SLOBODNA VOJVODINA
Diplomatska ofanziva EU: Ruska invazija na Ukrajinu tera evropske lidere da “čvršće zagrle” Zapadni Balkan
Situacija u Ukrajini naterala je, kako se čini, zapadne lidere da region koji dve decenije čeka na pridruživanje EU “čvršće zagrle”. Pitanje koje, međutim, i dalje provejava – hoće li sve ostati samo na rečima?
Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija – ređale su se države, a ređale su se i poruke optimizma. Za samo nedelju dana u posetu Zapadnom Balkanu stizali su redom nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, evropski šef diplomatije Žozep Borelj i austrijski kancelar Karl Nehamer. Do ovih poseta došlo je dok na tlu Evrope bukti rat, a situacija u Ukrajini naterala je, kako se čini, zapadne lidere da region koji dve decenije čeka na pridruživanje EU “čvršće zagrle”. Pitanje koje, međutim, i dalje provejava – hoće li sve ostati samo na rečima?
Rat u Ukrajini, koji traje više od 20 dana, naterao je mnoge evropske države da se opredele i u tom smislu zemlje Zapadnog Balkana nisu izostajale. U posebnom fokusu je, međutim, bila pozicija Srbije, koja je, iako poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, jedna od retkih koja Rusiji nije uvela nikakve sankcije. Pritisci, kako je isticao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, postoje, a nije bilo ni čudno što su u Beograd ubrzo počele da stižu i evropske diplomate
Ipak, poruke koje su tom prilikom čule bile su poruke ohrabrenja. Za Analenu Berbok, koja je osim Beograda posetila i Sarajevo i Prištinu, Zapadni Balkan ostaje ključni prioritet i Berlin, kako je rekla, želi da Srbije postane punopravni član EU. I Borelj, koji je posetio Skoplje i Tiranu, istakao je da je vreme da se oživi proces proširenja, a utisak koji su ove posete ostavile jeste da je kriza na evropskom tlu naterala Zapad da svoje stavove pokaže kroz niz pozitivnih poruka da je Zapadnom Balkanu mesto u EU.
Za sagovornike Euronews Srbija aktuelna kriza može da predstalja povoljan kontekst za ubrzanje evropskih integracija regiona, ali je pre svega i trenutak da se Srbiji, ali i celom regionu, pokaže da ih EU zaista vidi i tretira kao integralni deo.
EU mora brzo da reguje?
Još otkako je počela kriza oko Ukrajine, čekala se i reakcija lidera na Zapadnom Balkanu. Iz perspektive Evropske unije, ne samo da je reč o problematičnom regionu na kom i dalje postoje neraščišćeni teritorijalni računi, a na kom Rusija ima snažan uticaj, već su i mnogi zapadni političari upozoravali da bi sukob mogao i da se “prelije”.
Na primer, na to je prva upozorila britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, a onda je i austrijski sociolog Gerald Kanus naveo da Moskva ima interesa da raspiruje tenzije i na Zapadnom Balkanu, te da stoga Evropska unija ovom regionu mora brzo da ponudi jasnu i konkrentnu perspektivu.
Da nije dovoljno samo govoriti o perspektivi, već da je treba aktivno i podsticati istakao je nedavno i nemački kancelar Olaf Šolc, a onda su te poruke ponovljene i lično posetama Beogradu, Prištini, Tirani, Skoplju i Sarajevu
Berbok je na primer poručila da će Nemačka biti prisutnija u budućnosti na Zapadnom Balkanu i najavila da će se zvaničan Berlin, nakon izbora u Srbiji, zalagati da se postigne sveobuhvatni sporazum u dijalogu Beograda i Prištine. Naglasila je da Zapadni Balkan ostaje ključni prioritet Nemačke i da Berlin želi da Srbija postane punpravni član EU.
“Ubeđeni smo da građani Srbije imaju isto pravo na život u slobodi, bezbednosti, miru, u našem zajedničkom domu Evropi. Zato su potrebne reforme pre svega u oblasti vladavine prava, gde ćemo Srbiju podržati snažno. Moja poruka u Sarajevu, Prištini i sada u Beogradu je da će Nemačka pokazati snažniju prisutnost na Zapadnom Balkanu”, rekla je ona.
I visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je u Tirani da je vreme da se oživi proces proširenja i da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju.
“Albanija je jasno pokazala da je jedan od najpouzdanijih partnera EU. To je veoma važan doprinos. Živimo u trenucima kada je veoma važno biti zajedno. Došlo je vreme da se oživi proces proširenja i Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju”, rekao je Borelj posle sastanka sa premijerom Albanije Edijem Ramom.
Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Petrović, naučni saradnik u Centru za evroatlantske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ove posete imaju tri cilja.
“Da podvuku evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da pozdrave usklađivanje sa spoljnopolitičkim i bezbednosnim stavovima Evropske unije u kontekstu ukrajinske krize, kao i da pošalju poruku Zapadnom Balkanu, koji je bio poprište sukoba, da je to područje u bezbednosnom smislu drugačije u odnosu na postsovjetski evropski istok i da očuvanje mira ostaje prioritetno, posebno u svetlu pogoršanja geopolitičke situacije”, rekao je on.
Hoće li sve ostati na rečima?
Sve poruke koje su upućene zemljama Zapadnog Balkana, međutim, nisu nove. O proširenju Unije se govori godinama, a proces priključivanja bio je dugo u blokadi. Od zemalja Zapadnog Balkana jedino je Srbija, na primer, prošle godine uspela da otvori jedan klaster u pristupnim pregovorima, a da li će do kraja ove godine otvoriti još neki i dalje je nepoznanica.
Aktuelna kriza u Ukrajini mogla bi, kako kaže Petrović, da predstavlja povoljan kontekst za ubzranje evropskih integracija regiona, pod uslovom da se politika proširenja ponovo shvati kao strateški instrument.
“Da podsetim, devedestih godina je krvavi raspad Jugoslavije doprineo povećanju strateškog značaja politike proširenja i ubrzanju evropskog puta naših suseda. Logika je bila da se izbegne širenje sukoba a da se kroz svojevrsnu ‘demokratizaciju kroz integraciju’ kandidati preobraze do trenutka članstva u Uniju. Još jedan dodatan razlog za dinamizaciju evropskog puta aktuelnih kandidata je i činjenica da je u jeku ukrajinskog rata ta zemlja podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, i to po onome što je nazvala ‘ubrzanom procedurom'”, rekao je on.
Petrović podseća da je na na samitu u Parizu odbačena ideja o bilo kakvom ubrzanom pristupanju jer za to ne postoje ni pravni ni drugi osnovi. Međutim, prvi put su, kako kaže, otškrinuta vrata za razmatranje perspektive članstva Ukrajine, kao i Gruzije i Moldavije koje su po domino-efektu takođe aplicirale za članstvo. Sve to predstavlja dodatne argumente da se pristupni tok Zapadnog Balkana napokon učini kredibilnijim i bližim, a samim tim i funkcionalnijim, kaže on.
Od Srbije, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje se da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku usklađuje sa onom koju vodi Brisel. Iako taj procenat usklađivanja poslednjih godina jeste u porastu, Beograd se uglavnom nije usklađivao sa onim rezolucijama i merama koje se tiču Ruske Federacije. Baš zbog toga, uoči posete Berbokove očekivalo se i da će jedna od osnova biti i ponovni poziv da se Srbija uskladi. Međutim, kako je ranije za Euronews Srbija istakla programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, veoma bi važno bilo i da se Srbiji ponudi i pomoć i podrška u rešavanju negativnih posledica tog usklađivanja, pre svega u energetskom sektoru.
“Sada je ključni trenutak da EU pokaže da Srbiju, i ceo region Zapadnog Balkana, zaista vidi i tretira kao svoj integralni deo, te da nas uključi u sve svoje mere i inicijative, kao deo porodice. Takvu ponudu jedinstva i integracije Srbija nikako ne bi smela da odbije”, istakla je ona.
Kako je ona dodala, ovo je trenutak u kojem sama EU može mnogo da učini da pomogne Srbiji da promeni svoj stav prema Rusiji i da počne da se usklađuje sa zvaničnim stavovima EU u spoljnoj politici.
“Konkretnija perspektiva članstva, umesto dosadašnje neopipljive ‘evropske perspektive’, konkretne mere i pomoć u energetskom snabdevanju, perspektiva ubrzane i fazne integracije uz doslednu primenu uslova za članstvo, ali i uvećani pristup fondovima i institucijama EU: sve su to mere koje EU može i treba da ponudi Srbiji kako bi uverila ovdašnje vlasti da će kompenzovati konkretne gubitke koje bi Srbija imala zbog usklađivanja sa EU”, istakla je ona.
EU bez naknade za zemlje koje su podržale sankcije
I dok bi u teoriji sve moglo da bude drugačije, u praksi – poruke zahvalnosti. Naime, u Briselu kažu da su zahvalni zemljama Zapadnog Balkana koje su podrzale EU sankcije protiv Rusije, ali ne navode da planiraju kompenzacione fondove za štetu koje bi te zemlje mogle da pretrpe zbog ovog usklađivanja sa EU merama.
Na pitanje makedonskih medija da li će EU na bilo koji način novim izdvajanjima pomoći zemlje regiona zbog krize u Ukrajini, a posebno one čije privrede mogu da izgube zbog priključivanja EU sankcijama, u Briselu odgovaraju da će EU nastaviti da radi zajedno sa Zapadnim Balkanom i da ga podržava.
U Evropskoj komisiji kažu da je šef diplomatije EU Žosep Borelj u poseti Severnoj Makedoniji i Albaniji gde je izrazio zahvalnost zbog njihove stoprocentne usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji, preneo je Tanjug.
“Visoki predstavnik je izrazio zahvalnost i predočio podršku koju ćemo pružiti tim zemljama u kontekstu konflikta u Ukrajini. EU već ima značajan investicioni program za zemlje Zapadnog Balkana koji je uspostavljen pre invazije na Ukrajinu. To je novac koji EU ulaže u ovaj region, a tu je i podrška koju dajemo tokom pandemije. EU stoji uz zemlje Zapadnog Balkana i ova poseta je dalji dokaza toga”, kažu u Komisiji.
Autor: Nevena Zdravković
izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/41202/diplomatska-ofanziva-eu-ruska-invazija-na-ukrajinu-tera-evropske-lidere-da-cvrsce-zagrle-zapadni-balkan/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
SLOBODNA VOJVODINA
Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću
SLOBODNA VOJVODINA
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom