Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

DINKO GRUHONJIĆ: Nema tu hepienda

Dve su kolone toga 10. jula 2021. godine krenule na put: jedna spram Srebrenice/Potočara, druga spram Ljubovije. Jedna da ukopa još 19 žrtava genocida, druga na koncert Svetlane Ražnatović. Jedna na komemoraciju žrtvama, druga na iživljavanje nad žrtvama. To je razlika između ta dva sveta: fizički udaljena 12 kilometara, duhovno svetlosnim godinama.

Published

on

Dve su kolone toga 10. jula 2021. godine krenule na put: jedna spram Srebrenice/Potočara, druga spram Ljubovije. Jedna da ukopa još 19 žrtava genocida, druga na koncert Svetlane Ražnatović. Jedna na komemoraciju žrtvama, druga na iživljavanje nad žrtvama. To je razlika između ta dva sveta: fizički udaljena 12 kilometara, duhovno svetlosnim godinama.

“Blic” je javio: “Ceca sa 20.000 ljudi bosa i mokra peva po kiši! Spektakl koji nije viđen a ona blista u belom”.

Istovremeno, dvanaest kilometara dalje na mesečini se belasaju hiljade nišana, nadgrobnih spomenika srebreničkog genocida.

Srbija i Republika Srpska su duhovne pustinje. To su duhovni logori.

Dvanaest kilometara na istok dvadeset hiljada je došlo da vidi Cecu. Dvadeset i kusur hiljada je, prema izveštaju Vlade Republike Srpske iz 2004. godine, bilo direktno i neposredno uključeno u organizaciju i egzekuciju u Srebrenici. Pomislite samo: koliko je još hiljada bilo neposredno uključeno u genocid sa istočne strane Drine. Pa svima njima dodajte najbližu i dalju rodbinu prijatelje i komšije. Svi su oni ne samo znali, već i odobravali. Zato sada tako zdušno i lažu. Ne jer ih je stid, nego jer ne vide nikakav problem u tome. Ubiti “baliju” njima je prirodna stvar. Nož, žica, Srebrenica.

Koliko je njih bilo na koncertu Svetlane Ražnatović u Ljuboviji? Koliko njih “nije znalo”, a koliko njih je namerno došlo u Ljuboviju, svesni da je koncert organizovan kao provokacija i novo ubijanje porodica žrtava genocida? Krvavi cinizam dželata.

Nema tu hepienda.

“Drago mi je da se večeras družimo i uživamo zajedno. Ovo je tek početak”, prikazala se utvara u belom, Svetlana Ražnatović. A onda se izula.

Svi tekstovi koje su tu noć objavili Alo, Kurir, Srpski telegraf, Informer i ostali šljam bili su u dlaku isti. Što znači da su izdiktirani iz jednog centra. Zna se iz kojeg: od onoga što je sebe proglasio žrtvom plastične flaše na mezarju gde su ukopane hiljade žrtava genocidne politike koju je podržavao dok je izgovarao: “Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana!” Od onoga što je bio ministar dezinformisanja, u vreme kada je 1999. ubijeno 100 Albanaca za jednog Srbina. Ukupno, njih oko 400. Među njima i devojčica od sedam godina. U selima Meja i Korenica kod Đakovice.

I svi su se, naravno, pravili blesavi da koncert Svetlane Ražnatović nema nikakve veze sa sutrašnjom komemoracijom u Potočarima. Krvavi cinizam dželata.

Nema tu hepienda.

Nema hepienda za društvo koje je ćutalo od 10. do 19. jula 1995. godine. I koje uporno ćuti li ćuti, do dana današnjeg. A i kad progovori, bolje da ćuti.

Sem retkih tviteraša, niko u Srbiji reč nije urliknuo povodom prikaze u belom, u predgrađu masovnih grobnica. Na stadionu FK Drina. Drina je, inače, najveća masovna grobnica na Balkanu. Pazite, zato, kad se kupate, kad idete na regate ili kad jedete ribu. Da vam ljudska kost ne zapadne u grlu.

Uzalud je boriti se za “čiste reke”. Gde ste bili ujutro, 13. jula 1995: šesnaest muškaraca iz kolone, zarobljenih u području Konjević polja, streljano je na obali reke Jadar, pritoci Drine. I kakva je to ekologija koja se ne bori protiv mentalnog zagađenja? Jer, šta je problem mentalno kontaminiranima da bace gomilu plastičnih flaša, pokvarenu veš mašinu ili krntiju od automobila u jezero Perućac, na primer. Kad su – do juče – klali, streljali i na isto to mesto bacali ljude. Nema “zdrave životne sredine” bez borbe protiv moralnog idiotluka.

Nema tu hepienda.

Svetlana Ražnatović je klečala na kolenima na tom “koncertu” u Ljuboviji. Kiša je pljuštala kao iz kabla usred koncerta. Svevišnji se popišao na njih.

“Ovo je tek početak”, napisala je Svetlana Ražnatović na Instagramu pre koncerta. I jeste, tek je početak.

“Najradije bih zaplakala od sreće! Hvala vam na ovakvom osećaju!”, još je rekla.

A dvanaest kilometara dalje na mesečini su se presijavale hiljade belih nišana. U malo kojem tabutu ispod njih su ukopani celi ljudi. U mnogi od njih tek jedna ili poneka kost.

Hor “Djeca Srebrenice” u Memorijalnom centru Potočari izveo je nekoliko sati kasnije, dvanaest kilometara dalje, „Srebrenički inferno“, delo o patnji i stradanju žrtava genocida. Devojke koje stameno stoje i iz srca izvode tekst poeme “Bosno majko, Srebrenice sestro” svaki put dotaknu sva srca. A ta srca plaču od tuge veličine meseca na kojem se presijavaju beli nišani.

Iste večeri, posle “Inferna”, četiri stotine sveća upaljeno je ispred zgrade Predsedništva Srbije u znak sećanja na srebreničke žrtve. Događaj je obezbeđivala policija, okupio se i manji broj fašista koji su životinjski urlali i vređali.

Paljenje sveća organizovala je Inicijativa mladih za ljudska prava. Da pokažu saosećanje sa žrtvama genocida. Ali i da se bore za drugačiju Srbiju. “Nikome se ne ponovilo”, bio je transparent koji su raširili. “Mi smo ta suština proevropskog, demokratskog društva, a oni su neonacisti”, rekao je Ivan Đurić iz Inicijative.

Noć pre toga, na Trgu republike u Beogradu Žene u crnom su organizovale performans, a ove godine su bile razvile transparent “Srebrenica ime genocida”. One su u ćutnji od sat vremena podsetile da taj zločin ne sme da se zaboravi. I ovoga puta tu su bile i fašističke grupe. I taj je skup “obezbeđivala” policija.

Opet su zatražile da 11. juli u Srbiji bude proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. “Genocid u Srebrenici je izvršen uz direktnu podršku Srbije” i “Posmrtni ostaci ubijenih pronađeni su u preko 60 masovnih grobnica”, poručile su Žene u crnom. Grobnice su bile primarne, sekundarne i tercijarne. Bagerima su prvo ukopali a potom raskopavali i komadali tela ubijenih, vezanih žicom. Nož, žica, Srebrenica. Još 1.200 nestalih u Srebrenici, o lokacijama grobnica se ćuti.

Dok su Žene u crnom usamljene stajale na Trgu republike, 160 kilometara južnije, održavan je “koncert” Svetlane Ražnatović.

Režimski mediji slavili su “koncert”, velika većina “antirežimskih” je – ćutala. I jedni i drugi su ćutali o akcijama Žena u crnom i Inicijative mladih. Baš kao i u vreme kada je genocid organizovan: Miloševićev režim je radio 24/7, “obični” građani su ćutali. Janja Beč nas je učila: za genocid su potrebni novci, vojska, policija, autobusi, bageri, oružje, nafta, tenkovi… Ali, čak i kada imate sve to, postoji karika koja nedostaje: bajstendersi. To su oni koji ništa ne čine nego samo posmatraju. Dok im niz ulicu promiču kamioni natovareni ljudima čije su ruke vezane žicom.

Nož, žica, Srebrenica.

Nema tu hepienda.

Izvor: Autonomija.info

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending