Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ekologija u fokusu izbora u Nemačkoj: Da li dolazi era Zelenih

Published

on

Životna sredina jedna je od centralnih tačaka predstojećih izbora u Nemačkoj.

Ovogodišnji nemački izbori predstavljaće i zvanični kraj “Merkel ere” u politici ove države. Demohrišćanska kancelarka služila je Nemačku čak 16 uzastopnih godina, sa politikom koja je bila i meta kritika (migrantska kriza) i meta pohvala (ekonomska situacija). Novi/a kancelar/ka, koji/a će preuzeti dužnost nakon izbora 26. septrembra, imaće šansu da ovu državu usmeri na drugačiji način. Jedno od pitanja koje je tema izbora, i gde je potrebno naročito obratiti pažnju, je ekologija. Iako ovogodišnji izbori nisu naročito fokusirani na programe stranaka već na ličnosti, kada se govori o programima, životna sredina dolazi kao jedna od centralnih tačaka.

Kao što ste u nekim od prethodnih tekstova mogli da pročitate, navedeno pitanje je deo političke diskusije skoro pola veka u Nemačkoj. Ova država je jedna od prvih koja je imala: velike ekološke proteste, jaku zelenu stranku i partiju ove vrste kao deo vladajuće koalicije. Dok su pitanja životne sredine decenijama bila sekundarna u političkim debatama na Zapadu, u ovoj državi su važna i sastavni deo političkog folklora već dugo.

Na ovogodišnjim izborima ekološka politika ima dodatnu važnost iz nekoliko razloga, iako nije tema izbora oko koje birači donose finalnu odluku. Prvi razlog su svakako ovogodišnje neviđene letnje poplave koje su pogodile Nemačku. Blizu 200 ljudi je u njima poginulo i ova nepogoda je samo naglasila brigu građana vezano za dosta ekstremnije vreme koje dolazi sa klimatskim promenama. 

Drugi razlog je nagli rast Zelenih, koji je u martu i aprilu ovu partiju lansirao na prvo mesto u anketama. Iako je trenutno ova stranka nešto slabija u istraživanjima javnog mnjenja, postizborna matematika govori da neće biti moguće bez nje napraviti vladu. Sa takvom strateškom prednošću, sigurno će uticati na pomeranje državne politike više ka ekološkom smeru. 

Zbog ovih razloga, vredno je analizirati aktuelna kretanja na nemačkoj sceni i da li je nakon 26. septembra moguće očekivati veliku “zelenu transformaciju”. Nemačka je najveća privreda Evrope, ali i najveći zagađivač na kontinentu, te svaka promena u ovoj državi ima i značajne šire posledice.

Gde je Nemačka danas?

Evropska unija je postavila veoma ambiciozni cilj vezano za svoje emisije štetnih gasova i njihovo smanjenje. Cilj je da one budu redoukovane za preko polovinu do 2030, što bi pre oko 10 godina predstavljalo veoma radikalan politički predlog. To što je ovaj potez prošao bez veće pobune i kontroverze, govori da je klimatsko pitanje postalo ozbiljno i da je tako shvaćeno u evropskom javnom mnjenju.

Nemačka, koja pojedinačno prozivodi najviše emisija, samim tim ima i najveće obaveze. Zelena transformacija privrede ove zemlje je već dugo tema, ali taj proces ide sa nekoliko poteškoća. Ova država se namučila da ostvari cilj smanjenja emisija iz 1990. za 40%. To je uspela da realizuje prošle godine samo zahvaljujući efektima pandemije COVID-19. Bez ovog vanrednog događaja, najveća privreda Evropske unije bi probila sopstveni rok i dala loš primer ostalim državama (poput Poljske).


angela merkel nuklearna energija

“Auf wiedersehen” nuklearnoj energiji: Borba zelene Nemačke na pogrešnom frontu


Uprkos ovim poteškoćama, odlazeća vlada aktuelne kancelarke postavila je ambiciozan cilj, kojeg će se verovatno i sledeće vlade pridržavati. Akuelni plan je da Nemačka bude primer za ostale države u svojoj ekološkoj transformaciji, tako što će biti par koraka ispred nivoa Evropske unije, iako je trenutni prvak po zagađenju. U konkretnim brojkama bi to značilo da do kraja dekade, Nemačka smanji svoje emisije za 2/3, a postane ugljenično neutralna već 2045. (pet godina pre plana Evropske unije).

