SLOBODNA VOJVODINA
Euronews Srbija u Helsinkiju: Finska želi članstvo u NATO “bez odlaganja”, Kremlj: To je definitivno pretnja za Rusiju
Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin saopštili su da ta zemlja mora aplicirati za članstvo u NATO bez odlaganja. Kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Helsinkija, ovo saopštenje finskih lidera menja višedecenijsku politiku vojne neutralnosti koja je ostala i posle pada Gvozdene zavese, kao i nakon pristupanja Finske Evropskoj uniji
Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin saopštili su da ta zemlja mora aplicirati za članstvo u NATO bez odlaganja. Kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Helsinkija, ovo saopštenje finskih lidera menja višedecenijsku politiku vojne neutralnosti koja je ostala i posle pada Gvozdene zavese, kao i nakon pristupanja Finske Evropskoj uniji. S druge strane, iz Kremlja stiže upozorenje da je ovakva odluka “definitivno pretnja po Rusiju” i da će imati “adekvatan odgovor”.
U saopštenju najviših finskih zvaničnika navodi se da bi NATO članstvo učvrstilo bezbednost Finske, i da bi, kao članica NATO-a, Finska ojačala ceo odbrambeni savez. Dodaje se da se ovog proleća otvorila važna diskusija o mogućem članstvu Finske u NATO.
“Bilo je potrebno vreme da Parlament i celo društvo utvrde svoje stavove po ovom pitanju. Bilo je potrebno i vreme za međunarodne kontakte sa NATO i njegovim članicama, kao i sa Švedskom. Hteli smo da damo vreme koje je potrebno da se diskusija održi”, dodaje se u saopštenju.
“Sada, kada je blizu momenat u kom se donosi odluka, kažemo da imamo iste poglede, a ta informacija je i za parlamentarne grupe i partije”, istakli su Ninisto i Marin.
Kakav je stav javnog mnjenja u Finskoj?
Napadom Rusije na Ukrajinu, promenio se i stav javnog mnjenja u Finskoj, jer je prema nekim anketama sada skoro tri četvrtine građana za članstvo u NATO, što ranije nije bio slučaj.
Građani koje je anketirao reporter Euronews Srbija na ulicama Helsinikija podržavaju uzlazak zemlje u NATO.
“Oduvek sam podržavala ulazak Finske u NATO, zato što imamo dugu istoriju i dugu granicu na istoku sa Rusijom. Zbog skorašnjih događaja, moje mišljenje se nije promenilo, već samo učvrstilo”, rekla je jedna od ispitanica.
“Mislim da Finska mora da uđe u NATO. Da ste me pitali pre nekoliko meseci ili pre Božića, bila bi drugačija situacija, ali mislim da nam je potrebna sva podrška koju možemo da dobijemo”, istakla je druga stanovnica Helsinkija.
Još nekoliko ispitanika istaklo je kako su im skorašnji događaji, odnosno invazija Rusije na Ukrajinu, promenili mišljenje, pa sada smatraju kako je sigurnije za Finsku da ima jake saveznike u NATO.
Finski ministar: Mogli bismo značajno da doprinesemo čllanstvom
Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izjavio je da bi Finska mogla značajno da doprinese NATO savezu kao snažan saveznik i opravdao aplikaciju te zemlje za članstvo u alijansi nepredvidivim ponašanjem Rusije koja bi mogla da preduzme akcije koje su opasne za Finsku, ali i za samu Rusiju.
“Rusija je spremna i ima mogućnost da preti susedima i to kroz brzo razmeštanje više od 100.000 vojnika na granici i to bez mobilizacije civila. Uz sve to, u Rusiji se otvoreno govori o korišćenju nekonvencionalnog oružja kao što je nuklearno i hemijsko uprkos tome što je upotreba tog naoružanja zabranjena međunarodnim ugovorima”, rekao je Havisto
Osim što su predsednik i premijerka Finske izjavili danas da je njihov predlog da ta nordijska zemlja postane član NATO, Helsinki takođe polaže nade u Sporazum EU o zajedničkoj odbrani, izjavio je danasHavisto pred poslanicima EU.
“Naravno, razgovarali smo sa našim prijateljima iz EU kakva podrška bi mogla da bude u ovim situacijama, po pitanju člana 42.7”, kazao je on, preneo je Rojters.
Njegove reči se, kako navodi britanska agencija, odnose na klauzulu o zajedničkoj odbrani zemalja EU da “ukoliko je jedna država žrtva oružane agresije na njenoj teritoriji, ostale članice imaju obavezu da pomognu i asistiraju na sve načine”, u skladu sa pravilima Ujedinjenih nacija o samoodbrani.
Nurmi za Euronews Srbija: Istorijski trenutak
Za Euronews Srbija govorio je i novinar lista “Iltalehti” i NATO dopisnik u tom mediju Lauri Nurmi. On je ocenio da je ovo istorijski trenutak, budući da “više od 70 odsto stanovnika podržava članstvo u NATO”.
“Napad na Ukrajinu je bio šok. Finci nisu bili iznenađeni, bili smo svesni činjenice da Putin može da upotrebi vojnu moć, kao u Siriji, ali Ukrajina je mnogo bliža Finskoj. Invazija na Ukrajinu je oživela naša kolektivna sećanja, kada smo videli kako ruske trupe bombarduju civile u Ukrajini shvatili smo da bi to moglo da se desi i u Finskoj. Sećate se Zimskog rata, i zbog njega je sećanje na Drugi svetski rat i dalje snažno. Mi smo se uplašili i ovaj novi rat je ponovo aktivirao to kolektivno pamćenje. Želeli smo da se stavimo pod taj nuklearni kišobran NATO i da nas zaštiti Član 5”, kaže on
Kako kaže, prethodnih godina je Rusija pokušavala da ima “posebne odnose” sa Finskom u odnosu na EU.
“Naše bilateralne veze sa Kremljom su bile dosta čvrste, i obični ljudi su se duržili, ženili, udavali, učestvovali zajedno u sportu, hokeju, klizanju… Imali smo dobre odnose sa Rusima. Međutim, ne smemo zaboraviti da su Kremlj i Putin nešto drugo”, dodaje on.
U slučaju pretnji iz Moskve, Nurmi kaže da, zbog poteškoća sa kojima su se suočili, građani u Rusiji nisu spremni za još jedan oružani sukob i eskalaciju, posebno ne sa Finskom.
“Na primer, u Sankt Peterburgu i okolini, mnogi Rusi imaju privatne odnose se Fincima, pa ne verujem da ćemo se suočiti sa još jednim vojnim sukobom ovde oko Baltičkog mora. Naravno, to nije isključeno, ali u tom slučaju je, npr. Velika Britanija najavila da bi britanske trupe došle da pomognu finskoj vojsci, tako da smo mi već u nekoj alijansi sa Velikom Britanijom. Verujem da je u praksi isto i sa Amerikancima”, rekao je on.
Danska i Estonija podržavaju odluku
Pozitivne reakcije na odluku Finske da podnese zahtev za članstvo u NATO stigle su kako od samog generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, tako i od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali i od zvaničnika iz Danske i Estonije.
Članstvo Finske u NATO bi ojačalo i zapadnu vojnu alijansu i Finsku, izjavio je Stoltenberg.
“Ako Finska odluči da uputi zvaničan zahtev za članstvo, biće toplo dočekani u NATO savezu, a pristupni proces bi protekao glatko i brzo”, kazao je Stoltenberg nakon što su lideri Finske, predsednik i premijerka, rekli da bi ta zemlja trebalo da aplicira za članstvo u NATO “bez odlaganja”, preneo je Rojters.
Takođe, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u telefonskom razgovoru sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom pohvalio je spremnost Finske da podnese zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO.
“Razgovarali smo o evropskim integracijama Ukrajine. I o saradnji u oblasti odbrane”, objavio je Zelenski na Tviteru.
Danska će se založiti da Finska bude brzo primljena u NATO, izjavila je danas premijerka Mete Frederiksen pošto su finski lideri objavili da podržavaju članstvo te zemlje u Alijansi.
“Danska će naravno srdačno dočekati Finsku u NATO. To će ojačati NATO i našu zajedničku bezbednost”, navela je Frederiksen na Tviteru, prenosi Rojters
Ona je dodala da će Danska učiniti sve da proces pristupanja Finske Severnoatlantskoj alijansi bude brz pošto ta zemlja formalno podnese zahtev za članstvo.
Takođe, premijerka Estonije Kaja Kalas izjavila je danas da ta zemlja podržava brzo pristupanje Finske NATO Alijansi.
“Naši severni susedi ispisuju istoriju. Možete se osloniti na našu punu podršku. Podržavamo brz proces pristupanja”, navela je ona na Tviteru.
Upozorenja iz Rusije
Kremlj je danas saopštio da je Finski korak ka učlanjenju u NATO “definitivno” pretnja za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim. Govoreći na konferenciji za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su koraci koje preduzima Finska ka NATO za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno, preneo je Rojters.
Otkad su se prvi put pojavile informacije da Švedska i Finska razmatraju ulazak u NATO, iz Moskve stižu upozoravajući tonovi i negativne reakcije. Tako je sredinom aprila zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao da će ta zemlja “preduzeti mere na Baltiku ako Švedska i Finska uđu u NATO”.
Moskva je tada upozorila NATO da će Rusija, ako se Švedska i Finska pridruže vojnom savezu, morati da ojača svoju odbranu, kao i da u tom slučaju u budućnosti ne bi moglo više da se priča o Baltiku “bez nuklearnog oružja”. Medvedev je, u tom smislu, rekao i da “ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, jer se ravnoteža mora uspostaviti”, kao i da “Rusija do danas nije preduzimala takve mere, a nije čak ni nameravala”.
Kako je za Euronews Srbija ocenila Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda, situacija koju je Putin napravio invazijom na Rusiju je paradoksalna – uradio je ono što nije želeo, a to je da ujedini NATO, koji je sada, kako je rekla, “verovatno najviše jednoglasan u poslednje tri decenije”.
“Perspektiva švedskog i finskog ulaska u NATO nije dobro primljena u Moskvi, i najverovatnije će ostati izvor tenzija, čak i kada se rat u Ukrajini završi. Za sada ne znamo konkretno šta će Rusija uraditi ako se ove zemlje pridruže NATO, ali u svakom slučaju bi Alijansa trebalo da bude oprezna”, kaže Veber
“Finska spremna za prekid isporuke gasa”
Jedna od posledica finskog zahteva za članstvo u NATO, smatraju u Helsinkiju, mogao bi da bude prekid isporuke gasa iz Rusije. Finski ministar za evropske poslove Titi Tupurainen rekao je, zato, da je Finska spremna za ovakvu mogućnost.
On je naveo da je Finska preduzela mere u tom smislu, koje uključuju održavanje snabdevanja iz alternativnih izvora energije i podsetio da je vlada nedavno objavila da će sa Estonijom zakupiti plutajući terminal za tečni prirodni gas.
Finski državni gasni operater Gasum trebalo bi ovog meseca da odgovori na pismo Gasproma o plaćanju isporuka u rubljama. Jedan izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je Rojtersu da je rok za odgovor 20. maj.
Otprilike 60 do 70 posto gasa koji se koristi u Finskoj potiče iz Rusije. Međutim, njegov udeo u ukupnoj potrošnji energije u toj zemlji činio je tek nešto više od 5,0 procenata prošle godine, pokazuju preliminarni podaci finske statistike, pri čemu su nafta, drvna biomasa i nuklearna energija bili glavni izvori energije.
Šormaz za Euronews Srbija: Najduže će se čekati potvrda u parlamentima zemalja članica
Narodni poslanik Dragan Šormaz je za Euronews Srbija rekao da je 76 odsto građana Finske danas za ulazak u NATO, a da je pre tri godine taj procenat bio oko 25 odsto. Kako kaže, u Finskoj se smatra da je kolektivna bezbednost nešto što je dobro za državu.
Govorteći o rokovima u kojima bi Finska mogla da uđe u NATO, Šormaz je rekao da će se najduže čekati da pralamenti 30 država izglasaju prijem, jer mora svaka članica da se saglasi. Kako kaže, što se tiče plana za prijem, oni nemaju šta da čekaju jer ispunjavaju sve standarde kao i vojske NATO.
Euronews Srbija
izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/47990/euronews-srbija-u-helsinkiju-finska-zeli-clanstvo-u-nato-bez-odlaganja-kremlj-to-je-definitivno-pretnja-za-rusiju/vest
SLOBODNA VOJVODINA
U Srbiji na transplantaciju organa čeka 2.000 pacijenata, najviše osoba nada se bubregu
Na transplataciju organa, u Srbiji čeka oko 2.000 pacijenata.
Na toj listi najviše je osoba koje se nadaju bubregu
SLOBODNA VOJVODINA
Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?
Pravosnažnom presudom Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, bivšim funkcionerima Službe državne bezbednosti, pre dva dana okončana je jedna era. Oni su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora, odlučilo je Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu. Bio je to poslednji sudski postupak pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji
SLOBODNA VOJVODINA
Usijana diplomatija u cilju smirivanja tenzija na severu Kosova: Da li će zahtevi evropskih lidera biti ispunjeni?
Održavanje novih izbora na severu Kosova, obezbeđivanje učešća Srba na njima i započinjanje rada na uspostavljanju Zajednice srpskih opština – to su tri zahteva koja su evropski zvaničnici izneli u Moldaviji u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom predsednicom Vjosom Osmani. U cilju smirivanja tenzija u Beograd i Prištinu dolaze specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i američki izasalanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Analitičari ističu da je pojačana diplomatska aktivnost oko Kosova nastavak francusko-nemačkog plana i ukazuju na reakcije Amerike prema Prištini, za koje kažu da su novina, ali ne i neočekivane.
Osim rata u Ukrajini i političkih tenzija u Moldaviji, jedna od tema Samita Evropske političke zajednice bila je kriza na severu Kosova i Metohije. To je bila prilika da se najviši evropski zvaničnici sastanu sa predstavnicima Beograda i Prištine, a čini se da su naročito bili aktivni predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.
“Naši zahtevi prema obe uključene strane su jednostavni, angažovanje Kosova da organizuje nove izbore u četiri opštine, učešće Srba na ovim izborima i da se Kosovo bavi primenom Zajednice srpskih opština. Jednostavno rečeno, to su zahtevi koje smo postavili”, naveo je Makron.
Nemački kancelar Olaf Šolc je istakao da on zajedno sa francuskim predsednikom i visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom ulaže velike napore da se obezbede uslovi za deeskalaciju krize na Kosovu.
“I to je zadatak kojem smo veoma posvećeni, naravno, jer smo sada veoma blizu pronalaženja veoma strukturalnog i trajnog rešenja za sukob između Kosova i Srbije. Uz dogovorene sporazume, sve to treba da se sprovede”, poručio je Šolc.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je razgovor sa dvojicom kormilara EU bio težak, ali i da je uloga Srbije u očuvanju mira u regionu ključna.
“Znate da nisam optimista, skoro nikako, ali verujem da ljudi sada imaju pravu sliku o tome šta se dešava na Balkanu što je važno i nije bitno da li su neke zemlje priznale ili nisu priznale Kosovo. Verujem da je sasvim jasno da ne postoji samo krivac koji je uvek bio obeležen, kao što je to bila Srbija, već je to mnogo komplikovanija situacija, ali neću da kažem da je sasvim drugačija situacija. Ali verujem da postoji više razumevanja stvarnih pitanja i stvarnih događaja koji su se nedavno desili na Kosovu, posebno na severu Kosova”, istakao je Aleksandar Vučić.
Za to vreme, predsednica Kosova, Vjosa Osmani, nastavila je sa diskreditovanjem Srbije, označavajući Srbe sa severa Kosova kao “krimnalne bande”. Ona je navela da Srbiji nije mesto među evropskim narodima, ali da će razmotriti zahtev francusko-nemačkog dvojca o održavanju novih izbora u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije.
Raste pritisak stranih diplomata da situacija deeskalira
Zbog dešavanja na severu Kosova kada je došlo do sukoba predstavnika KFOR-a i Srba u Zvečanu, koji su protestovali zato što je albanski gradonačelnik, uprkos njihovom protivljenju, ušao u zgradu opštine u tom gradu, i prethodnih dana stizale su reakcije iz EU, ali i zemalja Kvinte i SAD, čije su poruke bile najoštrije do sada, kako su ocenjivali stručnjaci.
SAD su osim osude prištinskih vlasti zbog nasilnog upada u zgrade opština sa srpskom većinom, isključile Kosovo sa vežbi “Branilac Evrope 2023”.
Međunarodna diplomatija usmerena na smirivanje tenzija na Kosovu nastaviće se i početkom sledeće nedelje kada su Beogradu i Prištini predviđene posete predstavnika i SAD i EU. Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Miroslav Lajčak i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kako je najavljeno, doputovaće u ponedeljak i utorak, 5. i 6. juna.
Milan Igrutnović, saradnik Instituta ta evropske studije za Euronews Srbija kaže da je pojačana diplomatska aktivnost nastavak francusko-nemačkog plana koji je postao plan cele EU.
“Ova ekscesna situacija na severu im je poslužila da reafirmišu svoje zahteve kojima je pridodato očekivanje da će biti makar novi lokalni izbori na Kosovu na kojima bi imali učešće srpske zajednice i da bi se postigao jedan demokratski legitimitet za nove lokalne vlasti”, rekao je Igrutinović za Euronews Srbija.
Dodaje da je ipak zanimljiviji nastup Amerike koja se postavlja prema prištinskoj vladi dosta oštro, i da su potezi koje su SAD povukli prema kosovskim vlastima novina, ali da nisu neočekivani.
Prema njegovoj oceni, ovo je za Beograd neka vrsta taktičke pobede i ističe da postoji prostor za manevar.
“S obzirom na stanje na severu Kosova i tenzije koje su narasale i strah od specijalnih jedinica, dole je jedna loša i tenzična situacija. Svakako nema tu puno dobitaka za narod na sveru Kosova. U slučaju da se dese neki novi lokalni izbori to bi možda bio nekakav pozitivan ishod, ali oni su u lošoj poziciji koja već dugo vremena traje”, kaže on.
Igrutinović smatra i da je logično očekivanje da se kosovski specijalci povuku sa severa, da se održe lokalni izbori i da se Srbi vrate u institucije.
“Biće velika očekivanja od Beograda”
Na pitanje da li veruje u povratak Srba u institucije kaže da veruje da će biti velika očekivanja od Beograda da pošalje taj signal.
“To je naredni spoljopolitički korak u tom smeru i onda Beograd ima veću spremnost da to uradi jer oseća jednu taktičku pobedu i da onda izađe u susret spoljnopolitičkim događajima i dinimaci koja se dešava kako bi zadržao oreol pouzdanog partnera. Iz perspektive Beograda to bi više bio ustupak zapadu u diplomatskoj igrici koja se ove nedelje odigrala nego Prištini”, zaključuje on.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da je opšti zaključak svih učesnika Samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu da je za situaciju na severu Kosova najodgovornija Prištinska administracija.
“Pre svega to je zaključak najvećih partnera kosovske države. I SAD koje nisu bile tu prisutne, ali i ključnih evropskih zemalja. I nemački kancelar Šolc i francuski predsednik Makron i ostale članice EU su pravilno pokazale i ukazale na onoga ko je odgovoran za stanje na severu Kosova”, rekla je Grubješić za Tanjug.
Istakla je da su predstavnici evropskih zemalja na samitu dali predloge kako da do deeskalacije na severu dođe, ali da je problem u tome što Aljbin Kurti za sada odbija da te predloge i primeni.
“I Kurti i kosovska predsednica za sada odbijaju. Ali ja mislim da oni nemaju izbora nego da postupe onako kako se od njih zahteva. A to je da se najpre ukloni specijalna policija i snage koje inače nemaju pravo ni po kosovskim zakonima da borave na severu, a ne samo u opštinskim zgradama”, navela je Grubješić.
Istakla je da zbog sprovođenja Kurtijeve politike Priština gubi poverenje svog glavnog saveznika – SAD.
“To ne ide jedno s drugim. Protivljenje i teranje inata SAD-u i ostanak na vlasti. Kako će se to rasplesti i kakva će politička sudbina Kurtijeva biti mi ne znamo. Spominju se izbori i smena bez izbora”, navela je Grubješić
izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/89276/usijana-diplomatija-u-cilju-smirivanja-tenzija-na-severu-kosova-da-li-ce-zahtevi-evropskih-lidera-biti-ispunjeni/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Borel zatražio nove izbore u opštinama na severu Kosova
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel zatražio je takođe raspisivanje novih lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova, učešće Srba u tom izbornom procesu i početak rada na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom
SLOBODNA VOJVODINA
LSV-VOJVOĐANI: Pastor i Bakić da zabrane nastup šovinističkog pevača u Novom Žedniku
Subotica, 2. jun 2023 – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine-VOJVOĐANI u Subotici zahteva da se zabrani koncert Baje Malog Knindže, pevača čiji je repertoar prepun pesama koje raspiruju etničku i versku mržnju, zakazan za 4. jun u Novom Žedniku kod Subotice
SLOBODNA VOJVODINA
Protest “Vojvođani protiv nasilja” održan pred zgradom RTV u Novom Sadu
Na protestnom skupu “Vojvođani protiv nasilja” koji je danas održan ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu, okupilo se više stotina nezadovoljnih građanina.
U Srbiji na transplantaciju organa čeka 2.000 pacijenata, najviše osoba nada se bubregu
Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?
Usijana diplomatija u cilju smirivanja tenzija na severu Kosova: Da li će zahtevi evropskih lidera biti ispunjeni?
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
Sterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA12 meseci agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA12 meseci agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA9 meseci agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoPREMINUO ISTAKNUTI ČLAN LSV MILOŠ ŠIBUL