnici EU, odbijena je na osnovu toga što nije evropska zemlja. Ipak, kako Stratulat primećuje, molba Turske, poslata iste godine, bila je “prihvaćena uprkos njenom geografskom položaju u Aziji”.

Politička osetljivost koja uključuje proces pridruživanja EU, gde glavne zemlje moraju jednoglasno da daju zeleno svetlo za svaki proceduralni korak, sugeriše da će konačnu mapu kontinenta prvo nacrtati premijeri, a kasnije da je uglancaju kartografi.

“Da li je evropski projekat uglavnom motivisan geografijom ili drugim ekonomskim i strateškim/bezbednosnim razmatranjima? Može li geografija biti ključni faktor u dobu definisanom internetom i globalizacijom, gde udaljenosti i granice ne znače ništa? Da li je proširenje vitalno ili opciono za EU ?” pita se  Korina Stratulat, sagovornica Euronews-a.

“U zavisnosti od toga kako će zemlje članice odgovoriti na ova pitanja, to će odrediti koliko daleko Unija može da se proteže”, zaključila je ona.

euronews

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/40673/gde-se-zavrsava-evropa-gruzijski-zahtev-za-prijem-u-eu-moze-biti-nova-komplikacija-na-granicama-rusije/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

Trending