Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Embargo na energente i podele u EU – ko je spreman da odustane, a ko i dalje previše zavisi od ruske nafte i gasa

Ruska invazija na Ukrajinu naterala je ministre Evropske unije da raspravljaju i o potencijalnoj šestoj rundi sankcija Moskvi, ali eventualno uvođenje embarga na naftu i gas nastavilo je da pravi podele u bloku. Razlog je jasan – neke od članica EU i dalje su veoma zavisne od ruskih energenata

Published

on

Copyright profimedia

Ruska invazija na Ukrajinu naterala je ministre Evropske unije da raspravljaju i o potencijalnoj šestoj rundi sankcija Moskvi, ali eventualno uvođenje embarga na naftu i gas nastavilo je da pravi podele u bloku. Razlog je jasan – neke od članica EU i dalje su veoma zavisne od ruskih energenata.

Evropska unija je od početka rata platila 35 milijardi evra za ruske energente, rekao je evropski šef diplomatije Žozep Borelj, a tokom 2021. godine, oko 40 gasa i 25 odsto nafte EU stiglo je upravo iz Rusije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je EU da uvede sankcije na rusku naftu i da postavi rok za obustavu uvoza gasa iz Rusije. Postoje planovi za potpunu zabranu uvoza ruskog uglja, ali tek od avgusta i njegova vrednost je daleko niža od vrednosti nafte i gasa. 

U samom bloku, na primer, Nemačka, Italija, Austrija i Mađarska su veoma zavisne od ruskog gasa, ali je 17 zemalja EU odgovorilo na ponudu Evropske komisije da im pruži tehničku ekspertizu kako bi im pomogla da postepeno odustanu od oslanjanja na ruska fosilna goriva, piše Euronews.

U kakvoj se poziciji nalaze članice EU i koliko su daleko od “odustajanja” od ruskih energenata?

Austrija

Austrija je isključila mogućnost uvođenja sankcija na uvoz nafte i gasa iz Rusije.

“Ako vas sankcije pogode više nego druge, mislim da to nije pravi put”, rekao je 4. aprila ministar finansija Magnus Bruner. 

Kancelar Karl Nehamer, koji je 11. aprila sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, rekao je da očekuje dodatne sankcije EU protiv Rusije, ali je stao u odbranu odluke svoje zemlje da se usprotivi prekidu isporuke gasa.

“Sve dok ljudi umiru, svaka sankcija je i dalje nedovoljna”, rekao je on.

Podsetimo, Austrije je vojno neutralna i nije članica NATO.

Belgija

Belgijski premijer Aleksandar de Kro pozvao je na pooštravanje sankcija Rusiji kako bi imale efekat na Kremlj. On je istakao potrebu za energetskom transformacijom i okončanjem zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, ali nije pozvao na embargo .

“Mi nismo u ratu sami sa sobom. Sankcije uvek moraju da imaju mnogo veći uticaj na rusku stranu nego na našu”, rekao je De Kro na samitu u Briselu 25. marta.

Belgijski ministar finansija Vinsent van Petegem rekao je da se njegova zemlja ne protivi ciljanoj akciji protiv ruske nafte i uglja. 

Bugarska

Bugarska je posebno zavisna od ruskog gasa, čiji sporazum sa Gaspromom obezbeđuje skoro sve njene potrebe. Međutim, u martu je vlada saopštila da neće voditi razgovore o obnavaljanju desetoodišnjeg ugovora koji ističe krajem ove godine, u skladu sa strategijom EU.

Zamenik premijera Asen Vasilev rekao je da će zemlja razmotriti alternativne izvore. Novi gasovod sa Grčkom trebalo bi da počne da radi ove godine, a Bugarska je postigla dogovor da dobije više gasa iz Azerbejdžana.

Hrvatska

Hrvatski premijer Andrej Plenković je navodno rekao na nedavnom samitu EU da je zemlja skoro u potpunosti eliminisala svoju zavisnost od ruskog gasa izgradnjom novog terminala i nastojanjem da poveća kapacitet na drugom.

On je rekao da bi voleo da vidi globalnu perspektivu držanja cena gasa pod kontrolom i da je pokrenuo to pitanje sa predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen.

 

Kipar

Kipar je bio rezervisan dok je EU pripremala planove za zabranu ruskih brodova u lukama EU, navodeći potencijalnu štetu za svoj sektor transporta. Ovo ostrvo nije povezano sa evropskom energetskom mrežom i većinu nafte uvozi iz drugih zemalja EU. Ministar energetike opisao je nove energetske projekte za isporuku gasa iz istočnog Mediterana kao “promenu igre”. 

Češka

Češka je jedna od zemalja EU koja bi bila najteže pogođena potpunim embargom na ruske energente, prema podacima francuskog Saveta za ekonomske analize. Smatra se da bi potpuna zabrana mogla da izazove udar na ekonomiju u vrednosti od jednog procenta njene ekonomske proizvodnje.

Vlada je saopštila da pravi planove za vanredne situacije za svaki scenario, uključujući i onaj u kom su isporuke iz Rusije prekinute.

Danska

Danska je bila na čelu zemalja koje su pozivale na ogromnu zelenu transformaciju kako bi se okončala zavisnost kontinenta od ruskih energenata. Paket EU “Fit fo 55” poziva na brže smanjenje emisija i uvođenje obnovljivih izvora energije pored povećane uštede energije

Ova zemlja takođe traži alternativne izvore gasa. U Danskoj su nastavljeni radovi na projektu “Baltik pajp”, gasovodu od Norveške do Poljske. Nakon devetomesečne suspenzije usled zabrinutosti zbog uticaja na divlje životinje, nedelju dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, odobrena je dozvola za nastavak izgradnje.

Planirani gasovod od 900 kilometara je uglavnom namenjen da pomogne Poljskoj da smanji svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa. 

Estonija

Estonska vlada je javno pristala da “u principu” prekine sve gasne i naftne veze sa Rusijom do kraja godine. To bi je stavilo u korak sa baltičkim susedima Litvanijom i Letonijom, koji tvrde da su obustavili sav uvoz ruskih energenata od početka aprila.

Vlada Estonije je u martu predložila da se prihodi od ruskog gasa i nafte koriste za obnovu Ukrajine, po modelu UN programa Nafta za hranu iz 1995. To je omogućilo Iraku da prodaje naftu samo u zamenu za humanitarne zalihe, kao što su hrana i lekovi.

 

Finska

Finska premijerka Sana Marin je izrazila želju da se “reši ruskih fosilnih goriva”, rekavši da nastavak uvoza energenata iz Rusije “podržava i zapravo finansira rat”.

Uprkos tome, aktivisti su primetili kako određene rupe i odredbe u finskoj politici i dalje dozvoljavaju uvoz ruskih energenata, kao što je četvoromesečni grejs period za uvoz uglja. 

Finski “Grinpis” je istakao da je “tranzitna rupa” omogućila da ruski energenti dođu u Finsku iz Sibira. 

“Ljudi su ubijeni i mi to finansiramo”, rekao je Mati Limatainen iz ove organizacije.

Francuska

U odnosu na druge velike evropske ekonomije, Francuska nije u velikoj meri zavisna od ruskog gasa i nafte. U poređenju sa Nemačkom i Italijom, koje uvoze 40 do 50 odsto svog gasa iz Rusije, udeo Francuske u uvozu ruskog gasa je 25 odsto, a najveći dobavljač je zapravo Norveška (35 odsto).

Francuska vlada je pokazala spremnost da zabrani uvoz ruske nafte, a ministar finansija Bruno le Mer rekao je za CNN Frans da su “spremni da krenu dalje i donesu odluku o zabrani nafte”. On je dodao da je “duboko uveren da će se sledeći koraci i naredne rasprave fokusirati na ovo pitanje”.

Francuska je trenutno usred veoma tesnih predsedničkih izbora na kojima se odlučuje između aktuelnog predsednika Emanuela Makrona i liderke krajnje desnice Marin le Pen. Le Penova je u prošlosti predlagala bliže veze NATO i Rusije i verovatno bi, kada bi bila izabrana, unela promene politike i tona prema Rusiji. Njih dvoje suočiće se u drugoj rundi 24. aprila.

Nemačka

Najveća evropska ekonomija bila je jedna od najuzdržanijih u razmatranju potpunog embarga na ruske energente. Kancelar Olaf Šolc upozorio je da bi iznenadni prekid “gurnuo celu Evropu u recesiju”.

Međutim, nemački ministar ekonomije kaže da je ta zemlja već smanjila svoju zavisnost od ruske energije od početka invazije. Uvoz ruske nafte pao je sa 35 na 25 odsto, a gasa sa 55 na 40 odsto, rekao je ministar Robert Habek.

Grčka

Grčki premijer rekao je 12. aprila da se ulažu napori da se ubrza istraživanje kako bi se smanjilo oslanjanje na ruski energiju. Ova zemlja dobija oko 40 odsto svojih energetskih potreba od Rusije.

profimedia

Mađarska

Mađarska je veoma zavisna od ruske energije i njen premijer se protivi embargu, iako jeste odobrio zabranu uglja. Viktor Orban je obećao da će staviti veto na svaki pokušaj uvođenja potpunog embarga jer bi, prema njegovom mišljenju, to “ubilo” njegovu zemlju.

Irska

Irska nije zavisna od ruskih energenata. Ne uvozi prirodni gas iz zemlje jer ima sopstveno gasno polje na obali orkuga Majo. Ostatak, oko 70 odsto, uvozi iz susedne Velike Britanije. Delimično zahvaljujući ovoj slobodi, irska vlada je zauzela čvrst stav protiv Rusije, izražavajući svoju podršku sankcijama EU. 

Govoreći u Briselu, ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni rekao je da Irska ima “maksimalistički” pristup sankcijama Moskvi. Ova zemlja je glasno zagovarala prekid uvoza svih energenata iz Rusije.

Italija

Još jedna velika ekonomija EU povećala je svoje oslanjanje na ruski gas tokom godina kako je prešla sa uglja. Italijanski zvaničnici kažu da Rusija isporučuje 38 odsto prirodnog gasa koji se koristi za električnu energiju i za tešku industriju, uključujući čeličane i fabrike papira. 

Ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo, koji je putovao u zemlje koje proizvode energiju tražeći alternative, rekao je za agenciju ANSA da “Italija ne može da stavi veto na sankcije u vezi sa ruskim gasom”.

Međutim, premijer Mario Dragi, koji je rekao da se plaćanjem gasa finansira ruski rat, nije se osvrnuo na energiju u javnom odgovoru na širenje fotografija tela na ukrajinskim ulicama. 

Italija je 11. aprila potpisala sporazum sa Alžirom o smanjenju oslanjanja na ruska fosilna goriva. Alžir je trenutno drugi po veličini dobavljač gasa u Italiji i šalje 21 milijardu kubnih metara gasa, Italija iz Rusije dobija 30 milijardi kubnih metara.

Letonija

Zajedno sa ostalim baltičkim državama, Letonija navodi da više ne zavisi od uvoza ruskog gasa i nafte. Vlada je zagovarala sankcije Rusiji u vezi sa energetikom.

Letonski premijer Arturs Karins rekao je 25. amrta da bi druge zemlje EU trebalo da razmotre takve mere kao način da zaustave rat u Ukrajini.

“Energetske sankcije su način da se zaustavi protok novca u Putinovu ratnu kasu”, rekao je on u Briselu.

 

Litvanija

Litvanija je 2. aprila saopštila da je u potpunosti zaustavila uvoz energenata iz Rusije, čime je postala prva zemlja u EU koja je prekinula energetske veze sa Moskvom. Litvanija bila “prva zemlja među snabdevačima Gasproma koja je stekla nezavisnost od ruskog gasa”, rekao je ministar energetike Dainijus Krevjs, dodajući da je to zbog “višegodišnje koherentne energetske politike i pravovremenih infrastruktirnih odluka”. Taj potez podržao je i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

Luksemburg

Luksemburg je trenutno podeljen oko toga da li da i dalje cilja na uvoz ruske nafte i gasa. Ipak, Veliko Vojvodstvo sebe smatra spremnim za moguću zabranu uvoza uglja iz Rusije širom EU.

U zvaničnoj izjavi koju je Ministarstvo spoljnih i evropski poslova dostavilo za Euronews 14. aprila, luksemburška vlada je navela da se “zavisnost (od ruskih fosilnih goriva) mora smanjiti” i da ne treba “isključiti sankcije”. Ali, takođe se dodaje da trenutno neće biti preduzete nikakve pojedinačne akcije.

“Jedinstvo svih drđava članica i odlučnost da zajednički pristupe pitanju sankcija bili su ključni faktor naše politike”, navodi se u saopštenju.

Malta

Malta energetski ne zavisi od uvoza ruske nafte i gasa. Govoreći za “Tajms of Malta”, ministarka energetije Mirijam Dali rekla je da “kao zemlja, kada je u pitanju tečni prirodni gas, ne zavisimo od Rusije”.

Ona je napomenula kako ta mediteranska zemlja nije imala energetske ugovore sa Rusijom. Oko 17 odsto malteške energije dolazi iz evropske električne mreže, koja stiže sa italijanskog ostrva Sicilija.

Holandija

Otprilike 15 odsto gasa koji dolazi u Holandiju dolazi iz Rusije. Holandski premijer Mark Rute izjavio je da Holandija ne može da prekine sve isporuke fosilnih goriva iz Rusije, rekavši da im je “potrebno snabdevanje” i da je to “neprijatna istina”.

Iako je donji dom parlamenta pozvao na strože sanckcije na uvoz ruske energije, holandski finansijski list “Finansijele dagblad” tvrdi da bi to imalo razoran uticaj na ekonomiju zemlje. To je zbog njene male veličine i oslanjanja na evropske proizvodne lance, koji zahtevaju više transporta, a samim tim i troškove energije.

U zvaničnoj izjavi dostavljenoj za Euronews 13. aprila, vlada je rekla da će “pre kraja aprila predstaviti plan za postepeno izbacivanje ruskog gasa, nafte i uglja”. Ukazala je na mere koje je zemlja već preduzela da smanji oslanjanje na rusku energiju, kao što je organizovanje kampanje za uštedu energije. Ali, dodaje se: “Mora se uzeti u obzir sigurnost snabdevanja energijom za celu EU” i “mere se moraju preduzeti na evropskom nivou da bi bile efikasne”. Izjava nije orkrila da li vlada ima neposredan plan da u potpunosti sankcioniše uvoz ruskih energenata.

 

Poljska

Poljska se blisko pridružila baltičkim državama tako što je pristala da smanji sav svoj uvoz ruskih energenata, iako, u ovom slučaju, do kraja godine. Ova zemlja koja je primila 2,5 miliona izbeglica (najviše u EU), dobila je 2020. godine oko 40 odsto gasa iz Rusije. 

Ipak, u odluci koju je opisao kao “najradikalniju”, u Evropi, poljski premijer Mateuš Moravjecki tvrdi da će Poljska postepeno ukinuti uvoz uglja u narednih nekoliko meseci i zabraniti naftu i gas do decembra.

Portugal

Portugalska vlada je saopštila da je spremna da podrži sankcije protiv ruskog gasa i nafte. U poređenju sa drugim zemljama EU, Portugal se ne oslanja mnogo na rusku naftu i gas. Značajno veći udeo svoje energije dobija iz obnovljivih izvora, posebno solarnih.

Ministar spoljnih poslova Žao Gomeš Kravinjo je 11. aprila rekao da će ta zemlja podržati “intenziviranje ruskih sankcija”.

“Portugal je usklađen sa ovim akcijama, koje imaju tehničke dimenzije o kojima se još raspravlja, ali će ih Portugal podržati”, dodao je on.

Portugalska vladaje pozivala je još od prvih dana rata da vlade širom Evrope sankcionišu uvoz ruskih energenata.

Rumunija

Rumunija i još tri zemlje centralne i istočne Evrope – Mađarska, Slovačka i Poljska – dogovorile su strateško partnerstvo za dalji razvoj svojih vodoničnih mreža i smanjenje potrebe za uvozom ruske energije. Ranije ovog meseca, najveća rumunska energetska kompanija OMV Petrom prestala je da uvozi sirovu naftu iz Rusije verujući da dolazi zabrana ruskih energenata u celoj EU.

Rumunija trenutno ima jedan od najnižih procentualnih udela u snabdevanju gasom iz Rusije, oko 10 odsto.

Slovačka

Slobačka se veoma oslanja na uvoz ruskih fosilnih goriva kao izvora energije. Zemlja uzima oko 85 odsto gasa i 66 odsto nafte iz Rusije, što znači da bi prekid veza mogao da ima značajan uticaj na ovu zemlju. U aprilu je slovačka vlada saopštila da se pridružuje EU odbijajući da plaća ruski has u rubljama, nakon što je ministar ekonomije te zemlje rekao suprotno. 

Analitičari u Slovačkoj ponudili su planove za smanjenje potrošnje energije efikasnijim metodama grejanja kao alternativu ruskim fosilnim gorivima.

Slovenija

Slovenija je takođe u značajnoj meri zavisna od uvoza ruskog gasa i nafte. Nedavno je izrazila interes za dobijanje hasa sa terminala za LNG (tečni prirodni gas) u Hrvatskog. Prošlog meseca slovenački premijer Janez Janša stao je uz druge zemlje EU u otporu zahtevu Moskve da se uvoz energije plaća u rubljama kako bi se ojačala njena ekonomija.

Španija

Od početka invazije, Evropa je tražila anlternative ruskim energentima, kao šo je isporuka tečnog gasa iz SAD preko Atlantskog okeana. Španija se pozicionirala kao moguće novo “čvorište” za uvoz LNG u Evropu.

Ali, nedavna intervencija premijera Pedra Sančeza u korist Maroka u njegovom sporu sa Alžirom oko Zapadne Sahare dovela je Španiju u sukob sa Alžirom, jedinom od njenih glavnih snabdevača gasom. Ova tenzija potencijalno bi mogla da dovede do viših cena gasa u Španiji i da smanji apetit zemlje za sankcionisanjem ruskog gasa.

Španska vlada pozvala je EU da smanji oslanjanje na ruski gas. Španija, centar solarne energije, manje zavisi od Rusije.

Švedska

Švedska je otpornija na uticaj energetskih sankcija na Moskvu jer se ta zemlja ne oslanja u velikoj meri na uvoz iz te zemlje. Kako je u martu saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, švedska vlada je rekla da je snabdevanje zemlje “u malom stepenu direktno zavisno od ruskih snabdevanja energijom, a izveštaji pokazuju da snabdevanje energijom iz Rusije funkcioniše normalno”.

Švedska, zajedno sa Finskom, razmišlja o članstvu u NATO u svetlu nedavnih geopolitičkih tenzija. Ovo označava pomak od njene dugogodišnje politike neutralnosti.

Euronews

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/45060/embargo-na-energente-i-podele-u-eu-ko-je-spreman-da-odustane-a-ko-i-dalje-previse-zavisi-od-ruske-nafte-i-gasa/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PARALELNI INTERVJU KOJI ĆE ZATRESTI REGION / KLASIĆ I BEŠLIN ZA „SB“: Poruke iz Sarajeva – Vučiću, njegovim prijateljima, četnicima, desničarima i nacionalistima…

Povjesničari Hrvoje Klasić, profesor s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Milivoj Bešlin, profesor s beogradskog univerziteta, govorili su za „Slobodnu Bosnu“ o bujanju radikalizma i nacionalizma u regionu, novim projektima, izborima u Srbiji i Hrvatskoj, te odgovorili na brojna pitanja vezana za budućnost u regionu i povijesni revizionizam. Paralelni razgovor s Klasićem i Bešlinom vođen je u Sarajevu, odakle su poslane snažne poruke od strane najutjecajnijih povjesničara u regionu, što Klasić i Bešlin zasigurno i jesu

Published

on

By

Nakon dokumentarnog serijala pod nazivom „NDH“, slijedi vaš novi veliki projekt. U nedjelju je premijera „Partizana“, što gledatelje očekuje ovoga puta?

KLASIĆ: -Pa da evo, nakon dvije godine snimanja kreće serija Partizani, 7 epizoda – Al Jazeera u 19 sati i u 23 sata repriza. Nadam se da nije baš lud termin zbog nogometnog prvenstva i zbog Olimpijskih igara. Nekako se uzdam da će u BiH možda biti gledanije, jer BiH nema na Europskom prvenstvu, volio bih radije da je Bosna na Europskom prvenstvu pa da pomaknemo termin, ali evo što ćemo, što je tu je. Ja sam ustvari zadovoljan. Često me pitaju što će se moći saznati novog iz serije, a ja sam rekao da za one starije od 50 godina malo što će biti novo, ali za one mlađe od 30 godina sve će biti novo, s obzirom na revizionizam i s obzirom na odnos prema partizanskom pokretu i fašizmu generalno u našim društvima, sve će biti novo.

Međutim, opet kažem oni partizani, malo što ih ima, i oni partizani koji se osjećaju partizanima će možda dijelom biti, ne baš razočarani, ali sigurno će imati primjedbe na samu strukturu serije jer to nije kronologija NOB-a, mi ne ulazimo u sve bitke, u sve divizije, u sve brigade, u sve narodne heroje, nego ustvari pokušavamo više fenomenološki, tematski objasniti neke ključne pojmove. Od toga zašto je partizanski pokret najjači u BiH, kojim motivima pripadnici pojedinih naroda ulaze u partizanski pokret, zašto žene ulaze u partizanski pokret, kakav je odnos partizanskog pokreta prema zapadnim saveznicima, kakav prema Rusima. Naravno, govorimo i o zločinima, govorimo o onome o čemu se malo govori. Obično kad netko kaže partizani misli na borbu, međutim što je sa oslobođenim teritorijima. Što se događa tamo gdje oni oslobode određeni teritorij, gdje ustvari pokušavaju uspostaviti vlast onako kako je oni zamišljaju da bi trebalo biti jednoga dana kad preuzmu vlast u cijeloj zemlji. To će biti vrlo zanimljivo.

Nisam siguran da će taj vaš serijal gledati nova vlast u Hrvatskoj, posebno ovi iz Domovinskog pokreta?

-Ja mislim da oni najviše gledaju. Dakle, sudeći po svim mojim tekstovima koje napišem ili intervjuima, čini mi se da je najviše komentara od desnice. Ja mislim da su oni nekako najvjerniji gledatelji i čitatelji. Tako da sam siguran da će gledati, kao i NDH što su gledali i odmah imali primjedbe. Ali da, jasna mi je vaša aluzija. Dakle, gledat će, siguran sam da će gledati, ali hoće li se složiti i hoće li im biti drago to što je snimljeno, to sumnjam. Ali, oni koliko god mislili da mogu promijeniti povijest svojim stavovima, činjenice su tu. Ono što je jako važno, doista smo okupili povjesničare najbolje za to područje, ne samo iz cijele bivše Jugoslavije, nego imamo i Nijemce, Engleze, Talijane, Francuze, Ruse i Austrijance, tako da mislim da, ako već ne vjeruju meni, koji ustvari najmanje govorim o toj seriji, onda neće baš moći prigovorit svima koji su u toj seriji, a koji nemaju veze ni s Jugoslavijom, ni s komunizmom.

Ovi što su u Srbiji sad dobili izbore, ponovo ista ekipa, neće ni oni baš biti oduševljeni ovim partizanima.

BEŠLIN: -Neće, predsednik države se već očitovao o kolegi Klasiću, kao što znamo. Njihov odnos prema partizanskom pokretu izražen je činjenicom da je novi pobednik i novi- stari gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić rekao je da isele Tita jer je bio anti-Srbin. Zaboravljajući jednu ključnu stvar.  S druge strane Tita se ne nalaze Srbi, s druge strane Tita se nalazi fašizam, a Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Tako da je odnos ovih radikalskih vlasti u Srbiji prema fašizmu više nego sporan i kontroverzan. Postoje ti trenuci kada se oni do kraja razotkriju. A tu je, između ostalog, i Šapićevo predizborno obećanje da će da iseli Tita koji je simbol antifašizma, ne samo na jugoslavenskom prostoru, nego i u Evropi i u svetu.

KLASIĆ: -Ali da možda ipak i razveselim predsjednika Vučića i sve njegove pristaše, u seriji će biti jako puno govorenja o četnicima. Onim istim, koje narativ u Srbiji naziva tzv. drugim antifašističkim pokretom u Srbiji.

U kojoj mjeri vam se čini da su nakon izbora u Hrvatskoj i Srbiji te dvije zemlje skrenule oštro desno?

KLASIĆ: -Kad govorimo o Hrvatskoj retorika je bila vrlo desna, međutim praksa se već pokazala puno manje desna. Pokazalo se da je Andrej Plenković puno umješniji nego što su mnogi očekivali. Dakle, ako pogledamo od nekih prvih zahtjeva šta će sve Domovinski pokret htjeti, dobili su zapravo Ministarstvo privrede i demografije i dio Ministarstva gospodarstva, onda je jedan od zastupnika iz domovinskog pokreta inzistirao, kao uvjet,  podrške Muzej žrtava komunističkih zločina, a onda je onaj drugi tjedan nakon toga rekao da ne mora biti odmah muzej nego da mogu biti prvo istraživanja, a sada je krenulo istraživanje njegove imovine. Tako da ćemo vidjeti dokle će to sve skupa doći. Nisam sretan što nažalost, desnica u Hrvatskoj ponovo isplivava na najgori mogući način, a to je odnos prema prošlosti. Ali, nekako se nadam, dobili smo upozorenje, i mi svi koji se time bavimo smo se angažirali  i radimo na tome da njihovi stavovi ne postanu ponovo mainstream.

BEŠLIN:-Ne bih se složio, ni Hrvatska ni Srbija da skreću desno, jer su obje i do sada imale desne vlade, s druge strane u Hrvatskoj, ja se tu slažem sa kolegom Klasićem, Andrej Plenković se pokazao kao vrlo vešt agens za razgrađivanje ovih desničarskih stavova i možda bi se mogao uporediti na evropskom nivou negde sa Angelom Merkel, koja je pomerila CDU najviše ka centru.

Plenković je ranije uspevao da pomeri i MOST ka centru i da razgradi tu političku organizaciju. Ne bih sad nagađao, ali mislim da on to već sad nekako uspeva da relativizuje, taj neki zaokret. Što se tiče Srbije, isto, stara je vlast. Dakle, jeste desna pa desna i populistička, ali opet ne vidim neki zaokret. Iako bi sad neki u tom Vučićevom odnosu sa Kinom mogli da pronađu elemente nekog zaokreta, ali Srbija već neku godinu nije otvorila neko poglavlje, dakle faktički je defacto prekinula proces evropskih integracija, evropski narativ više nije dominantan u Srbiji, nacionalizam je već nekoliko godina ta ključna legitimacija, iako nije bio u prvim godinama Vučićeve vladavine.

On je negde došao sa tom pričom, neki od nas smo znali o fake reformama, privrednom rastu itd. Ali, onda kada su se sve te priče o reformama prikazale manje ili više neuspešne on se vratio onoj svojoj ključnoj legitimaciji, onome što najbolje zna, a to je nacionalizam.

A što je sa opozicijom?

BEŠLIN: -Vučić, odnosno presvučeni radikali na vlasti u Srbiji su promenili krvnu sliku društva. Oni jesu društvo vrlo pomerili na desno. Dakle, dosta postepeno su pojačavali tu svoju nacionalističku retoriku i društvo pomerali ka desno, i to je dovelo do toga da danas, velika većina opozicionih lidera i većina opozicionih ili nezavisnih medija su mnogo više desno nego što je to po volji mnogima od nas, nego što je to bilo pre 10 ili 15 godina. Tako da, veći deo opozicije se dosta glupo takmiči sa Vučićem u tom nacionalizmu, nacistiškom narativu, odbrani Kosova, dodvoravanju Putinu, ksenofobiji. Na teži način će shvatiti da oni ne mogu „nadsrbiti“ Vučića i da ne mogu oni Vučiću uzeti ono što je njegova legitimacija već 30 i više godina, a to je nacionalizam, i da moraju da pronađu neki alternativni narativ i da ne budu samo konkurencija, već da moraju da postanu alternativa. A da bi postali alternativa moraju da formulišu alternativni program. Oni to u momentu nisu uradili, niko od njih.

Je li potpuno ista situacija i u RS-u? Opozicija radi isto ono što i Dodik…

BEŠLIN: –RS je uvijek Srbija na steroidima. RS je, plašim se, uvek anticipacija nekih procesa koji se dešavaju u Srbiji. Ali, mislim da je ipak situacija dosta teža jer u Srbiji ipak postoji nekakvo društvo koje se opire, još uvijek postoje nekakvi mediji, ali u RS-u ja ne mogu da vidim više naznake bilo kakve alternative. Dakle, to je sad već jedan takav autoritarizam  da poprima razmere totalitarnih sistema.

A Hrvatska ljevica? Nula bodova?

KLASIĆ:-Ja bih rekao Europska ljevica blizu nula bodova, ako izuzmemo ponekad dobre rezultate. Mislim, naravno, možemo mi govoriti o španjolskoj ljevici, o SPD-u, pa i o, naravno, Skandinaviji, ali bitnije je što ustvari mi danas podrazumijevamo pod ljevicom.

Da li je ljevica ona kakvu smo ju zamišljali 70-ih, 80-ih godina? Možemo li uopće očekivati danas postojanje takve ljevice?

Dakle, u Hrvatskoj i dalje su dvije najjače opozicijske stranke čak i ne centar prema ljevici, već ljevica prema centru. Dakle SDP i Možemo! Nije to najbolje, ali mislim da ima i zemalja u kojima ljevice stoje puno lošije. Ja osobno mislim da je veliki problem u SDP-u, da SDP mora nešto pod hitno promijeniti.

Po mom mišljenju, SDP mora ponovo, ili napokon, skrenuti ulijevo više nego što je, pri čemu se ta ljevica mora odnositi, ne samo prema Titu i prema žrtvama Oluje, nego mora i u poreznoj politici, socijalnoj politici, kulturnoj, vanjskoj, u svemu ostalome. Ali da, kriza je, očito se ne mogu snaći u tome tko bi bila biračka baza.

Dakle, kad govorimo o nekoj staroj ljevici, onda se uvijek razmišljalo o radničkoj klasi i o radnicima koji rade u velikim tvornicama. Tih velikih tvornica više baš ni po Europi nema toliko, a kamo li u Hrvatskoj, tako da, na njih se ne može računati. Raduje me što, recimo, jako puno mladih je glasalo za Možemo, a s druge strane za SDP uglavnom stariji glasaju, što znači da postoji mogućnost da se mladima pristupi s nekim novim formama. Dakle, to su neke zelene politike, to je odnos prema LGBT zajednici, prema migrantima, tako da, mislim da postoji perspektiva, ali generalno vjetrovi iz Europe koji pušu nisu baš naklonjeni ljevici na ovom ovdje prostoru, pa onda ni u Hrvatskoj.

Za kraj, nakon novih izbornih manipulacija od strane Vučićevog režima, što će biti u Nišu, Zrenjaninu, Novom Beogradu, nakon svega? Opet neke demonstracije, ili bi se sve moglo završiti na onoj staroj „Tresla se gora…“?

BEŠLIN:-Mislim da nije dobro da istoričar predviđa budućnost. Ne vidim neki potencijal za ozbiljan otpor, zbog toga što je ozbiljan otpor u Srbiji, ako sad aludirate na demonstracije ’96./’97/ 2000. odbranu izbornih rezultata, opozicija je tada uspevala ’96./’97., protesti su trajali tri meseca za priznavanje izbornih rezultata, za fer izbore. Opozicija je tad uspela, ali opozicija je tada uverila jedan ogroman broj građana da je legitimitet, na lokalu makar, a 2000. i na nacionalnom nivou sa autoritarnih lidera prešao na njih, odnosno s autoritarnog lidera prešao na njih.

Ova opozicija nije uverila građane da su oni nosioci legitimiteta. Većina građana, da ne kažem ogromna većina, i dalje veruje da je nosilac legitimiteta Aleksandar Vučić. To je ta stvar koja nedostaje da bi se ozbiljno ljudi pokrenuli na ulici.

Dakle, vi Vučića možete ogrančiti u izbornim manipulacijama, u krađi izbora, u svemu onome što se dešavalo i predizbornim i postizbornim krađama samo uz jedan ozbiljan pritisak, a to znači ne lajkovima, tekstovima, društvenim mrežama, nego velikim brojem ljudi u javnom prostoru, što je jedina politička činjenica i delatni pritisak. Da bi se to desilo ljudi moraju da budu vrlo ubeđeni i vrlo motivisani. Ja ne vidim da danas u društvu postoji ni ta ubeđenost da je Vučić izgubio svaki legitimitet ni motivacija kod ljudi.

Koliko može trajati ta „agonija“ u Srbiji i za Rusiju i za Srbiju, jer očito da Srbija pod Vučićem nikad neće ući u Europsku uniju, a očito je i da predsjednik Srbije ne misli odustati od ulagivanja Putinu i tog sjedenja na dvije stolice?

BEŠLIN:-Za većinu ljudi u Srbiji to nije agonija, za većinu ljudi je to poseban model ponašanja. Dakle, u Srbiji trenutno evropski narativ uživa manje od trećine podrške, dakle, negde oko 30% i to pod uslovom da im ne traže i da ne postavljaju pitanje Kosova. Ako to postaviš, onda je negde oko 10 procenata ljudi koji bi išli. A s druge strane, ulagivanje Putinu je nešto što otprilike podržava, po istraživanjima negde oko 10%. Prema tome, Vučić jeste, nažalost, modelirao društvo prema svom uzoru.

PROFESOR MILIVOJ BEŠLIN ZA 'SB': Koliko puta je Rusija izdala Srbiju, što se krije iza mita o srpsko-ruskom bratstvu i zbog čega su utihnuli Vučić i Dodik… | Slobodna BosnaFoto: Arhiv

KLASIĆ:- Ja bih samo dodao, ovo što je Milivoj rekao, dakle, treba više ljudi u tom javnom prostoru, to je apsolutno. Međutim, problem je što je taj javni prostor okupiran već godinama. Ja stvarno ne znam toliko kvalitetnih profesionalaca, povjesničara, intelektualaca u regiji, kao što ih ima u Srbiji, a obrnuto proporcionalna je mogućnost njihovog pojavljivanja u javnom prostoru. Odnosno, prostor u kojem se oni pojavljuju je vrlo, vrlo sužen i vi kad pogledate koji su najgledaniji, najčitaniji mediji, na njima ti ljudi nemaju pristupa. Tako da, nakon dugog vremena, dakle, po onom Gebelsovskom, kada se jedna laž počne ponavljati, jedan narativ počne ponavljati – on postane normalan i čini mi se da se u Srbiji već dugo događa, već predugo normalizira nenormalno, puno ljudi koji možda u startu nisu bili za Vučića, koji ne bi prije 10 godina glasali za njega, danas već gledaju onako: „Pa dobro, nije on baš ovako, nije baš onako“ i pronalaze se nekakve zamjerke Zapadu, zamjerke susjedima, zamjerke svima i zamjerke opoziciji, ali ne i njemu. Tako da, mislim da je to primjer koji bi se mogao doista učiti u školama kako propaganda, dakle, kako jedna mašinerija doista može zarobiti cijelo društvo.

BEŠLIN:-Da, i ta kontaminacija javnog prostora će ustvari ostati u Srbiji značajno duže nakon Vučića. Ja se plašim, na ovim nezavisnim medijima kad sam rekao da bi neki sledeći autokrata posle Vučića mogao biti vrlo sličan njemu, ako ne i gori jer je društvo u međuvremenu značajno izmenjeno.

izvor: https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/359726/paralelni_intervju_koji_ce_zatresti_region_klasic_i_beslin_za_sb_poruke_iz_sarajeva_vuchicu_njegovim_prijateljima_chetnicima_desnicharima_i_nacionalistima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidatkinja koalicije „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije

Kandidatkinja na izbornoj listi „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvojila je drugo mesto u izboru nedeljnika „Zrenjanin“ za političku ličnost godine

Published

on

By

Bojana Begović je, samim tim, najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije.

Čestititamo našoj koleginici i svi zajedno ćemo učiniti veliki napor da pobedimo na izborima 2. juna i izborimo se za promene i bolji život u Zrenjaninu.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“, koja nastupa pod rednim brojem 5 na izborima za Skupštinu grada Zrenjanina, je savez Demokratske stranke, Zajedno za Zrenjanin, Zeleno-levog fronta, Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, Narodnog pokreta Srbije-Miroslav Aleksić, Novog lica Srbije i SRBIJE CENTAR-Zdravko Ponoš.

Informativna služba Koalicije
Zrenjanin protiv nasilja – Biram Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/kandidatkinja-koalicije-zrenjanin-protiv-nasilja-biramo-zrenjanin-bojana-begovic-najpopularnija-licnost-zrenjaninske-opozicije/

Continue Reading

Trending