Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Da li će se Evropa suočiti sa praznim rafovima zbog rata u Ukrajini – U Nemačkoj i Španiji razgrabljeno ulje i brašno

Dve nedelje nakon što je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, cene ključnih poljoprivrednih proizvoda u Evropi naglo su porasle

Published

on

Copyright profimedia

Dve nedelje nakon što je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, cene ključnih poljoprivrednih proizvoda u Evropi naglo su porasle. Razvijene evropske zemlje već trpe posledice ovog sukoba, a razlog tome je to što upravo sukobljene Ukrajina i Rusija igraju ključnu ulogu u sistemu globalne proizvodnje i izvoza hrane. Rat pored ljudskih žrtava i kolona izbeglica ostavlja i ekomonske posledice širom Evrope i to pre svega kroz snabdevanje osnovnim životnim namernicama. To je jedan od razloga zbog čega su najpre u Španiji i Nemačkoj prazni rafovi postali česta slika i tema lokalnih i svetskih medija.

Naime, na prvi pogled evropska sigurnost oko hrane nije ni malo ugrožena zbog rata. Ukrajina jeste važan trgovinski partner EU, a kako Poltiko navodi, ona čini oko 4,9 odsto ukupnog uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru ove mrežne saradnje. Zapravo ovi procenti Ukrajinu rangiraju kao četvrtu na listi izvoznika u Evoropu i to odmah nakon Ujedinjenog kraljevstva, Brazila i SAD, piše Politiko.

Međutim, đavo leži u detaljima. Naime, Evropa je u konkretnim proizvodima dosta zavisna od Ukrajine, a kako direktor briselske kancelarije Ukrajinskog poslovnog i trgovinskog udruženja Nazar Bobitski navodi, 88 odsto suncokretovog ulja, 41 odsto uljane repice i 26 odsto meda u evropske zemlje stiže upravo iz Ukrajine. 

Da je problem sa ovim proizvodima izvestan ukazuje i činjenica da će sezona sadnje pšenice, koja uskoro počinje u Ukrajini, biti poremećena borbama, piše CNN. Nije jasno hoće li biti dovoljno farmera koji će obrađivati zemlju jer jedan deo njih verovatno neće ni biti u situaciji da priđe njivama, ali ima i onih koji će se ovog puta pre odlučiti da u ruke uzmu oružje, a ne oruđe.
“Sada samo možemo da nagađamo da li će Ukrajina nešto moći da proizvede i izveze do kraja ove ili sledeće godine. Pored žitarica mislim i na izvoz suncokretovog ulja koji se takođe dosta proizvodio za izvoz i po čemu je ona Ukrajina takođe poznata”, kaže za CNN robni analitičar Meri Karlos.

CNN takođe navodi da je i dolazak proizvoda iz Rusiju na evropsko tržište jako upitan, jer preduzeća ne žele da rizikuju zbog sankcija koje su u vazduhu i nisu defitivne i koje takođe mogu dosta da utiču na samo putovanje robe kroz ratne zone. Zbog svega toga, stručnjaci smatraju, izvesno je da će SAD i Evropa biti pogođene, jer će porast cena važnih poljoprivrednih dobara uticati na preduzeća koja proizvode hranu koja će podići svoje cene.

“Svaki ozbiljan prekid proizvodnje i izvoza dodatno će uticati na formiranje cena i uticati na zalihe hrane za milione ljudi”, navodi se u nedavnom izveštaju Informacionog sistema poljoprivrednog đubrišta.

Samo dve flaše ulja po kupcu” – u Nemačkoj i Španiji se ograničava broj pojedinih namirnica za kupovinu

Prazni rafovi u supermarketima postali su česta slika u većim evropskim zemljama. Nemačka se prva našla na udaru, a supermarketi u ovoj zemlji obaveštavaju svoje kupce o smanjenju pojedinih namirnica, pre svega količine suncokretovog ulja. Nemački portal wdr.de navodi da je Ukrajina za Nemce najvažnija  izvoznica suncokretovog ulja, pa zbog toga postoji i opravdan razlog za strah od njegove nestašice. Zapravo, prema njihovom pisanju Nemačka više od 90 odsto svojih potreba za ovim uljem generalno pokriva uvozom, pa vesti o ratnim dejstivma dodatno podgrevaju strah ljudi. 

Stručnjaci za nemačke medije navode da postoje još dva razloga za nestašicu ulja na rafovima. Prvi je taj što zbog situacije sa koronavirusom i dalje postoje problemi u snabdevanju prehrambenih lanaca, a drugi je, smatraju oni, i  presudan a reč je o prekomernoj kupovini i gomilanju zaliha. Upravo zbog toga iz Udruženja nemačkih trgovaca hranom apeluju građane da se ponašaju racionalno i da kupuju samo u normalnim količinama koliko im je inače i potrebno za domaćinstvo kako se nestašica ne bi osetila.

Savezno udruženje nemačke trgovine hranom navodi da još uvek nema informacija o zvaničnom nedostatku suncokretovog ulja, ali kako navode, ako se situacija nastavi ovim tokom ono bi moglo da bude deficitarno za nekoliko nedelja.

Još jedan nemački portal Biznislive navodi da su neki diskonti već odredili obim prodaje na dve boce ulja po kupcu. Društvenim mrežama kruže i fotografije na kojima se vide prazni rafovi sa inforamcijama “Samo dve flaše ulja po kupcu” ili celim spiskovima koliko još pakovanja testenina ili šećera sleduje jednoj osobi, tj. kupcu.

” U našim prodavnicama trenutno primećujemo povećanu potražnju posebno za suncokretovo ulje, kao i repičino i maslinovo ulje”, rekao je nedavno portparol lanca supermarketa Aldi Sud za list Die Velt.

U svakom slučaju, nemački analitičari su saglasni, i navode da je gavni povod nestašice još uvek fenomen “kupovina hrčaka” a ne stanje u Ukrajini, pa zbog toga, kažu u ovom momentu solidarnost je jedini način za dovoljan broj namirnica.

Međutim, u susednoj Austriji ne postoji opasnost nestašica suncokretovog ulja, pošto domaća poljoprivreda pokriva najveći deo potrošnje, prenosi Tanjug.

Slična je situacija i u Španiji. Tamošnji mediji navode da ukoliko postoji proizvod koji ovih dana grabi sve naslovne strane onda je to suncokretovo ulje koje nazivaju i “novim toalet papirom”, podsećajući na jednako veliku potražnju za ovim proizvodom na početku pandemije koronavirusa. Prema portalu koji u ovoj zemlji onlajn objedinjava većinu kataloga supermarketa koji tamo posluju, Tiendo, pretraga za suncokretovim uljem je neprikosnovena.

Tamošnji mediji takođe prenose i da povoda za strahom ima, jer svega oko 60 odsto suncokretovog ulja dolazi upravo iz Španije. Takođe, Udruženje veletrgovina i supermarketa “Asedas” je već pre par dana ukazalo na “neuobičajeno ponašanje potrošača” u vezi kupovine suncokretovog ulja i brašna i ukazalo da je snabdevanje jestivim uljem i drugim namirnicama u Španiji osigurano. 

Ugledajući se na Nemačku, i u ovoj zemlji, pojedini makreti razmatraju ograničenje broja proizvoda po kupcu. Do problema u snabdevanju, prema medijima, moglo bi doći najranije od leta, ukoliko ne bude isporuka iz Ukrajine. Takođe, zbog izostanka isporuka žitarica i kukuruza iz Ukrajine u Španiji moglo bi doći do nestašice stočne hrane, prenosi Tanjug.

Predsednik Svetske banke: Ne gomilajte zalihe, biće dovoljno svega

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas apelovao je 14. marta na narode i kompanije širom sveta da ne gomilaju hranu i benzin, uprkos porastu cena nakon ruskog napada na Ukrajinu i oštrih sankcija Moskvi, preneo je Rojters.

Dejvid Malpas je rekao na virtuelnom događaju koji je organizovao Vašington post da će sankcije imati veći uticaj na globalnu ekonomsku proizvodnju nego sam rat. Rekao je i da očekuje snažan odgovor proizvođača širom sveta na povećanju zaliha, kao i da i ne vidi potrebu da ljudi imaju dodatne zalihe u svojim kuhinjama ili restoranima.

Ukrajina će dobiti dodatnu novčanu pomoć od 200 miliona dolara od Svetske banke zbog ruskog napada, saopšteno je iz te finansijske institucije. Ova sredstva će biti namenjena ukrajinskim socijalnim službama, a ukupna vrednost pomoći Svetske banke Ukrajini do sada je premašila je 925 miliona dolara, preneo je Ukrinform.

Brodovi sa pšenicom i semenom suncokreta stoje neistovareni u Crnom moru

Da kriza snabdevanjem osnovnim životnim namirnicama nije u punom zamahu, ali da je poprilično izvesna u celom svetu ocenjuju i stručnjaci za Vašington post koji kažu da očekuju da će cena hrane da nastavi da raste ukoliko se sukob nastavi. Mnoge bliskoistočne i afričke zemlje se takođe u velikoj meri oslanjaju na žitarice i biljna ulja koja im pristižu preko Crnog mora, pa zbog nestašice doživljavaju porast cena hrane.

Razlog za to je što je dve trećine ruske pšenice i ječma već izvezeno ali se ostatak nalazi u zarobljen upravo u skladištima luka Crnog mora. Prema podacima Vašington posta, trenutno se u Azovskom moru, koje je inače moreuzom povezano sa Crnom, nalazi 30 brodova natovarenih pšenicom i semenom suncokreta za koje se očekivalo da će da otplove u Tursku, ali da se za sada ovim povodom ništa ne dešava. Erkut Sonmez profesor upravljnja lancem snabdevanja na Univerzitetu u Nebrasku objašnjava da se ovim povodom ništa ne dešava, jer je Rusija zabranila putovanje trgovinskih brodova Azovskim morom, i pored turskog apela za ovim namirnicama. 
Vašington post takođe piše da je, što se zemalja blikog istoka tiče, jedino Egipat u boljem položaju u poređenju sa ostalima jer ima vladine subvencije i može da kupuje pšenicu iz alternativnih izvora kako bi ublažio udarac.

Međutim, manje zemlje kao što je na primer Liban su u poprilično delikatnoj situaciji, posebno jer u većini slučajeva zavise od uvoza, objašnjava Džo Glauber viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanja politike hrane u Vašingtonu i bivši glavni ekonomista USAD-a koje pripada Ministarstvu poljoprivrede SAD.

“Uvozi se mnogo pšenica iz Ukrajine ili Rusije, ali uvozi se mnogo i brašna. Međutim, ono se melje u Egiptu, Turskoj i Arapskim emiratima i je jedna vrsta olakšice”, kaže Glauber i navodi da veruje da postoji dosta negativnih efekata koji se ne pojavljuju odmah, ali koji polako počinju da se oktrivaju. Kaže da je primer za to upravo potražnja suncokretovog ulja i ostalih životnih namirnica širom Evrope.

Inače, Crno more je glavna saobraćajnica koja povezuje Ukjrajinj, Gruziju i delove Rusije sa Bugarskom i Turskom. To je posebno važno za trgovinu, ali stručnjaci navode, da je upravo glavni problem taj što brodovi ne ulaze u Crno more iz dva razloga – bezbednosti ili previsoki troškovi osiguranja zbog rata. 

“Neko mora da apsorbuje taj trošak, bilo u smislu da vlade subvencionišu ili da potrošači sami aposrbuju”, kaže Glauber. 

Na kraju, stručnjaci su saglasni da se mnoge zemlje takođe suočavaju i sa političkom nestabilnošću i sukobima, pa nepovoljna situacija sa hranom može samo da pogorša stanje.

Autor: Euronews Srbija, J. Stanković

SLOBODNA VOJVODINA

„Ono šta radi SNS sa N1, to radi SVM sa nama“: Mediji na mađarskom u Vojvodini na meti napada

Objektivni, profesionalni mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini dele sudbinu sa istim takvim medijima u Srbiji, samo što na njih, umesto Srpske napredne stranke, vrši pritisak Savez vojvođanskih Mađara, koji pored SNS-a zavise i od partije FIDES mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

„Kontranavijači, nezavisni, objektivni, istraživački novinari pod znacima navoda“, tako glase najnovije uvrede predsednika SVM-a Balinta Pastora upućene nezavisnim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, zbog njihove analize rezultata lokalnih izbora, koje pokazuju jasan pad podrške ovoj manjinskoj stranci.

„Ti navodnici pokazuju Pastorov bes prema nezavisnom novinarstvu“, objašnjava jedan od rukovodećih fondacije „Sloboda štampe“ čiji su mediji već godinama na meti Saveza vojvođanskih Mađara.

„Mislim da je to nedopustivo i neprihvatljivo. Zamislite samo kada bi mi u svojim tekstovima rekli i koristili izraz takozvani političar ili takozvani narodni poslanik“, kaže Peter Kokai iz Szabad Sajtó Alapítvány.

A narodni poslanik i predsednik SVM-a, čije je najnovije pretnje osudio i NDNV, nastavlja paljbu na svom Fejsbuku: „Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici.“

„Malo je komično da u jednoj takvoj maloj zajednici preuzimaju se svi modeli vladanja jedne autokratije, a imaju dve gazde, ustvari dvojicu jer jedan je u Beogradu, drugi je u Budimpešti. A još mladi Pastor optužuje ove nezavisne medije, koji jedva preživljavaju, da služe nekim gazdama“, navodi osnivač portala Napló, Gabor Bodiš.

Da ne služe gazdama dokazuje i činjenica da su im do sada odbili nekoliko desetina lokalnih i pokrajinskih medijskih projekata, čak i najčitanijem mađarskom nedeljniku „Porodični krug“, dok oni podobni SVM-u dobijaju šakom i kapom. Ovih nekoliko objektivnih prolaze kroz isti tretman kao i oni profesionalni na srpskom jeziku.

„Nema nikakve razlike. Ono šta radi Srpska napredna stranka sa N1, sa Nova, to radi Savez vojvođanskih Mađara sa nama“, ocenjuje Janoš Teke iz nedeljnika Családi Kör.

A šta još radi SVM? Pa recimo to, da je potpuno izostavio iz medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta one nepodobne, među kojima se nalazi i portal Autonomija sa svojim podkastom.

Nije prošao bolje ni portal „Transparentna Vojvodina“.

„Mi smo tada dobili odgovor od strane predsednika nacionalnog saveta, da su oni upisali u strategiju jedino te medije sa kojima mogu da zamisle saradnju“, kaže Virag Đurković sa portala Átlátszó Vajdaság.

A oni sa kojima Mađarski nacionalni savet, odnosno SVM ne može da zamisli saradnju, nek se snalaze kako god znaju i umeju, zato su i nezavisni.

Lea Apro (N1)

izvor: https://autonomija.info/ono-sta-radi-sns-sa-n1-to-radi-svm-sa-nama-mediji-na-madjarskom-u-vojvodini-na-meti-napada/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Svaki građanin, hteo – ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu

Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su “Doktori protiv korupcije”

Published

on

By

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.

Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.

Zdravstvo – računica

„Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP“, objašnjava on za Danas.

Za primere uporedivih zemalja, piše ovaj medj, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.

„Mađarska 8 odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara `da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta` izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici, koje taj isti građanin finansira, iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto“, naglašava sagovornik Danasa.

Zdravstvo i težina problema

Karađinović za Danas ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.

„Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub… Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema“, mišljenja je taj lekar, piše Danas.

On predlaže, piše u tekstu, i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.

Moguća sistemska promena u zdravstvu

„Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru“, navodi on za Danas.

Podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo, on još navodi za ovaj medij: „Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu“, navodi on za Danas, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo“.

Karađinović dodaje za Danas i da „na opasnosti od ove fundamentalno promašene norme, a koja kompromituje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je, u nekoliko navrata, ukazivala i Danica Grujičić, prethodna ministarka zdravlja.

Ukazivanja Danice Grujičić na probleme u zdravstvu

„Na žalost, ta ukazivanja, hrabra ali nedorečena, nisu dovela do ukidanja sistemske koruptivne norme. Učeći se na, uslovno rečeno, neuspehu svoje predhodnice, pred ministrom Lončarom u njegovom sadašnjem mandatu, su dve mogućnosti: da se zadrži u okvirima anahrone matrice sadašnjeg dekadentnog modela i zadovolji aktivnostima kvantitativne prirode, ili da napravi zaokret ka drugoj mogućnost koja podrazumeva kvalitativne promene zdravstvenog sistema i reformsku implementaciju strukturnih rešenja iz uspešnih tranzicionih država. Od spremnosti na ukidanje ozakonjenog konflikta interesa će zavisiti pravac kretanja srpskog zdravstva u narednom periodu“, predlaže sagovornik Danasa.

Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, piše Danas, ukazivali su i Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, pre nekoliko dana, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i već pomenuta eks ministarska Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.

„Vi, prepodne radite u državnoj firmi, a popodne privatno“

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je Milić, piše Danas.

Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalj. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, navodi se u tekstu, i to u smislu da li oni uspevaju lečenje da dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol – centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, piše Danas, pod jedan – već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva – koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?

Prilično nedorečeno

Zato, Hajrija Mujović, doktorka medicinskih prava na Institutu društvenih nauka i poredsednica Udruženja za zdravstveno i medicinsko pravo, podseća za Danas da je ministar Lončar ostao prilično nejasan kada je rekao tu stvar o izdavanju računa pacijentima posle poregleda samo da bi videli šta koliko košta u državnom zdravstvu.

„Utisci posle te izjave su različiti, ali se ne shvata razlog uručivana računa. Ne znam koliko su pacijenti zainteresovani da vide račune ukoliko im se već izdvaja iznos od ličnog dohotka za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, ako razmišljamo o tome da li za sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje postoji informacija kako se ona troše i da li dobijamo kvalitetene usluge za taj novac, da li su liste čekanja predugačke i da li sve to može da bude bolje, onda sve to vezujemo za kvalitet zdravstvene usluge“, ističe Mujović za ovaj medij.

Dodaje za Danas da joj se čini da postoji nezadovoljstvo građana da ne mogu adekvatno i na vreme da dobiju zdravstvene usluge.

„Sada možemo samo da apelujemo da se stvari menjaju. Moguće da je namera Lončara u vezi sa izdavanjem računa da se pokaže i da se dosta velika sredstva izdvajaju na lečenje pacijenata ili da su te usluge jeftinije u odnosu na privatni sektor. Ostao je dužan za objašnje građanima šta će im taj račun. Ako bismo sad gledali striktno, po Zakonu o pravima pacijenata, pacijent bi trebalo da zna unapred koliko će neka usluga da ga košta, a ne posle pregleda“, objasnila je ona, piše Danas.

izvor: https://n1info.rs/biznis/svaki-gradjanin-placa-oko-1-000-evra-godisnje-lecio-se-ili-ne-koji-su-problemi-srpskog-zdravstva/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninska vlast da prestane sa kršenjem zakona u slučaju Linglonga

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI smatra da je odluka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine da poništi rešenje Gradske uprave Zrenjanina, kojim je data saglasnost kineskoj kompaniji Linglong da izgradi skladište neopasnog otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dokaz da proces izgradnje ove velike fabrike automobilskih guma obiluje brojnim aktivnostima koje su duboko izvan zakonskog okvira

Published

on

By

Ponovo je dokazano da je Gradska uprava neprijatelj Zrenjanina i njegovih građana.

Najnesposobnija lokalna vlast u istoriji Zrenjanina, skupljena sa koca i konopca, služi samo tome da se po nalogu Vlade Republike Srbije Kinezima odobrava sve što zamisle i sve ono što u civilizovanim evropskim zemljama ne bi smeli ni da pomisle.

Kršenje zakona i podaništvo kineskim tajkunima mora prestati.

Zrenjanin je u srcu Evrope i mi nećemo dozvoliti da fabrika otrova guši njegove građane.

Bahata i nesposobna vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Salapurom, mora da nauči, koliko god joj to teško padalo, da poštuje Ustav, zakone i druge propise države Srbije.

Aleksandar Rudić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/zrenjaninska-vlast-da-prestane-sa-krsenjem-zakona-u-slucaju-linglonga/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

Trending