SLOBODNA VOJVODINA
Disidenti iz Turske prepušteni na milost Srbiji
U prethodnih mesec dana međunarodne institucije su od Srbije tražile da se suzdrži od izručenja Turskoj u dva slučaja, dok je u jednom slučaju oformljena inicijativa za odbranu turskog političara i aktiviste
Autorka: Iva Gajić
U prethodnih mesec dana međunarodne institucije su od Srbije tražile da se suzdrži od izručenja Turskoj u dva slučaja, dok je u jednom slučaju oformljena inicijativa za odbranu turskog političara i aktiviste.
Let do Beograda postao je rizik po život za tursku novinarku kurdskog porekla Nadin Čapan. Ona je po sletanju na lokalni aerodrom 29. maja pritvorena i, da nije bilo brze reakcije aktivista za ljudska prava u Srbiji, bila bi izručena Turskoj.
Ta država je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.
Pravni zastupnik Nadin Čapan u Srbiji, Nikola Kovačević, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da je ona bila u pritvoru na aerodromu 24 sata, iako je tražila pravnika, govorila na engleskom, naglasila da ne sme da bude vraćena i da će tražiti azil. Sve je to, kako je naveo, ignorisano dok Evropski sud za ljudska prava nije naredio Srbiji da ne izruči novinarku Čapan.
“To je osoba koja je bez ikakve sumnje izbeglica, po automatizmu, bez pravnog zastupnika, bez ikakve zakonom utvrđene procedure, dobila odluku o odbijanju ulaska, i koja je zatvorena na kraju gejtova (deo aerodroma pred samo ukrcavanje na let), na način na koji se u praksi Evropskog suda za ljudska prava kaže da je arbitraran”, objasnio je Kovačević.
Pre nego što je stigla privremena mera Evropskog suda za ljudska prava, Nadin Čapan je trebalo da bude prinudno poslata najpre u Dubai, a potom u Irak, pa u Tursku
U Iraku je, ističe Kovačević, Čapan prethodno bila zatočena i zlostavljana od strane kurdskih vlasti autonomne pokrajine u gradu Erbil, a u Turskoj joj preti progon po dva osnova.
“Jedan je što se bavila svojim novinarskim poslom, pa je osuđena za takozvano širenje terorističke propagande. A drugi osnov je da je, naravno, bila član terorističke organizacije, što je krivična kvalifikacija koju turske vlasti koriste u odnosu na svakoga ko se po njima ne slaže sa tim nekim stavom vladajućih struktura”, objašnjava Kovačević.
Ipak, Nadin Čapan je puštena 15 minuta pred ukrcavanje na let. Ona je trenutno na slobodi u Srbiji i više se ne razmatra njeno izručenje, objasnio je Kovačević.
Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista.
Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija. Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.
Izručenja državljana Turske neizvesna
Još jedan slučaj o kojem su izvestili lokalni mediji u Srbiji je turski aktivista i političar Ečevit Piroglu. On se nalazi u procesu izručenja matičnoj državi od strane Srbije. Zaključno saslušanje pred ekstradiciju zakazano je za 3. jun, kada će se odlučiti da li će Piroglu biti izručen Turskoj ili ne.
Piroglu je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.
U cilju sprečavanja ekstradicije, oformljena je i Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua. U pitanju je međunarodna inicijativa, čiji je ogranak u Srbiji formiran pre nekoliko meseci, kada je objavljena informacija da je Ečevit Piroglu u pritvoru.
Kako su za RSE naveli iz ove Inicijative, postoji više problematičnih delova u optužnici protiv Ečevita Piroglua.
“Prvi i osnovni problem je to što je optužnica poslata iz Turske. Ta optužnica nije prevedena na srpski jezik kako treba, tako da tekst nije razumljiv, što je jedna od tih procesnih stvari na koje mi ukazujemo, koja je potpuno kriminalna i zbog koje čitav ovaj slučaj mora da krene ispočetka, jer jednostavno takve stvari ne mogu da budu deo nekog pravnog procesa”, kažu iz Inicijative.
Ečevit Piroglu je optužen za dve stvari: sa jedne strane za pljačku, a sa druge strane za pripadnost terorističkim organizacijama.
“Ta pljačka, opis celog tog događaja nije jasan iz te optužnice zato što ona nije napisana kako treba, ali imena koja se tu pominju, mi smo uspeli da dobijemo iz Turske dokaze da ti ljudi nisu involvirani, da su svedočili i da nemaju veze sa celom stvari”, kažu iz Inicijative za slobodu Ečevita Piroglua.
Oni podvlače da se okrivljenom stavlja na teret i da je član više različitih, ideološki suprotstavljenih organizacija.
“Za ovog čoveka se tvrdi da je on istovremeno član i PKK (Radnička partija Kurdistana) i još jedne komunističke organizacije u Turskoj koja ima potpuno različitu ideologiju od PKK, i on ne može da bude član obe organizacije”, objašnjavaju.
Kako je rečeno za RSE, Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua je u intenzivnim kontaktima i komunikaciji sa svim relevantnim međunarodnim institucijama, i očekuju njihovu reakciju.
“Ono što je pravilo koje vidimo tokom čitavog procesa, to je potpuno ignorisanje svih tih zahteva koji se vrlo stručno advokatski prezentuju pred sud, u kome se ukazuje na taj niz kršenja elemenata koji postoje, i činjenica je da se ne daje nikakvo obrazloženje za to”, ističu iz Inicijative.
Oni dodaju da je rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Ečevita Piroglua doneto uz povrede lokalnih zakona, međunarodnih sporazuma i konvencija o zaštiti ljudskih prava, čiji je Srbija potpisnik.
U Inicijativi takođe naglašavaju da sud u Srbiji nije ocenio individualne okolnosti okrivljenog koje utiču na procenu rizika od zlostavljanja, mučenja i drugih nehumanih postupanja, ako bi bio izručen Turskoj.
Prema poslednje dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije. U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.
Međutim, Ministarstvo pravde, kao i ambasada Turske u Srbiji nisu odgovorili na upit RSE o novim slučajevima.
Reakcija i iz UN
Zbog jednog od njih je krajem maja reagovao i Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija. Ta institucija je od Srbije tražila da se uzdrži od izručenja državljanina Turske, dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom.
Odluku Komiteta je objavio nevladin Beogradski centar za ljudska prava 27. maja, koji zastupa turskog državljanina, čiji identitet se krije iz bezbednosnih razloga.
Advokat koji zastupa državljanina Turske u postupku ekstradicije Marko Štambuk rekao je za RSE da je odluka upućena Srbiji od strane Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija. Takođe je i Beogradski centar za ljudska prava tu odluku i privremenu meru preveo, overio od strane sudskog tumača i dostavio 27. maja Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ministarstvu pravde, Kancelariji za azil i Komisiji za azil.
Odgovora još uvek nema, a Marko Štambuk naglašava da je Komitet postavio određene rokove državi da odgovori na pritužbu kojom je pokrenut postupak i kojom je zatraženo izricanje privremene mere.
“Država ne mora da se oglasi pre toga. Da li će poštovati privremenu meru, videćemo na osnovu postupanja nadležnih organa u postupku ekstradicije, jer ukoliko ga izruče pre okončanja postupka pred Komitetom koji može da potraje, znači da privremena mera nije ispoštovana”, objašnjava Štambuk.
Sledeće ročište za postupak ekstradicije pred Apelacionom sudom u ovom slučaju zakazano je za 20. jun.
Pored postupka ekstradicije, trenutno je u toku i postupak azila, koji je ovaj državljanin Turske, zatražio kada je stigao u Srbiju, 1. juna 2021. godine, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, kao i od političkog progona.
Kako je za RSE naglasio advokat Marko Štambuk, iako je reč o jednom od pripadnika pokreta Hizmet, njega Turska potražuje zbog krivičnog dela koji nema veze sa njegovim aktivnostima u okviru ovog neformalnog pokreta.
“U pitanju je pokret koji je osnovao Fetulah Gulen. Nakon neuspelog puča 2016. godine, Redžep Tajip Erdogan i turske vlasti označili su Gulena i njegov neformalni pokret kao glavne organizatore tog neuspelog puča. I od 2016. godine, a i nešto malo ranije, svi oni koji se dovode u vezu sa Fetulahom Gulenom, da li kao njegovi simpatizeri ili bliski saradnici, masovno se progone od strane turskih vlasti, i to ne samo u Turskoj, već i po celom svetu”, podseća Štambuk.
On dodaje da je upravo ovo razlog zbog kojeg je privremena mera Komiteta zatražena.
“Ono od čega je moj klijent strahovao je da će u slučaju izručenja on biti, baš zbog te svoje povezanosti, odnosno svog članstva u tom neformalnom pokretu, da će biti izložen nečovečnom mučenju i ponižavajućem postupanju”, istakao je Štambuk za RSE.
Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni organ u postupku za izručenje u ovom slučaju, je 17. maja 2022. godine doneo rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje.
Aktivisti podsećaju i da Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.
Ranija praksa ekstradicije turskih državljana
Srbija je 25. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.
Tadašnja srpska ministarka pravde Nela Kuborović potpisala je odluku o ekstradiciji uz objašnjenje da je zahtev iz Ujedinjenih nacija stigao kasno.
Iz UN-ovog komiteta demantovali su tvrdnje o kašnjenju.
Komitet protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija 2019. godine doneo je odluku kojom je Srbiju oglasio odgovornom zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdet Ajaza.
Kako se navodi u saopštenju, odlukom UN-ovog komiteta je precizirano da je “izručenjem gospodina Ajaza Srbija povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka”.
Ajaz u Turskoj odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora.
izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-turska-izrucenje/31878749.html
SLOBODNA VOJVODINA
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
SLOBODNA VOJVODINA
Dva guslara u jednoj čardi?
Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Dva guslara u jednoj čardi?
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom