Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

DINKO GRUHONJIĆ: Ko je smestio novinarstvu?

S jedne strane tabloidi koji su mutirali, s druge strane ozbiljni mediji koji pokušavaju osmisliti održivi biznis model. Između njih društvene mreže. A u svemu tome novinari od kojih su – u egzistencijalnom strahu – mnogi zaboravili, a neke nikada nisu ni naučili, šta je suština naše profesije

Published

on

S jedne strane tabloidi koji su mutirali, s druge strane ozbiljni mediji koji pokušavaju osmisliti održivi biznis model. Između njih društvene mreže. A u svemu tome novinari od kojih su – u egzistencijalnom strahu – mnogi zaboravili, a neke nikada nisu ni naučili, šta je suština naše profesije.

Tabloidi su, kao što znamo, legitimna medijska forma. Jedan od njihovih očeva bio je i Džozef Pulicer. Da, „taj“ Pulicer.

Tabloidi, oni iz vremena pre nego što su mutirali, bili su zamena za trač, i uvek su bili višestruko tiražniji od ozbiljne štampe. Uprkos slabijem tiražu, ozbiljna štampa je bila uticajnija od tabloida. Jer tabloidi nisu imali intenciju da ih se ozbiljno shvati, niti da učestvuju u političkim borbama. Seks, crna hronika, ogovaranja – to su bile njihove sfere interesovanja.

To, međutim – recimo u Srbiji – odavno nije tako. Kod nas je govor mržnje „privatizovan“ u postpetooktobarskoj eri, kada se preselio iz državnih fabrika laži i mržnje u tabloide koji su počeli da niču kao ambrozija. I u međuvremenu su metastazirali. I njihova je namera od samog početka procesa mutacije bila da učestvuju u političkim borbama, jer – da bi stekli profit – služe političarima. No, da je Srbija nekakav endemski slučaj – ni po jada za čovečanstvo. Ali, nije. Recimo, u Velikoj Britaniji, jednoj od kolevki moderne štampe, upravo su tabloidi odigrali jednu od presudnih uloga da ta važna zemlja glasa za izlazak iz Evropske unije. Tabloidi su počeli da se bave pitanjima života i smrti, oni su od političara napravili selebritije, a stvarnost nam objašnjavaju na banalan način. Oni sada traže da im se veruje, jer su žedni manipulacije.

U međuvremenu, i ozbiljni mediji su se u dobroj meri izbrukali i korporativizovali. I platili su visoku cenu za to, najvišu: publika je rapidno gubila poverenje u njih. Zajedno s tim, došao je i internet, koji je drastično snizio cene oglašavanja. Pad poverenja publike u medije značio je smanjenje tiraža/gledanosti/slušanosti, dakle – drastičan pad prihoda. A pojava internetskog marketinga još je drastičnije smanjila prihode medijima. Od tada do danas traju uzaludni pokušaji pronalaska održivog medijskog modela, vrednog Nobelove nagrade za ekonomiju.

S jedne strane, „klikbejt“ naslovi, senzacionalizam, dezinformacije („lažne vesti“), s druge strane učenje različitih novih „alatki“, uvođenje „istraživačkog novinarstva“ kao nekakvog nad-žanra, projektno razmišljanje… A jedan od važnih uzroka za to jeste činjenica da su tabloidi dobili pojačanje u vidu – društvenih mreža.

A tamo vlada princip „objavi pa proveri“, tamo vladaju klikbejt naslovi, tamo se valjaju sve te kratke, „pitke“, a u stvari banalne, simplifikovane crno-bele informacije koje antagonizuju i stvaraju „mehure“ na društvenim mrežama. Između „mehura“ ne postoji interakcija a kada se neko usudi da iz svoga „mehura“ komentariše drugi, odmah, po „difoltu“ dobije po ušima.

Algoritam društvenih mreža traži „engagement“. „Reach“ je važan ali on je čist kvanitet, „engagement“ je kvalitet: što više vremena provedemo na nekom linku, veća je mogućnost da će nam prići oglašivači. Algoritam je takođe tabloidan, on forsira sadržaje koji privlače pažnju najšire publike. On je, dakle, sklon skandalu i senzaciji, on se bavi ekonomijom pažnje.

Kada se gleda statistika o posećenosti portala, uočava se jasan trend: na naše portale publika dolazi sa društvenih mreža. To je dominantan kanal i postaje sve dominantniji. Mi zbog toga moramo da se prilagođavamo algoritmu: poštujemo njegova pravila da bismo bili vidljiviji, poštujemo njegove forme izražavanja, plus još plaćamo – na primer, Fejsbuku – da bismo bili još vidljiviji.

Društvene mreže najviše vole (veoma) kratki video kao format, vole infografike i sažvakane sadržaje. Pažnja na mrežama je jako kratka, publika neprestano „skroluje“… Kako je upecati i kako je zadržati, ako si „neprilagođen“? Kako je privoleti da, na primer, pročita neki tekst od početka do kraja? Ilustracije radi, ozbiljne novinarske tekstove čak i pojedine kolege danas zovu „elitno novinarstvo“. Ako sam dobro razumeo, suvisao i malo „komplikovaniji“ novinarski tekst je „elitni“ samo zato što nije totalno banalan i „juzer frendli“.  Bilo bi lepo da su oni koji govore o takvom pojmu samo ironični. Ali valja nam se plašiti da su bili mrtvi ozbiljni. I da odista preziru suvisle autore.

Bezglavo smo, dakle, ušli u trku, u borbu za uticaj, s jedne strane mi, novinari, a sa druge strane milijarde „statusa“, „tvitova“ „storija“, i to na dnevnom nivou. Publika je prezasićena, informacija ima toliko da daleko nadilaze mogućnost naše percepcije i obrade. Osećaj je sličan onome kao kada vam upere reflektor u lice: ne vidite baš ništa, samo belo i jako svetlo. Slepi smo za kontekst.

Posledično, a po zahtevu medijskih poslodavaca, novinari prolaze kroz brojne kurseve modžo snimanja i montaže, sodžo novinarstva (solution journalism), pravljenja infografika, učenja alatki istraživačkog novinarstva, deljenje sadržaja na društvenim mrežama… Samo ih, vrlo često, od svih tih silnih stručnjaka, urednika i konsultanata, niko prvo ne nauči najjednostavnijim stvarima: bez obzira na sve alatke, sadržaj je važniji od forme. Bez obzira na sve alatke, vest je osnova novinarstva. Novinarstvo bez sadržaja naprosto nije novinarstvo ma koliko ga pakovali u lepe kutijice sa mašnicom na vrhu. Da citiramo kolegu Orvela: “Novinarstvo je pisanje onoga što drugi ne žele da objave, a sve drugo su tek odnosi s javnošću“. Nije novinarstvo pisanje „lepog“, novinarstvo – ako je pravo – uvek je prst u oko.

Posebna priča je istraživačko novinarstvo. Kao prvo, svako dobro novinarstvo je po definiciji i istraživačko. Kao drugo, novinarski tekstovi ne smeju da liče na policijske ili sudske zapisnike, ili pak na poreske prijave i izveštaje revizora. Novinarstvo nije zamena za institucije koje ne funkcionišu ili su zarobljene. Ne, to nije posao novinara. Još jedna suština novinarstva je da publici približi komplikovane stvari, da se izrazi jezikom koji je jasan, precizan i čist, da očisti maglu a ne da je stvara. A od ovoga što se sada vodi kao „istraživačko“ novinarstvo – čast izuzecima – ume i glava jako da zaboli kad se pročita tekst. Pokušajte, eksperimenta radi, da od takvih tekstova napravite jednu malu agencijsku vest. Ne ide? Ne očajavajte, tekst pred vama je naprosto dosadan. Dosadno a istraživačko novinarstvo – pa to je čist oksimoron! I to je antipropaganda novinarstva.

Sve pobrojano je, po svemu sudeći, odraz jedne teške i nezaustavljive panike medijskih poslodavaca zbog drastičnog gubitka profita od oglašavanja. Posledično, novinari (masovno) dobijaju otkaze, a od preostalih se traži da budu „one (wo)man show“: i da pišu, i da snimaju video, da montiraju, da rade podkaste, prave infografike, nauče forenzičke alate, da umeju da rukuju sa bazama podataka, da pišu zahteve za slobodan pristup informacijama, da pišu i izveštavaju o projektima… I sve to samo za jednu platu, pritom neizvesnu. Novinari su traumatizovani prekarni radnici koji žive u stalnom strahu od gubitka posla. Posledično, drastično opada kvalitet jer je nemoguće biti sve to u samoj jednoj osobi, i to frustriranoj. Opet posledično, u profesiju ulaze nekakvi prodavci magle, majstori forme, analfabete sadržaja. Istovremeno, marketing službe u medijima predstavljaju „sofisticiranu“ zamenu za nekadašnje notorne cenzore. A advertajzing na providan način pakuje neetičko prikriveno oglašavanje u fensi izraz „native advertising“. Mediji pristaju, jer im nasušno teba novac. Sve to na kamari vodi padu kvaliteta sadržaja, tabloidizaciji i banalizaciji, što još dodatno uništava ionako slabašan kredibilitet medija.

S druge strane, nije ovo prva tehnološka revolucija koja je izazvala medijski zemljotres. Setimo se, kada se pojavio radio pre 100 godina, vlasnici novina su načisto poludeli. U SAD su, primera radi, jedno vreme čak uspešno lobirali, pa su naterali radijske emitere da agencijske vesti koje su emitovane danas mogu da emituju tek sutradan ujutro, kada se novine pojave na kioscima. Ali, nije im potrajala ta zabrana, jer je bila suluda. Pa se onda pojavila televizija, pa su poludeli i vlasnici radio stanica i vlasnici novina. Džaba im bilo.

Sada se pojavio internet. I mi iz tradicionalnih medija evo već četvrt veka masovno i globalno bauljamo kako da pronađemo svoje mesto pod suncem u svetu koji je naviknut na besplatan news sadržaj. I ne uspevamo. Čak se doima da smo na stranputici. Jer ovaj put kojim smo krenuli vodi ka kraju novinarstva. Ne kažem, postojaće i dalje medijski sadržaji, ali njihovi proizvođači neće biti novinari, iako će se možda tako predstavljati, kao što se – recimo – i ovi prostački urednici domaćih tabloida lažno predstavljaju kao novinari. Novinarstvo bi, da stvar bude gora, moglo da umre a da to niko i ne primeti. Na veliku radost populističkih političara, autokrata, diktatora i svih sumnjivih biznismena na ovom svetu.

Ima li rešenja? Da ga imam, prvo bih ga patentirao pa ga prijavio Nobelovom komitetu. Sem što znamo da svet nabolje nikada nisu menjale mase, nego p(r)osvećeni pojedinci-kreativci, podržani od ljudi bistrog pogleda i uma. Uvek je bilo dovoljno, i jednih i drugih.

(Bilten Sindikata Nezavisnost)

izvor: https://autonomija.info/dinko-gruhonjic-ko-je-smestio-novinarstvu/

SLOBODNA VOJVODINA

„Tražimo da nadležno tužilaštvo hitno privede pravdi sve osumnjičene“: Oglasila se Advokatska komora Vojvodine o pogibiji 14 osoba u Novom Sadu

Povodom tragičnog stradanja 14 građana na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, Advokatska komora Vojvodine ukazuje na zabrinjavajući izostanak reakcije tužilaštva

Published

on

By

„Bilo je neophodno da nadležni organi krivičnog gonjenja pokrenu krivični postupak, pretresu prostorije državnih organa i pravnih lica koji su bili uključeni u rekonstrukciju, da oduzmu svu releavantnu dokumantaciju koja moža da bude dokazni materijal, da identifikuje osumnjičene i obaveste javnost o preduzetim merama“, saopšteno je.

U saopštenju još stoji i da, pasivnost i izostanak informacija kod javnosti stvara opravdano nepoverenje u pravosuđe, kao i sumnju da se istragom rukovodi kroz političke, a ne pravne i zakonom predviđene postupke.

„Tražimo da nadležno tužilaštvo hitno privede pravdi sve osumnjičene, ispita zakonitost postupka dodeljivanja poslova izvođačima, nadzoru i drugim učesnicima i preduzme sve zakonom propisane korake“, napisano je.

izvor: https://nova.rs/vesti/hronika/oglasila-se-advokatska-komora-vojvodine-o-nesreci-u-novom-sadu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Novaković: Novi Sad i cela Srbija neće se smiriti dok Vučević ne da ostavku

Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Borislav Novaković kazao je da se Novi Sad i Srbija neće smiriti dok premijer Miloš Vučević ne bude podneo ostavku.

Published

on

By

On je za dnevni list Nova rekao da je 5. novembra održan najveći javni skup u novijoj političkoj istoriji Novog Sada i dodao da su ljudi ogorčeni i besni zbog tragedije na novosadskoj železničkoj stanici kada je stradalo 14 osoba, a troje teško povređeno.

„Razumem i saosećam sa besom građana, koji se ispoljio ispred Gradske kuće, jer smo tih dana u mestima Kać, Kovilj, Stepanovićevo i Bukovac imali sahrane nastradalih. Gradsku kuću ćemo okrečiti, ali nažalost, živote četrnaest naših sugrađana ne možemo vratiti“, naveo je Novaković.

On je kritikovao Vučevića što neposredno nakon nesreće nije bio u zemlji, već je otišao u Šangaj.

„Umesto da podeli tugu i emocije sa svojim sugrađanima, ohrabri ljude i poseti porodice nastradalih, Miloš Vučević je pobegao u Šangaj i poneo se potpuno neljudski u tim teškim danima za Novi Sad, ali od odgovornosti neće pobeći“, rekao je Novaković.

Po njegovim rečima, Gradsku kuću u Novom Sadu uništavali su huligani koje je poslala Srpska napredna stranka (SNS), a policija ih u tome nije sprečavala.

izvor: https://n1info.rs/vesti/novakovic-novi-sad-i-cela-srbija-nece-se-smiriti-dok-vucevic-ne-da-ostavku/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pokret za preokret traži formiranje komisije za procenu štete na Gradskoj kući

Pokret za preokret (PzP) zatražio je danas da se formira komisija u koju bi polovinu članova predložila opozicija kako bi procenila štetu nastalu tokom protesta u Novom Sadu na Gradskoj kući.

Published

on

By

PzP je u saopštenju naveo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „izmišlja visinu štete“ i da je jasno da oštećenja na objektu ne mogu da iznose milion evra.

„Knjigovodstvena vrednost celokupnog objekta Gradske kuće je 1,2 miliona evra, nešto više nego što će po Aleksandru Vučiću koštati popravke na njoj. Konsultujući se sa građevinskim inženjerima na bazi onoga što je prikazano u medijima popravka oštećenja bi mogla koštati maksimalno do 15.000 evra“, naveo je pokret u svom saopštenju.

Kazali su da je tragikomično to što su štetu napravili huligani Srpske napredne stranke i dodali da Vučić umesto da se bavi ostavkama ključnih ljudi za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu izmišlja visinu štete na Gradskoj kući.

izvor: https://n1info.rs/vesti/pokret-za-preokret-trazi-formiranje-komisije-za-procenu-stete-na-gradskoj-kuci/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bačulov: U cisterni nisu bile fekalije, već zrenjaninska voda

Miši Bačulovu je zbog izazivanja “opšte opasnosti” određen kućni pritvor u trajanju od 30 dana, jer je na dan protesta ispustio vodu iz cisterne za koju je prvobitno rekao da je fekalna voda. Bačulov za N1 objašnjava kako je protest trebalo prvobitno da izgleda i govori da je u cisterni koju je vodio bila zrenjaninska voda.

Published

on

By

„Ova odluka je dokaz da su ljudi koji ne čine čak nikakva krivična dela protiv vlasti procesuirani, dok su oni koji su na vlasti a čine krivična dela mnogo teža poput ove ba železničkoj nisu čak ni privedeni na saslušanje niti im je određen bilo kakav pritvor. Kada sam ustanovio da informacije cure na mnogo strana, odlučio sam da akciju preuzmem sam i da nikom ništa ne govorim, sem pojedinim aktivistima iz moje grupe. Akcija ne podrazumeva paljenje, lomljenje i nasilje, već je akcija niz događaja koji će kompromitovati vlast“, rekao je Bačulov za N1.

On dodaje da je u cisterni je bila zrenjanska voda, odnosno voda koju su, kako kaže, od „avgusta ljudi pili iz Novosadskog vodovoda“.

„Oni mene terete za izazivanje opšte opasnosti jer sam izlio 200, 300 litara vode ispred Skupštine. Za šta onda mi njih treba da teretimo? Oni tom istom vodom poje naš narod već godinama“, kaže Bačulov.

Nakon protesta, Batut je izdao izveštaj u kom se upozorava da građanima prete ozbiljne zaraze zbog „ispuštanja fekalija na gradske ulice“.

„Ja sam znao da će Batut da izda taj izveštaj, da me satanizuju što pre. Sad baš čekam tu njihovu analizu, čekam da je uporede sa zrenjaninskom vodom. Oni automatski krenuli u medijsku hajku, pre nego što bilo šta testiraju, provere, ispitaju, to je njihovo oružje protiv nas, naroda, koji smo za istinu“, rekao je.

On dodaje da uništavanje Gradske kuće koje se dogodilo na protestu u Novom Sadu – nikome ne može doneti dobro.

„Jako sam bio tužan i poražen što nisam uspeo da sprečim uništenje Gradske kuće. To nikome ne može doneti dobro niti poremetiti vlast, jer to čak ide njima u prilog – njihove firme rade rekonstrukciju toga i kroz to profitiraju, a nas prave monstrumima“, naveo je Miša Bačulov.

Bačulov je objasnio kako je protest u Novom Sadu trebalo da izgleda.

„Akcija je trebalo da izgleda ovako: dovodimo traktor i dižemo hajku da su tu fekalije. Traktor je trebalo da bude simbol, da nam se pridruži što više ljudi u koloni. Dali smo simboličnu poruku – čime nas hrane i poje. Sledeće je bilo da okupiramo zgradu i da nas puste da damo svoje zahteve za smenu i prihvatanje odgovornosti. Puno je elemenata protiv nas bilo – momci koji su ubačeni, koliko ja znam dobijali su po 500 evra, naoružanje i instrukcije. Njima su se verovatno priključili ljuti građani, željni haosa i krvi. Ja sam pokušao to da sprečim“, rekao je.

On naglašava i da mu je komandir policije prišao dok je bio na bini i rekao da će ga primiti da predaju zahteve.

„Kako sam ja prišao, neko mi je razbio flašu o potiljak, bačen je topovski udar i automatski se to prekinulo. Posle tog uručenja zahteva je bio plan da izvučemo merdevine, popnemo se na balkon Gradske kuće i razvučemo našu zastavu, kao simbol zauzimanja zgrade. Ta informacija je iscurela, policija je pronašla merdevine i sklonila ih u stanu, te nismo uspeli“, objasnio je Bačulov za N1.

On dodaje da je pokušao da zaustavi razbijanje. „Nismo bili organizovani kako treba, to me boli, mogli smo da sprečimo da se narod umešao. Da smo oterali huligane, imali bismo veću pobedu od ove“, rekao je.

Povodom najavljenog protesta u sredu u Beogradu, Bačulov kaže da je potreban generalan štrajk.

„Ako protest ne vodi nekom generalnom štrajku, nekom ultimatumu, zaustavljanju rada institucija, onda je to protest koji će se zaboraviti jako brzo. Moj plan je bio da preko mikrofona kada predamo zahteve pozovem celu Srbiju da stupi u generalni štrajk“, naveo je Bačulov.

izvor: https://n1info.rs/vesti/baculov-u-cisterni-nisu-bile-fekalije-vec-zrenjaninska-voda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanskim Mađarima su potrebna prava rešenja, umesto reinterpretacije postojećih zakona

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) sa posebnom pažnjom prati vesti o mogućem ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, što bi moglo imati značajne posledice po vojvođansku mađarsku zajednicu.

Published

on

By

Prema izjavi dr Pastor Balinta, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), on je o ovom pitanju vodio razgovore sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem. 

Dr Pastor je u svojoj izjavi govorio o “olakšicama” koje navodno služe interesima mađarske zajednice.

DZVM smatra da “olakšice” o koijma je Dr Pastor govorio, zapravo ne nude nikakve nove mogućnosti za vojvođansku mađarsku zajednicu jer je opcija da dvojni državljani mogu da izaberu u kojoj zemlji žele da služe vojni rok već zakonski omogućena. 

Pošto služenje vojnog roka u Mađarskoj nije obavezno, za vojvođanske Mađare sa dvojnim državljanstvom koji se odluče za regulisanje vojne obaveze u Mađarskoj to bi zapravo značilo da ne moraju da služe vojni rok u Srbiji.

 Pitanje je, međutim, šta će biti sa onim mladim Mađarima u Vojvodini koji još nemaju dvojno državljanstvo? Kakve će „povlastice“ biti obezbeđene za njih?

Za DZVM je jasno da dr Pastor Balint i SVM žele da predstave postojeće zakonske mogućnosti kao neku novinu za koju su se oni izborili, kako bi se predstavljali kao “spasioci” zajednice, ali je stvarnost takva da nikakvi suštinski rezultati nisu postignuti po ovom pitanju. Ovo je, međutim, daleko od legitimnih očekivanja i interesa vojvođanskih Mađara. 

DZVM postavlja pitanje: ako se obavezni vojni rok zaista uvede i SVM ne uspe da pronađe rešenje koje je zadovoljavajuće za celu vojvođansku mađarsku zajednicu, da li će preuzeti odgovornost i napustiti vladajuću koaliciju? Da li je SVM spreman da preduzme stvarne korake za zaštitu interesa zajednice, ili će se i dalje skrivati iza prividnih rešenja?

Ovim putem DZVM poziva SVM da se ne zadovoljava reinterpretacijom postojećih zakonskih propisa, već da preduzme odlučne i suštinske korake za stvarnu zaštitu interesa vojvođanske mađarske zajednice.

Bečej, 8.11.2024.

DZV
https://www.instagram.com/p/DCG0OaaIhYN/?igsh=aXcybGI3NGNsbXNl

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veselinović traži od Eparhije bačke da se izvini učesnicima protesta u Novom Sadu

Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović pozvao je Eparhiju bačku Srpske pravoslavne crkve da se izvini učesnicima protesta u Novom Sadu i da ubuduće ne staje na stranu odgovornih za tragedije i zloupotrebu vlasti u korist pojedinaca

Published

on

By

Eparhija bačka osudila je „politički motivisane i nasilne proteste“, podsetio je Veselinović, ukazujući da je time ocenila da su svi učesnici protesta prisustvovali iz političkih motiva i da su nasilnici.

Eparhija bačka je na taj način stala uz režim Srpske napredne stranke, jer nijednom rečju nije pomenula odgovornost onih koji su prouzrokovali tragediju u kojoj je poginulo 14 nevinih osoba i više osoba povređeno, dodao je Veselinović.

On je ukazao da Eparhija bačka nije osudila huligane koji su dovedeni da miran protest kompromituju i nije označila da su to uradili oni koji imaju vlast.

Među 22.000 ljudi koji su tražili odgovornost bilo je sigurno mnogo vernika i nije korektno što ih Eparhija bačka etiketira stranačkom motivisanošću, a ne empatijom prema žrtvama i zahtevom za odgovornošću za one koji su doveli do tragedije, zaključio je Veselinović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/veselinovic-trazi-od-eparhije-backe-da-se-izvini-ucesnicima-protesta-u-novom-sadu/

Continue Reading

Trending