Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Epidemiolog Đurić o epidemiološkoj situaciji: Biće nam još gore, samo to možda nećemo znati

Šta Srbiju očekuje narednih nedelja i meseci? Koliki je domet strategije „vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija“, za koju se opredelila država, odlučivši da istovremeno ne uvede nijednu dodatnu meru? Možemo li ovim putem ikada doći do kolektivnog imuniteta i po koju cenu?
govori epidemiolog dr Predrag Đurić.

Published

on

Foto: Privatna arhiva

Šta Srbiju očekuje narednih nedelja i meseci? Koliki je domet strategije „vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija“, za koju se opredelila država, odlučivši da istovremeno ne uvede nijednu dodatnu meru? Možemo li ovim putem ikada doći do kolektivnog imuniteta i po koju cenu, neka su od pitanja o kojima je u razgovoru za Danas govorio epidemiolog dr Predrag Đurić.

Osvrćući se na trenutne prilike sagovornik Danasa kaže da je jasno da je „situacija van kontrole, zbog čega možemo očekivati da će pandemija ići svojim prirodnim, nesputanim tokom, dok god postoje osetljive osobe“.

– Predstojeća masovna porodična okupljanja (slave, imendani, verski praznici), kao i nesmetana javna okupljanja i intenzivniji boravak ljudi u zatvorenom prostoru samo nagoveštavaju još težu situaciju. Pitanje je samo koliko ćemo, nastavi li se ovako netransparentno izveštavanje, to moći i da zvanično saznamo, kaže Đurić.

„Netransparentno izveštavanje“ o kome govori sagovornik Danasa odnosi se na činjenicu da se javnosti od početka pandemije predstavljaju oskudni podaci. Kako kaže, „tvrdoglavo se skrivaju“ informacije o strukturi testiranih, obolelih, vakcinisanih, vrsti urađenih testova…

Pored toga dr Đurić primećuje i druge nelogičnosti, zbog čega je kako kaže „vrlo upitan kvalitet i tih minimalnih dostupnih podataka“.

– Procenat pozitivnih testova u Srbiji je najviši u Evropi. Iako je u Sloveniji tri i po puta manje stanovnika nego u Srbiji, testira se skoro duplo više – na primer 11. oktobra u Sloveniji je testirano oko 34.000 građana, u Srbiji oko 19.000. Takođe je teško razumeti zašto je odnos hospitalizovanih i onih na respiratoru u Sloveniji 3,7:1, u Hrvatskoj 6,6:1, u Danskoj 8:1, a u Srbiji 25:1. Ili, ako uporedimo broj testiranih i hospitalizovanih, vidimo da se u Sloveniji na jednog hospitalizovanog testira 82 građana, u Danskoj, koja ima 80 odsto vakcinisanog stanovništva, 700, a u Srbiji tri. Imajući u vidu težinu epidemiološke situacije, potpuno je neshvatljiv drastičan pad broja testiranih – recimo 14. septembra je testirano gotovo 28.000 građana u Srbiji, a 11. oktobra svega 19.000 – kaže Đurić.

Čak i sa tako ograničenim testiranjem, svakodnevno se registruje hiljade novozaraženih. U takvim okolnostima država se opredelila za strategiju „vakcinacija, vakcinacija, i samo vakcinacija“, a nove mere nisu na vidiku.

– Od starta je bilo jasno i bezbroj puta ponovljeno da je vakcinacija samo jedna, a ne jedina mera i da se mora kombinovati sa ostalim merama. Ogroman neuspeh kampanje vakcinacije samo dodatno naglašava značaj ostalih mera, kaže Đurić.

Ukidanje, nepridržavanje i odbijanje pooštravanje mera kakvo smo videli prethodnih meseci ima svoju posledicu. Sve to zajedno, kako navodi dr Đurić, „direktan je uzrok stotinama i hiljadama smrtnih ishoda“, koji je proistekao i iz „stavljanje ekonomskih, verskih i političkih interesa ispred očuvanja života i zdravlja građana“.

Upitan o kolektivnom imunitetu i da li je on uopšte dostižan, sagovornik Danasa kaže da „dok god postoje osetljivi pojedinci, odnosno dok gotovo svi građani ne steknu imunitet bilo preležanom infekcijom, bilo vakcinacijom, pandemija će biti prisutna“.

– Nažalost, tzv. kolektivni imunitet samo vakcinacijom neće biti dostignut ni u Srbiji, ni u većini drugih zemalja, što zbog otpora vakcinaciji, što zbog kratkog imuniteta koji se postiže nekim vakcinama, kao i mogućnosti ponovne infekcije, a što zbog sporog procesa vakcinacije, koji otvara vrata za nastanak novih sojeva otpornih na vakcinu, objašnjava sagovornik Danasa.

Na drugoj strani, kako naglašava, „opredeljenje za postizanje kolektivnog imuniteta prirodnom infekcijom je sa stručnog i moralnog aspekta neprihvatljivo“.

– Nedopustivo da se dozvoli umiranje hiljada ljudi kada takvo umiranje može da se spreči, a u isto vreme bez bilo kakve garancije da se u međuvremenu neće pojaviti novi sojevi koji će zaobilaziti stečeni imunitet. Bojim se da se radi o kockanju sa životima građana, zarad ekonomske i političke dobiti. Sve i da u određenom momentu i dođe do nastanka kolektivnog imuniteta žrtvovanjem hiljada života, ne treba izgubiti iz vida još mnogo više izgubljenih života onih kojima adekvatna zdravstvena zaštita nije mogla da bude pružena zbog opterećenosti zdravstvenog sistema obolelima od kovida 19, navodi dr Đurić.

Jedino što nam sada preostaje, kako kaže, jeste pokušaj da se „ublaže drastične posledice pogrešnog rukovođenja pandemijom“.

– Svaki život spašen tokom narednih meseci je bitan. To se može ostvariti samo vraćanjem poverenja građana. Ipak, bojim se da je to sad neuporedivo teže, nego da se epidemijom upravljalo u skladu sa pravilima struke, a da se na komunikaciji sa građanima radilo mnogo više i bolje i pre i na početku pandemije, zaključuje dr Đurić.

Prebacivanje odgovornosti

Dr Đurić ističe i da svedočimo prebacivanju odgovornosti na građane za trenutnu situaciju. „Ako bilo ko godinama promoviše paternalistički, zaštitnički pristup prema građanima, a kada stvari krenu loše, svu odgovornost skida sa sebe i prebacuje na građane, ne samo što demonstrira etički neprihvatljivo ponašanje, već ne razume osnovne principe prevencije i kontrole bolesti“, navodi dr Đurić.

Milica Radenković

izvor: https://www.danas.rs/drustvo/epidemiolog-djuric-o-epidemioloskoj-situaciji-bice-nam-jos-gore-samo-to-mozda-necemo-znati/

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li Beograd guta Srbiju: Zašto je u prestonici dvostruko više novca nego u ostatku zemlje

Srpskim vlastima puna su usta hvalisanja da je naša država “ekonomski tigar” i da se ubrzano razvija, ali realni podaci govore da je na toj mapi razvoja jedino zaista primetan – Beograd. U glavnom gradu Srbije živi oko četvrtine stanovništva Srbije, dok je udeo u ukupnom BDP-u čak 40 odsto

Published

on

By

Prema zvaničnim statističkim podacima, BDP po glavi stanovnika tako je u Beogradu veći od 16.300 evra, dok je u celoj Srbiji, sa Beogradom, 10.300 evra. Stvari još dramatičnije izgledaju kada se od ostatka Srbije “odbije” prestonica, pa je onda BDP po glavi stanovnika u ostatku Srbije tek nešto manje od 8.300 evra, gotovo dvostruko manje nego u Beogradu.

Ovako drastična razlika Beograda u odnosu na ostale delove Srbije mogla bi da se dodatno produbi zbog projekta Ekspo 2027, koga vlast naziva i “Skok u budućnost”, zbog kog bi učešće Beograda u ukupnom BDP moglo da poraste na 50 odsto.

Slično je i sa investicijama i platama. U 2022. godini polovina ukupnih investicija završila je u glavnom gradu. Prosečna neto plata u Beogradskom regionu je 119.998 dinara, u celoj Srbiji je 95.836 dinara, a u Srbiji, bez Beograda, prosek iznosi 84.950 dinara, što znači da je prosečno primanje u prestonici gotovo 50 odsto veće nego u ostatku Srbije. Samo tri beogradske opštine, Sopot, Barajevo i Mladenovac, imaju manju prosečnu platu od ostatka Srbije bez Beograda. Koliki je raskorak u platama, može se videti poređenjem jedne od beogradskih opština gde je ona najveća, Starog grada, i iznosi 167.871, sa nekim od opština gde je najmanja, poput Crne Trave, u kojoj je 65.500 dinara, dakle više od 100.000 dinara razlike, odnosno 2,5 puta više.