Da bi se ovi planovi sproveli u delo, postoji nekoliko velikih prepreka. Ta prepreka trenutno nisu političke partije, jer za razliku od Amerike, politička scena Nemačke ima jedan vid ekološkog konsenzusa. Dok američki republikanci u velikom procentu negiraju da se klimatske promene uopšte dešavaju ili da ljudi utiču na njih ako postoje, te svako njihovo sticanje političke moći znači usporavanje ekoloških reformi, u Nemačkoj takvih stranaka nema. Jedino pitanje između konkurentskih političkih grupacija je kako postići date ciljeve, što predstavlja zdravo okruženje za političku debatu o ovom važnom pitanju.

Mejnstrim stranke i ekologija

Političke programe u Nemačkoj u proseku ne karakteriše radikalizam, te su glavne partije mahom međusobno slične. Radi se o društvu u kom kod glasača nije popularno biti preveliki buntovnik ili ideološki fanatik, već birači zaista cene posvećenost konsenzusu, kompromisu i postepenim reformama. 

U skladu sa tim bi trebalo posmatrati političku scenu i oko ekoloških pitanja. Kao što je navedeno, Nemačka nema relevantnu političku snagu koja se bavi negiranjem klimatskih promena, ali nema ni mnogo onih koje bi u kratkom vremenskom roku ukinule upotrebu fosilnih goriva. Programi su dosta nijansiraniji, a partije oprezno biraju reči i šta obećavaju. S obzirom da će za sastavljanje vlade biti potrebno izvesno čak tri stranke, analiza programa ima vrednost, jer se po vladajućoj koaliciji može proceniti nivo posvećenosti klimi i brzina promena.

Ukoliko se radi o aktuelnim članicama vladajuće koalicije, može se reći da se više radi o rečima nego o delima. Aktuelna vladajuća koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) bila je vlast u tri od četiri vlade Angele Merkel. Uprkos ambicioznim ciljevima, stranke su često vodile konfuzne poteze i rezultati su mešoviti. Nasleđe aktuelne koalicije, ali i prethodne u kojima su Zeleni imali udela, je potpuno napuštanje nuklearne energije. To je stvorilo trenutnu zavisnost od energenata poput uglja i uveženog prirodnog gasa, jer od obnovljivih izvora energije Nemačka ne može da namiri svoje potrebe.

Na ovogodišnjim izborima obe vladajuće partije ne daju previše konkretna i ambiciozna obećanja i izgleda žele da ostave otvorene opcije u postizbornim razgovorima. Partijski naslednik odlazeće kancelarke, Armin Lašet, obećava više investicija i ubrzavanje izgradnje elektrana na solarnu i vazdušnu energiju. Donekle očekivano, jer aktuelni vetroparkovi na severu države nisu adekvatno povezani sa industrijom koja je mahom smeštena ili na jugu ili na zapadu države. Lašet obećava i više investicija u biomasu, geotermalne izvore i hidoelektrane. Međutim, vladajući demohrišćani ne daju previše dodatnih brojki ili radikalnih koraka oko upotrebe uglja, koji je veliki zagađivač.

Socijaldemokrate, koji trenutno u anketama iznenadno vode, takođe nisu naročito detaljni. Osim načelnog obećanja da će ciljati ukidanje fosilnih goriva do 2040, manjka brojeva i datuma. Aktuelni važeći plan je da ugalj izađe iz upotrebe već 2038. U slučaju potpunog ukidanja fosilnih goriva do navedenog termina, Nemačka bi izvesno morala da uvozi električnu energiju, kao privremeno rešenje tokom perioda najveće potrošnje. Strategija trenutnog kancelarskog favorita iz ove partije, Olafa Šolca, je da deluje što umerenije i prihvatljivije najširem broju umerenih birača. Cena toga je očigledno više konkretnih obećanja oko ekologije.

Manje ambiciozni od vladajuće koalicije su probiznis liberali iz FDP-a. Spomenuta stranka bi po trenutnom rejtingu takođe mogla biti nužan činilac vlasti, jer će logične tročlane koalicije bez ove partije biti matematički teške. Ovo predstavlja važnu promenu, jer će FDP u vlasti predstavljati glas biznisa i skepsu koju ovi krugovi imaju prema radikalnijim ekološkim merama. Kao takvi, izvesno će biti kontrateža zelenima. Njihova skepsa prema državnoj intervenciji u privredi i porezima, samim tim i ublažuje nivo željene ekološke intervencije. Liberali svoje poverenje više umseravaju na tehnološke inovacije kao izlaz iz zagađenja, ali i legalizaciju hemijske reciklaže. Dok su aktuelne vladajuće stranke ne mnogo ambiciozne, liberali se mogu definisati kao umereni skeptici.

U poređenju sa navedenim partijama, Zeleni su nekoliko koraka ispred. Njihova važnost za sastavljanje vladajuće većine daće im dosta prostora da u delo sprovedu neke programske crte.

Zelena partija i ambicije

Kada je izabrana za zelenu kancelarsku kandidatkinju, Analena Berbok je podigla svoju stranku na prvo mesto u anketama. Zeleni, koji su već predstavljali potentnu snagu u ovoj državi, prestigli su vladajuće demohrišćane u martu i aprilu. Takav razvoj događaja predstavljao je istorijsku šansu da Nemačka napravi odlučniji i konkretniji zaokret u smeru ekoloških reformi. Zelena kanclearka bi bio ne samo politički presedan, nego i presedan koji se tiče javne politike prema zaštiti životne sredine.

Ipak, optužbe za plagijat i napadi medija na Analenu Berbok, smanjili su rejting ove stranke za više procenata. Trenutno se nalazi na trećem mestu i u ovom momentu teško deluje da će partija zaraditi kancelarsko mesto nakon izbora. Ova pozicija naravno ne podrazumeva da uticaj Zelenih ne bi mogao da bude ključan, jer u ovom momentu će stranka gotovo sigurno biti deo vlasti. Odnos snaga u anketama teško proizvodi matematički moguću i vrednosno koherentnu vladajuću većinu u kojoj nema Zelene partije. Bilo da na vlasti bude nešto desnija koalicija (demohrišćani-liberali-zeleni) ili nešto levlja (socijaldemokrate-liberali zeleni/socijaldemokrate-levičari-zeleni), ova ekološka partija će imati važno mesto.

Analena Berbok

U dve koalicione vlade sa socijaldemokratom Gerhardom Šrederom (od 1998. do 2005), uspešno su uticali na sprovođenje ekološke agende. Njihova istorijska borba protiv nuklearnih elektrana je dala rezultate i one će uskoro otići u prošlost. Danas, kada je pitanje životne sredine i klimatskih promena dosta prihvatljivije u javnosti, taj efekat bi mogao biti značajno veći. 

Međutim, postavlja se pitanje šta tačno biračima ova stranka obećava i koliko je to realno?

S obzirom da teži da postigne što bolji rezultat i ne bude percipirana kao grupa radiklanih političara, stranka je ublažila svoj program. Uprkos tom razvodnjavanju, ona je veliki broj koraka ispred svih ostalih učesnika izbora. Za početak, zeleni obećavaju da će emisije do 2030. smanjiti za 70%, da će ugalj biti izbačen iz upotrebe do 2030. i da će se već 2035. koristiti samo obnovljivi izvori energije. Uz to, obećavaju još 1,5 miliona solarnih krovova u jednom mandatu vlade, višu cenu za emitovanje ugljendioksida i zabranu izvoza otpada koji ne može da se reciklira.

Da li će stranka kao deo vlasti moći da ispuni ova obećanja? Sva navedena izvesno ne. To je naročito teško ako u vlasti bude sa desnim koaliconim partnerima, oličenim u demohrišćanima i liberalima. Obe stranke su manje ili više probiznis i pokušaće da ispregovaraju što postepeniju ekološku transformaciju. U slučaju da stožer koalicije budu socijaldemokrate (trenutno izvesniji slučaj), zeleni će moći da proguraju više delova svog programa.

Bez obzira na intenzitet sprovođenja ekološkog programa nakon izbora i rezultat ove partije, jedan zaključak se već sada može doneti. Zeleni su odneli moralnu političku pobedu. Danas se bitka više ne vodi na terenu “da li je potrebno vršiti ekološku transformaciju ili ne?”, već je debata o tome kako bi trebalo da izgleda transformacija i koliko bi trebalo da bude brza. San svake političke grupacije je da njihova ideologija postane javni konsenzus i iz tog ugla zeleni su uspešno skrenuli smer budućnosti ka svojim vrednostima.

Ekološka agenda i realnost

Koliko god politička klima u Nemačkoj bila pogodna za debatu o klimi planete Zemlje, potrebno je imati nekoliko rezervi. Mejnstrim partije se mogu, koliko god žele, slagati oko potrebe za ekološkom tranformacijom, ali to ne podrazumeva da će se realnost menjati u odnosu na njihove programske tačke. Pitanje zaštite životne sredine je u ovoj državi lako za debatovanje, ali nešto teže za konkretno, naročito brzo, rešavanje.

Prvi problem, koji je teško izbeći u analizi, je spomenuto zatvaranje nuklearnih elektrana. Koliko god bilo politički popularno i javno podržano, predstavlja veliko opterećenje za ekološku transformaciju. Zbog (dobrim delom iracionalnog) straha od ovog energetskog izvora, nuklearna energija je skoro poptpuno izbačena iz upotrebe. Ta velika energetska rupa je popunjena ugljem i prirodnim gasom, čime je država učinjena zavisnom od Rusije i uvoza ovog energenta. 

ekologika.rs

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

Trending