Bolna tačka Evrope” – pod tim naslovom list „Velt am zontag” (WamS) analizira višednevne napetosti na granici Srbije i Kosova. Sporazum između oko automobilskih registracija je postignut, a predstavnik EU Miroslav Lajčak spor je proglasio riješenim. No, da li je sad stvarno sve opet u redu, pita se WamS? I odmah nudi odgovor. „Ne, nikako, glavni konflikt i dalje nije rešen, i upravo to EU čini ranjivom”.
„Spor oko registracija koji je za sada rešen, a na kraju otvara pitanje o državnom priznanju Kosova. Srbi u Kosovu vide kolevku svoje nacije. A i na međunarodnom planu je status Kosova sporan”, piše WamS.
Uz konstataciju da je Kosovo „najviše udaljeno od punopravnog članstva” u EU ovaj list citira i Srđana Majstorovića iz Centra za evropsku politiku (CEP): „EU nije u stanju da ponudi realnu perspektivu članstva zemljama zapadnog Balkana”.
Majstorović za WamS dodaje kako to ne izaziva samo razočaranje kod lokalnog stanovništva, već slabi i EU. Po njegovom mišljenju, upravo zbog kolebljive balkanske politike EU, autoritarni moćnici i nacionalisti u regiji i mogu sebi da politički dozvole sukobe poput ovog najnovijeg između Srbije i Kosova: „…i da onda te krize zloupotrebljavaju za svoje unutrašnjopolitičke agende.” Majstorović podseća da se u Brisleu zna kako je dovoljna samo jedne iskra da bi se rasplamsali stari konflikti.
Nužno pomirenje
U sredu 6.10.) će šefovi država i vlada zemalja članica EU na „Zapadnobalkanskom samitu” u Sloveniji raspravljati o situaciji u regiji. U tom kontekstu WamS podseća na posjetu šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen zapadnom Balkanu i njene reči izrečene u Prištini – ona je tamo podsetila na nemačku istoriju i rekla da „dolazi iz zemlje koja je kriva za Drugi svetski rat i Holokaust”, te dodala da samo suočavanje s prošlošću može voditi prema „pomirenju, koje je tako nužno”. A upravo po pomirenje je po mišljenju WamS-a ono što nedostaje da bi se napravio sledeći logičan korak za EU, a to je „primanje država bivše Jugoslavije”.
Predsednik Aleksandar Vučić sledi nacionalističku politiku i igra na raskol, piše nemački list. Njemu odgovaraju poslednje napetosti, kaže za WamS Vesela Černeva iz European Council on Foreign Relations (ECFR):
„Propaganda pokazuje rezultate.” WamS tu citira podatke iz jedne aktuelne studije ECFR-a, po kojoj 54% Srba u Rusiji vide saveznika, a 47% u Kini – i samo 11% u EU. Černeva smatra da Vučić sledi istu strategiju kao „bivši jugoslavenski diktator Tito, koji je stajao između istoka i zapada i tako bio relevantan”.
Sukob interesa na Balkanu
Nemački list smatra da motivi Rusije ili Kine, koja je pogotovo tokom pandemije poslala znatnu pomoć u Beograd, u Srbiji nije „ljubav prema bližnjem”. WamS citira navode iz jednog izveštaja Njemačkog ministarstva spoljnih poslova iz aprila ove godine u kojem se dolazi do zaključka da te dve zemlje šire dezinformacije, odnosno da, s posebnim fokusom na zapadni Balkan, pokušavaju manipulisati kako bi se među građanima narušilo poverenje u zapadne vakcine, u institucije EU, odnosno zapadne i evropske strategije vakcinacije.
I Turska, odnosno arapske Zalivske zemlje imaju svoje interese i aktivne su na Balkanu kako bi proširile svoje zone uticaja, smatra WamS i dodaje kako EU za sada nije imao pravi odgovor na taj razvoj.
Nemačka bi mogla imati ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju poverenja prema EU u regiji, odnosno jačanja smatra analitičar Majstorović. Ali tek treba videti hoće li i kakav prioritet zapadni Balkan imati za novu saveznu vladu u Berlinu. U predizbornoj kampanji gotovo da se i nije pričalo o spoljnoj politici, zbog toga Majstorović upozorava: „Ne možemo govoriti o strateškoj autonomiji EU sve dok zapadni Balkan nije deo Unije, i sve dok je prepušten uticaju trećih aktera.” A upravo to se sad i događa, zaključuje WamS.
Leposavić, 2.10.2021
„Informacijski rat” na Kosovu
Švajcarski list „Noje Cirher cajtung” (NZZ) piše kako najnovije napetosti na zapadnom Balkanu imaju obeležja hibridnog konflikta i pita se šta bi to moglo značiti za strane vojne trupe (i pogotovo pripadnike švajcarske vojske) na Kosovu?
U okviru misije Kfora Švajcarci mirovnim snagama na raspolaganje stavljaju između ostalog teške građevinske mašine i osoblje, a zadatak švajcarske vojske na Kosovu je osiguravanje slobode kretanja u toj zemlji. Radi se o specijalistima među kojima su vojni policajci, timovi za deminiranje i medicinsko osoblje. Jedna od ključnih pozicija na kojima djeluju je Severna Mitrovica, gde većinski žive Srpkinje i Srbi, piše NZZ i dodaje kako „kosovska država u opštinama severno od reke Ibar nema puno uticaja”.
Ovaj list napominje da tu regiju kontroliše „jedan ogranak stranke srpskog predsednika”, te da „netransparentna mreža privatnih frimi za obezbeđenje i elemenata organizovanog kriminala u svakom trenutku može proizvesti nemir”.
U načelu su obe strane u stanju „bljuvati vatru iz kratera hladnog konflikta”, piše NZZ, te napominje da se „Beograd i Priština već godinama igraju s kontrolisanim napetostima, uglavnom iz unutrašnjepolitičkih razloga”.
Demonstracija vojne moći
Eskalacija spora oko automobilskih registracija se odvijala najpre po već dobro poznatom scenariju, smatra NZZ, ali i napominje da je ovaj put sukob dobio novu dimenziju, pogotovo što se tiče pozicije međunarodnih mirovnih trupa.
„Srpski predsednik Vučić je demonstrirao da, ako to želi, konflikt može dovesti i do samog ruba izbijanja rata”, piše NZZ. Ono što se poslednjih dana događalo na granici Srbije i Kosova ovaj list podsjća na „klasični hibridni, nejednoznačni konflikt sadašnjosti u kojem je jedno bitno insceniranje vojne snage za informacijski rat”.
Stacioniranje srpskih tenkova i pripadnika oružanih snaga uz granicu s Kosovom se praktički u realnom vremenu mogao pratiti preko „insceniranih” postova na društvenim mrežama, iskusni reporteri TV iz Srbije su izveštavali iz zapovedništva operacije, piše NZZ: „Iako su prezentovani svi elementi mehaniziranog prodora, nije se radilo o ofanzivnoj akciji, već o ‚show of force'” NZZ smatra da je Vučić ovaj spor oko tablica iskoristio kako bi prezentirao modernizovanu i ojačanu srpsku vojsku.
Odgovor Amerikancima?
„Srbija pokazuje zube, očito pre svega za domaću publiku, ali i prema Zapadu, pogotovo prema SAD”, piše NZZ i pretpostavlja da se potez Beograda može shvatiti i kao reakcija na vojnu vježbu «Defender Europe 21», u okviru koje su u maju i junu ove godine Amerikanci sa svojim saveznicima trenirali brzo prebacivanje trupa iz SAD na moguća krizna žarišta na jugoistoku Evrope.
„Borbene jedinice su prvo iz Severne Amerike prebačene u Nemačku, a zatim su se kretale na dve linije prema Crnom moru: istočno od Srbije preko Mađarske, Bugarske i Rumunije, i zapadno duž Jadrana.
U zvaničnoj komunikaciji američke vojske vežba je predstavljena kao klešta oko bele mrlje Srbije. I u ovom slučaju poruka izgleda jasna: potencijalni saveznik Rusije je izolovan, mi kontrolišemo Balkan, uključujući i mediteranske luke.” Poruka te vežbe se, očekivano, nije svidela ni Rusiji ni Srbiji, zaključuje NZZ.
Dugo vremena je švajcarska vojska rutinski delovala na Balkanu i podsticala mir, ali novo vojno samopouzdanje Srbije i američko pozicioniranje u regiji ponovno u fokus vraćaju brizantnost operacije Kfora. „Švajcarska vojska na iskustvima na Kosovu uči kako se konkretno nositi s hibridnim konfliktima”, piše NZZ i napominje da bi se i Swisscoy mogao naći na meti mogućih dezinformacijskih kampanja: „Teoretski je moguće povlačenje iz ‚nacionalnih interesa’ ili iz političkih razloga. Ali to bi oslabilo verodostojnost angažmana. Nakon 22 godine misije na Kosovu počinje nova, očito nešto nemirnija faza za Švajcarsku u okviru Kfora”, završava NZZ.
Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje
Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.
Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.
Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.
Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.
Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno
Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.
Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.
„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.
„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.
„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.
Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.
„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.
Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.
LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.
Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Grad Zrenjanin Gradonačelnik
ZAHTEV
Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.
OBRAZLOŽENJE:
Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.
Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.
Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.
U Zrenjaninu 4.9.2024.godine
Odbornička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Sekretarijat za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.
Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas.
U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.
Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora.
Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta.
Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo.
Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.
Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.
Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.
Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom.
Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.
Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.
Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.
Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.
Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.
Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.
Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.
Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.
KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.
NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.
KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.