Zbog neravnomernih ulaganja i razvoja, slivanja stranog kapitala većinski u jedan grad, sela i naselja van prestonice postaju sve praznija, dok Beograd istovremeno raste, ne samo po broju stanovnika, već i po ulaganjima i platama. Sve ovo neminovno ukazuje kako postoji pretnja da će Beograd, motor razvoja države, kako ga vlasti nazivaju, u jednom trenutku “progutati” celu državu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, za razliku od Beograda koji ima ubedljivo vodeću poziciju u ukupnom BDP, Vojvodina je na drugom mestu, ali tek sa 26,4 odsto. Tradicionalno poljoprivrednom regionu, koji je nekad važio za boljestojeći, za bolji plasmanu nije pomoglo što ima više od milion i po hektara obradive zemlje, jer ova grana nema veliki doprinos u krajnjem rastu.

Neravnomerni razvoj napravio drastične razlike 

Takvi podaci dokaz su neravnomernog razvoja u Srbiji, smatra ekonomista Goran Radosavljević, koji za NIN kaže da će doći do daljeg pojačavanja iseljavanje iz manjih mesta, što je već neko vreme očigledno, i to ne samo u obližnje gradove, već prevenstveno u Beograd, koji će postati prenaseljen, pa mu mnogi “predviđaju” sudbinu glavnog grada Mongolije Ulan Batora, u kom živi gotovo polovina populacije te države..

“Kad kažemo Beograd, ne mislimo samo na centar grada, tu spadaju i Šimanovci, i Stara Pazova, koja više gravitira Beogradu nego Vojvodini, i druga okolna mesta, i Beograd će sve više da se širi i faktički da pojede ta okolna mesta. Kada situacija bude još bolja sa šinskim prevozom, voz Beograd-Novi Sad će usloviti da ljudi više žive u Inđiji, pa da putuju za Beograd, tako da će faktički Beograd privući i ta malo udaljenija mesta. To je nešto što će se po prirodi stvari dešavati u narednim godinama”, ukazuje Radosavljević.

NIN / Oliver Bunić

Takav scenario je društveno loš, jer već sada postoje mesta u kojima niko ne živi, gde je infrastruktura loša i gde se sa odlaskom stanovništva gubi i potencijal da se neko vrati.Ipak, sa druge, ekonomske strane, ljudi idu tamo gde misle da im je bolje, i tamo gde ima profita.

“Država može da napravi, po ugledu na Evropu, fond za ravnomerni i regionalni razvoj, ali i u Evropi postoje četiri regiona koja su razvijena i sve ostalo je ispod toga. Mnoge zemlje su davale razne oblike podrške i subvencija za ruralna područja, ali ne znam da je neki značajan broj ljudi napustio Pariz i otišao na selo, to se nikada nije desilo. U ovom trenutku ljudi idu tamo gde dobijaju kvalitetniju uslugu. Možda će se u nekom trenutku to promeniti, promenom načina života. Ako uzmemo primer, neko ko je digitalni nomad, njemu je svejedno gde će da živi ako ima dobre uslove, nije vezan poslom za veliki grad. Ljudi se ipak i dalje odlučuju za gradove iz ekonomskih, društveno-socijalnih i drugih razloga”, kaže Radosavljević.

Međutim, iako je život u prestonici društveno i ekonomski organizovaniji i sadržajniji (više poslova, veće zarade, postoje brojne važne institucije, od velikih bolnica do škola…), dominacija Beograda ima svoju cenu za njegove stanovnike u značajno većim troškovima života. Tako je, primera radi, kvadrat stana u Beogradu dostigao više od 3.000 evra, a u manjim gradovima, iako je i tamo bilo poskupljenja, i dalje se može naći za 1.000 evra.

“I nekretnine, i cene hrane i generalno cene života su veće u Beogradu nego u nekim drugim gradovima. Ako imamo i veću platežnu moć, to samim tim povećava cene. Imamo dohodovnu neravnomernost, koja povlači za sobom i cenovnu neravnomernost“, ocenjuje stručnjak, uz opasku da su takve razlike jasni pokazatelji da Srbija apsolutno postaje Beograd.

U prilog tome da će Beograd da se širi na mnogo veći deo Srbije, govori i studija “Gradovi Srbije u budućnosti”, koju je uradila Akademija inženjerskih nauka Srbije. U njoj se predviđa da će metropolitensko područje Beograda najverovatnije da se proširi i na gradove kao što su Ub, Smederevo, Smederevska Palanka, Pančevo, Stara Pazova, pa čak i Ruma. 

Kako je u regionu

Radosavljević objašnjava da se sličan fenomen dogodio i u drugim državama. U Evropi se, recimo, ističe Grčka, gde u ukupnom BDP-u Atina učestvuje sa preko 50 odsto. Pored glavnog grada, zemlja ima i Solun kao drugi pokretač ekonomskog razvoja, dok su ostala mesta znatno iza po mnogim aspektima.

