Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Diplomatska ofanziva EU: Ruska invazija na Ukrajinu tera evropske lidere da “čvršće zagrle” Zapadni Balkan

Situacija u Ukrajini naterala je, kako se čini, zapadne lidere da region koji dve decenije čeka na pridruživanje EU “čvršće zagrle”. Pitanje koje, međutim, i dalje provejava – hoće li sve ostati samo na rečima?

Published

on

Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija – ređale su se države, a ređale su se i poruke optimizma. Za samo nedelju dana u posetu Zapadnom Balkanu stizali su redom nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, evropski šef diplomatije Žozep Borelj i austrijski kancelar Karl Nehamer. Do ovih poseta došlo je dok na tlu Evrope bukti rat, a situacija u Ukrajini naterala je, kako se čini, zapadne lidere da region koji dve decenije čeka na pridruživanje EU “čvršće zagrle”. Pitanje koje, međutim, i dalje provejava – hoće li sve ostati samo na rečima?

Rat u Ukrajini, koji traje više od 20 dana, naterao je mnoge evropske države da se opredele i u tom smislu zemlje Zapadnog Balkana nisu izostajale. U posebnom fokusu je, međutim, bila pozicija Srbije, koja je, iako poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, jedna od retkih koja Rusiji nije uvela nikakve sankcije. Pritisci, kako je isticao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, postoje, a nije bilo ni čudno što su u Beograd ubrzo počele da stižu i evropske diplomate

Ipak, poruke koje su tom prilikom čule bile su poruke ohrabrenja. Za Analenu Berbok, koja je osim Beograda posetila i Sarajevo i Prištinu, Zapadni Balkan ostaje ključni prioritet i Berlin, kako je rekla, želi da Srbije postane punopravni član EU. I Borelj, koji je posetio Skoplje i Tiranu, istakao je da je vreme da se oživi proces proširenja, a utisak koji su ove posete ostavile jeste da je kriza na evropskom tlu naterala Zapad da svoje stavove pokaže kroz niz pozitivnih poruka da je Zapadnom Balkanu mesto u EU.

Za sagovornike Euronews Srbija aktuelna kriza može da predstalja povoljan kontekst za ubrzanje evropskih integracija regiona, ali je pre svega i trenutak da se Srbiji, ali i celom regionu, pokaže da ih EU zaista vidi i tretira kao integralni deo. 

EU mora brzo da reguje?

Još otkako je počela kriza oko Ukrajine, čekala se i reakcija lidera na Zapadnom Balkanu. Iz perspektive Evropske unije, ne samo da je reč o problematičnom regionu na kom i dalje postoje neraščišćeni teritorijalni računi, a na kom Rusija ima snažan uticaj, već su i mnogi zapadni političari upozoravali da bi sukob mogao i da se “prelije”.

Na primer, na to je prva upozorila britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, a onda je i austrijski sociolog Gerald Kanus naveo da Moskva ima interesa da raspiruje tenzije i na Zapadnom Balkanu, te da stoga Evropska unija ovom regionu mora brzo da ponudi jasnu i konkrentnu perspektivu.

Da nije dovoljno samo govoriti o perspektivi, već da je treba aktivno i podsticati istakao je nedavno i nemački kancelar Olaf Šolc, a onda su te poruke ponovljene i lično posetama Beogradu, Prištini, Tirani, Skoplju i Sarajevu

Berbok je na primer poručila da će Nemačka biti prisutnija u budućnosti na Zapadnom Balkanu i najavila da će se zvaničan Berlin, nakon izbora u Srbiji, zalagati da se postigne sveobuhvatni sporazum u dijalogu Beograda i Prištine. Naglasila je da Zapadni Balkan ostaje ključni prioritet Nemačke i da Berlin želi da Srbija postane punpravni član EU.

“Ubeđeni smo da građani Srbije imaju isto pravo na život u slobodi, bezbednosti, miru, u našem zajedničkom domu Evropi. Zato su potrebne reforme pre svega u oblasti vladavine prava, gde ćemo Srbiju podržati snažno. Moja poruka u Sarajevu, Prištini i sada u Beogradu je da će Nemačka pokazati snažniju prisutnost na Zapadnom Balkanu”, rekla je ona.

I visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je u Tirani da je vreme da se oživi proces proširenja i da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju.

“Albanija je jasno pokazala da je jedan od najpouzdanijih partnera EU. To je veoma važan doprinos. Živimo u trenucima kada je veoma važno biti zajedno. Došlo je vreme da se oživi proces proširenja i Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju”, rekao je Borelj posle sastanka sa premijerom Albanije Edijem Ramom.

Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Petrović, naučni saradnik u Centru za evroatlantske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ove posete imaju tri cilja.

“Da podvuku evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da pozdrave usklađivanje sa spoljnopolitičkim i bezbednosnim stavovima Evropske unije u kontekstu ukrajinske krize, kao i da pošalju poruku Zapadnom Balkanu, koji je bio poprište sukoba, da je to područje u bezbednosnom smislu drugačije u odnosu na postsovjetski evropski istok i da očuvanje mira ostaje prioritetno, posebno u svetlu pogoršanja geopolitičke situacije”, rekao je on.

Hoće li sve ostati na rečima?

Sve poruke koje su upućene zemljama Zapadnog Balkana, međutim, nisu nove. O proširenju Unije se govori godinama, a proces priključivanja bio je dugo u blokadi. Od zemalja Zapadnog Balkana jedino je Srbija, na primer, prošle godine uspela da otvori jedan klaster u pristupnim pregovorima, a da li će do kraja ove godine otvoriti još neki i dalje je nepoznanica. 

Aktuelna kriza u Ukrajini mogla bi, kako kaže Petrović, da predstavlja povoljan kontekst za ubzranje evropskih integracija regiona, pod uslovom da se politika proširenja ponovo shvati kao strateški instrument.

“Da podsetim, devedestih godina je krvavi raspad Jugoslavije doprineo povećanju strateškog značaja politike proširenja i ubrzanju evropskog puta naših suseda. Logika je bila da se izbegne širenje sukoba a da se kroz svojevrsnu ‘demokratizaciju kroz integraciju’ kandidati preobraze do trenutka članstva u Uniju. Još jedan dodatan razlog za dinamizaciju evropskog puta aktuelnih kandidata je i činjenica da je u jeku ukrajinskog rata ta zemlja podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, i to po onome što je nazvala ‘ubrzanom procedurom'”, rekao je on.

 

Petrović podseća da je na na samitu u Parizu odbačena ideja o bilo kakvom ubrzanom pristupanju jer za to ne postoje ni pravni ni drugi osnovi. Međutim, prvi put su, kako kaže, otškrinuta vrata za razmatranje perspektive članstva Ukrajine, kao i Gruzije i Moldavije koje su po domino-efektu takođe aplicirale za članstvo. Sve to predstavlja dodatne argumente da se pristupni tok Zapadnog Balkana napokon učini kredibilnijim i bližim, a samim tim i funkcionalnijim, kaže on.

Od Srbije, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje se da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku usklađuje sa onom koju vodi Brisel. Iako taj procenat usklađivanja poslednjih godina jeste u porastu, Beograd se uglavnom nije usklađivao sa onim rezolucijama i merama koje se tiču Ruske Federacije. Baš zbog toga, uoči posete Berbokove očekivalo se i da će jedna od osnova biti i ponovni poziv da se Srbija uskladi. Međutim, kako je ranije za Euronews Srbija istakla programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, veoma bi važno bilo i da se Srbiji ponudi i pomoć i podrška u rešavanju negativnih posledica tog usklađivanja, pre svega u energetskom sektoru. 

“Sada je ključni trenutak da EU pokaže da Srbiju, i ceo region Zapadnog Balkana, zaista vidi i tretira kao svoj integralni deo, te da nas uključi u sve svoje mere i inicijative, kao deo porodice. Takvu ponudu jedinstva i integracije Srbija nikako ne bi smela da odbije”, istakla je ona.

Kako je ona dodala, ovo je trenutak u kojem sama EU može mnogo da učini da pomogne Srbiji da promeni svoj stav prema Rusiji i da počne da se usklađuje sa zvaničnim stavovima EU u spoljnoj politici.

“Konkretnija perspektiva članstva, umesto dosadašnje neopipljive ‘evropske perspektive’, konkretne mere i pomoć u energetskom snabdevanju, perspektiva ubrzane i fazne integracije uz doslednu primenu uslova za članstvo, ali i uvećani pristup fondovima i institucijama EU: sve su to mere koje EU može i treba da ponudi Srbiji kako bi uverila ovdašnje vlasti da će kompenzovati konkretne gubitke koje bi Srbija imala zbog usklađivanja sa EU”, istakla je ona.

EU bez naknade za zemlje koje su podržale sankcije

I dok bi u teoriji sve moglo da bude drugačije, u praksi – poruke zahvalnosti. Naime, u Briselu kažu da su zahvalni zemljama Zapadnog Balkana koje su podrzale EU sankcije protiv Rusije, ali ne navode da planiraju kompenzacione fondove za štetu koje bi te zemlje mogle da pretrpe zbog ovog usklađivanja sa EU merama.

Na pitanje makedonskih medija da li će EU na bilo koji način novim izdvajanjima pomoći zemlje regiona zbog krize u Ukrajini, a posebno one čije privrede mogu da izgube zbog priključivanja EU sankcijama, u Briselu odgovaraju da će EU nastaviti da radi zajedno sa Zapadnim Balkanom i da ga podržava.

 

U Evropskoj komisiji kažu da je šef diplomatije EU Žosep Borelj u poseti Severnoj Makedoniji i Albaniji gde je izrazio zahvalnost zbog njihove stoprocentne usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji, preneo je Tanjug.

“Visoki predstavnik je izrazio zahvalnost i predočio podršku koju ćemo pružiti tim zemljama u kontekstu konflikta u Ukrajini. EU već ima značajan investicioni program za zemlje Zapadnog Balkana koji je uspostavljen pre invazije na Ukrajinu. To je novac koji EU ulaže u ovaj region, a tu je i podrška koju dajemo tokom pandemije. EU stoji uz zemlje Zapadnog Balkana i ova poseta je dalji dokaza toga”, kažu u Komisiji.

Autor: Nevena Zdravković

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/41202/diplomatska-ofanziva-eu-ruska-invazija-na-ukrajinu-tera-evropske-lidere-da-cvrsce-zagrle-zapadni-balkan/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending