Copyright AP Photo/Staff/Len Puttnam

Evropa se danas suočava sa svojom najstrašnijom noćnom morom: ratom. Oružani, krvavi sukob ponovo je izbio usred kontinenta: Ukrajinci se bore na ulicama da proteraju invazione ruske snage, koje prete da zauzmu tu zemlju i naruše nezavisnost  zemlje, piše Euronews.

U Periodu od nekoliko dana uzdrman je čitav kontinent, što je izazvalo i snažnu solidarnost sa Ukrajinom, ali i do preispitivanja oko zajedničkog identiteta Evropljana.

Pokrenuta i nadom i beznađem, vlada u Kijevu je podnela zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji, za naporan, zamršen i krhki proces koji počiva na političkoj volji 27 država članica. Ubrzo nakon što je predsednik Volodimir Zelenski potpisao zvaničnu prijavu, dve druge zemlje su sledile njihov primer: Moldavija i Gruzija.

Nijedna od ove tri države ranije se nije smatrala ozbiljnim kandidatom za članstvo u EU, ali užas i šok koji je naneo rat iznenada su pomerili narativ u njihovu korist. Uglavnom, zaustavljeni proces pristupanja evropskom bloku sada je ponovo probuđen sa novim značajem, čak i ako su šanse za uspešno rešenje još uvek male i pune prepreka.

Ali za Gruziju se pojavljuje još jedna prepreka, a to je pitanje da li je ona zaista deo Evrope?
Član 49. ugovora EU kaže da “svaka evropska država” koja poštuje osnovne vrednosti bloka može da podnese zahtev za članstvo.

Na prvi pogled, odredba ima deve dimenzije: geografsku, biti negde unutar evropskog kontinenta i političku u skladu sa osnovnim principima evropskog projekta, odnosno biti otvorena demokratija zasnovana na vladavini prava i ljudskim pravima.

Kako piše Euronews, u pogledu demokratije, Gruzija ima mešovite rezultate. Kao parlamentarna republika, zemlja je napravila velike korake u prevazilaženju svog sovjetskog nasleđa i održava redovne izbore na kojima bira svoje političke predstavnike. Ali, sistem je klimav, sa čestim optužbama za prevaru i različitim barijerama za opozicione stranke.

“Oligarhijski uticaj utiče na politička pitanja u zemlji, političke odluke i medijsko okruženje, a vladavina prava je podrivana politizacijom. Građanske slobode su nedosledno zaštićene”,  kaže “Fridom haus”, neprofitni centar koji sprovodi istraživanja o demokratiji i ljudskim pravima

“Fridom haus” svrstava Gruziju u “delimično slobodne zemlje”, dok je indeks demokratije prema “Ekonomistu” opisuje kao “hibridni režim”. Takođe, “Reporteri bez granica” kažu da su mediji u zemlji “pluralistički, ali još uvek nisu nezavisni”

Iako su politički nedostaci glavna prepreka na putu ka članstvu u EU, oni “uklesani u kamen”.

U stvari, proces pristupanja je osmišljen tako da postepeno poboljšava političke standarde kandidata, tako da do trenutka kada se konačno pridruži bloku, nova članica bude savršeno usklađena sa drugim državama članicama.

Nasuprot tome, geografija je nešto što je, za razliku od političkih pitanja, ipak “uklesana”. A u slučaju Gruzije, kamen pod njenim nogama mogao bi da izazove neka neprijatna pitanja.

Između dva kontinenta

Gruzija je mala zemlja od skoro četiri miliona stanovnika koja se nalazi u regionu Zakavkazja, južno od Kavkaskih planina. Na severu se graniči sa Rusijom, na istoku sa Azerbejdžanom, a na jugu sa Jermenijom i Turskom. Zapadni deo zemlje graniči se sa Crnim morem, otvarajući direktan pomorski put ka dve zemlje EU, Rumuniji i Bugarskoj.

Ova pozicija stavlja Gruziju u sukob sa tradicionalno definisanim granicama Evrope, koje se protežu sve do Uralskih planina u Rusiji, prate reku Ural do Kaspijskog mora, a zatim prolaze pored samog vrha Kavkaza dok ne stignu do Crnog mora. Ovo tumačenje prati, između ostalih, Nacionalno geografsko društvo – čija mapa Evrope prolazi pored Gruzije, takođe, ovo tumačenje dele i Enciclopedia Britanika i lista na sajtu “World Factbook”.

Pošto Kavkaz deluje kao prirodna severna granica Gruzije, najkonvencionalnije shvatanje Evrope u potpunosti zaobilazi ovu zemlju, ostavljajući region kao neku vrstu transkontinentalnog mosta “na raskrsnici istočne Evrope i zapadne Azije”, kako kaže Vikipedija.

“Kavkaz nazivam ‘zemljama između’. Geografski, zemlje se nalaze između Evrope, Azije, Rusije i Bliskog istoka. Kulturno, one su na granici gde se islam susreće sa hrišćanstvom i gde se demokratija susreće sa autoritarizmom”, rekao je Tomas de Val, autor knjige “Kavkaz: Uvod”.

“To je zbunjujuća, zanimljiva regija, koja je pogranično područje ne samo u grografskom smislu”, naveo je De Val.

Izgleda da priroda Gruzije kao tranzitne zone zbunjuje i međunarodne organizacije.

Tako Međunarodni monetarni fond (MMF) isključuje Gruziju u svojim periodičnim ekonomskim izgledima za Evropu. Eurostat, statistička kancelarija Evropske komisije, takođe ignoriše ovu zemlju u svojoj studiji regiona i gradova, koja, pak, obuhvata celu teritoriju Turske.

Savet Evrope je, međutim, video Gruziju kao deo evropske porodice naroda kada je toj zemlji odobrio članstvo 1999. godine. Ova organizacija nije povezana sa institucijama Evropske unije.

“Ja sam Gruzijac i stoga sam Evropljanin”, rekao je Zurab Žvanija, premijer Gruzije, kada se njegova zemlja pridružila toj organizaciji, manje od jedne decenije nakon raspada SSSR-a.

Njegove pobedonosne reči izazvale su osećaj pripadnosti koji je prkosio geografskim granicama i umesto toga prihvatio zajedničke veze iskovane u kulturi, veri i istoriji. Rimsko carstvo je u najvećoj meri dosezalo sve do Kavkaza. Područje danas poznato kao Gruzija se tada zvalo Kolhida i Iberija.

“Zanimljiva i škakljiva stvar u vezi sa konceptom Evrope je da se ljudi bukvalno raspravljaju oko toga najmanje 2.500 godina”, kaže Đankarlo Kazale, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu (EUI).

“Iza ovih argumenata stoji predispozicija da se Evropa definiše na poseban način. Jedan od načina da se ona definiše kao hrišćanska. Dakle, ako želite da vidite Evropu kao hrišćansku, onda neizbežno ima smisla da Gruzija treba da bude unutra, jer iako je van tamo na Centralnom Kavkazu, to je jedna od najstarijih hrišćanskih civilizacija sveta”, naveo je Kazale.

“Nema nedvosmislenog sporazuma”

Danas, kako evropski kontinent postaje sve više međusobno povezan, bez granica, u digitalnom svetu, njegov pravi karakter, a samim tim i njegove granice, prevazilaze fizičku oblast koja je karakterisala stare imperije, trend koji predsednik Vladimir Putin izgleda želi da preokrene.

Konceptualni faktori, kao što su politički afinitet i društvene strukture, sada imaju veći uticaj u oblikovanju kolektivnog osećaja evropejstva. Ova dimenzija došla je do izražaja tokom ruske invazije na Ukrajinu, čina rata koji je Kijev pretvorio u neku vrstu frontalnog zaštitnika zapadnog modela demokratije, piše Euronews.

“Pre dva meseca nisam čuo da je neko rekao da je Ukrajina evropska zemlja, jer bez obzira na to da li je demokratija ili ne, nije bilo nikakvog govora o tome da će se pridružiti Evropskoj uniji”, rekao je Kasale za Euronews.

“Možete da vidite koliko brzo ovakve vrste diskursa mogu da promene politiku trenutka i kako ljudi razmišljaju o tome šta žele da budu kao Evropljani i kako se druge zemlje uklapaju u taj model”

Ovakvo fleksibilno tumačenje onoga što je Evropa, mogla bi da olakša put ambicijama Gruzije za članstvo u EU ili, barem, dobijanju statusa kandidata. Formalna promena bi otvorila vrata Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA) , višemilionskom finansijskom programu EU koji pomaže zemljama da sprovedu neophodne reforme kako bi se približile pravnom poretku evropskog bloka.

Kipar, zemlja koja geografski pripada Maloj Aziji, ali je većinu čine hrišćani koji govore grčki, imala je koristi od ovog elastičnog razumevanja kada se pridružila bloku u okviru talasa proširenja 2004. godine, u vreme kada je politička volja za proširenjem EU bila mnogo jača nego što je danas. 

Balkanske zemlje sa velikom muslimanskom populacijom, poput Albanije i Bosne i Hercegovine,podjednako su prihvaćene kao članice, iako je njihova sudbina, u najboljem slučaju, neizvesna.

“Ne postoji nedvosmislen dogovor o tome šta znači ‘evropska država’. Ovaj zahtev se može čitati iz različitih perspektiva, uključujući geografske, kulturne, političke, strateške termine,” kazala je za Euronews Korina Stratulat, viši analitičar u Centru za evropsku politiku (EPC) koja proučava proširenje EU.

Spremnost Brisela da preokrene mapu Evrope, međutim, nije beskonačna.1987. godine, kandidatura Maroka da se pridruži Evropskoj zajednici, prethodnici EU, odbijena je na osnovu toga što nije evropska zemlja. Ipak, kako Stratulat primećuje, molba Turske, poslata iste godine, bila je “prihvaćena uprkos njenom geografskom položaju u Aziji”.

Politička osetljivost koja uključuje proces pridruživanja EU, gde glavne zemlje moraju jednoglasno da daju zeleno svetlo za svaki proceduralni korak, sugeriše da će konačnu mapu kontinenta prvo nacrtati premijeri, a kasnije da je uglancaju kartografi.

“Da li je evropski projekat uglavnom motivisan geografijom ili drugim ekonomskim i strateškim/bezbednosnim razmatranjima? Može li geografija biti ključni faktor u dobu definisanom internetom i globalizacijom, gde udaljenosti i granice ne znače ništa? Da li je proširenje vitalno ili opciono za EU ?” pita se  Korina Stratulat, sagovornica Euronews-a.

“U zavisnosti od toga kako će zemlje članice odgovoriti na ova pitanja, to će odrediti koliko daleko Unija može da se proteže”, zaključila je ona.

euronews

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/40673/gde-se-zavrsava-evropa-gruzijski-zahtev-za-prijem-u-eu-moze-biti-nova-komplikacija-na-granicama-rusije/vest