Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Doktorka sa punkta u Beogradu čeka 85 odsto vakcinisanih pa da proslavi

Uprkos kampanji za vakcinaciju, i dostupnosti vakcina, u Srbiji je do kraja oktobra, vakcinisano samo oko 55 odsto stanovništva.

Published

on

Znate da je vakcina tekovina ove moderne medicine, i da je vakcina spasla zaista toliko života: doktorka Snežana Kalabić

“Rad u COVID bolnici za mene je bio dramatično iskustvo zato što sam prvi put videla kako ljudi umiru. To mi je bilo zaista strašno.”

Tako svoju priču za Radio Slobodna Evropa (RSE) počinje doktorka Snežana Kalabić.

Pre pandemije radila je kao lekar u Domu zdravlja Savski venac, koji je jedna od centralnih u glavnom gradu Srbije. Međutim, ambulanta u kojoj je radila, pretvorena je u COVID ambulantu na samom početku pandemije, tako da je od 17. marta 2020. godine počela borbu protiv COVID-a.

Sada radi na vakcinalnom punktu u tržnom centru “Ušće” u Novom Beogradu, koji je otvoren kao deo napora da se obuzda virus, koji je u Srbiji već odneo više od deset hiljada života.

“Kada smo čuli da je država omogućila vakcine, ja sam se mnogo obradovala. To mi je dalo veliku nadu”, objašnjava doktorka Kalabić.

Uprkos kampanji za vakcinaciju, i dostupnosti vakcina, u Srbiji je do kraja oktobra, vakcinisano samo oko 55 odsto stanovništva.

Na početku u COVID ambulanti

Nakon što je radila u COVID ambulanti u Domu zdravlja Savski venac od marta 2020. godine, od decembra do januara 2021. godine prelazi da radi na Klinici za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici u Beogradu, koja je takođe pretvorena u COVID bolnicu.

Kako kaže doktorka, rad u COVID bolnici, u mnogome se razlikuje od rada u Domu zdravlja.

“Prvo, znate, nekom se danas piše otpusna lista, on je stabilan, dođete sutra na posao, čujete da je preminuo. Jer, COVID-19 ima neki specifičan sled. Vi ne znate, ne možete da predvidite puno stvari.

Čini vam se da je pacijent dobro, a on sutradan u stvari nije dobro. Kao i sa onima koji su dosta loše, u jednom trenutku kao da se nešto prekinulo, krenu da se oporavljaju, Bogu hvala, i možete da ih spremate da idu kući. To je meni bilo dramatično.”

dnevna statistika pandemije svet i Balkan

‘Nismo imali dovoljno informacija’

Na samom početku pandemije, osnovni problem bio je pristup informacijama, objašnjava doktorka Kalabić.

“Nismo imali dovoljno informacija, stalno smo slušali korona virus – korona virus. Imali smo ranije iskustva sa virusima, ali ovo je bilo drugačije. Dolaze vam mladi ljudi, kažu deset dana leže u krevetu! Pacijent je slab, neka temperatura…dolaze na nogama, deluju, istina, iznureno, dehidrirano, kad vam pričaju ne možete uopšte da ih čujete.

Kada slikate pluća, to su zaista bile dramatične slike, obostrane upale pluća, ono što ste čuli kao – mlečno staklo, bela pluća (nazivi za pojave karakteristične za COVID-19 koje se vide na skeneru)…jednostavno nismo tada imali dovoljno iskustva…”

Prema rečima doktorke Kalabić, ona je razmenjivala informacije sa kolegama iz svoje generacije koji rade u Francuskoj i Italiji, gde su na početku pandemije zabeleženi prvi slučajevi obolelih od COVID-19.

“Čitali smo noću studije, danju išli na posao, pa gledali da prepoznamo to. Znate da je vakcina tekovina ove moderne medicine, i da je vakcina spasla zaista toliko života. Onda dobijete vakcinu za tu bolest, za koju ne znate kako će da se razvija, i tako dobijete nadu, a to je ta vakcina.

Pošto se smatralo da u domovima zdravlja neće moći tako veliki broj ljudi da se vakciniše, organizovani su masovni punktovi. Sajam je otvoren 19. januara, i to je zaista u tom trenutku, bio najveći punkt za masovnu imunizaciju.”

Prve vakcine

Prve vakcine protiv korona virusa koje su stigle u Srbiju bile su vakcine američke kompanije Fajzer Biontek (BioNtech) u decembru 2020. godine, a ubrzo stižu prve doze kineskog Sinofarma, a zatim i ruske vakcine Sputnik V.

U februaru ove godine, u Srbiju je došao i prvi kontingent vakcina britansko-švedskog proizvođača “Oksford Astra-Zeneka”, a početkom novembra ove godine, i prva pošiljka vakcina američke kompanije “Moderna”.

Prijavljivanje za vakcinaciju građanima u Srbiji omogućeno od 11. januara 2021. godine, a 19. januara, otvoren je jedan on najvećih punktova za vakcinaciju u Evropi, na beogradskom sajmu.

Doktorka Kalabić je učestvovala u tim prvim masovnim imunizacijama na Sajmu, kada je vakcinisano više hiljada ljudi dnevno.

“Mi smo u periodu, recimo januar – februar (2021. godine) – vakcinisali po dve ili tri hiljade ljudi dnevno. To je bilo na početku u hali 11 na Sajmu. Kako su rasle potrebe, otvorena je hala 3, a zatim od oktobra prošle godine, i hala 7 Sajma otvorena je za vakcinaciju. Znači, u pojedinim danima, imali smo od ped do osam hiljada ljudi koji su vakcinisani na tom vakcinalnom punktu.”

Kako objašnjava doktorka Kalabić, kada su stigle vakcine, ni doktorima ni ostalom medicinskom osoblju, nije bilo teško da rade po osam, deset i više sati dnevno.

“Bilo je puno posla, vi svakodnevno razgovarate sa dvesta ljudi, sestre daju dvesta vakcina…znate, samo da otvorite, da izvučete vakcinu, da je aplikujete 200 puta dnevno, to nije lako. Ne možete da zamislite radost tih ljudi dolazili i koji su dobili svoju dozu vakcine.”

Doktorka objašnjava da je sve bilo u najboljem radu na vakcinalnom punktu i kada je Srbija, u aprilu ove godine, omogućila vakcinaciju za strane državljane.

“Pređu ljudi pet sati, putuju, pređu 400 ili 500 kilometara, čekaju u redu. Ta, dva tri dana kada smo davali vakcine stanovnicima iz regiona, čekalo se po tri, četiri sata u redu. Nikom nije bilo teško da sačeka. I ta njihova radost je bila neopisiva.”

O pogrešnim informacijama i vakcinama

Sada, vakcina ima, ali ima i onih koji se protive vakcinaciji. Doktorka Kalabić objašnjava da je to najčešće rezultat pogrešnih informacija.

“Mislim da ljudi neke informacije ili pogrešno obrađuju, ili dobijaju pogrešne informacije. Vi morate, kada razmatrate nešto, da razmatrate ono što je činjenica, a ne – neko mi je rekao, da to nije samo neka priča, znate.

Mislim da vakcina može da pomogne i da nemamo te strahove. Mislim i da je jedan od razloga za vakcinaciju, pored blaže kliničke slike, i to da se lišimo straha, panike, tih nekih naših, unutrašnjih nemira.”

borba Za život u crvenoj covid zoni kliničkog centra u Podgorici

Dok čekamo kraj pandemije

Prema doktorkinim rečima, i ona sama se kao i ostali građani, nada da ćemo uskoro videti kraj pandemiji.

“Na početku smo slušali da će sve to trajati tri godine, i čekamo još ovu jednu godinu da prođe. Nadali smo se da će biti brža vakcinacija, ja sam se lično nadala, da će biti brža vakcinacija, da će se to ranije smiriti, ali očigledno je da je kod nas, posle tog prvog talasa brze vakcinacije nešto stalo, a mi kao što vidite nismo toliko disciplinovani.

Dok drugi narodi kada im kažete, nemojte da se družite, prihvatali to, mi zakazujemo svadbe od dvesta, trista, petsto ljudi gde se virus širi. Očigledno je da ne možemo tako lako da zaustavimo virus. Mene jeste strah da će to da traje još godinu, dve i pitam se kako ćemo svi mi izdržati, znate. Nisam očekivala da će ovo da traje ovako dugo.”

Doktorka i ćerka

Iza doktora koji se vide u ambulantama, ili na vakcinalnim punktovima, nalaze se i lične priče. Tako se doktorka Kalabić nada da će se epidemiološka situacija u Srbiji toliko popraviti, da dostigne 85 odsto vakcinisanih, i da će moći da sa ćerkom ode na ručak u restoran.

“Još uvek nismo bili u restoranu. Pri tom sam joj vrlo zahvalna. Ona je sve vreme bila sama kući, a ima jedanaest godina.”

Doktorka Kalabić kaže da se najviše brinula zbog toga što je njena desetogodišnja ćerka ostajala sam kući, dok je one odlazila na posao.

“Ipak, mislim da je bila svesnija od mnogih ljudi. Prihvatila je sve to. Stalno se sećam kako je ona prošle godine bila u gipsu, nogu je slomila i bila u gipsu tri nedelje, a bila je sama u kući. Bilo mi je na najvažnije da pije dosta vode, jer je leto.

Ona je rekla – mama ti moraš da radiš, to je važno. Zahvalna sam joj. To moram da kažem. To me je samo bilo samo strah, da će mi dete porasti a da ću ja biti malo sa njom.

‘na Granici izdržljivosti’ na covid odjelu u banja luci

Predrag Urošević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/doktorka-beograd-vakcinacija/31547779.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending