Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Gde se završava Evropa? Gruzijski zahtev za prijem u EU može biti nova komplikacija na granicama Rusije

Evropa se danas suočava sa svojom najstrašnijom noćnom morom: ratom

Published

on

Copyright AP Photo/Staff/Len Puttnam

Evropa se danas suočava sa svojom najstrašnijom noćnom morom: ratom. Oružani, krvavi sukob ponovo je izbio usred kontinenta: Ukrajinci se bore na ulicama da proteraju invazione ruske snage, koje prete da zauzmu tu zemlju i naruše nezavisnost  zemlje, piše Euronews.

U Periodu od nekoliko dana uzdrman je čitav kontinent, što je izazvalo i snažnu solidarnost sa Ukrajinom, ali i do preispitivanja oko zajedničkog identiteta Evropljana.

Pokrenuta i nadom i beznađem, vlada u Kijevu je podnela zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji, za naporan, zamršen i krhki proces koji počiva na političkoj volji 27 država članica. Ubrzo nakon što je predsednik Volodimir Zelenski potpisao zvaničnu prijavu, dve druge zemlje su sledile njihov primer: Moldavija i Gruzija.

Nijedna od ove tri države ranije se nije smatrala ozbiljnim kandidatom za članstvo u EU, ali užas i šok koji je naneo rat iznenada su pomerili narativ u njihovu korist. Uglavnom, zaustavljeni proces pristupanja evropskom bloku sada je ponovo probuđen sa novim značajem, čak i ako su šanse za uspešno rešenje još uvek male i pune prepreka.

Ali za Gruziju se pojavljuje još jedna prepreka, a to je pitanje da li je ona zaista deo Evrope?
Član 49. ugovora EU kaže da “svaka evropska država” koja poštuje osnovne vrednosti bloka može da podnese zahtev za članstvo.

Na prvi pogled, odredba ima deve dimenzije: geografsku, biti negde unutar evropskog kontinenta i političku u skladu sa osnovnim principima evropskog projekta, odnosno biti otvorena demokratija zasnovana na vladavini prava i ljudskim pravima.

Kako piše Euronews, u pogledu demokratije, Gruzija ima mešovite rezultate. Kao parlamentarna republika, zemlja je napravila velike korake u prevazilaženju svog sovjetskog nasleđa i održava redovne izbore na kojima bira svoje političke predstavnike. Ali, sistem je klimav, sa čestim optužbama za prevaru i različitim barijerama za opozicione stranke.

 

“Oligarhijski uticaj utiče na politička pitanja u zemlji, političke odluke i medijsko okruženje, a vladavina prava je podrivana politizacijom. Građanske slobode su nedosledno zaštićene”,  kaže “Fridom haus”, neprofitni centar koji sprovodi istraživanja o demokratiji i ljudskim pravima

“Fridom haus” svrstava Gruziju u “delimično slobodne zemlje”, dok je indeks demokratije prema “Ekonomistu” opisuje kao “hibridni režim”. Takođe, “Reporteri bez granica” kažu da su mediji u zemlji “pluralistički, ali još uvek nisu nezavisni”

Iako su politički nedostaci glavna prepreka na putu ka članstvu u EU, oni “uklesani u kamen”.

U stvari, proces pristupanja je osmišljen tako da postepeno poboljšava političke standarde kandidata, tako da do trenutka kada se konačno pridruži bloku, nova članica bude savršeno usklađena sa drugim državama članicama.

Nasuprot tome, geografija je nešto što je, za razliku od političkih pitanja, ipak “uklesana”. A u slučaju Gruzije, kamen pod njenim nogama mogao bi da izazove neka neprijatna pitanja.

Između dva kontinenta

Gruzija je mala zemlja od skoro četiri miliona stanovnika koja se nalazi u regionu Zakavkazja, južno od Kavkaskih planina. Na severu se graniči sa Rusijom, na istoku sa Azerbejdžanom, a na jugu sa Jermenijom i Turskom. Zapadni deo zemlje graniči se sa Crnim morem, otvarajući direktan pomorski put ka dve zemlje EU, Rumuniji i Bugarskoj.

Ova pozicija stavlja Gruziju u sukob sa tradicionalno definisanim granicama Evrope, koje se protežu sve do Uralskih planina u Rusiji, prate reku Ural do Kaspijskog mora, a zatim prolaze pored samog vrha Kavkaza dok ne stignu do Crnog mora. Ovo tumačenje prati, između ostalih, Nacionalno geografsko društvo – čija mapa Evrope prolazi pored Gruzije, takođe, ovo tumačenje dele i Enciclopedia Britanika i lista na sajtu “World Factbook”.

Pošto Kavkaz deluje kao prirodna severna granica Gruzije, najkonvencionalnije shvatanje Evrope u potpunosti zaobilazi ovu zemlju, ostavljajući region kao neku vrstu transkontinentalnog mosta “na raskrsnici istočne Evrope i zapadne Azije”, kako kaže Vikipedija.

“Kavkaz nazivam ‘zemljama između’. Geografski, zemlje se nalaze između Evrope, Azije, Rusije i Bliskog istoka. Kulturno, one su na granici gde se islam susreće sa hrišćanstvom i gde se demokratija susreće sa autoritarizmom”, rekao je Tomas de Val, autor knjige “Kavkaz: Uvod”.

“To je zbunjujuća, zanimljiva regija, koja je pogranično područje ne samo u grografskom smislu”, naveo je De Val.

 

Izgleda da priroda Gruzije kao tranzitne zone zbunjuje i međunarodne organizacije.

Tako Međunarodni monetarni fond (MMF) isključuje Gruziju u svojim periodičnim ekonomskim izgledima za Evropu. Eurostat, statistička kancelarija Evropske komisije, takođe ignoriše ovu zemlju u svojoj studiji regiona i gradova, koja, pak, obuhvata celu teritoriju Turske.

Savet Evrope je, međutim, video Gruziju kao deo evropske porodice naroda kada je toj zemlji odobrio članstvo 1999. godine. Ova organizacija nije povezana sa institucijama Evropske unije.

“Ja sam Gruzijac i stoga sam Evropljanin”, rekao je Zurab Žvanija, premijer Gruzije, kada se njegova zemlja pridružila toj organizaciji, manje od jedne decenije nakon raspada SSSR-a.

Njegove pobedonosne reči izazvale su osećaj pripadnosti koji je prkosio geografskim granicama i umesto toga prihvatio zajedničke veze iskovane u kulturi, veri i istoriji. Rimsko carstvo je u najvećoj meri dosezalo sve do Kavkaza. Područje danas poznato kao Gruzija se tada zvalo Kolhida i Iberija.

“Zanimljiva i škakljiva stvar u vezi sa konceptom Evrope je da se ljudi bukvalno raspravljaju oko toga najmanje 2.500 godina”, kaže Đankarlo Kazale, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu (EUI).

“Iza ovih argumenata stoji predispozicija da se Evropa definiše na poseban način. Jedan od načina da se ona definiše kao hrišćanska. Dakle, ako želite da vidite Evropu kao hrišćansku, onda neizbežno ima smisla da Gruzija treba da bude unutra, jer iako je van tamo na Centralnom Kavkazu, to je jedna od najstarijih hrišćanskih civilizacija sveta”, naveo je Kazale.

“Nema nedvosmislenog sporazuma”

Danas, kako evropski kontinent postaje sve više međusobno povezan, bez granica, u digitalnom svetu, njegov pravi karakter, a samim tim i njegove granice, prevazilaze fizičku oblast koja je karakterisala stare imperije, trend koji predsednik Vladimir Putin izgleda želi da preokrene.

Konceptualni faktori, kao što su politički afinitet i društvene strukture, sada imaju veći uticaj u oblikovanju kolektivnog osećaja evropejstva. Ova dimenzija došla je do izražaja tokom ruske invazije na Ukrajinu, čina rata koji je Kijev pretvorio u neku vrstu frontalnog zaštitnika zapadnog modela demokratije, piše Euronews.

“Pre dva meseca nisam čuo da je neko rekao da je Ukrajina evropska zemlja, jer bez obzira na to da li je demokratija ili ne, nije bilo nikakvog govora o tome da će se pridružiti Evropskoj uniji”, rekao je Kasale za Euronews.

“Možete da vidite koliko brzo ovakve vrste diskursa mogu da promene politiku trenutka i kako ljudi razmišljaju o tome šta žele da budu kao Evropljani i kako se druge zemlje uklapaju u taj model”

Ovakvo fleksibilno tumačenje onoga što je Evropa, mogla bi da olakša put ambicijama Gruzije za članstvo u EU ili, barem, dobijanju statusa kandidata. Formalna promena bi otvorila vrata Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA) , višemilionskom finansijskom programu EU koji pomaže zemljama da sprovedu neophodne reforme kako bi se približile pravnom poretku evropskog bloka.

 

Kipar, zemlja koja geografski pripada Maloj Aziji, ali je većinu čine hrišćani koji govore grčki, imala je koristi od ovog elastičnog razumevanja kada se pridružila bloku u okviru talasa proširenja 2004. godine, u vreme kada je politička volja za proširenjem EU bila mnogo jača nego što je danas. 

Balkanske zemlje sa velikom muslimanskom populacijom, poput Albanije i Bosne i Hercegovine,podjednako su prihvaćene kao članice, iako je njihova sudbina, u najboljem slučaju, neizvesna.

“Ne postoji nedvosmislen dogovor o tome šta znači ‘evropska država’. Ovaj zahtev se može čitati iz različitih perspektiva, uključujući geografske, kulturne, političke, strateške termine,” kazala je za Euronews Korina Stratulat, viši analitičar u Centru za evropsku politiku (EPC) koja proučava proširenje EU.

Spremnost Brisela da preokrene mapu Evrope, međutim, nije beskonačna.1987. godine, kandidatura Maroka da se pridruži Evropskoj zajednici, prethodnici EU, odbijena je na osnovu toga što nije evropska zemlja. Ipak, kako Stratulat primećuje, molba Turske, poslata iste godine, bila je “prihvaćena uprkos njenom geografskom položaju u Aziji”.

Politička osetljivost koja uključuje proces pridruživanja EU, gde glavne zemlje moraju jednoglasno da daju zeleno svetlo za svaki proceduralni korak, sugeriše da će konačnu mapu kontinenta prvo nacrtati premijeri, a kasnije da je uglancaju kartografi.

“Da li je evropski projekat uglavnom motivisan geografijom ili drugim ekonomskim i strateškim/bezbednosnim razmatranjima? Može li geografija biti ključni faktor u dobu definisanom internetom i globalizacijom, gde udaljenosti i granice ne znače ništa? Da li je proširenje vitalno ili opciono za EU ?” pita se  Korina Stratulat, sagovornica Euronews-a.

“U zavisnosti od toga kako će zemlje članice odgovoriti na ova pitanja, to će odrediti koliko daleko Unija može da se proteže”, zaključila je ona.

euronews

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/40673/gde-se-zavrsava-evropa-gruzijski-zahtev-za-prijem-u-eu-moze-biti-nova-komplikacija-na-granicama-rusije/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending