Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je biomasa održiv izvor energije u Srbiji?

Upotreba biomase za dobijanje energije u Srbiji – šta znamo do sada, otkriva u svom autorskom tekstu za naš portal dr Milica Perić naučna saradnica u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Published

on

Foto: Pixabay/RandallBillings

Upotreba biomase za dobijanje energije u Srbiji – šta znamo do sada, otkriva u svom autorskom tekstu za naš portal dr Milica Perić naučna saradnica u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Biomasa predstavlja jedan od najzastupljenijih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Prema podacima Strategije razvoja energetike Republike Srbije za periodu do 2025. godine sa projekcijama do 2030. njen ukupni raspoloživi energetski potencijal u Srbiji čini oko 60 odsto svih raspoloživih obnovljivih izvora energije (kao što su hidro potencijal, energija sunca, energija vetra i geotermalna energija).

Tokom 2019. godine, u Srbiji je od ukupne proizvedene energije 12 odsto dobijeno sagorevanjem čvrste biomase, sa planiranim blagim porastom u budućem periodu. Od ukupne količine energije koja je u Srbiji dostupna u biomasi, veoma mali iznos, svega oko 2 odsto, koristi se u toplanama. Umesto toga, potrošnja čvrste biomase odvija se dominantno u okviru sektora domaćinstva za potrebe zagrevanja prostorija (80 odsto), industrija učestvuje sa 18 odsto, a ostali sektori sa 2 odsto.

Za zagrevanje domaćinstava u Srbiji najviše se koristi ogrevno drvo. Najzastupljenije vrste drveća koje se koriste za proizvodnju ogrevnog drveta su bukva i hrast.

Imajući u vidu zastupljenost korišćenja biomase za grejanje domaćinstava u Srbiji, kao i potencijal koji postoji za njenu primenu u većim sistemima, kao što su sistemi daljinskog grejanja i kogenerativna postrojenja, važno je ispitati kakav je uticaj sagorevanje biomase na klimu i životnu sredinu, kao i u kojim slučajevima se njeno korišćenje može smatrati održivim.

Šta je biomasa?

Najjednostavnije rečeno, biomasa predstavlja živu ili do nedavno živu materiju biljnog ili životinjskog porekla, piše Milica Perić za portal Klima101.rs

Kada govorimo o izvorima biomase pre svega se pomisli na šumarstvo i preradu drveta, odnosno ogrevno drvo, drvnu sečku i pelete i brikete koji se koriste u efikasnijim šporetima. Međutim, pored toga važan izvor biomase čine i ostaci poljoprivrednih kultura, kao i brzorastuće biljke za dobijanje energije kao što su uljana repica, šećerna trska, miskantus, vrbe, topole i slično.

Osim ovoga u biomasu spada i komunalni otpad (biorazgradivi kućni otpad i baštenski otpad), kao i industrijski otpad, npr. iz klanica i prehrambene industrije, ali i mulj iz kolektora za preradu otpadnih voda.

Biomasa može da se koristi u čvrstom, tečnom ili gasovitom obliku, a uglavnom služi za dobijanje toplotne i/ili električne energije ili kao pogonsko gorivo.

Kolike emisije nastaju prilikom celog životnog ciklusa u proizvodnji ogrevnog drveta?

Da bi se neki izvor energije nazvao održivim potrebno je da su njegove zalihe neograničene ili da se brzo obnavljaju, kao i to da je njegovo korišćenje neškodljivo za okolinu, uz smanjeno ili redukovano emitovanje gasova sa efektom staklene bašte (CO2 ekvivalenti).

Hajde da vidimo kako po različitim parametrima možemo da ocenimo biomasu kao OIE. Za početak, u tome nam može pomoći metoda Ocene životnog ciklusa proizvoda (eng. Life Cycle Assessment). Ova metoda nam služi da merenjem emisija određenih zagađivača koje se ispuštaju tokom celog životnog ciklusa nekog proizvoda, „od kolevke do groba“, otkrijemo koliki je uticaj tog proizvoda na klimatske promene, uništavanje ozona, zagađenje vazduha, povećanje kiselosti zemljišta, cvetanje vodenih ekosistema, uticaj na biodiverzitet, povećanje toksičnosti i slično.

Videli smo da se ogrevno drvo najviše koristi za grejanje domaćinstava u Srbiji. Kako životni ciklus ogrevnog drveta utiče na životnu sredinu?

Pre svega, možemo podeliti životni ciklus ogrevnog drveta na nekoliko osnovnih faza / operacija: 1. sadnja mladica u šumi, 2. nega mladica i odraslog drveća, 3. sečenje i oblikovanje ogrevnog drveta, 4.utovar isečenog drveta i transport i 5. sagorevanja ogrevnog drveta u kućnim pećima radi dobijanja toplotne energije. U toku svake od ovih operacija emituje se određena koncentracija zagađivača od kojih svaki doprinosi određenoj vrsti uticaja. Tako na primer, koncentracija (kg) emitovanih CO2, CH4 i N2O doprinosi uticaju na klimatske promene, a koncentracija SOx (sumpor-dioksida) na zakišeljavanje zemljišta, koncentracija fosfata na cvetanje vode itd.

Emisije u toku ovih operacija nastaju uglavnom usled sagorevanja fosilnih goriva u mašinama koje se koriste u šumarstvu (motorne testere, traktori-skideri, dizalice, sekači, itd), za transport (kamioni) i prilikom sagorevanja drveta u pećima. Primera radi, istraživanja u šumarskim gazdinstvima u Srbiji ukazuju da se prilikom planiranja i gazdovanja šumama emituje oko 6 kg CO2e po toni dobijenog ogrevnog drveta a prilikom seče i privlačenja drveta u šumi oko 7 kg CO2e. Uzimajući u obzir srednju transportnu distancu od 160 km, prilikom transporta 1 tone ogrevnog drveta emituje se oko 18 kg CO2e. Prilikom sagorevanja ogrevnog drveta u pećima i kotlovima u kućnim uslovima, emituje se od 50 do 80kg CO2e po toni sagorelog drveta.

Kada je korišćenje biomase zaista održivo?

Posebno je važno da naglasimo da su ovi podaci validni samo ukoliko se ove operacije izvode na održiv način, u kontrolisanim uslovima u okviru šumarskih gazdinstava i od strane obučenog osoblja gde se teži većoj produktivnosti procesa. Nažalost, u praksi se pokazalo da su veoma učestale ilegalne seče drveća za dobijanje ogreva pa se može samo postaviti pitanje kolike su emisije i uticaji na životnu sredinu u tom slučaju.

Posebno je zabrinjavajući uticaj takozvanih „čistih seča“ usled kojih dolazi do fragmentacije, tj. rascepkavanja staništa ekološkog koridora, samim tim i do siromašenja i ugrožavanja biodiverziteta šumskih zajednica. Dodatno, podaci na terenu ukazuju da su mašine koje se koriste u šumarstvu i na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji mahom dotrajale što dodatno utiče na povećanje emisija zagađujućih materija.

Biomasa se smatra OIE pre svega jer se uzima u obzir neutralnost CO2 emisija prilikom sagorevanja. Ovo znači da se smatra da se sagorevanjem biomase oslobađa ista količina CO2 koju je drvo asimilovalo u toku rasta procesom fotosinteze. Ali, da li je uvek tako? Kod sagorevanja biomase koja se pribavlja jednom godišnje (kao što su brzorastuće biljke, koje se sade i seku u toku iste godine) možemo reći da je ova tvrdnja tačna. Međutim šta je sa ogrevnim drvetom?

Konkretno, sagorevanjem ogrevnog drveta koje je dobijeno sečom šumskih stabala, možemo reći da se u roku od godinu dana oslobađaju količine CO2 koje su stabla asimilovala tokom celog životnog veka koji se kreće od 40 do 100 godina. Zato možemo zaključiti da se CO2 neutralnost postiže samo u slučaju da su periodi rasta i sagorevanja biomase priblžno slične dužine. Drugim rečima, što su periodi rasta i iskorišćenja biomase približnijih dužina dostizanje neutralnosti COemisija je izvesnija.

Problem zagađenja koje nastaje sagorevanjem biomase

Osim emisija CO2, sagorevanjem biomase se oslobađaju i oksidi azota (NOx) koji nastaju od azota sadržanog u tkivima biljaka. Uticaj na životnu sredinu emitovanih oksida azota iz drveta je višestruk i ogleda se pre svega u formiranju foto-hemijskog smoga, prizemnog ozona, izlučivanja kiselih kiša, što pak dovodi do pogoršanja vidljivosti, oštećenja prirodnih ekosistema i useva, i oštećenja respiratornog sistema kod ljudi i životinja. Emisije NOx prilikom sagorevanja biomase se mogu smanjiti primenom odgovarajućih tehnologija sagorevanja (kao što je, na primer, sagorevanje izgaranjem itd).

Jedan od najvećih problema prilikom sagorevanja ogrevnog drveta u pećima jeste i emisija čestica (PM2,5-PM10). Ove čestice su veoma sitne što im omogućava da lako prodru u pluća a i veoma često reaguju sa teškim metalima u vazduhu pa mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Podaci Američke Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da se sagorevanjem drveta u jednom neefikasnom kućnom šporetu oslobađa količina PM10 čestica koja je jednaka količini koju u istom vremenu izbaci pet starih dizel autobusa.

Održivo dobijena biomasa je obnovljiv izvor energije i daleko bolja alternativa u odnosu na ugalj

Dakle, da bismo rekli da je biomasa, konkretno ogrevno drvo, održiv izvor energije u pravom smislu, moramo razmotriti više činilaca. Prvo moramo uzeti u obzir uticaje koji nastaju tokom celog životnog ciklusa drveta a ne samo tokom faze sagorevanja, zatim obratiti pažnju na emisije svih potencijalnih zagađivača ne samo gasova sa efektom staklene bašte, uzeti u obzir poreklo samog drveta, tj. da li je ono došlo iz održivog gazdovanja šumama, da li su mašine koje su korišćene za dobijanje drvne biomase u skladu sa najnovijim standardima emisija motora, kolika je efikasnost procesa dobijanja drvne biomase, kako se njome rukuje, u kakvim se uređajima sagoreva, na koji način i slično.

No, ne dajmo da nam ovo promeni mišljenje i stav o biomasi kao obnovljivom izvoru energije. U odnosu na ugalj u svim kategorijama uticaja na životnu sredinu ogrevno drvo i dalje ima 70-90 odsto manje štetan uticaj. Ove informacije treba nam služe da uzgoj i korišćenje biomase učinimo još održivijim u budućnosti.

Izvor: Klima101.rs

izvor: https://www.danas.rs/zivot/da-li-je-biomasa-odrziv-izvor-energije-u-srbiji/

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

Trending