Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Danilo Turk: Zapad bi najveću pažnju trebao posvetiti BiH

Published

on

Glavna odgovornost za rješavanje političke krize u Bosni i Hercegovini je na političkim liderima te zemlje, a potom i na susjedima – Srbiji i Hrvatskoj, kaže za Al Jazeeru Danilo Turk, bivši slovenski predsjednik. No, kako Bosna i Hercegovina ostaje glavni poligon balkanske problematike, Turk dodaje da bi i Zapad toj zemlji trebao posveti veliku pažnju.

Zemlja, koja je prije 26 godina izašla iz krvavih sukoba, ponovo hoda po ivici, nakon što je član Predsjedništva Bosne i Hercegovine i de facto čelnik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik najavio povlačenje tog entiteta iz ustavnopravnog poretka BiH. To su zapadne zemlje ocijenile kao podrivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i narušavanje stabilnost u Bosni i Hercegovini i regiji.

  • Politička situacija u zemljama Zapadnog Balkana je dosta teška. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt je rekao da je sasvim realna mogućnost i povratka sukoba u toj zemlji, a to bi potencijalno značilo širenje nasilje i dalje u regiji. Imaju li Zapad dovoljno interesa, ali i kapaciteta da spriječi najgori scenario?

– Situacija je stvarno zabrinjavajuća. No, Zapad je uvijek imao ograničeni interes za rješavanje problematike Balkana, regije koja se nalazi na periferiji Evrope. Rat u Bosni i Hercegovini trajao je više od tri godine. Dejtonski sporazum je obustavio rat. Međutim, ozbiljnije mjere za jačanje mira su izostale. Sjećam se mojih razgovora sa pokojnim Richardom Holbrookom. Kao što je poznato, on se povukao iz javne službe SAD-a skoro poslije Daytona da bi krajem decenije (1999), tada u svojstvu ambasadora SAD-a kod UN-a u New Yorku, priznao da je njegovo rano povlačenje bilo pogrešno. Pokušao je ispraviti situaciju i pozvao je predsjedništvo BiH u Savjet bezbjednosti UN-a. Postigao je njihovu saglasnost sa “Njujorškom deklaracijom” u kojoj se predviđao dalji razvoj BiH kao jedinstvene države. Međutim, bilo je već kasno. Razvoj je već krenuo u pravcu jačanja entiteta i nezadovoljstva Hrvata u BiH. Pitanje je da li vanjska pomoć uopće može riješiti taj problem.

Glavna odgovornost je na političkim liderima u BiH a potom i na susjedima – Srbiji i Hrvatskoj. BiH ostaje glavni poligon balkanske problematike i zato bi Zapad trebao, da joj posveti najveću pažnju. Pokušaji za stvaranje uslova za članstvo BiH u EU su bili iskreni ali nedovoljno jaki. Zapadu se čini da može spriječiti najgori scenario, a napor za trajni mir i napredak ostaviti kao zadatak za lidere svake od zemalja u regiji. Taj prilaz je moguće tumačiti kao oportunizam ili čak kao cinizam – ali s druge strane i kao realizam.

  • Mnogi zamjeraju da Washington ili Brisel uopće pregovaraju sa nacionalistima na Balkanu. Imaju li međunarodni predstavnici sada uopće izbora?

– Pregovaraju sa ljudima na vlasti. Nacionalizam je na Balkanu dominantna karakteristika politike. No, treba razumjeti da u Evropi, SAD-u i drugdje u svijetu nacionalizam nije nešto nepoznato. Naprotiv, u posljednjim godinama vidimo jačanje nacionalističkih tendencija u Evropi, pogotovo u njenom istočnom dijelu i u SAD-u (Trump). Nacionalizam je izuzetno jaka ideologija koja se može veoma brzo mobilisati i koju je veoma teško obuzdati. U nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji to je donekle uspijevalo. Tada je i svijet bio drugačiji. A danas čak su i vakcine protiv COVID-a 19 predmet nacionalističke prakse. Međunarodni predstavnici bi morali definisati jasne alternative nacionalizmu. Nisam siguran da postoji sposobnost za artikulaciju takvih alternativa. Pozivanje na “evropske vrijednosti” je površno, više retorika nego praktična politika. Trebalo bi shvatiti da nacionalizam neće donijeti prednosti nikome. Nadam se da će ovo saznanje biti moguće bez novih oružanih sukoba.

  • Fokusirajmo se na Bosnu i Hercegovinu, jer je tu situacija čini se najkomplikovanija. Milorad Dodik kaže da će biti još radikalniji ako mu Zapad uvede sankcije. Kako biste se Vi postavili prema tome?

– Ne vjerujem u “magičnu moć sankcija”. Sankcije su u mnogim slučajevima surogat politike ili izražaj neuspjeha politike. Čini mi se da bi u slučaju sankcija Zapada Dodik imao dovoljno podrške drugdje, tj. van Zapada. I unutar Zapada bi se našli oni koji bi imali interes i znanje da zaobiđu sankcije.

Pored toga treba imati u vidu još jednu okolnost – Bosna i Hercegovina je još na dnevnom redu Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija i u tom smislu područje na kojem imaju glavnu riječ velike sile. Nije tajna da su njihovi međusobni odnosi sada loši. To stanje paralizira Ujedinjene nacije i skoro sva pitanja na njihovom dnevnom redu, uključujući BiH. Očekivanja da će problem riješiti velike sile neće biti od koristi. BiH se može pretvoriti u još jedan od “zamrznutih konflikata” (“frozen conflicts”) kakve vidimo u drugim regijama svijeta.

Bolja rješenja su moguća. Međutim, ona zavise od ponašanja glavnih političkih aktera BiH. Oni su u krajnjoj liniji odgovorni za sudbinu BiH i svih, naglašavam, svih naroda i etničkih grupa i svih građana u BiH. Zato bi trebalo iskoristiti sadašnji napor Evropske unije da pomogne u pravcu ustavne i izborne reforme. Prijedloge za reforme treba razvijati, a ne odbijati.

  • Dodik pokušava održati veze sa premijerom Janšom, zatim sa premijerom Orbanom. Hrvatski predsjednik Zoran Milanović kaže da Dodik čak i nije najveći problem u BiH. Mislite li da bi oni u konačnici i podržali Dodika da nasilno odvoji entitet Republiku Srpsku od BiH?

– Mislim da ne. A možda se ne bi naročito jako protivili takvom scenariju. Pored toga treba imati u vidu i razlike među njima. Hrvatska je neposredni susjed BiH i ima veliki uticaj na hrvatsko stanovništvo u BiH. Ona snosi posebnu odgovornost. Ostali imaju manje značajnu ulogu. Njihovi pragmatični interesi, posebno ekonomski su značajan dio njihovog interesovanja za BiH.

  • Jesu li tenzije koje vidimo u zemljama Zapadnog Balkana direktna posljedica odugovlačenja uključivanja tih zemlja u Evropsku uniju. Svi se slažu da je Uniji potrebno proširenje, ali je taj proces evidentno zaustavljen.

– Tenzije o kojima je riječ su samo djelimično vezane na pitanje evropske perspektive Balkana. Problemi BiH i drugih država Zapadnog Balkana se neće moči automatski riješiti uključivanjem u Evropsku uniju. Vidimo da su sve nove države članice EU donijele u Uniju svoje probleme. To vide i prvobitne države članice pa su zato dodatno rezervisane. Pored toga, ne mislim da se svi slažu da je Uniji potrebno dalje proširenje. U Evropskoj uniji u to vrijeme nema velikog interesa za dalje proširivanje. To se jasno vidjelo na nedavnom samitu na Brdu kod Kranja.

al jazeera

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

Trending