Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Energetski sektor na udaru velikih izazova: “Nema mnogo vremena za planove, treba krenuti u realizaciju projekata”

Energetska kriza zatekla je Srbiju nespremnu. Globalni problemi sa energentima nastali zbog rata u Ukrajini i evropskih sankcija Rusiji samo su se nadovezali na posledice višegodišnjeg nemara zbog stalnog odlaganja investicija

Published

on

U poslednje tri decenije u našoj zemlji nije izgrađen nijedan kapitalni enegretski objekat, a nova Vlada Srbije najavljuje promenu tog kursa i kao prioritet stavlja izgradnju novih kapaciteta. Premijerka Ana Brnabić je u ekspozeu istakla da će svi napori biti uloženi u energetiku, jer se planira ulaganje od 12 milijardi evra.

Među projektima koje je nabrojala su završetak izgradnje Bloka B3 u Kostolcu, gasna interkonekcija do Bugarske koja će nas spojiti sa Grčkom, izgradnja hidroelektrane Bistrica, izgradnja naftovoda ka Mađarskoj…

Ministarka energetike Dubravka Đedović je za Euronews Srbija izjavila da će morati da se pozabavi reformama energetskog sektora, koja je dugo odlagana, a preko je potrebna. Ona je rekla da je važno da pokrenemo revizibilne hidroelektrane, jer su one ključ da bi Srbija mogla da se osloni na obnovljive izvore energije. 

“To znači da imamo stabilne kapacitete proizvodnje. Dodatkom energije iz Kostolca ćemo pojačati našu sigurnost snabdevanja, ali moramo da imamo i kvalitetan ugalj. Imamo projekte koji treba da obezbede da se izjednači kvalitet uglja. Radićemo i na obezbeđivanju novih kapaciteta hidroelektrana i na tome da postoji dobar energetski miks iz uglja i hidroenergije koja mora da se pojača da bi se obnovljivi izvori ubacili u sistem”, rekla je ministarka energetike.

Ona je istakla da je potrebno obezbediti veću energetsku nezavisnost, sigurnost i stabilnost.  Stručnjaci smatraju da nije svejedno koje će projekte Vlada Srbije izdvojiti kao prioritetne da bi postigla te ciljeve. Napominju da se nedostatak investicija prethodnih decenija ne može nadoknaditi u kratkom roku, ali ukazuju da je važno da se konačno počne sa realizacijom projekata i kao ključnu stvar navode važnost energetske strategije.

Gavrilović: Dobrodošlo je svako povezivanje

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže da najava investiranja 12 milijardi evra u energetiku Srbije deluje impozantno, ali da je pitanje odakle bi se taj novac obezbedio. On smatra da bi najbolje bilo napraviti takav poslovni ambijent da se privuku velike privatne investicije u energetiku, ali i u druge privredne grane. 


“Svako dalje umrežavanje i povezivanje, bilo da su u pitanju gasovodi, naftovodi ili dalekovodi, je svakako dobrodošlo, jer doprinosi raznovrsnosti ruta snabdevanja i podiže energetsku stabilnost i bezbednost zemlje. Čini se da, ovako “nabacanim” projektima, nedostaje utvrđivanje prioriteta, pogotovo u situaciji krajnje oskudice finansiranja”, kaže Gavrilović.

On smatra da gasni interkonektor sa Bugarskom, kojim će “možda u nekom trenutku sa te strane moći da se nabavlja tek jedan manji deo azerbejdžanskog gasa iz takozvanog Južnog gasnog koridora, u sadašnjoj finansijskoj situaciji ne bi trebalo da bude među prioritetima”. Sličan je slučaj, kako navodi, i sa najavljenim naftovodom ka Mađarskoj, kojim bi trebalo da se omogući alternativna ruta za transport jeftinije ruske nafte, pošto nas sankcije EU i rigidan stav Hrvatske sprečavaju da koristimo Janaf za rusku naftu. On napominje da se nije stekao utisak da smo dobili ozbiljne garancije Mađarske da će se ponašati drugačije od Hrvatske u ovom smislu.

“I dalje se insistira na završetku Bloka B3 TE Kostolac B, iako je u pitanju velika investicija u termocentralu koja spaljuje lignit. Ugalj je, zbog energetske krize, kratkoročno ponovo postao prihvatljiv izvor energije i pored štete koju nanosi životnoj sredini. Termocentrale treba zadržati u meri u kojoj budemo imali dostupnog lignita zadovoljavajućeg kvaliteta, odnosno u meri u kojoj budu neophodne za proizvodnju nedostajućih količina energije, uz striktno pridržavanje evropskih standardra za prihvatljive nivoe emisije štetnih čestica i gasova. Srednjoročno, bolje je zastarele termocentrale menjati gasnim elektranama, uz pretpostavku da će se politička situacija u Evropi u dogledno vreme smiriti, a dotok ruskog gasa vratiti u normalne okvire”, napominje Gavrilović.

On smatra da je izgradnja hidroelektrane Buk – Bijela koja će koštati više od 200 miliona evra dobrodošla, ali ukazuje da je to “obična, akumulaciona hidorelektrana”, a da bi prioritet svakako trebalo dati reverzibilnoj hidro-elektrani Bistrica, “iako je za nju potrebno 3,5 puta više novca”.

“Reverzibilna elektrana povećava nacionalne kapacitete za balansnu energiju, koji su presudni za pravljenje ravnoteže u energetskom sistemu koji bi trebalo da sadrži značajne solarne kapacitete i vetroparkove. Aktuelizovan je ponovo projekt reverzibilne elektrane Đerdap 3, verovatno u kombinaciji sa vetro-parkom. To je idealan, ali i veoma skup projekt, “težak” nekoliko milijardi evra. U ovom projektu će svakako učestvovati srpske i rumunske elektroprivrede, ali bi se isti u određenom, atraktivnom procentu mogao ponuditi i na međunardonom tenderu, na primer po koncesionom modelu”, objašnjava Gavrilović.

On ističe da su sve to jako skupe i višegodišnje investicije i ukazuje da bi Vlada trebalo da ima dugoročnu energetsku strategiju.

“Pošto Srbija nije na vreme sprovela energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima, prinuđena je da to radi u situaciji ekstremne energetske i finansijske krize. Energetska tranzicija u našim uslovima treba da znači povećano oslanjanje na obnovljive izvore energije, vodu, sunce i vetar, ali i biomasu i geotermalnu energiju i to pravljenjem odgovarajućeg ambijenta za privatne investicije u ove energetske izvore”, navodi Gavrilović.

Stojčevski: Obnovljivi izvori za rezultat u kratkom roku

Tehnički direktor Berze električne energije SEEPEX Dejan Stojčevski kaže da su aktuelna dešavanja sa koronom i ratom u Ukrajini pokazala da je važno da država može da se osloni na sopstvene kapacitete, i podseća da smo to videli na primeru vakcina, a da se potom pokazalo koliko je važna energetska nezavisnost i oslanjanje na sebe i svoje izvore.

“Srbija od 1990. nije izgradila bukvalno ništa. Ne možemo očekivati napredak, ako ne ulažemo. Termoelektrane u Srbiji struju dobijenu iz uglja proizvodiće do 2050. godine. Nakon tog perioda to više neće biti moguće. Do tad je potrebno održavati te elektrane, a kada one više ne budu operativne, potrebno je naći rešenje za zamenske kapacitete. Strategija vezana za to u Srbiji ne postoji, a neophdno je da se što pre osmisli”, rekao je Stojčevski.

On je istakao da su neophodni desetogodišnji planovi sa jasnim rokovima, projektima i odgovornostima. Dodao je da država, kako bi se obezbedilo dovoljno struje u budućnosti, treba da ulaže u izgradnju nuklearnih elektrana u okruženju, a da u zemlji podstiče gradnju obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih panela. 

Tehnički direktor Berze električne energije SEEPEX Dejan Stojčevski

On smatra da najviše može da se u kratkom roku uradi na obnovljivim izvorima energije, jer je to najjednostavnije i najbrže.

“To jesu male količine, ali kada bi svi to uradili, mogla bi značajna količina da se napravi u relativno brzom roku. Mi smo izgubili poslednje dve godine od kada smo doneli zakon, privremeno su stale investicije, jer nije donešena podzakonska regulativa. To pod hitno mora da se reši”, smatra Stojčevski.

On je istakao da su jasni propisi i brza procedura glavna stvar, kao i strategija koja neće zavisiti od politike, “već da se zacrta i da svako radi svoj posao”.

“U problemu smo, jer mi ne možemo brzo da izgradimo čak ni termo-elektranu, a da ne govorimo o nuklearnoj elektrani, koja je sada prihvaćena kao zelena. Nisam za gradnju na našoj teritoriji, ali smatram da bi trebalo da gradimo sa susednim zemljama, kao što je Mađarska, Rumunija i Bugarska, gde bismo mi jednostavno ulagali u investicije, jer znanje i tehologije tamo već postoje i gde bismo imali određenu količinu za naše potrebe”, kaže Stojčevski.

Rajaković: Nemamo mnogo vremena za planove

Profesor i predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković kaže za Euronews Srbija da nijedno rešenje ne sme biti odbačeno, odnosno da bi trebalo koristiti sve što nam je na raspolaganju.

“I sunce, vetar, vodu, geotermalnu i biomasu i pokušati u okviru toga zajedno sa energetskom efikasnošću i savremenim tehnologijama koje su pred nama da to sve zajedno upakujemo u jednu celinu i da to da dobre rezultate. Nije to lako, izazovi pred energetikom su krenuli već nekoliko godina. Resursi sa fosilnim gorivima su ograničeni i neophodno je da obezbedimo što veći stepen energetske nezavisnosti”, rekao je Rajaković.

Profesor je napomenuo da je situacija takva da Srbiji svaki megavat treba već sutra i da nemamo mnogo vremena za planove, već da bi trebalo da počnemo ozbiljno da radimo na njihovoj realizaciji.

Profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije

“Prioritet je solarna energetika koja se najbrže realizuje, ali neposredno iza toga je vetro-energetika, ali svakako imamo neiskorišćene i hidro-potencijale. Ne fali mnogo, korak ili dva u regulativi i organizaciji, pa i u voljnom elementu da ljudi hoće da ulože u svoju sopstvenu elektranu, pa da napravimo ozbiljne iskorake u toj oblasti. Mi imamo oko 400 megavata u vetroelektranama. Neophodno je da se najpre uredi regulativa koja škripi na nekoliko mesta”, smatra profesor.

On je napomenuo da Srbija dominantno proizvodi energiju na centralizovan način, u TE Obrenovac i HE Đerdap, ali da proizvodnja energije na nivou lokalnih samouprava postaje sve značajnija. Istakao je da je u Srbiji pored velikih sistema za proizvodnju struje koji već postoje, potrebno graditi i manja postrojenja i da u tom segmentu važnu ulogu ima lokalna samouprava.

“Mi jednu četvrtinu ili oko 25 odsto ukupnih energetskih potreba i za električnom, toplotnom, i za energijom za hlađenjem možemo da pokrijemo na lokalnom nivou. Velika prednost takve proizvodnje je što se energija troši na mestu gde se i proizvodi i onda nema troškova transporta”, rekao je Rajaković. 

Babić: Problem je što plan traje u jednom mandatu

Potpredsednik Saveza energetičara Srbije Milun Babić smatra da bi najbrži povraćaj bi bio država deo tih sredstava uložila u energetsku efikasnost.

Potpredsednik Saveza energetičara Srbije Milun Babić

“To je nešto gde jednostavno možete u narednih 20 godina da obezbedite, da domaćinstva, ustanove, fabrike, da ne rasipaju energiju oko sebe. To je suština i sve države koje su uspele u tom energetskom sektoru, prvi cilj im je bio energetska efikasnost i sprovodile su taj plan dugoročno. Sve ostalo je bilo nadogradnja. I kod nas je bilo pokušaja, ali kod nas plan traje u jednom mandatu, kada dođe sledeći ministar on krene sa druge strane, ispočetka. Taj problem je kreni-stani i sve šlajfuje kada se promeni vlast”, kaže Babić.

Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/67783/energetski-sektor-na-udaru-velikih-izazova-nema-mnogo-vremena-za-planove-treba-krenuti-u-realizaciju-projekata/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Pretnje vaspitačicama vrtića u Temerinu zbog budalaština teoretičara zavere

Nakon što je teoretičar zavera Saša Borojević objavio video u kom je targetirao vrtić u Temerinu zbog projekta o rodnoj ravnopravnosti, ovoj ustanovi i zaposlenima stižu brojne uvrede i pretnje

Published

on

By

Kako se može videti na društvenim mrežama, u lokalnim Fejsbuk grupama, na nalogu Borojevića, pa i na zvaničnoj stranici vrtića Predškolske ustanove “Veljko Vlahović”, direktorki vrtića i vaspitačicama koje su učestvovale u programu upućivane su razne uvrede. Sve to nakon što su Borojević i takozvani Sindikat zaposlenih policije krenuli da se “bave” ovom temom.

Građani su direktorku nazivali “pe*eruša”, optuživali vrtić za širenje “bolesnih zapadnih ideja”, pisali im da će ići “doživotno u zatvor za skrnavljenje prirodne svesti nad malom decom”, a prećeno im je i “go*nenom motkom preko leđa”, prenosi portal 021.rs.

Jedan komentator je čak napisao i “sve pare koje ste dobili da potrošite na lečenje raka”. U više komentara aludiralo se i na to da se zna ko su direktorka “i ostali pa znate gde da ih tražite”.

Kako je sve počelo?

Saša Borojević je na svom Fejsbuk nalogu na kom ima 33.000 pratilaca objavio video u kom navodi da je iz Temerina dobio mejl u kom roditelj kaže da se u PU “Veljko Vlahović” u Temerinu sprovodi “Genderbest izgradnja rodne ravnopravnosti od samog početka”.

On je u istom snimku, bez dokaza o sadržaju projekta, rekao da se u okviru njega uče da “dečak može da ostane u drugom stanju, da devojčica može da se zaljubi u devojčicu, da svako može da ima dve mame i dvojicu tata”.

Nije stao na tome, pa je nastavio da objavljuje postove u kojima optužuje ovu predškolsku ustanovu. Takođe je podelio i video koji je PU objavila nakon višednevnog targetiranja u kom direktorka i vaspitačice poriču ove optužbe i pričaju o sadržaju projekta uz pitanja “sa kojim ciljem se sprovodi ovaj projekat i zašto roditelji nisu pitani za saglasnost”.

Saša Borojević
Saša Borojević

Kako je sam Borojević u prvom videu na ovu temu naveo, mejl sa obaveštenjem o ovom projektu dobio je od roditelja čije dete ne ide u taj vrtić i koji je samo gledao sajtove vrtića kako bi odlučio gde da upiše dete i onda je naišao na obaveštenje o ovom projektu, koje se nalazi na sajtu.

U jednoj temerinskoj grupi nekoliko roditelja je napisalo da je ova tema pomenuta na roditeljskom još prošle godine, kao i da sve stoji na sajtu.

“U svakom slučaju, niko decu ne uči da muškarac može da rađa. Moje dete to niko nije učio”, napisao je jedan tata.

Predškolska ustanova: Zlonamerne izjave dovele do širenja panike

U videu koji je vrtić objavio, direktorka ustanove Nataša Tomišić navodi da je Borojević izneo netačne i krivotvorene informacije.

“Zlonamerne, nesavesne i nepromišljene izjave na račun vaspitanja i obrazovanja dece u PU dovele su do širenja panike među roditeljima, građanstvom i širom javnošću. Javnost je dovedena u zabludu onog trenutka kada je pod pojmom rodne ravnopravnosti podrazumevano ono što ona nije. Moram da naglasim da će za svako širenje neistina u vezi sa realizacijom projekta PU biti prinuđena da preduzme sva raspoloživa pravna sredstva”, ističe Tomišić, prenosi 021.rs.

U videu je naglašeno da je projekat započet u martu 2022. godine i da je trajao do februara 2024. Ovo su neki komentatori odmah uzeli kao indikator da je projekat naglo prekinut kada je počela “hajka”, uprkos tome što je završna konferencija projekta održana još 7. novembra prošle godine, kako je i javno objavljeno na Fejsbuk stranici Predškolske ustanove.

Ono što su vaspitačice, koje su uz direktorku ustanove govorile u videu, istakle je da kroz projekat nisu sprovođene nikakve neobične aktivnosti, već da je deci samo data mogućnost da “samostalno biraju pribor, materijale, igračke i aktivnosti u skladu sa svojim sposobnostima i interesovanjima, isključivši predrasude i stereotipe”.

Vaspitačica Vesna Pejaković rekla je da su kroz ovaj projekat decu upoznavali sa “pravilnim načinom upotrebe digitalnih uređaja u obrazovne svrhe i samim tim ponovo pružali jednake mogućnosti svoj deci”.

Njena koleginica Edita Sakač navela je da je tokom sprovođenja projekta ova ustanova izradila priručnik za praćenje i procenu rodne ravnopravnosti predškolskim ustanovama.

“Tokom izrade priručnika uvažena su i mišljenja roditelja koji su učestvovali u istraživanju”, istakla je Sakač.

Zahvaljujući projektu, vrtić je opremljen i novim igračkama i didaktičkim sredstvima, kao i rekvizitima za sportske aktivnosti.

Opasna praksa prekopirana od američkih desničara

Konzervativne struje u Americi godinama na sličan način targetiraju škole, koledže i fakultete, što je dovodilo do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti i dece i zaposlenih. Primera radi, opskurni nalozi na društvenim mrežama koji se bave teorijama zavere objavili bi fotografiju učitelja ili nastavnika kog bi okarakterisali kao pripadnika LGBT+ zajednice, kao i obrazovnu ustanovu u kojoj radi. To bude sasvim dovoljno da ogroman broj pratilaca zatrpa i školu i privatne profile prosvetnih radnika pretnjama i uvredama, a dolazilo je i do fizičkih napada koji su imali teške posledice.

Borojević godinama širi teorije zavere i targetira manjinske grupe

U konspirativnom opusu Saše Borojevića veoma često se nalaze tvrdnje o nepostojanju klimatskih promena, dezinformacije o legalizaciji pedofilije u evropskim zemljama, anti-LGBT stavovi, antiglobalistički narativi, otpor „korona merama” i vakcinama, ali i zalaganje za veterinarski ivermektin kao vid lečenje obolelih od kovida, pisao je Istinomer u svojoj analizi.

U proleće 2019. Borojević je na televiziji pokazao sliku mladog Albanca koji rukama pokazuje simbol „dvoglavog orla”, tvrdeći da je to vlasnik pekare „Roma” u Borči. Iako će se ispostaviti da ova informacija nije bila tačna, u narednim danima je pravi vlasnik, Mona Đuraj, primao pretnje smrću, a pripadnici Levijatana su pekaru gađali svinjskim glavama, podseća Istinomer.

Jedna od zapaženijih teorija zavere koju je na našim prostorima, kao „čuvar porodičnih vrednosti”, popularizovao upravo Borojević — a nakon inicijative Fondacije „Tijana Jurić” o uvođenju Amber Alerta i u Srbiji — bila je neutemeljena tvrdnja da iza ovog mehanizma širokog obaveštavanja javnosti o nestaloj deci, stoje pedofili.

Borojević je tako početkom prošle godine dovodio u pitanje postojanje Amber alerta u našoj zemlji jer, kako navodi, iza „američkog softvera stoje Džon Podesta i porodica Klinton“.

Zgrozio javnost u jutarnjem programu

Borojević je pre nešto manje od mesec dana bio gost jutarnjeg programa na Prvoj televiziji i tom prilikom je zgrozio javnost svojim izjavama. Bivši direktor Beograd Prajda Marko Mihailović tada je napustio studio, a kasnije je izjavio da je ovo bio prvi put da je izašao iz emisije iako je tokom bavljenja aktivizmom imao prilike da se sretne sa raznim ljudima, ali nikada sa čovekom koji se na ovaj način služi neistinama.

(021.rs, Blic)

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367993/Pretnje-vaspitacicama-vrtica-u-Temerinu-zbog-budalastina-teoreticara-zavere.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Obradović: Zakone tumače tako da njima idu u korist i nastave svoju kriminalnu vladavinu

Kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije “Srbija protiv nasilja” Vladimir Obradović izjavio je da je vlast Srpske napredne stranke (SNS) politički u Beogradu izgubila i da “evidentno nema većinu”, kao i da to sada predstavlja “izigravanje volje građana”

Published

on

By

Obradović je za list „Danas“ rekao da oni nemaju većinu, ali da žele da nastave da vladaju.

„Oni uvek sve propise i zakone tumače tako da njima ide u korist i da izigraju volju građana i nastave svoju kriminalnu vladavinu“, naveo je Obradović

Obradović je komentarišući naprednjačko tumačenje zakona rekao da bi Vlada trebalo da imenuje Privremeni organ na osnovu političke strukture raspuštenog parlamenta.

„Oni mogu to da tumače da ovaj novi parlament nije konstituisan, pa samim tim nije ni raspušten i onda da strukturu Privremenog organa usaglase sa strukturom koja je bila dosad, odnosno na osnovu izbora iz 2022. kada je bila i poslednja konstituisana skupština koja je raspuštena“, ocenio je Obradović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/obradovic-zakone-tumace-tako-da-njima-idu-u-korist-i-nastave-svoju-kriminalnu-vladavinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nedopustiv pritisak na prosvetne radnike

Liga socijaldemokrata Vojvodine-VOJVOĐANI poziva Ministarstvo prosvete da obezbede nesmetani rad prosvetnih radnika, kako onih u nastavi, tako onih koji učestvuju u kreiranju nastavnog sadržaja

Published

on

By

Poslednjih dana je na adresu više gimnazija u Srbiji stigao dopis izvesnog sindikata policije koji je postavio niz pitanja u vezi jedne od lektira namenjenih učenicima.
Sindikatu je zasmetao tobožnji lascivni jezik u knjizi.

Ovo nije prvi pritisak na prosvetu u pravcu mešanja u sadržaj nastavnog programa.

Setićemo se napada na Darvinovu teoriju, naučne zakone iz oblasti fizike i geografije, ali i druge teme iz oblasti istorije ili srpskog jezika.

I pored toga što prosvetni radnici često trpe neosnovane kritike od strane brojnih pojedinaca i ustanova, i pored toga što im država svakodnevno degradira struku, prosvetni radnici i dalje svoj posao rade odgovorno i na prvom mestu u najboljem interesu učenika.

Našu prosvetu treba modernizovati i osloboditi svih stega politike i konzervativnih ideologija. Obrazovni sistem se mora uskladiti sa vremenom u kom živimo, a to je XXI vek.

A policajcima u ovom navodnom sindikatu poručujemo da su verovatno očistili društvo od kriminala, pa imaju viška vremena da i oni zadaju udarac prosveti.

Miroslav Grujić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine-Vojvođani

izvor: https://vojvodjani.rs/nedopustiv-pritisak-na-prosvetne-radnike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Moj život je u vašim rukama”: Ko je Andrej Gnjot, Belorus kom preti izručenje iz Srbije

Kada je beloruski reditelj i aktivista Andrej Gnjot 30. oktobra 2023. godine sleteo na beogradski aerodrom, nije ni slutio da će biti pritvoren i u riziku da bude izručen u Belorusiju, jedinu zemlju u Evropi gde se i dalje sprovodi smrtna kazna

Published

on

By

U rodnoj zemlji, ovaj 42-godišnjak je optužen da je utajio porez u iznosu od oko 300.000 evra, dok on tvrdi da je slučaj politički motivisan.

Gnjot je jedan od osnivača Slobodne asocijacije sportista Belorusije (SOS By – SOS baj), inicijative za smenu vlasti u Belorusiji, koja broji oko 2.000 članova.

„Pre dva dana, u ruskom zatvoru je stradao Aleksej Navaljni – ako budem izručen, biću eliminisan baš kao i on.

„Diktatorski režim u Belorusiji je do laktova u krvi – moj život je sada u vašim rukama”, rekao je Gnjot u prvom pojavljivanju u javnosti pred Apelacionim sudom u Beogradu, gde ga je policija sprovela u lisicama.

U prethodna četiri meseca, slučaj Andreja Gnjota odvijao se daleko od očiju javnosti.

Početkom januara 2024, Viši sud u Beogradu presudio je da treba da bude izručen zvaničnom Minsku, posle čega je Gnjotov advokatski tim uložio žalbu Apelacionom sudu i odlučio da javno progovori o slučaju.

„Beloruske vlasti rutinski pribegavaju taktici progona opozicionih političara i aktivista po optužbama u vezi sa finansijskim malverzacijama”, kaže Vadim Drozdov, advokat beloruskog porekla, koji predvodi međunarodni tim Gnjotovih branilaca, za BBC na srpskom.

„Nadamo se da će Apelacioni sud u Beogradu detaljno razmotriti slučaj i uvideti da je motivacija beloruskih organa politička, a ne ekonomska”, dodaje.

Zvanični Minsk surovo se obračunava sa političkim neistomišljenicima od spornih predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je zvanično pobedio Aleksandar Lukašenko.

Ko je Andrej Gnjot?

Po obrazovanju novinar, po profesiji reditelj televizijskih reklama i muzičkih spotova, a po političkim stavovima protivnik Lukašemkovog režima.

„Pred toga, ja sam verovatno prvi politički zatvorenik u Srbiji još od vremena socijalističke Jugoslavije”, rekao je Gnjot u završnoj reči na ročištu koje je pratilo nekoliko novinara i diplomata.

Već više od 100 dana, Gnjot je pritvoren u Okružnom zatvoru u Beogradu, a kako je rekao na ročištu, „zdravstveno stanje (mu) se pogoršava, a jezička barijera čini da se oseća veoma usamljenim”.

Uhapšen je nakon što je poslovno doputovao u Beograd sa Tajlanda, gde je živeo u emigraciji od 2021. godine, navodi se u dokumentaciji koju je Gnjotov advokatski tim dostavio BBC novinarima.

Kao i hiljade njegovih sunarodnika, napustio je Belorusiju zbog političke represije koja je usledila nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

People carrying historical white-red-white flags of Belarus take part in Belarusians' march through Warsaw, on the third anniversary of the 2020 presidential election which was followed by mass protests over alleged electoral fraud, in Warsaw, Poland, August 9, 2023.
Potpis ispod fotografije,Poljska je zemlja sa jednom od najvećih zajednica beloruske dijaspore u Evropi – u avgustu 2023, Belorusi su protestom na ulicama Varšave obeležili treću godišnjicu održavanja spornih izbora, na kojima je zvanično pobedio Lukašenko

Lukašenko, po mnogim analitičarima jedan od poslednjih diktatora u Evropi, tada je proglasio pobedu, što je rasplamsalo najmasovnije proteste u novijoj istoriji Belorusije.

Na vlasti je od 1994. godine – duže od bilo kog evropskog lidera. Trenutno mu teče šesti predsednički mandat.

Desetine hiljada ljudi su mesecima izlazile na ulicu, pokušavajući da ospore zvanične rezultate izbora, na šta su vlasti odgovorile hapšenjem, pritvaranjem i prebijanjem demonstranata i aktivista.

Takozvanu „sportsku kolonu” na protestima u Minsku činili su članovi Gnjotove organizacije SOS baj, osnovane nakon spornih izbora.

Okupila je stotine članova, među kojima su bili i poznati sportisti.

Beloruski KGB je 2022. godine proglasio SOS baj za „ekstremističku organizaciju”, uvrstivši je na spisak stotina grupa i udruženja koje su izrazile protest protiv Lukašenkovog režima.

Osim učešća u protestima protiv vlasti, Gnjot je organizovao rad udruženja, a takođe je pravio video-sadržaj koji je SOS baj objavljivao na društvenim mrežama.

Između ostalog, on je 2020. bio jedan od inicijatora otvorenog pisma Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK), u kojem je ukazano na političku represiju nad beloruskim sportistima.

Posle tog pisma, MOK je suspendovao finansiranje Beloruskog nacionalnog olimpijskog komiteta (NOK) i isključio Lukašenka, tadašnjeg predsednika NOK-a, iz olimpijskih događaja.

Gnjot je tada odlučio da napusti zemlju, pojašnjava advokat Drozdov.

Zašto je Gnjot uhapšen u Srbiji?

Gnjot je u Srbiji uhapšen na osnovu Interpolove poternice koju je izdao Nacionalni centralni biro Interpola u Belorusiji septembra 2023. godine, kaže advokat.

Drozdov tvrdi da je krivična prijava protiv Gnjota neosnovana – traže ga za utaju navodno počinjenu između 2012. i 2018, ali na osnovu zakona koji je u Belorusiji stupio na snagu tek 2019. godine.

„Beloruske vlasti izdale su nalog za hapšenje, a potom i Interpolovu poternicu, tek 2023. godine”, dodaje.

Drozdov ističe da su sa slučajem već upoznata i međunarodna tela.

Advokatski tim se decembra 2023. obratio Evropskom sudu za ljudska prava i zatražio da od Vlade Srbije zahtevaju da spreči Gnjotovo izručenje.

Mesec dana ranije, obratili su se Interpolovoj Komisiji za kontrolu dosijea, sa zahtevom da obrišu Gnjotove podatke iz baze poternica jer, kako tvrde, „ne postoji osnov” da bude u njoj.

Generalno tužilaštvo Republike Belorusije uputilo je Vladi Srbije zahtev za izručenje 15. novembra 2023. godine – dve nedelje po hapšenju na aerodromu, kaže Drozdov.

„U zahtevu se iznose uveravanja da Gnjot neće biti podvrgnut mučenju ili drugom lošem postupanju u Belorusiji, kao i da proces nije politički motivisan”, dodaje.

Priloženi su nalozi Istražnog komiteta Republike Belorusije – za pretres Gnjota, izdat novembra 2023, kao i za njegovo hapšenje, iz februara 2023. godine.

Advokat dodaje da njegov klijent nije znao da ga u Belorusiji traže.

U kojoj fazi je postupak protiv Gnjota?

Gnjot je u pritvoru u Srbiji već oko četiri meseca.

U Okružnom zatvoru ga obilaze srpski advokati, a Drozdov kaže da kolege iz njegovog tima imaju „direktan pristup klijentu”.

„Prethodno smo se suočili sa problemima u ukazivanju medicinske pomoći”, dodaje advokat, koji živi u Švajcarskoj.

Viši sud u Beogradu je 7. decembra 2023. presudio da su „ispunjeni uslovi za izručenje” Andreja Gnjota.

Advokatski tim se na ovu odluku žalio Apelacionom sudu u Beogradu, gde je 19. februara održano završno ročište.

„Očekujemo da presuda bude doneta u narednih 20-30 dana”, kaže Filip Sofronijević, beogradski advokat i član tima branilaca, za BBC na srpskom.

Ukoliko Apelacioni sud uvaži žalbu, slučaj će biti vraćen pred Viši sud u Beogradu na ponovno razmatranje, objašnjava.

