Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Da li nas čekaju gladne godine?

Published

on

„Imaćemo dovoljno hrane i vode“ „i ne pravite zalihe“, poručio je predsednik Srbije iz Monaka dok se kriza između Ukrajine i Rusije zaoštrava. Gde ima dima, ima i vatre, a ovaj sukob se dešava u trenutku kada cene već dobrih godinu dana rastu. Inflacija je u svetu postala ponovo ekonomski problem broj jedan.

U SAD u januaru inflacija je dostigla 7,5 odsto na godišnjem nivou, a u evrozoni 5,1 odsto gurane pre svega zahvaljujući cenama hrane i energenata.

Upravo su Rusija i Ukrajina najveći svetski izvoznici žitarica i uljarica, a pored toga Rusija je najveći snabdevač Evrope gasom i naftom.

Ova kriza dešava se u trenutku kada su cene hrane u svetu povećane za skoro 36 odsto na godišnjem nivou. Indeks cena hrane FAO (UN Organizacija za hranu i poljoprivredu) u januaru je zabeležio najveći rast od 2004. godine, od kada se prati.

U odnosu na januar 2021. najviše su poskupela jestiva ulja za čak 86 odsto, a žitarice su skuplje za 40,6 odsto. Mlečni proizvodi su zabeležili rast cena od 32 odsto, a meso i šećer od po skoro 13 odsto.

Poskupljenje hrane posebno pogađa najsiromašnije, jer pravilo je da što je niži dohodak, to domaćinstva veći procenat budžeta troše na hranu i piće. U Srbiji hrana bez voća i povrća čini četvrtinu indeksa potrošačkih cena kojim se meri inflacija, a sa voćem i povrćem 31,4 odsto. Kada se dodaju naftni derivati, više od 37 odsto indeksa potrošačkih cena u Srbiji odlazi na ovu grupu proizvoda. Samim tim i njihovo poskupljenje natprosečno pogađa najsiromašnije.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe da na dva načina kriza može da utiče na našu ekonomiju.

„Jedan je preko cene nafte i gasa, gde je izloženost Srbije veća nego u većini balkanskih privreda, mada ne i svih. Drugi su sankcije i taj će uticaj zavisiti od toga koliko će se one strogo primenjivati, na Balkanu kao u Evropi uopšte. Ako se izuzmu nafta i gas, evropsko tržište i finansijski sistem su neuporedivo važniji od ruskog. Uz to, kineska privreda nije zamena za evropsku. Opet, ruski politički pritisak, pre svega na Srbiju, će biti problem. Inflacija, opet, može da se ubrza zbog rasta cena energenata. Ali mimo toga, ruska privreda nema neki veliki uticaj ni na ponudu niti na tražnju, jer nije povezana proizvodnim lancima i ne učestvuje značajno u uvozu druge robe ni u Evropi niti u svetu“, napominje Gligorov.

U poljoprivredi, međutim, Rusija i Ukrajina su veliki igrači. One čine 30 odsto svetskog izvoza pšenice i 20 odsto kukuruza. Takođe su i ogromni izvoznici uljarica. @ito iz ovog dela Evrope ide u najsiromašnije delove sveta, Bliski Istok i Afriku.

Što se tiče žitarica, Srbija je neto izvoznik i pšenice i kukuruza, kao i uljarica, i snabdevanje ne bi trebalo da bude problem, ali i tu je pitanje cena, pošto se radi o berzanskoj robi.

„Kovid kriza je ipak mnogo veća od ove u Ukrajini i videli smo veliki rast cena. Srbija je ostvarila u 2020. rekordan prihod od izvoza poljoprivrednih proizvoda i zbog veće količine i zbog viših cena. Ipak, kako će kriza u Ukrajini uticati na svetske cene jako je teško reći. Tek je februar i ne mogu se davati procene o poljoprivrednom rodu“, napominje Natalija Bogdanov, saradnica Instituta za agroekonomiju.

Prema podacima NBS kukuruz je u 2021. u odnosu na 2020. na međunarodnom tržištu poskupeo 119 odsto, pšenica 62 odsto, a soja 86,8 odsto.

Situacija u kojoj visoka inflacija već počinje da pogađa i razvijene ekonomije je argument nekih stručnjaka zašto neće doći do dalje eskalacije sukoba, a samim tim i ekonomskih posledica. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih trendova i analiza, ističe da se na međunarodnim tržištima ne može videti veliki efekat konflikta Ukrajine i Rusije.

„U ovom trenutku je sve iznenađujuće dobro, izbegnut je čak i potres na berzama koji se očekivao i po pitanju roba i energenata, a i valuta. Začuđujuće je da rublja nije značajnije oslabila. Mislim da će tako i ostati, osim ako ne bude radikalizacije sukoba. To ne odgovora nikome, ni zapadu zbog nestašica energenata i cena, jer je inflacija značajno iznad prihvatljivog nivoa i njihovih ocena za početak ove godine. Osim toga, svaki lom bi delovao recesiono i potkopao mlak oporavak u EU. Krajem prošle godine EU ekonomija se vratila na pretkrizni nivo, ali taj rast ne vuče realni sektor već usluge. Industrija i prerađivački sektor stoje jako slabo i sa lošim izgledima, jer će se tek videti efekat viših cena energije. Ukrajina i Rusija su veliki izvoznici žitarica i uljarica i drugih sirovina i baš zbog tolikog značaja sumnjam da će se desiti eskalacija sukoba. To bi bila katastrofa i za evropsku ekonomiju. Deluje kao da će se svesti na tinjajući odloženi konflikt, kao što je stanje i od 2014. godine“, smatra Nikolić.

On, upravo po odluci mnogih zapadnih zemalja da uvedu sankcije protiv Rusije, ocenjuje da niko nije spreman da prihvati veliku štetu.

„Ove sankcije koje uvode Rusiji nisu ni blizu sankcijama nama 1990-ih godina. Jugoslavija je bila potpuno izolovana iz svetskih tokova. Ovo nije ni blizu tome“, ističe Nikolić.

S druge strane, dugoročno, zamrzavanje konflikta će pogoditi i rusku i ukrajinsku ekonomiju. On podseća da Rusija od 2014. stagnira bez nekih pokazatelja preokreta i poboljšanja standarda građana.

„Ni za Ukrajinu nije dobra situacija dugoročno. Izgubiće privredne veze sa Rusijom na koju se oslanjala, a ne znam koliko se mogu oslanjati na pomoć zapada. Upravo je pad standarda Ukrajine i Rusije uticao na smanjenje isporuka nemačke industrije i posledično na EU ekonomiju. Nemačka industrija čini trećinu evropske prerađivačke industrije“, ukazuje on dodavši da se nemačka industrija od trećeg kvartala prošle godine nalazi u blagom recesionom trendu.

Nikolić smatra i da se s druge strane ni Rusiji ne isplati da obustavlja isporuke energenata ili sirovina Evropi.

„Nikome nije u interesu da smanjuje prihode i prazni rezerve, da ne isporučuju robu kada su cene iznad proseka. Ko će da se liši tih prihoda? To bi značilo unutrašnju političku destabilizaciju“, zaključuje Nikolić.

Cene metala će i dalje rasti

Rusija je značajan proizvođač nekih metala i sirovina koje su input u velikom broju industrijskih proizvoda. Recimo, nikl se koristi u proizvodnji baterija, a Rusija je vodeći proizvođač. U prethodnih godinu dana nikl je poskupeo za 38 odsto i nalazi se na decenijskom maksimumu. Bakar je poskupeo za godinu dana 10 odsto, ali u prethodnih godinu dana cena mu se udvostručila i najviša je u poslednjih 30 godina. Rusija je i najveći svetski proizvođač aluminijuma, a njegova cena je povećana za 54 odsto za godinu dana. Trenutno se nalazi na najvišem nivou od 2008. godine.

U jednoj domaćoj firmi koja se bavi trgovinom metalima i metalskim proizvodima kažu da je u zavisnosti od proizvoda u poslednjih godinu dana cena skočila za 60 do 100 odsto.

„Rast cena je počeo još od carina prema Kini, pa su onda Kinezi ugasili neke fabrike za proizvodnju metala zbog ekologije, tako da u kontinuitetu već imamo rast cena poslednje dve godine. U Rusiji se prave proizvodi od legure koja se koristi u vojnoj industriji, ali kod nas toga ima malo. Ostali proizvodi dolaze iz Turske, Kine, a nešto se pravi i u Evropi. Međutim, sirovina najviše dolazi iz Rusije, tako da se može očekivati i dalji rast cena“, kažu u preduzeću Nikomado.

Poskupljenje mineralnih đubriva nas ne pogađa

Rusija i Belorusija su drugi i treći proizvođač potaše, kalijumovog đubriva u svetu, a Rusija je i među najvećim proizvođačima azotnih đubriva. Od početka februara do aprila Rusija je zabranila izvoz amonijum-nitratnog đubriva. Ali, cene su skočile i pre toga zbog poskupljenja gasa koji sa 80 odsto učestvuje u ceni proizvodnje mineralnog đubriva.

Ovo bi moglo da ugrozi poljoprivrednu sezonu ove godine, ali prema rečima Natalije Bogdanov, to ne bi trebalo da bude problem za nas jer su komponente za mineralno đubrivo već uvezene. „Ipak cene su više, a poskupeli su svi inputi za poljoprivredu. Ja ne znam odakle procena Narodnoj banci da će hrana pojeftiniti od leta. Ogroman rast troškova oko setve i ovogodišnje proizvodnje gura individualna gazdinstva u siromaštvo“, upozorava Bogdanov.

danas

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Novaković: Novi Sad i cela Srbija neće se smiriti dok Vučević ne da ostavku

Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Borislav Novaković kazao je da se Novi Sad i Srbija neće smiriti dok premijer Miloš Vučević ne bude podneo ostavku.

Published

on

By

On je za dnevni list Nova rekao da je 5. novembra održan najveći javni skup u novijoj političkoj istoriji Novog Sada i dodao da su ljudi ogorčeni i besni zbog tragedije na novosadskoj železničkoj stanici kada je stradalo 14 osoba, a troje teško povređeno.

„Razumem i saosećam sa besom građana, koji se ispoljio ispred Gradske kuće, jer smo tih dana u mestima Kać, Kovilj, Stepanovićevo i Bukovac imali sahrane nastradalih. Gradsku kuću ćemo okrečiti, ali nažalost, živote četrnaest naših sugrađana ne možemo vratiti“, naveo je Novaković.

On je kritikovao Vučevića što neposredno nakon nesreće nije bio u zemlji, već je otišao u Šangaj.

„Umesto da podeli tugu i emocije sa svojim sugrađanima, ohrabri ljude i poseti porodice nastradalih, Miloš Vučević je pobegao u Šangaj i poneo se potpuno neljudski u tim teškim danima za Novi Sad, ali od odgovornosti neće pobeći“, rekao je Novaković.

Po njegovim rečima, Gradsku kuću u Novom Sadu uništavali su huligani koje je poslala Srpska napredna stranka (SNS), a policija ih u tome nije sprečavala.

izvor: https://n1info.rs/vesti/novakovic-novi-sad-i-cela-srbija-nece-se-smiriti-dok-vucevic-ne-da-ostavku/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pokret za preokret traži formiranje komisije za procenu štete na Gradskoj kući

Pokret za preokret (PzP) zatražio je danas da se formira komisija u koju bi polovinu članova predložila opozicija kako bi procenila štetu nastalu tokom protesta u Novom Sadu na Gradskoj kući.

Published

on

By

PzP je u saopštenju naveo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „izmišlja visinu štete“ i da je jasno da oštećenja na objektu ne mogu da iznose milion evra.

„Knjigovodstvena vrednost celokupnog objekta Gradske kuće je 1,2 miliona evra, nešto više nego što će po Aleksandru Vučiću koštati popravke na njoj. Konsultujući se sa građevinskim inženjerima na bazi onoga što je prikazano u medijima popravka oštećenja bi mogla koštati maksimalno do 15.000 evra“, naveo je pokret u svom saopštenju.

Kazali su da je tragikomično to što su štetu napravili huligani Srpske napredne stranke i dodali da Vučić umesto da se bavi ostavkama ključnih ljudi za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu izmišlja visinu štete na Gradskoj kući.

izvor: https://n1info.rs/vesti/pokret-za-preokret-trazi-formiranje-komisije-za-procenu-stete-na-gradskoj-kuci/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bačulov: U cisterni nisu bile fekalije, već zrenjaninska voda

Miši Bačulovu je zbog izazivanja “opšte opasnosti” određen kućni pritvor u trajanju od 30 dana, jer je na dan protesta ispustio vodu iz cisterne za koju je prvobitno rekao da je fekalna voda. Bačulov za N1 objašnjava kako je protest trebalo prvobitno da izgleda i govori da je u cisterni koju je vodio bila zrenjaninska voda.

Published

on

By

„Ova odluka je dokaz da su ljudi koji ne čine čak nikakva krivična dela protiv vlasti procesuirani, dok su oni koji su na vlasti a čine krivična dela mnogo teža poput ove ba železničkoj nisu čak ni privedeni na saslušanje niti im je određen bilo kakav pritvor. Kada sam ustanovio da informacije cure na mnogo strana, odlučio sam da akciju preuzmem sam i da nikom ništa ne govorim, sem pojedinim aktivistima iz moje grupe. Akcija ne podrazumeva paljenje, lomljenje i nasilje, već je akcija niz događaja koji će kompromitovati vlast“, rekao je Bačulov za N1.

On dodaje da je u cisterni je bila zrenjanska voda, odnosno voda koju su, kako kaže, od „avgusta ljudi pili iz Novosadskog vodovoda“.

„Oni mene terete za izazivanje opšte opasnosti jer sam izlio 200, 300 litara vode ispred Skupštine. Za šta onda mi njih treba da teretimo? Oni tom istom vodom poje naš narod već godinama“, kaže Bačulov.

Nakon protesta, Batut je izdao izveštaj u kom se upozorava da građanima prete ozbiljne zaraze zbog „ispuštanja fekalija na gradske ulice“.

„Ja sam znao da će Batut da izda taj izveštaj, da me satanizuju što pre. Sad baš čekam tu njihovu analizu, čekam da je uporede sa zrenjaninskom vodom. Oni automatski krenuli u medijsku hajku, pre nego što bilo šta testiraju, provere, ispitaju, to je njihovo oružje protiv nas, naroda, koji smo za istinu“, rekao je.

On dodaje da uništavanje Gradske kuće koje se dogodilo na protestu u Novom Sadu – nikome ne može doneti dobro.

„Jako sam bio tužan i poražen što nisam uspeo da sprečim uništenje Gradske kuće. To nikome ne može doneti dobro niti poremetiti vlast, jer to čak ide njima u prilog – njihove firme rade rekonstrukciju toga i kroz to profitiraju, a nas prave monstrumima“, naveo je Miša Bačulov.

Bačulov je objasnio kako je protest u Novom Sadu trebalo da izgleda.

„Akcija je trebalo da izgleda ovako: dovodimo traktor i dižemo hajku da su tu fekalije. Traktor je trebalo da bude simbol, da nam se pridruži što više ljudi u koloni. Dali smo simboličnu poruku – čime nas hrane i poje. Sledeće je bilo da okupiramo zgradu i da nas puste da damo svoje zahteve za smenu i prihvatanje odgovornosti. Puno je elemenata protiv nas bilo – momci koji su ubačeni, koliko ja znam dobijali su po 500 evra, naoružanje i instrukcije. Njima su se verovatno priključili ljuti građani, željni haosa i krvi. Ja sam pokušao to da sprečim“, rekao je.

On naglašava i da mu je komandir policije prišao dok je bio na bini i rekao da će ga primiti da predaju zahteve.

„Kako sam ja prišao, neko mi je razbio flašu o potiljak, bačen je topovski udar i automatski se to prekinulo. Posle tog uručenja zahteva je bio plan da izvučemo merdevine, popnemo se na balkon Gradske kuće i razvučemo našu zastavu, kao simbol zauzimanja zgrade. Ta informacija je iscurela, policija je pronašla merdevine i sklonila ih u stanu, te nismo uspeli“, objasnio je Bačulov za N1.

On dodaje da je pokušao da zaustavi razbijanje. „Nismo bili organizovani kako treba, to me boli, mogli smo da sprečimo da se narod umešao. Da smo oterali huligane, imali bismo veću pobedu od ove“, rekao je.

Povodom najavljenog protesta u sredu u Beogradu, Bačulov kaže da je potreban generalan štrajk.

„Ako protest ne vodi nekom generalnom štrajku, nekom ultimatumu, zaustavljanju rada institucija, onda je to protest koji će se zaboraviti jako brzo. Moj plan je bio da preko mikrofona kada predamo zahteve pozovem celu Srbiju da stupi u generalni štrajk“, naveo je Bačulov.

izvor: https://n1info.rs/vesti/baculov-u-cisterni-nisu-bile-fekalije-vec-zrenjaninska-voda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanskim Mađarima su potrebna prava rešenja, umesto reinterpretacije postojećih zakona

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) sa posebnom pažnjom prati vesti o mogućem ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, što bi moglo imati značajne posledice po vojvođansku mađarsku zajednicu.

Published

on

By

Prema izjavi dr Pastor Balinta, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), on je o ovom pitanju vodio razgovore sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem. 

Dr Pastor je u svojoj izjavi govorio o “olakšicama” koje navodno služe interesima mađarske zajednice.

DZVM smatra da “olakšice” o koijma je Dr Pastor govorio, zapravo ne nude nikakve nove mogućnosti za vojvođansku mađarsku zajednicu jer je opcija da dvojni državljani mogu da izaberu u kojoj zemlji žele da služe vojni rok već zakonski omogućena. 

Pošto služenje vojnog roka u Mađarskoj nije obavezno, za vojvođanske Mađare sa dvojnim državljanstvom koji se odluče za regulisanje vojne obaveze u Mađarskoj to bi zapravo značilo da ne moraju da služe vojni rok u Srbiji.

 Pitanje je, međutim, šta će biti sa onim mladim Mađarima u Vojvodini koji još nemaju dvojno državljanstvo? Kakve će „povlastice“ biti obezbeđene za njih?

Za DZVM je jasno da dr Pastor Balint i SVM žele da predstave postojeće zakonske mogućnosti kao neku novinu za koju su se oni izborili, kako bi se predstavljali kao “spasioci” zajednice, ali je stvarnost takva da nikakvi suštinski rezultati nisu postignuti po ovom pitanju. Ovo je, međutim, daleko od legitimnih očekivanja i interesa vojvođanskih Mađara. 

DZVM postavlja pitanje: ako se obavezni vojni rok zaista uvede i SVM ne uspe da pronađe rešenje koje je zadovoljavajuće za celu vojvođansku mađarsku zajednicu, da li će preuzeti odgovornost i napustiti vladajuću koaliciju? Da li je SVM spreman da preduzme stvarne korake za zaštitu interesa zajednice, ili će se i dalje skrivati iza prividnih rešenja?

Ovim putem DZVM poziva SVM da se ne zadovoljava reinterpretacijom postojećih zakonskih propisa, već da preduzme odlučne i suštinske korake za stvarnu zaštitu interesa vojvođanske mađarske zajednice.

Bečej, 8.11.2024.

DZV
https://www.instagram.com/p/DCG0OaaIhYN/?igsh=aXcybGI3NGNsbXNl

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veselinović traži od Eparhije bačke da se izvini učesnicima protesta u Novom Sadu

Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović pozvao je Eparhiju bačku Srpske pravoslavne crkve da se izvini učesnicima protesta u Novom Sadu i da ubuduće ne staje na stranu odgovornih za tragedije i zloupotrebu vlasti u korist pojedinaca

Published

on

By

Eparhija bačka osudila je „politički motivisane i nasilne proteste“, podsetio je Veselinović, ukazujući da je time ocenila da su svi učesnici protesta prisustvovali iz političkih motiva i da su nasilnici.

Eparhija bačka je na taj način stala uz režim Srpske napredne stranke, jer nijednom rečju nije pomenula odgovornost onih koji su prouzrokovali tragediju u kojoj je poginulo 14 nevinih osoba i više osoba povređeno, dodao je Veselinović.

On je ukazao da Eparhija bačka nije osudila huligane koji su dovedeni da miran protest kompromituju i nije označila da su to uradili oni koji imaju vlast.

Među 22.000 ljudi koji su tražili odgovornost bilo je sigurno mnogo vernika i nije korektno što ih Eparhija bačka etiketira stranačkom motivisanošću, a ne empatijom prema žrtvama i zahtevom za odgovornošću za one koji su doveli do tragedije, zaključio je Veselinović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/veselinovic-trazi-od-eparhije-backe-da-se-izvini-ucesnicima-protesta-u-novom-sadu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić

Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile

Published

on

By

Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.

CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.

U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.

CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.

Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.

Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica

Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.

Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.

Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.

Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.

Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.

Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.

Koridor 11 – Surčin – Obrenovac

Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.

To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.

Novi Beograd – Surčin

Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.

Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.

Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega

Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.

Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.

Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.

Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.

CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.

Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.

Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.

Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.

Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.

Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.

Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.

Severna obilaznica oko Čačka

Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.

U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.

Pruga Pančevo – Subotica

Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.

Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.

Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.

CCCC bio na crnoj listi Svetske banke

Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.

Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.

Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.

Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.

Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.

Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.

Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.

Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.

Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.

Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.

Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/392319/Poslovi-kineskih-firmi-koje-su-radile-na-Zeleznickoj-stanici-Pominju-se-i-Veselinovic-i-Radoicic.html

Continue Reading

Trending