Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Evropa hitno traži alternativu za ruski gas: Povratak na ugalj ili prilika da se pređe na obnovljivu energiju?

Published

on

Copyright AP/Wayne Parry, profimedia

Zemlje širom sveta prošle nedelje su uvele sankcije Rusiji, međutim pored zamrzavanja finansijskih sredstava i zabrane ruskih aviona, ne postoje mere koje utiču na jedan značajan element – gas.

“Budući da je Evropa toliko zavisna od gasa, to donosi mnogo novca Putinu. Taj novac je sada potrošen na transport trupa iz Rusije do ukrajinskih granica”, kaže za Euronews Sergij, član pokreta “Extinction Rebellion Ukraine” iz Kijeva.

Lideri evropskih zemalja svesni su činjenice da bi u narednim godinama trebalo da se smanji korišćenje fosilnih goriva, u ćilju da se globalno zagrevanje zaustavi. Ipak, nastavljaju da finansira Rusiju za naftu i gas – neobnovljiva goriva koja proizvode ogromne količine toksičnog zagađenja vazduha i vode i čine najveći izvor emisije gasova staklene bašte

 Oko 40 odsto evropske nafte i gasa uvozi se iz Rusije a jedna od najzavisnijih je verovatno Nemačka. Prošle nedelje ta zemlja najavila je otkazivanje gasovoda Severni tok 2 vrednog 9,9 milijardi evra iz Rusije – što je svakako dobra vest i sa aspekta životne sredine.

Međutim, sada kada je cena nafte premašila 116 dolara po barelu po prvi put od 2014. godine, a cene prirodnog gasa takođe rastu, vlasti se bore da pronađu energetske alternative dok rat u Ukrajini eskalira. 

Koje su moguće alternative ruskom gasu u Evropi?

U ponedeljak su se ministri energetike EU sastali u Briselu u cilju da pronađu rešenje za prekidanje zavisnost.

“Moramo se pripremiti za sve mogućnosti”, rekla je na sednici francuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pompili. EU ima dovoljno zaliha gasa i nafte da izdrži kratkoročne poremećaje, rekla je ona, “međutim, postoji problem u vezi sa dugoročnim snabdevanjem”.

Ministri su takođe razgovarali o pomoći ukrajinskom energetskom sektoru ubrzavanjem planiranog povezivanja ukrajinske električne mreže sa evropskom, što bi je učinilo nezavisnijom od Rusije.

Kriza pokazuje da udaljavanje od uvoznih fosilnih goriva nije važno samo u borbi protiv klimatskih promena, već i kao pitanje bezbednosti.

Koje alternative mogu da se razmotre u EU?

LNG (tečni prirodni gas)

Gas je u Evropi veći problem od nafte i, iako se zima bliži kraju, još uvek postoji potražnja za uvozom. Norveška, drugi najveći snabdevač u Evropi posle Rusije, već radi maksimalnim kapacitetom.

Ako Rusija prekine snabdevanje, evropske zemlje će možda morati da preusmere veču količinu tečnog prirodnog gasa, koji dolasi iz Sjedinjenih Država.

 

Međutim, iako se LNG smatra najčistijim fosilnim gorivom, ipak do određene mere negativno utiče na klimu.

Ova alternativa bi mogla privremeno da pomogne u energetskoj krizi, stručnači smatraju da nema dovoljno tečnog prirodnog gasa da bi se pokrile sve potrebe u Evropi.

Nemačka želi da uvozi LNG iz Katara i kupuje gas od drugih evropskih zemalja, a takođe razmatra mogućnost izgradnje sopstvenog LNG terminala u zemlji.

Italija želi da poveća isporuke gasa iz Alžira. Ta afrička zemlja, ima gasovog ka Španiji i Italiji, koji bi mogao da ima i rezerve kapacitete za snabdevanje dela Evrope.

Ugalj

Što je još kontroverznije, ako EU prekine svoje gasne veze sa Rusijom, pojedini smatraju da bi blok morao da pribegne ponovnom aktiviranju elektrana na ugalj.

Ugalj se smatra najgorim fosilnim gorivom, koji je posebno odgovoran za rast globalnih prosečnih temperarura, stoga ova alternativa bi imala izuzetno štetne ekološke posledice.

“Kratkoročna mera predostrožnosti, da bismo bili spremni na najgore, možda ćemo morati da otvorimo i pokrenemo elektrane na ugalj”, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Haber

Kako se tržište električne energije kreće ka zelenijoj budućnosti, evropske zemlje su poslednjih godina postepeno razgrađivale infrastrukturu za ugalj.

 

Međutim, kako energetska kriza eskalira, “ugalj ostaje kritična komponenta mešavine električne energije, posebno kada je pouzdanost drugih izvora energije dovedena u pitanje“, kaže Karlos Tores Dijaz, šef istraživanja tržišta gasa i električne energije u kompaniji Ristad Energi.

Ako bi se Nemačka vratila na ugalj, to bi bio potez protiv sopstvenog “zelenog obećanja”, o postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj do 2030. godine.

Obnovljiva energija

Pojedini evropski lideri kažu da je ruska invazija na Ukrajinu zapravo pružila šansu da se ubrza prelazak na obnovljive izvore energije, uključujući nuklearne elektrane.

Nemačka sada ima za cilj da ubrza rast svoje solarne energije i projekata vetra na kopnu i moru. Ministar ekonomije Robert Habek, vodeći član stranke Zelenih, rekao je da je brže širenje obnovljivih izvora ključ za smanjenje zavisnosti Nemačke od ruskih fosilnih goriva.

Nuklearna energija je takođe čista mogućnost. Nuklearna proizvodnja je porasla za 6 odsto u 2021. u poređenju sa 2020. i donosi najveći doprinos proizvodnji električne energije u Evropi od 2014. godine. Problem u ovom trenutku je to što su brojne nuklearne elektrane dostigle kraj svog životnog ciklusaskupo je ponovo ih izgraditi. Njihov radni vek je samo oko 40 godina.

 

Uvoz goriva zasnovanih na vodoniku takođe bi mogli da igraju važnu ulogu. Međutim, prema dr Maksu Lejsi-Barnakl, istraživaču za pravedne tranzicije u Jedinici za istraživanje naučne politike (SPRU) na Univerzitetu u Saseksu, i Rusija pojačava svoje planove za vodonik

“Smatrajući novo tržište vodonika kao vitalnu komercijalnu priliku, Rusija cilja 20 odsto globalnog tržišnog udela vodonika do 2030. godine, sa 127 miliona dolara investicija u naredne tri godine i ambicijama da postane vodeći svetski proizvođač i izvoznik energije vodonika”, objašnjava on.

Ali na sreću, Australija je takođe potencijalni snabdevač vodonikom. Nova studija je pokazala da će obnovljive energije Južne Australije imati prednost u trci za snabdevanje čistim vodonikom Evropi preko luke u Roterdamu.

“Ako zaista želimo da prestanemo da dugoročno činimo Putina veoma bogatim, moramo da ulažemo u obnovljive izvore energije i to treba da uradimo brzo”, rekao je u januaru Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije.

Oni dodaje da su obnovljivi izvori pravi odgovor za stabilnu i pristupačnu energiju.

Euronews

izvor: https://www.euronews.rs/magazin/nauka/39677/evropa-hitno-trazi-alternativu-za-ruski-gas-povratak-na-ugalj-ili-prilika-da-se-prede-na-obnovljivu-energiju/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore

Published

on

By

Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.

Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.

Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.

Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.

Tome se mora stati na put!

Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.

Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.

I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.

To je jedina garancija uređene i moderne države.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vladavina-prava-sloboda-i-demokratija-alati-u-borbi-protiv-koruptivne-hobotnice-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dva guslara u jednoj čardi?

Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!

Published

on

By

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.

Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?

DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.

Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.

DZVM Press

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

Trending