Nedelja ujutro, oko 6 sati… Sedim na krevetu, pušim i osluškujem… Čujem pojedinačne pucnjeve. Ne zvuči kao bojeva municija, zvuči kao suzavac, prizivam u sećanje moje oskudno znanje sa služenja vojnog roka od pre 30 i kusur godina. Počelo je, znači. Dok sedimo na verandi, pijemo kafu i zovemo koga god znamo, da vidimo da li su dobro. Obojici suze oči, obojica kašljemo i kišemo. Udaljeni smo tri kilometra od centra grada gde je policija počela napad na građane koji su mirno protestovali. Ne pada nam na pamet da je suzavac stigao i do nas.
Krećem ka centru, pešice. Uspem da odmaknem nekih 500 metara, nosim antikorona masku, ali shvatam da ne mogu dalje. Udaljen sam dva i po kilometra od centra grada, a gušim se od suzavca. Oči mi natiču, ne mogu da nadišem… Ne mogu dalje, vraćam se kod dragog domaćina koji je prethodnu noć otvorio vrata svoje kuće da odspavamo neka dva-tri sata, iako me nikada pre nije video.
Umivam se hladnom vodom, ispiram oči i grlo, i zovem prijatelje da neko dođe po mene autom, drugačije bez gas maske neće moći. Dolaze po mene, stižemo u kafanu u kojoj smo sinoć sedeli. Vlasnik je cetinjski liberal. Moj je utisak da su na Cetinju svi liberali, oni koji su devedesetih godina spasili obraz i čast Crne Gore. “Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!”…
Svi traže šolju mleka, kojeg nema, da očistimo pluća od suzavca. Prodavnice u Crnoj Gori nedeljom ne rade. A danas posebno ne rade. Ispiremo oči i nos rastvorom sirćeta i vode. Zatvaramo vrata od kafane, koja se puni ljudima. Suzavac ulazi unutra. Ulazi čovek, sprženog lica. Policija ga je pogodila šok bombom. Jedva je oči spasao. Šta će biti sa licem, videćemo.
Policija baca suzavac na koga god stigne. Baca ga i u prazne ulice. Cilj je očigledan: rasterati sve sa ulica, da demonstranti ne bi mogli stići do Cetinjskog manastira. Stiže nam fotografija: odozgo, sa Lovćena, Cetinje izgleda kao gradić koji je simpatično zaogrnut jutarnjom maglom. Ali, to nije magla, to je oblak suzavca.
Gore, na barikadama koje su u subotu postavljali Cetinjani i prijatelji koji su prethodnih dana došli u Prijestonicu da pruže podršku, pokušavaju pregovarati sa policijom. I u centru i na barikadama policija ispaljuje tone suzavca, puca gumenim mecima, baca šok bombe… Na najveću barikadu, na Belvederu, policija je dovela i bagere. Bageri prevrću i uništavaju vozila ispred sebe, koja su bila deo barikade. Suzavac neprestano bacaju gde god stignu. Vladika Crnogorske pravoslavne crkve Boris Bojović stoji u centru grada, na Dvorskom trgu, sa gas maskom na glavi i poziva policiju da obustavi represiju. Policija ga gađa suzavcem.
Čuje se zvuk vojnog helikoptera. Stižu izaslanici nebeske Srbije u liku i nedelu poglavara Crkve Srbije: patrijarha Porfirija Prvoslava Perića i mitropolita Jovana Joanikija Mićovića. Prethodni dan su u hramu u Podgorici odali “počast” pokojnom Amfilohiju, tako što su mu iznad odra u toj crkvi organizovali žurku sa sve Beogradskim sindikatom. Lepo su ga ispoštovali, nema šta.
Porfirije je u Zagrebu izgradio imidž “prijatelja hrvatskog naroda”. Objavio je i knjigu “Zagreb i ja se volimo javno”. U Crnoj Gori je sada vo vjeki vjekov izgradio imidž agresora. Na snimku koji je brzinom munje prostrujao društvenim mrežama, vidi se isti taj Porfirije kako izlazi iz vojnog helikoptera zajedno sa nedostojnim Jaonikijem i još nekoliko sveštenika, u pratnji do zuba i preko zuba naoružanih specijalaca. Popovi su još dodatno zaštićeni – pancirnim ćebetom! Krstovi im mlataraju i mešaju se sa mitraljezima. Nekakva grupica ljudi dočekuje ih povicima “Dostojan!”. To su ljudi koji su se prethodnih dana “spontano” zatvorili u Cetinjskom manastiru. Kobre ili neke druge živuljke, vrag će ih znati.
S pucnjima smo paralelno slušali crkvena zvona. Crkva Srbije već odavno u Crnoj Gori ima status paraverske, ali i paramilitarne organizacije. Popovi su brže otišli nego što su došli. Cetinjani i njihovi prijatelji su nastavili da se guše u oblacima suzavca. Suzavac umesto tamjana. Amin i aferim!
Prethodnog dana, u subotu, atmosfera na Cetinju je bila karnevalska. Sve je bilo crveno i zeleno, ulicama su hodali ljudi obučeni u majice sa ponosnim likom partizanskog crnogorskog narodnog heroja Ljuba Čupića, sa crvenim zastavama Crne Gore, sa zelenim komitskim i krstaš barjacima…
Grad je bio prepun, da bi se u jednom času gotovo potpuno ispraznio. Ljudi su se organizovali, rasporedili i brzo napravili barikade na svim prilazima Cetinju. Na barikadama su i ostali, bez obzira na hladnu noć. Pevali su, šalili se, hrabre žene su predvodile. Sve dok ih policija nije pogušila suzavcem, izranjavala šok bombama i gumenim mecima.
U subotu u centru, u bašti kafane koja nosi naziv „Gradska“, sede opet sve sami liberali, aktivni i neaktivni. Iz Srbije tu je jedino Nenad Čanak sa sinom Milanom. Čanka na Cetinju jednostavno – obožavaju. Teško je bilo prebrojati koliko ljudi je prišlo da se slika s njim i koliko je aplauza i povika podrške dobio. Nikada mu nisu zaboravili to što je bio s njima mračnih devedesetih, kada je tadašnje DPS rukovodstvo povelo Crnu Goru, u “rat za mir”.
To su bili i ostali antologijski mitinzi, predvođeni predsednikom Liberalnog saveza Crne Gore, nenadmašnim govornikom Slavkom Perovićem. “Sa Cetinja vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!”, pevali su. Cetinje ima i spomenik svojoj prekrasnoj vili. Čanak ih je i tada i sada podržavao: “Postojaće Cetinje, dok je sunca i dok je Grahovca!” Dok sedimo, kaže mi: “Ovo su ljudi koji zlo zauvek pamte, a dobro nikad ne zaboravljaju… Ovo je poslednji slobodni polis u Evropi…” Iz Srbije Čanku poručuju: uhapsite ga! Ujedinjeni u pozivu i režim, i opozicija, i “nezavisni” analitičari.
Predveče na Cetinje stiže i predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović. Ljudi ga zaustavljaju na ulici, slikaju se s njim, aplaudiraju mu. Moj je utisak, međutim, da mu ni dan-danas većina Cetinjana ne veruje do kraja. Da mu nisu oprostili početak devedesetih godina. I da mu nisu oprostili što je od liberala “pozajmio” i sproveo ideju nezavisne, evropske, prozapadne Crne Gore. Dobro pamte, zlo ne zaboravljaju. Kod Đukanovića imaju materijala i za jedno i za drugo. Komplikovan je to odnos.
Moj pokušaj spavanja između 3 i 6 bilo je vreme kada je u Cetinju vladalo zatišje. Zatišje pred izliv nezabeležene agresije prema sopstvenim građanima. Uprkos svemu, Crnogorci su izdržali i suzavce, i šok bombe, i gumene metke, i privremenu okupaciju grada, a da nisu odgovorili agresijom.
Policajcima koji su bili postrojeni u kordonima kako bi onemogućili pristup Cetinjskom manastiru, nosili su u subotu cveće i vodu. Neki policajci su na barikadama bacili štitove. Neki su skinuli i uniforme i pokazali da ispod njih nose majicu sa crnogorskom zastavom. Većina policajaca je na cveće i na vodu u nedelju odgovorila suzavcem, šok bombama i gumenim mecima. Ubacivali su suzavce u cetinjska dvorišta. Cetinjani nisu odgovorili vatrom.
I zahvaljujući tome, i samo i jedino zahvaljujući tome, u Crnoj Gori nije u nedelju započeo građanski rat, planiran u kvislinškoj crkvenoj vladi, a po naredbama i uz koordinaciju i direktnu pomoć Beograda i Moskve. Obraz i čast Crne Gore opet je odbranilo Cetinje. Cetinje je spasilo Crnu Goru, jer da oni nisu postavili barikade na prilazima gradu, na Cetinje bi – nema u to nikakve sumnje – stigao i “spontano organizovani narod”, po ugledu na Miloševićeva “događanja naroda” s kraja osamdesetih. I to bi značilo rat.
“Događanja naroda”, organizovana iz Beograda, uvek su značila da sledi rat. Barikade su sprečile rat, a ne kvislinška vlada kojom komanduju jedan opijeni premijer i jedan koordinator obaveštajnih službi koji je, siromah, umislio da je Napoleon. Naprosto, građanska odbrana Cetinja bila je genijalno osmišljena da prevenira prolivanje krvi, po cenu dobijanja batina, suzavaca, šok bombi, gumenih metaka, do zuba naoružanih specijalaca, vojnih helikoptera!
Trebaće, međutim, još puno pameti i mudrosti da se sačuva mir, jer stupidna ideja “srpskog sveta” neće odustati od svojih suludih planova. Odabrali su baš Cetinje, da pokušaju silovati Crnu Goru u simbolički, istorijski i u svakom drugom smislu najvažnijem gradu Crne Gore. Ponašali su se kao gosti koji su došli domaćinu u kuću, prebili i njega, i ženu mu, i decu a onda seli i tražili da im skuvaju kafu. Ali, “Crna Gora ne ljubi lance”. Posejali su seme mržnje za idućih ko zna koliko godina. Jer Cetinjani “zlo pamte zauvek, a dobro nikad ne zaboravljaju”. Čujem kako ljudi pričaju: otpor će sada jedino rasti, Crna Gora nikad neće pasti.
Otečenih očiju, poderanog grla, zagušenih pluća odlazim sa Cetinje u kojem sam sada, na moju sramotu, bio po prvi put u životu, da bih mu se uvek vraćao. Svaki je kamen tamo istorijski važan, u tom nekada najmanjem glavnom gradu u Evropi. Tamo su ostale i zgrade ambasada velikih sila, koje su tu imale svoje veleposlanike do kraja Prvog svetskog rata. Dok nisu došli Karađorđevići, da pokušaju “posrbiti” Crnu Goru i instalirati novoformiranu Srpsku pravoslavnu crkvu namesto do tada autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve.
Uprkos svemu i nakon svega, od ljudi na Cetinju sam slušao kako ogorčeno i sa nevericom govore o tome kako oni vole i Srbiju, i Beograd, i Novi Sad i kako ne postoje dva bliža naroda od srpskog i crnogorskog, i kako nikada neće shvatiti zašto im Srbija sve to radi u poslednjih stotinu godina, čim joj se ukaže prilika. I kako bi sve moglo biti drugačije, i lepše, i bolje samo kada bi Srbija odustala od “srpskog sveta” i pustila ih da na miru žive. Jer njihov je kutak sveta impresivno lep: od Cetinja, preko Ivanovih korita, do Njegoševog mauzoleja, i vidikovca sa kojeg se vidi cela i neponovljiva Boka kotorska… Puca pogled na sve strane, za svaki slučaj. Ili, što bi rekla jedna Cetinjanka: “Mrš fašizmu, sloboda narodu!”
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.