Radosavljević objašnjava za da u zemljama regiona jedino Makedonija ima sličan rezultat, gde je centar privrede Skoplje, dok su Mađarska i Bosna i Hercegovina izašle iz tog kola. Sa Crnom Gorom i Hrvatskom je drugačija situacija, jer kod njih ukupan BDP najviše zavisi od turizma, koji nije nužno vezan za prestonicu, već primorske opštine.

EPA / EFE/GEORGI LICOVSKI

Na primeru Hrvatske vidi se da ne postoje velike razlike –  najveća prosečna plata je u Zagrebu i iznosi 1.370 evra, što je 15 posto više od državnog proseka, dok sa druge strane, najmanje  plate primaju građani u Brodsko-posavskoj i Virovitičko-podravskoj županiji koje su nešto manje od 1.100 evra.

izvor: https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/47448/da-li-beograd-guta-srbiju-zasto-je-u-prestonici-duplo-vise-novca-nego-u-ostatku-zemlje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Južnobanatski ratari nezadovoljni usred setve

Sa prošlogodišnjim prinosom osnovnih kultura ratari su na gubitku, za šta uzroke vide u „upadu” stranaca na domaće tržište i uslovima otvorenih granica i poručuju da je obnavljanje proizvodnje nemoguće bez svežeg novca

Published

on

By

Pančevo – Uz podsećanje javnosti da je prvi dan aprila bio datum početka prolećne setve, sada se o ovom najvažnijem poslu za ratare razmišlja samo kao o jednoj mogućnosti, jer setva zavisi od svežeg novca, kojeg nema, tvrde iz Asocijacije „Agrarni forum” Pančevo i Udruženja „Građanska neposlušnost” Dolovo.

„Sa prošlogodišnjim prinosima osnovnih ratarskih kultura nije kao ranije ostvaren prihod, već je gubitak materijalne supstance samo na troškovima proizvodnje, od 30 do 40 procenata. Uzroci su u nelojalnom tržišnom poslovanju, uticaju i grubom upadu stranaca na naše tržište u uslovima potpuno otvorenih granica”, tvrdi Jovan Negovan, predsednik Agroekonomske komisije i predstavnik pomenutih poljoprivrednih organizacija.

U tome je, ocenjuju južnobanatski poljoprivredni proizvođači, prednjačila Ukrajina, koja je, kako napominju, prodavala žitarice po „damping cenama” i srušila normalno funkcionisanje tržišta.

„Prodaja kukuruza iz Ukrajine po ceni od svega osam dinara za kilogram oborila je cenu našeg kukuruza na duže vreme. Kukuruz sa lagera, ako je i prodat po 16 dinara, nije omogućio ratarima pripreme za prolećnu setvu, jer je novac uglavnom potrošen na tekuće troškove. Naša država nije uvela zabranu uvoza žitarica i uljarica iz Ukrajine kao što su to učinile pojedine zemlje iz EU, poput Poljske, Slovačke i Mađarske”, napominje Jovan Negovan.

Takođe, dalje navodi, u zemljama Evropske unije i dalje funkcioniše sistem direktnih davanja po hektaru i grlu stoke, dok se u Srbiji o tome priča usputno.

„Novca na računima ratara nema, čak ni osnovnih davanja po hektaru, u visini od 18.000 dinara, a o preostalih 17.000 nema ni govora. S druge strane, povraćaja dela akciza od 50 dinara po litru goriva ne može ni biti, jer se kupovina evrodizela uopšte ne potvrđuje, niti registruje u sandučetu e-agrara poljoprivrednih gazdinstava, iako su naši računi ispravni”, skreće se pažnja u saopštenju za javnost južnobanatskih ratara, koji još tvrde da u vezi sa semenom za predstojeću setvu niko ništa ne zna, čak ni institucije, a situaciju imenuju kao „opšti haos”.

„Odnos nadležnih državnih organa kao da poručuje „na vas više ne računamo – mi ćemo uvoziti hranu po damping cenama. Ako je tako, neka se to otvoreno kaže i ne obmanjuju poljoprivrednici, koji više ne znaju šta će činiti, jer je obnova proizvodnje nemoguća bez svežeg novca”, upozoravaju iz Asocijacije „Agrarni forum” Pančevo i Udruženja „Građanska neposlušnost” Dolovo.

izvor: https://www.politika.rs/sr/clanak/608387/Juznobanatski-ratari-nezadovoljni-usred-setve

Continue Reading

Trending