Advokatski tim se odvojeno žalio i na činjenicu da je Gnjot u pritvoru, i zatražio premeštanje u kućni pritvor, što se trenutno takođe razmatra pred Apelacionim sudom.

Lukašenko, Tihanovskaя, Pavel Latuško (kollaž)
Potpis ispod fotografije,Belorusskie vlasti obъяvlяli v meždunarodnый rozыsk Svetlanu Tihanovskuю i Pavla Latuško

Da li Belorusija koristi Interpol za obračun sa neistomišljenicima?

Beloruske vlasti koriste međunarodne kanale Interpola da traže i izruče protivnike Aleksandra Lukašenka koji su pobegli iz zemlje, piše BBC na ruskom.

„Za Lukašenkov režim Interpol predstavlja efikasan način za borbu protiv disidenata. čak i u inostranstvu”, rekao je advokat Aleš Mihalevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo, koji pomaže političkim aktivistima iz Belorusije koji su se našli na međunarodnoj poternici.

Istražni komitet Belorusije stavio je na međunarodnu poternicu Svetlanu Tihanovsku, liderku opozicije u egzilu, koju protivnici Lukašenka smatraju stvarnom pobednicom spornih izbora 2020. godine.

Tihanovskaja, koja živi u Litvaniji, tereti se za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti”.

izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-68340470

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Marton: U Vojvodini se gase škole i mediji na jezicima nacionalnih manjina

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine-Vojvođani Aleksandar Marton izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, da se u Vojvodini gase škole i mediji na jezicima nacionalnih manjina, zbog nacionalističke politike

Published

on

By

“Vojvođanska višejezičnost je bogatstvo koje je na udaru nacionalističke politike, koja je od devedesetih godina afirmisala politiku u kojoj se kao neprijateljsko vidi sve što je drugačije i sve što je različito”, naveo je Marton u saopštenju za javnost.

Dodao je da se u medijima kojima su osnivači nacionalni saveti manjina “guši politički pluralizam i sprečava bilo kakva alternativa”, što se, prema njegovim rečima, odnosi pre svega na medije na mađarskom jeziku.

Marton je podsetio da je, sa šest službenih jezika, Skupština Vojvodine je, posle Evropskog parlamenta, najvišejezičnije predstavničko telo u Evropi.

“Bez očuvanja višejezičnog bogatstva, nema ni vojvođanske autonomije. Pravo na obrazovanje i informisanje, kao i službena upotreba jezika i pisma, moraju biti maksimalno zaštićeni. Često su ova prava samo zapisana i ostaju mrtvo slovo na papiru”, kazao je Marton.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/marton-u-vojvodini-se-gase-skole-i-mediji-na-jezicima-nacionalnih-manjina/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri godine od smrti Đorđa Balaševića: Seća li se Novi Sad?

Na današnji dan, 19. februara, pre tri godine, preminuo je novosadski i jugoslovenski kantautor Đorđe Balašević

Published

on

By

Balašević je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, u 67. godini. 

Iznenadna smrt voljenog kantautora potresla je brojne ljude u svim zemljama koje su nekada činila Jugoslaviju. Oni su se danima opraštali od muzičara koji je bio saputnik nekoliko generacija, dok je u Novom Sadu proglašen dan žalosti.

Život je proveo u novosadskoj ulici Jovana Cvijića, a na koncertima je neretko pričao o porodičnoj istoriji i događajima sa Salajke. 

Muzičku karijeru započeo je u grupi Žetva i pesmom “U razdeljak te ljubim” koja je odmah postala hit. Usledile su pesme koje su nadmašile prvi hit. “Računajte na nas” postala je generacijska pesma, a tu je i “Prva ljubav”.

Sa grupom Rani mrza snima tri albuma i na svakom od njih su našle su se pesme koje su postale evergrinovi – “Priča o Vasi Ladačkom”, “Panonski mornar”, “Odlazi cirkus”, “Život je more”, “Neki novi klinci”…

Od osamdesetih pa do kraja svoje karijere Balašević je nastupao samostalno. Imao je prateći bend u kojem su se članovi smenjivali, ali je jedan član bio konstanta – u pitanju je Aleksandar Dujin. Samo ime pratećeg benda se menjalo, a nazivi su uvek bili šaljivi, poput Nenadjebivih ili Ujedinjenih mangupa Vojvodine.

Balašević je kantautor koji je otpevao najviše nečiji omiljenih pesama. “Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'”, “Nikad kao Bane”, “Neko to od gore vidi sve”, “Noć kad sam preplivao Dunav”, “Olivera”, “Slovenska”, “Ne lomite mi bagrenje”, “Ne volim januar”, “Jednom…”, samo su neke od tih pesama, a otpevane su tokom osamdesetih.

Balaševićevi koncerti u Sava centru tokom devedesetih bilo je namenjeno “izbeglicama iz besmisla”, podsetnik da normalna strana postoji. To nisu zaboravili ni ljudi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji… svi oni su ga toplo dočekali nakon ratnih zbivanja. 

Devedesetih je objavio albume “Marim ja”, “Jedan od onih života”, “Naposletku”, a tačku na priču o nesrećnoj deceniji stavio je albumom koji je nazvao upravo po njoj, poručivši: “Ma, jebite se devedesete”.

U novom veku Balašević nije često objavljivao, ali ostaju pesme poput “Jaroslava” (“Princezo, javi se”), “Ljerka” (“Korzo”), “Eleonora” (“Na Bogojavljensku noć”), “Anđela” (“Moja je draga veštica”), “Ja Vas, kanda, znam?”, “Tvoj neko”, “Galicia”, “Lađarska serenata”, “Čivutski vrt”, “Maliganska”, “Dno dna”, “Duet”, “Unikatna”…

Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?

“U nama još ima stare slave, drži se stari grade. Ima u tebi još uvek mirisa one stare varoši kojoj su svi zavideli, u kojoj su se svi osećali pomalo neprijatno koliko je bila bolja od drugih gradova. Dobro jutro Novi Sade, imamo mi još uvek fore da se vratimo na puteve stare slave”, govorio je Balašević na Radiju 021 uoči petooktobarskih promena.

Novi Sad je jedna od brojnih tema Balaševićevih pesama, ali verovatno ne postoji pojedinac koji je više doprineo tome da ljudi van Srbije zamišljaju ovaj grad kao nešto specijalno samo zbog nečijih stihova. 

U nekim pesmama Balaševića naziru se tragovi Novog Sada, a neke su posvećene direktno gradu u kom se rodio. Tu je famoznih “tih 206 koraka” Dositejevom ulicom, prosipanje koraka ko što pijan prosipa dinare “od Mičurinove do Detelinare” ili pak podsećane na bend Neoplanti. 

Dve od tri najznačajnije i najdirektnije pesme o Novom Sadu nisu objavljene na nekom albumu, dok ćete jednu od uz nešto više truda pronaći na internetu. U pitanju su “Dok gori nebo nad Novim Sadom”, “Novi Sad” i poslednje otpevana “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad”. 

“Dok gori nebo nad Novim Sadom” našla se na albumu “Devedesete” i kod mnogih Novosađana izazvaće gorak ukus sećanja na martovske, aprilske, majske i junske dane s kraja prošlog veka. Bilo je to grozno vreme i zaista “rat je kao pijan svat prošao poljem, šenlučio celu noć”. Novi Sad je ostao bez mostova, pa i Balašević konstatuje za jednog od njih da on i nije baš bio most da bi se u njega gledalo, već da bi se sa njega gledalo (i pod njim prvi put ljubilo).

Pesma “Novi Sad” otpevana je pre nekih dvadesetak godina na melodiju numere “Noć kad sam preplivao Dunav”. Krstare pesmom toponimi poput sokaka Zlatne grede, dok se nad kanalom ljulja klisanski bus, Salajka drema, tu su “dečaci Detelinarci” i tu je Telep.

Već tada je Balaševiću bilo jasno da su na ulicama grada bitange i da tek kad se one sklone Novi Sad se “podseti da je grad”. Nije to više isti onaj sjaj koji je imao nekad, ali, ipak, “zablista ponekad, kad šest raznih crkava uglas zazvone”. Multikulturalnost Novog Sada ostaje glavna Balaševićeva ideja vodilja o gradu u kojem je rođen. Grad je to u kojem razlike ne samo da se priznaju, nego se i uvažavaju i poštuju. 

U svojoj poslednjoj pesmi o Novom Sadu, kantautor poručuje da je grad “zaposednut i poražen”, pa peva: “Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?” I onda se ponovo vraća na multikulturalnost, na potrebu za razumevanjem jedni drugih, na tu večitu (malograđansku) podelu na dođoše, koji su “uništili” sve, i laloše kojima je i Dunav u Novom Sadu dođoš i kojima su za svu bedu krivi, normalno, oni koji su odnekud došli.

Ovu pesmu Balašević je izvodio na svoja poslednja dva koncerta u Novom Sadu. Na poslednjem je dodao i novu strofu: “Čuvaj mi, Bože, ovaj grad/ Nas mirene i svađane/ Čuvaj mi, Bože, moje Novosađane”.

Poslednji koncert završio je porukom: “Ne dajte se barabama, ne dajte se kad do sad niste”.

Delovao protiv svoje popularnosti

Balašević je preminuo 19. februara 2021. godine. Objavljivanje ove vesti izazvalo je lavinu oproštaja od velikog kantautora najpre na društvenim mrežama, a potom i na trgovima gradova širom Jugoslavije. 

Ljudi su izašli na ulice, i od novosadskog kantautora opraštali su se uz paljenje sveća i njegovu muziku – od Ljubljane do Skoplja. I to je trajalo danima.

“Jedini on, među svim pop zvijezdama, djelovao je i nastupao protiv svoje popularnosti. Zamjerao se većini u korist manjine, vlasti u korist opozicije, Srbima u korist Bošnjaka, Hrvata, Slovenaca… I u tome nije bilo baš nikakvog komercijalnog plana. Radio je ono u što je vjerovao, pjevao je za publiku s kojom je očito htio imati nešto zajedničko, i pritom je nedvosmisleno i trajno odbijao onu drugu, potencijalno brojniju, a svakako moćniju publiku s kojom nije htio imati ništa”, zapisao je Miljenko Jergović o Balaševiću.

Balašević je sahranjen u Novom Sadu, 21. februara, uz prisustvo porodice i tamburaša.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367689/Tri-godine-od-smrti-Djordja-Balasevica-Seca-li-se-Novi-Sad.html

Continue Reading

Trending