Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ćulibrk: Nezadovoljstvo bi bilo još veće kad bi građani shvatili šta nosi zakon

“Neko ima unapred spreman scenario i jako mu se žuri zbog nečega, što upućuje na sumnju da tu nisu najčistije namere”

Published

on

Nezadovoljstvo bi bilo mnogo veće kada bi građani stvarno shvatili da svako od njih sutra može da bude žrtva Zakona o eksproprijaciji i ostane bez očevine i dedovine, izjavio je u intervjuu FoNetu glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk i naglasio da je po Ustavu, kao i svuda u svetu, privatna imovina svetinja.

Došli smo u situaciju da je privatna imovina obična prćija s kojom država može da radi šta hoće. Ne država, već izvršna vlast konkretno, ocenio je Ćulibrk u serijalu Kvaka 23, ali je konstatovao da vlast reaguje na pritisak i ulicu.

„Nemoguće je da toliko loših poteza imate na gomili, a da ljudi i dalje ćute i prave se kao da žive na Marsu“, objasnio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i dodao da ga posebno brine brzina kojom je donet Zakon o eksproprijaciji.

Neko ima unapred spreman scenario i jako mu se žuri zbog nečega, što upućuje na sumnju da tu nisu najčistije namere, ukazao je Ćulibrk i podsetio da je, od momenta kad je trebalo da bude otvorena javna rasprava, do momenta usvajanja Zakona, prošlo manje od mesec dana.

„A, ako se nekome strašno žuri, opet me je strah da već postoje jasni planovi za neke projekte koji samo čekaju usvajanje tog zakona i da počne realizacija“, ocenio je on i predvideo „da ćemo to vrlo brzo videti“.

Možda ne baš pre 3. aprila do 20 časova, kada se zatvaraju birališta, ali verujem da ćemo već 4. ili 5. aprila videti jasne razloge zašto se toliko žurilo sa donošenjem Zakona o eksproprijaciji, ukoliko vladajuća većina bude imala većinu, a verovatno hoće, procenio je Ćulibrk.

Ukazujući da se „skrivena agenda“ krije u pojedinim odredbama Zakona, on je rekao da mu se sumnja još više pojačala posle izjave premijerke da se taj zakonski akt ne donosi zbog Rio Tinta, za koji tvrdi da je već otkupio sve što je mislio.

„Pa nije tačno. On je otkupio ono što je mogao i ono što su ljudi hteli dobrovoljno da prodaju. E sad su naišli na malo tvrđi orah, jer ima ljudi koji neće da prodaju svoju imovinu“, obrazložio je Ćulibrk i priznao da „veću neiskrenost“ nije čuo u životu.

On već vidi da će Rio Tinto biti „projekat od nacionalnog značaja, sa aspekta ove vlasti“ i upozorava da su ključni problem kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li je neki projekat od nacionalnog značaja.

„Dakle, to je diskreciona odluka izvršne vlasti, Vlade, predsednika, jednog čoveka u ovoj državi koji donosi sve odluke. Ako on kaže da je Rio Tinto projekat od nacionalnog značaja, to će biti projekat od nacionalnog značaja i ljudi će se naći na udaru ovog zakona„, najavio je Ćulibrk.

Kako je napomenuo, „ljudi danas neće da prodaju tu imovinu i ne može Bog da ih natera“, ali vlastima sa ovim zakonom neće ni biti ni potrebna njihova saglasnost.

Upitan da li je realno da Zakon o eksproprijaciji ipak ne stupi na snagu, Ćulibrk je primetio da je predsednik već unapred najavio da ne može da odbaci svaki zakon koji mu se ne sviđa ako je u skladu sa Ustavom, a za ovaj zakon tvrdi da je u skladu sa Ustavom.

Zato misli da zahtev Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU) da se odustane od tog zakona ne znači ništa, ali je uveren da bi se to dogodilo da je na ulicu izašlo 50.000 ljudi.

Drugo, zašto Srbija sa rekordnim prilivom direktnih stranih investicija i najvećim izdvajanjima iz budžeta za infrastrukturne projekte nema domaće privatne investicije, bez kojih na duži rok nema održivog rasta i razvoja, upitao je Ćulibrk i sam odgovorio da domaći investitori „nisu sigurni“.

Kako je protumačio, „stranci na neki način mogu da nađu zaštitu, oni imaju direktne veze s Vladom, ulaze u Vladu kad hoće, dogovaraju s njom šta hoće i imaju zaštitu svojih država“.

U tom kontekstu, on je naglasio da se u Srbiji donose zakoni koji će legalizovati koprupciju, a time učiniti i sistemskom.

Za zakone, kao što je ovaj o eksproprijaciji, neophodan je širi društveni konsenzus koji bi trebalo da obuhvati podršku čak i vanparlamentarnih stranaka, smatra Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, da bismo imali pravni ambijent i državu u koju ćemo imati svi poverenje i za koju verujemo da radi u opštem interesu, potrebna su rešenja koja bi zadovoljila ogromnu većinu.

On se osvrnuo i na zapažanje „koleginice iz Oko magazina Anice Telesković“, koja je u budžetu našla da će „nacionalni stadion koštati, ne 250 miliona, evra koliko su nas ubeđivali, nego više od 400 miliona evra sa svim pristupnim saobraćajnicama i pratećim sadržajem“.

Na opasku da je predsednik Srbije već izjavio kako ćemo na povlašćenoj ceni ruskog gasa uštedeti nacionalni stadion, Ćulibrk izvratio tvrdnjom da nećemo i podsetio da je sa Rusijom dogovorena kupovina vojne opreme i naoružanja, pa ćemo da vidimo koliko će to da nas košta, možda i više od 400 miiona evra.

Svaka čast za cenu gasa, da se razumemo. U ovom trenutku i dalje dobijati gas šest meseci po 270 dolara za hiljadu kubnih metara je dobra stvar, ali je to, kako je ocenio, privremena ušteda, jer ne znamo šta će biti posle šest meseci, kolika će cena tada biti.

Uz ocenu da se „ponašamo kao pijani milioneri i razbacujemo lovu na sve strane, a nema pas za šta da nas ujede“, on je ubrzano donošenje sistemskih zakona, uključujući i Zakon o referendumu, kao i promene Ustava, označio kao „deo paketa“.

Nažalost, kao deo antievropskog paketa, jer se tako ne približavamo EU. Tvrdnje da Venecijanska komisija sve to hvali, stvarno nemaju smisla, rekao je Ćulibrk, mada više nije siguran ni koliko je obostrano iskren odnos Srbije i Unije, ali misli da stvari ne idu u dobrom pravcu.

Za razliku od protesta građana, on misli da vlast nije toliko zabrinuta zbog opozicije, koju uspeva da je demonizuje, zahvaljujući provadinim medijima, stalnim ponavljanjem da je bivša vlast kriva za sve što ne valja u Srbiji.

„Kada će biti jednom počneti da se razgovara o odgovornosti današnje vlasti? Da li je moguće da nešto i dalje ne valja zato što je za to kriva vlast koja je smenjena u maju 2012. godine“, izjavio je Ćulibrk.

Kako je upitao, „gde je taj trenutak, da li je to 2022, da li je to 2032, ili će naša deca i unuci 2042. slušati priču kako su Srbiju upropastili ’žuti lopovi’ i da zbog njih ništa ne može da se uradi?“

Ne kažem da su bili dobri, jer ne bi izgubili na izborima da su bili dobri, ali moramo jednom podvući crtu i početi da merimo dobre rezultate kojih ima, ali i loše rezultate kojih takođe ima, naglasio je Ćulibrk.

On smatra da ljudi više ne mogu da gledaju kako se sve to radi i veruje da znaju da Srbija ni dinar dividende od Beograda na vodi do danas nije dobila kao uplatu budžeta.

S druge strane, od novca poreskih obveznika, isplaćene su stotine miliona evra za kupovinu raznih privatnih firmi, objekata, nekretnina i zemlje, da bi se besplatno dali na korišćenje firmi čiji je većinski vlasnik formalno neka kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ilustrovao je Ćulibrk.

On misli da je teško predvidedi šta će se događati naredne godine, ali uočava da se po ovim zakonima vidi da postoji iskra nezadovoljstva i može da pretpostavi da bi samo jedna sitnica mogla da bude uzrok stvarno šireg protesta.

„A može da se ne desi ništa, može da se desi da ovi protesti lagano tinjaju i da se ugase, kao svojevremeno protesti 1 od 5 miliona“, rekao je Ćulibrk.

Kao ključni probem vidi to što većina građana i dalje ne zna suštinu problema, „jer su na sedativima, zahvaljujući medijima koje vlast kontroliše“.

Prema njegovim rečima, „objektivne i tačne informacije se prećutkuju i zaobilaze, a plasira se propaganda, i onda imate 70 ili 80 odsto ljudi koji zapravo nemaju pojma šta se u državi dešava i zato ne mogu ni da budu nezadovoljni“.

Uprkos takvoj situaciji, ljudi ipak počinju da se bune, tako da je prilično neizvesno šta sve može da se desi u 2022. godini, zaključio je Ćulibrk.

(FoNet, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/culibrk-nezadovoljstvo-bi-bilo-jos-vece-kad-bi-gradjani-shvatili-sta-nosi-zakon.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending