SLOBODNA VOJVODINA
Evropska investiciona banka: Takozvani ‘jeftini’ krediti teški za otplatu
Zajmovi Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu su među najpovoljnijim, i to važi i ukoliko se uporede sa onim investicijama koje dolaze iz Rusije ili Kine.
Zajmovi Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu su među najpovoljnijim, i to važi i ukoliko se uporede sa onim investicijama koje dolaze iz Rusije ili Kine.
To navodi potpredsednica Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Liljana Pavlova, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Odgovarajući na tvrdnje da su kineski krediti jeftiniji, Pavlova podvlači da “takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati”. Primer za to pronalazi u Crnoj Gori, državi koja i kroz EU mehanizme pokušava da pronađe način za otplatu duga kineskim kompanijama od milijardu dolara za projekat auto-puta.
EIB je jedan od glavnih finansijera na Zapadnom Balkanu, što pokazuju i računice za tekuću godinu.
“Od početka godine do danas smo već potpisali ugovore vredne 600 miliona evra za podršku razvoju infrastrukture, transportne infrastrukture, ekološke infrastrukture, kao i za podršku malim i srednjim preduzećima kroz obezbeđivanje likvidnosti i radnog kapitala za nove operacije”, navodi Pavlova.
O investicijama u Srbiji
Pavlova: Kada govorimo o Srbiji, obezbedili smo i potpisali za operacije vredne 200 miliona evra za razvojni fond, dodatnih 90 miliona za podršku malim i srednjim preduzećima preko naših posrednika, komercijalnih banaka koje posluju ovde. Imamo priličan broj projekata koji su u planu ne samo za ovu godinu, već i za narednu.
Veoma se radujemo se da podržimo značajne železničke projekte, kao što je Koridor 10 pruga Beograd – Niš. Reč je o projektu vrednom oko 1,8 milijarde evra. Naravno, detalji investiranja moraju da se finalizuju, ali smo spremni da finansiramo do 50 odsto ove investicije, kada projekat bude finaliziran u smislu proračuna i pripremnih radova.
Podržali smo investicije u modernizaciju gradskog prevoza u Kantonu Sarajevo, u Bosni i Hercegovini (BiH), što je veoma važan ekološki projekat sa ciljem smanjenja emisija (štetnih gasova).
Već smo potpisali ugovor vredan 100 miliona evra sa Nacionalnim razvojnim fondom Severne Makedonije kako bismo još jednom usmerili našu podršku ka malim i srednjim preduzećima u regionu.
Nadamo se da ćemo u narednih nekoliko meseci, ali svakako do kraja godine potpisati ugovor sa Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore vredan oko 50 miliona evra, opet kao podrška malim i srednjim preduzećima.
Naravno, sve ovo uz naše dugoročne investicije u sektor železnica, u razvoj puteva i različite pogone za prerađivanje otpadnih voda, kanalizacione sisteme i druge projekte koje već podržavamo, zajedno sa vodećim projektom digitalizacije u školama u Srbiji. To je projekat na koji smo zaista ponosni. S obzirom na to koliko je važan projekat digitalizacije u Srbiji, verujem da sada treba da se fokusiramo na to da taj projekat prenesemo u druge zemlje regiona.
Poređenje sa ruskim i kineskim ulaganjima
RSE: Sve države u regionu teže ka punopravnom članstvu u EU. U tom smislu i u svetlu toga, šta vidite kao glavnu prepreku u regionu, uzimajući u obzir narastajući trend uzimanja kredita od Rusije i Kine, uglavnom za infrastrukturne projekte? Na koji način bi to moglo da bude problem na evropskom putu regiona?
Pavlova: Kada govorimo o ruskim i kineskim investicijama koje su očigledne u regionu, naravno svaka vlada ima pravo da odlučuje kako i koji tip stranih direktnih i indirektnih investicija želi da privuče.
Međutim, ono što mogu da kažem jeste da kao EU, odnosno finansiranje Evropske komisije kroz grantove kao drugi instrument, i uz komplementarnost sa podrškom EIB, obezbeđujemo prilično značajne investicije u države regiona.
I kada govorimo o uslovima ovih investicija, mogu da kažem da su naše investicije pod najpovoljnijim mogućim uslovima i kada ih poredimo sa onim iz Rusije, Kine ili bilo kojim drugim vidom finansiranja.
Ali, istovremeno, kada je reč o grantovima EU i zajmovima EIB, tu nije samo reč o finansiranju i novcu. To predstavlja polugu i pruža podršku državama da reformišu svoje zakonodavstvo, da usvoje sve neophodne evropske standarde, u oblasti zaštite životne sredine, socijalne zaštite, standarde u oblasti nabavke, što su sve takođe važni elementi kada govorimo o reformskom procesu na evrointegracijskom putu regiona.
RSE: Sa druge strane, srpski zvaničnici su u više navrata izjavljivali da su kineski zajmovi jeftini, brzi i lako dostupni. Takođe je prisutno snažno javno mnjenje u svetlu tih izjava da su, na primer, Rusija ili Kina među najvećim donatorima, dok zvanični podaci pokazuju da je EU najveći investitor i donator, ne samo u Srbiji, već u celom regionu. Kako biste običnom poreskom obvezniku iz Srbije, Kosova, BiH, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije objasnili zašto su zajmovi EU bolji od onih koji dolaze iz trećih zemalja?
Pavlova: Pre svega, rekla bih da je na svakoj vladi da odlučuje o upravljanju dugom i strategiji. Ali, što se nas tiče, kada god savetujemo vlade i promotere projekata prilikom odlučivanja koji tip finansijskih ugovora i dogovora da preuzmu, navodimo da je neophodno uzeti u obzir neophodnost snažnog okvira upravljanja dugom, jer ponekad takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati. Kao skoriji primer imamo Crnu Goru.
