Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Da li će se Evropa suočiti sa praznim rafovima zbog rata u Ukrajini – U Nemačkoj i Španiji razgrabljeno ulje i brašno

Dve nedelje nakon što je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, cene ključnih poljoprivrednih proizvoda u Evropi naglo su porasle

Published

on

Copyright profimedia

Dve nedelje nakon što je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, cene ključnih poljoprivrednih proizvoda u Evropi naglo su porasle. Razvijene evropske zemlje već trpe posledice ovog sukoba, a razlog tome je to što upravo sukobljene Ukrajina i Rusija igraju ključnu ulogu u sistemu globalne proizvodnje i izvoza hrane. Rat pored ljudskih žrtava i kolona izbeglica ostavlja i ekomonske posledice širom Evrope i to pre svega kroz snabdevanje osnovnim životnim namernicama. To je jedan od razloga zbog čega su najpre u Španiji i Nemačkoj prazni rafovi postali česta slika i tema lokalnih i svetskih medija.

Naime, na prvi pogled evropska sigurnost oko hrane nije ni malo ugrožena zbog rata. Ukrajina jeste važan trgovinski partner EU, a kako Poltiko navodi, ona čini oko 4,9 odsto ukupnog uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru ove mrežne saradnje. Zapravo ovi procenti Ukrajinu rangiraju kao četvrtu na listi izvoznika u Evoropu i to odmah nakon Ujedinjenog kraljevstva, Brazila i SAD, piše Politiko.

Međutim, đavo leži u detaljima. Naime, Evropa je u konkretnim proizvodima dosta zavisna od Ukrajine, a kako direktor briselske kancelarije Ukrajinskog poslovnog i trgovinskog udruženja Nazar Bobitski navodi, 88 odsto suncokretovog ulja, 41 odsto uljane repice i 26 odsto meda u evropske zemlje stiže upravo iz Ukrajine. 

Da je problem sa ovim proizvodima izvestan ukazuje i činjenica da će sezona sadnje pšenice, koja uskoro počinje u Ukrajini, biti poremećena borbama, piše CNN. Nije jasno hoće li biti dovoljno farmera koji će obrađivati zemlju jer jedan deo njih verovatno neće ni biti u situaciji da priđe njivama, ali ima i onih koji će se ovog puta pre odlučiti da u ruke uzmu oružje, a ne oruđe.
“Sada samo možemo da nagađamo da li će Ukrajina nešto moći da proizvede i izveze do kraja ove ili sledeće godine. Pored žitarica mislim i na izvoz suncokretovog ulja koji se takođe dosta proizvodio za izvoz i po čemu je ona Ukrajina takođe poznata”, kaže za CNN robni analitičar Meri Karlos.

CNN takođe navodi da je i dolazak proizvoda iz Rusiju na evropsko tržište jako upitan, jer preduzeća ne žele da rizikuju zbog sankcija koje su u vazduhu i nisu defitivne i koje takođe mogu dosta da utiču na samo putovanje robe kroz ratne zone. Zbog svega toga, stručnjaci smatraju, izvesno je da će SAD i Evropa biti pogođene, jer će porast cena važnih poljoprivrednih dobara uticati na preduzeća koja proizvode hranu koja će podići svoje cene.

“Svaki ozbiljan prekid proizvodnje i izvoza dodatno će uticati na formiranje cena i uticati na zalihe hrane za milione ljudi”, navodi se u nedavnom izveštaju Informacionog sistema poljoprivrednog đubrišta.

Samo dve flaše ulja po kupcu” – u Nemačkoj i Španiji se ograničava broj pojedinih namirnica za kupovinu

Prazni rafovi u supermarketima postali su česta slika u većim evropskim zemljama. Nemačka se prva našla na udaru, a supermarketi u ovoj zemlji obaveštavaju svoje kupce o smanjenju pojedinih namirnica, pre svega količine suncokretovog ulja. Nemački portal wdr.de navodi da je Ukrajina za Nemce najvažnija  izvoznica suncokretovog ulja, pa zbog toga postoji i opravdan razlog za strah od njegove nestašice. Zapravo, prema njihovom pisanju Nemačka više od 90 odsto svojih potreba za ovim uljem generalno pokriva uvozom, pa vesti o ratnim dejstivma dodatno podgrevaju strah ljudi. 

Stručnjaci za nemačke medije navode da postoje još dva razloga za nestašicu ulja na rafovima. Prvi je taj što zbog situacije sa koronavirusom i dalje postoje problemi u snabdevanju prehrambenih lanaca, a drugi je, smatraju oni, i  presudan a reč je o prekomernoj kupovini i gomilanju zaliha. Upravo zbog toga iz Udruženja nemačkih trgovaca hranom apeluju građane da se ponašaju racionalno i da kupuju samo u normalnim količinama koliko im je inače i potrebno za domaćinstvo kako se nestašica ne bi osetila.

Savezno udruženje nemačke trgovine hranom navodi da još uvek nema informacija o zvaničnom nedostatku suncokretovog ulja, ali kako navode, ako se situacija nastavi ovim tokom ono bi moglo da bude deficitarno za nekoliko nedelja.

Još jedan nemački portal Biznislive navodi da su neki diskonti već odredili obim prodaje na dve boce ulja po kupcu. Društvenim mrežama kruže i fotografije na kojima se vide prazni rafovi sa inforamcijama “Samo dve flaše ulja po kupcu” ili celim spiskovima koliko još pakovanja testenina ili šećera sleduje jednoj osobi, tj. kupcu.

” U našim prodavnicama trenutno primećujemo povećanu potražnju posebno za suncokretovo ulje, kao i repičino i maslinovo ulje”, rekao je nedavno portparol lanca supermarketa Aldi Sud za list Die Velt.

U svakom slučaju, nemački analitičari su saglasni, i navode da je gavni povod nestašice još uvek fenomen “kupovina hrčaka” a ne stanje u Ukrajini, pa zbog toga, kažu u ovom momentu solidarnost je jedini način za dovoljan broj namirnica.

Međutim, u susednoj Austriji ne postoji opasnost nestašica suncokretovog ulja, pošto domaća poljoprivreda pokriva najveći deo potrošnje, prenosi Tanjug.

Slična je situacija i u Španiji. Tamošnji mediji navode da ukoliko postoji proizvod koji ovih dana grabi sve naslovne strane onda je to suncokretovo ulje koje nazivaju i “novim toalet papirom”, podsećajući na jednako veliku potražnju za ovim proizvodom na početku pandemije koronavirusa. Prema portalu koji u ovoj zemlji onlajn objedinjava većinu kataloga supermarketa koji tamo posluju, Tiendo, pretraga za suncokretovim uljem je neprikosnovena.

Tamošnji mediji takođe prenose i da povoda za strahom ima, jer svega oko 60 odsto suncokretovog ulja dolazi upravo iz Španije. Takođe, Udruženje veletrgovina i supermarketa “Asedas” je već pre par dana ukazalo na “neuobičajeno ponašanje potrošača” u vezi kupovine suncokretovog ulja i brašna i ukazalo da je snabdevanje jestivim uljem i drugim namirnicama u Španiji osigurano. 

Ugledajući se na Nemačku, i u ovoj zemlji, pojedini makreti razmatraju ograničenje broja proizvoda po kupcu. Do problema u snabdevanju, prema medijima, moglo bi doći najranije od leta, ukoliko ne bude isporuka iz Ukrajine. Takođe, zbog izostanka isporuka žitarica i kukuruza iz Ukrajine u Španiji moglo bi doći do nestašice stočne hrane, prenosi Tanjug.

Predsednik Svetske banke: Ne gomilajte zalihe, biće dovoljno svega

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas apelovao je 14. marta na narode i kompanije širom sveta da ne gomilaju hranu i benzin, uprkos porastu cena nakon ruskog napada na Ukrajinu i oštrih sankcija Moskvi, preneo je Rojters.

Dejvid Malpas je rekao na virtuelnom događaju koji je organizovao Vašington post da će sankcije imati veći uticaj na globalnu ekonomsku proizvodnju nego sam rat. Rekao je i da očekuje snažan odgovor proizvođača širom sveta na povećanju zaliha, kao i da i ne vidi potrebu da ljudi imaju dodatne zalihe u svojim kuhinjama ili restoranima.

Ukrajina će dobiti dodatnu novčanu pomoć od 200 miliona dolara od Svetske banke zbog ruskog napada, saopšteno je iz te finansijske institucije. Ova sredstva će biti namenjena ukrajinskim socijalnim službama, a ukupna vrednost pomoći Svetske banke Ukrajini do sada je premašila je 925 miliona dolara, preneo je Ukrinform.

Brodovi sa pšenicom i semenom suncokreta stoje neistovareni u Crnom moru

Da kriza snabdevanjem osnovnim životnim namirnicama nije u punom zamahu, ali da je poprilično izvesna u celom svetu ocenjuju i stručnjaci za Vašington post koji kažu da očekuju da će cena hrane da nastavi da raste ukoliko se sukob nastavi. Mnoge bliskoistočne i afričke zemlje se takođe u velikoj meri oslanjaju na žitarice i biljna ulja koja im pristižu preko Crnog mora, pa zbog nestašice doživljavaju porast cena hrane.

Razlog za to je što je dve trećine ruske pšenice i ječma već izvezeno ali se ostatak nalazi u zarobljen upravo u skladištima luka Crnog mora. Prema podacima Vašington posta, trenutno se u Azovskom moru, koje je inače moreuzom povezano sa Crnom, nalazi 30 brodova natovarenih pšenicom i semenom suncokreta za koje se očekivalo da će da otplove u Tursku, ali da se za sada ovim povodom ništa ne dešava. Erkut Sonmez profesor upravljnja lancem snabdevanja na Univerzitetu u Nebrasku objašnjava da se ovim povodom ništa ne dešava, jer je Rusija zabranila putovanje trgovinskih brodova Azovskim morom, i pored turskog apela za ovim namirnicama. 
Vašington post takođe piše da je, što se zemalja blikog istoka tiče, jedino Egipat u boljem položaju u poređenju sa ostalima jer ima vladine subvencije i može da kupuje pšenicu iz alternativnih izvora kako bi ublažio udarac.

Međutim, manje zemlje kao što je na primer Liban su u poprilično delikatnoj situaciji, posebno jer u većini slučajeva zavise od uvoza, objašnjava Džo Glauber viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanja politike hrane u Vašingtonu i bivši glavni ekonomista USAD-a koje pripada Ministarstvu poljoprivrede SAD.

“Uvozi se mnogo pšenica iz Ukrajine ili Rusije, ali uvozi se mnogo i brašna. Međutim, ono se melje u Egiptu, Turskoj i Arapskim emiratima i je jedna vrsta olakšice”, kaže Glauber i navodi da veruje da postoji dosta negativnih efekata koji se ne pojavljuju odmah, ali koji polako počinju da se oktrivaju. Kaže da je primer za to upravo potražnja suncokretovog ulja i ostalih životnih namirnica širom Evrope.

Inače, Crno more je glavna saobraćajnica koja povezuje Ukjrajinj, Gruziju i delove Rusije sa Bugarskom i Turskom. To je posebno važno za trgovinu, ali stručnjaci navode, da je upravo glavni problem taj što brodovi ne ulaze u Crno more iz dva razloga – bezbednosti ili previsoki troškovi osiguranja zbog rata. 

“Neko mora da apsorbuje taj trošak, bilo u smislu da vlade subvencionišu ili da potrošači sami aposrbuju”, kaže Glauber. 

Na kraju, stručnjaci su saglasni da se mnoge zemlje takođe suočavaju i sa političkom nestabilnošću i sukobima, pa nepovoljna situacija sa hranom može samo da pogorša stanje.

Autor: Euronews Srbija, J. Stanković

SLOBODNA VOJVODINA

Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije

Published

on

By

  • obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
  • Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
  • Poziva se na odgovornost
    Ministarstvo poljoprivrede
    Skupštinski odbor za poljoprivredu
    Predsednik Vlade Republike Srbije
  • Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
  • koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
  • pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.

Sastanku prisustvovali

Udruženje poljoprivrednika Subotice

Savez Banata

Banatska crnica i

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore

Published

on

By

Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.

Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.

Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.

Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.

Tome se mora stati na put!

Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.

Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.

I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.

To je jedina garancija uređene i moderne države.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vladavina-prava-sloboda-i-demokratija-alati-u-borbi-protiv-koruptivne-hobotnice-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dva guslara u jednoj čardi?

Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!

Published

on

By

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.

Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?

DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.

Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.

DZVM Press

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

Trending