Naše odobravanje projekata daje pečat izuzetnosti da je projekat u skladu sa najvišim evropskim standardima, u oblasti zaštite životne sredine, zatim da će projekat biti primenjen kroz evropske procedure nabavki. Još jedan značajan element su socijalni standardi. Takođe značajan element našeg investiranja je transparentnost.
Punuda crnogorskoj vladi
RSE: Pomenuli ste Crnu Goru, državu Zapadnog Balkana koja se suočava sa pretnjom dužničkog ropstva zbog kineskog kredita. Crnogorski zvaničnici su se obratili institucijama EU tražeći pomoć. Šta vidite kao moguće rešenje u ovoj situaciji?Autoput Bar-Boljare je veoma dobar primer za sve druge vlade da budu obazrive i pažljive kada pregovaraju o različitim ugovorima o finansiranju sa eksternim donatorima.
Pavlova: Kada je reč o ovom specifičnom slučaju, autoputu Bar-Boljare, koji je veoma dobar primer za sve druge vlade da budu obazrive i pažljive kada pregovaraju o različitim ugovorima o finansiranju sa eksternim donatorima, Vlada Crne Gore pristupila je i obratila se Evropskoj komisiji, EIB i drugim institucijama tražeći podršku u otplati duga.
Ipak, naš direktan odgovor je bio da nažalost, u skladu sa Statutom EIB, nije nam dozvoljeno i mi ne možemo refinansirati postojeći dug, koji je država potpisala sa trećom stranom.
Odgovor EU i Evropske komisije je bio na liniji toga, u istom pravcu. Imali smo više razgovora sa premijerom, i ministrom finansija o tome kako možemo indirektno pružiti podršku u prevazilaženju ove zaista kritične situacije za novu Vladu (Crne Gore). Ono što smo ponudili kao hitnu reakciju jeste da ubrzamo isplate za postojeće projekte na kojima radimo kako bismo omogućili bolji protok gotovine i likvidnost.
Drugo, ponudili smo da identifikujemo i ubrzamo pripremu i primenu projekata koji su trenutno aktuelni i koje je Vlada prepoznala kao značajne kako bismo prikupili sredstva ne samo iz EU i EIB već i uz našu podršku od drugih finansijera po povoljnim uslovima, koji će državi obezbediti podršku i održivo upravljanje dugom.
Sa naše strane, to je jedini način. Dobra stvar je što je Vlada nedavno isplatila prvu tranšu tog kredita tako da se nadamo da ćemo, uz sav napor različitih institucija na nivou EU, koje su uključene, biti u mogućnosti da pomognemo Vladi Crne Gore da prevaziđe ovu neprijatnu situaciju.
Ohrabreni unapređenjem dijaloga Srbije i Kosova
RSE: Dijalog Srbije i Kosova se nastavlja. Postoje li neki projekti na koje je EIB fokusiran u svetlu normalizacije odnosa Srbije i Kosova što je jedan od ključnih elemenata za evrointegracije dve države?
Pavlova: Mi smo takođe ohrabreni unapređenjem dijaloga Srbije i Kosova. To je zaista važan korak, ne samo u bilateralnim odnosima već i u odnosu na proces pristupanja dveju država.
Podrška povezivanju regiona, i ne samo unutar regiona, već između regiona i zemalja EU je od ključnog značaja za razvoj regiona, ali i za Evropu, jer kao što imam običaj da kažem – Evropi je potreban Balkan isto onoliko koliko je Balkanu potrebna Evropa, jer smo deo istog kontinenta.
Imamo postojeći projekat, to je autoput Niš-Merdare, sa investicijama vrednim 100 miliona evra od strane EIB i 40 miliona evra iz EU granta za implementaciju projekta, veoma važne konekcije zajedno sa završetkom dela evropskog koridora, deonice duge 32 kilometra, što je projekat koji se trenutno implementira i mi nadziremo implementaciju tog projekta.
Inače, ove godine smo zaključili i podržali projekat izgradnje gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske sa 25 miliona evra. Reč je o projektu koji se finansira iz granta koji smatramo važnim za region, ali od sada naš prioritet će biti investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju.
RSE: Kada govorimo o novim tehnologijama, krajem 2020. EIB je najavila svoje interesovanje u ulaganje u 5G mobilnu mrežu u Srbiji. Možete li podeliti informacije o tome u kojoj fazi je taj projekat trenutno?
Pavlova: Već smo odobrili finansiranje u iznosu od 70 miliona evra za kompaniju „Telekom Srbija“ (telekomunikaciono državno preduzeće) za pokretanje i implementaciju ovog važnog projekta, odnosno distribuciju 5G mobilne telekomunikacione mreže u celoj zemlji, kao i nadogradnju komercijalne 4G mreže. Ovaj projekat je odobren, uskoro očekujemo potpisivanje ugovora o finansiranju.
Uz to, imamo i druge investicije u digitalni sektor, koje su već odobrene, kao što je povezivanje škola sa 65 miliona evra. Očekujemo da ćemo naredne godine obezbediti dodatnih 5 miliona evra za taj projekat. Nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da preslikamo taj projekat u druge države regiona.
Mila Đurđević
izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/evropska-investiciona-banka-eib-zapadni-balkan-investicije/31459334.html
SLOBODNA VOJVODINA
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
SLOBODNA VOJVODINA
Dva guslara u jednoj čardi?
Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Dva guslara u jednoj čardi?
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom