Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Četiri mame stavile troškove na papir – koliko novca treba za dete u Srbiji

Svaka mama će uglavnom bez pogovora kazati da je imati decu jako lepo i ispunjavajuće, da jeste zahtevno, ali da je to najvažniji i najlepši zadatak u životu. Takođe, mnoge od njih će kazati i da ne znaju ni same kako uspevaju da svom detetu obezbede sve neophodno, jer su troškovi za gajenje deteta, posebno u Srbiji, prilično veliki

Published

on

A kako to zaista izgleda u praksi, tj. koliko novca mesečno ide na neophodne troškove za dete, od bebe, do tinejdžera, za Zadovoljnu pričaju mame iz Srbije.

Dragoslava Stamenović iz Beograda (20-mesečna beba)

Dragoslava Stamenović (30) iz Beograda, mama 20-mesečne bebe, za početak kaže da je ona gledala da što manje kupuju novo kad se beba rodila i da je mnoge stvari, poput odeće, komode za povijanje, kreveca, ogradice, kadice, nabavila od onih koji su im poklonili jer im više ne trebaju, deca su ih prerasla. Što se tiče mesečnih troškova, Dragoslava kaže da to za njenu bebu izgleda ovako:

„Na pelene nam ide oko 800 dinara sad kad ih koristi samo noću, a kad je koristio i dnevne, onda je trošak bio 4.000 dinara. Dadilja košta 70.000 jer još ne ide u vrtić. Odeću kupujemo retko i po potrebi, prosek je možda 2.000 dinara mesečno. Prosečni troškovi za obuću su 3.000, za igračke 2.000, za kozmetiku 1.000. Lekove za bebu kupujemo uglavnom za prehlade i na to nam sigurno odlazi u proseku 1.000 dinara mesečno“.

Dragoslava ističe i da su, uprkos tome što su mnoge stvari za bebu nasledili, dosta toga i sami kupili. Na njenom spisku obaveznih jednokratnih troškova su kolevka koja ide uz krevet – 18.000, podloga (baby gym) – 6.000 mala, 7.000 velika, stolica za hranjenje – 30.000, kolica – 16.000, krevet sa dušekom – 40.000, plakar – 25.000, auto-sedište – 40.000, nosiljka (kengur) – 10.000, nekoliko noša – 4.000, prenosni krevetac – 8.000.

Dakle, kada se sve sabere, prosečni mesečni troškovi za bebu mogu da budu oko 80.000 dinara, i to bez hrane.

„Iskreno, ne znam šta da kažem za hranu jer beba jede isto što i mi i ne znam kako da odredim koliko odlazi samo na bebu“.

A kada se na sve to dodaju i jednokratni troškovi za neophodna pomagala za bebu, taj trošak je veći za oko 200.000 dinara.

Danica Blagojević iz Doljevca (dvoje dece, 7 i 9 godina)

Danica Blagojević iz Doljevca kod Niša ima dvoje dece, koja su prvi i treći razred osnovne škole.

„Najveći rashod vezan za decu su udžbenici. Iako nam Ustav Republike Srbije garantuje besplatno obrazovanje, mi kao roditelji imamo mnogo skrivenih troškova. Kao majka dvoje dece za udžbenike godišnje moram da izdvojim od 200 do 500 evra, u zavisnosti od razreda. Zato sam za decu pribavila besplatne udžbenike Fondacije Alek Kavčić“, kaže Danica.

Sledeći trošak je školski pribor. „Za dvoje dece na samom početku školske godine to iznosi oko 50 evra, ali tokom školske godine se konstantno nešto dokupljuje“.

Sledeći trošak je užina.

„Za dvoje dece treba izdvojiti minimum oko 50 evra mesečno da u školi imaju osrednju užinu, što podrazumeva da nekad ponesu nešto od kuće, da nemaju uvek sokić ili mlečni napitak, da nema uvek neka voćka ili poslastica…“

Posebna stavka su ekskurzije.

„Cena jednodnevne ekskurzije se kreće oko 50 evra po detetu, sa ili bez ručka. Svakako, deca na ekskurziju ponesu po 1.000 dinara da od tog novca mogu da kupe sladoled i neku sitnicu – igračkicu… Moraju i da se obuku u nešto novo jer to je ipak posebna i važna prilika za svakog đaka i jako joj se raduju i to minimum košta 2.000 dinara ako se kupi na sniženju, recimo, komplet trenerka i majica. I pritom uvek spakujemo deci za put sokiće, grickalicke, sendviče… Dakle, jednodnevna ekskurzija za dvoje dece izađe oko 200 evra“.

Polazak u školu pored svih ovih navedenih kupovina donosi i trošak sezonskog odevanja za jesen i zimu.

„To znači minimum 100 evra i, ako se zameni ranac, od 50 do 100 evra. Sve to je primer za dvoje dece“.

Danica kaže da školske aktivnosti oko Nove godine, dana škole, školske slave takođe iziskuju manje troškove povodom organizovanja proslave unutar odeljenja ili novogodišnjeg vašara kada sami obezbeđuju materijal za izradu ukrasa, a potom ih sami i kupuju.

„Časovi baleta za ćerku su 2.800 dinara mesečno. Pritom, oprema se menja na otprilike dve godine. Triko i baletanke su koštali 4.500 dinara, a tu su i troškovi za strunjaču, fitnes blok, obruč, torbu, hulahopke, aksesoar za kosu, priredbe i odlaske u druge gradove na nastupe, rentiranje kostima. Što se tiče fudbala za sina, članarina je 2.000 mesečno, tokom zime u sali za fizičko pri osnovnoj školi je 2.500. Za opremu – najjefitnije kopačke za salu su oko 2.000 dinara, kopačke za travnati teren su minimum 4.000 dinara, potrebna su i bar dva dresa, a samo jedan je najmanje 1.500 dinara, pa onda aktivni veš, rukavice i takođe turniri i takmičenja, odlasci, prevoz. Na sve to, niža muzička škola je besplatna, za udžbenike smo dali oko 1.000 dinara za jedno dete, ali smo morali da kupimo gitaru i opremu za oko 100 evra“.

Danica kaže i da rođendani i druženja takođe koštaju, a svi želimo da deca budu društvena i imaju drugare.

„Rođendane slavimo kod kuće u dvorištu jer je letnji period, te za tortu, grickalice, sok i picu potrošim oko 50 evra po detetu. Inače, roditelji koji nemaju uslove da rođendane slave kod kuće daju i do 200 evra kako bi njihova deca imala žurku sa drugarima“.

Danica dodaje i da deca žele i kućnog ljubimca i smatra da svako dete zaslužuje da ga ima, mada to takođe košta, čak iako su udomili psa i mačku sa ulice. Sagovornica Zadovoljne kaže i da deca žele da imaju mobilne uređaje, smart satove, bicikl, rolere ili trotinet, što nije obavezno, ali je, kako kaže, svakako zahvalno obezbediti deci.

„Troškovi lečenja su nesnosni. Prošle zime sam za dvoje dece sprej za grlo, sprej za nos, kapi za inhalaciju i imuno sirup platila oko 5.000 dinara. U Srbiji u ovom momentu i pored dve radničke plate jako je teško brinuti se o deci i obezbediti bar neke od ovih uslova. Hrana je postala luksuz. Mnogi naši prijatelji i rođaci masovno odlaze u strane zemlje radi boljeg života i uređenog sistema. I mi sami se nosimo tom mišlju jer ne vidimo svetliju budućnost u sopstvenoj otadžbini. Plate su premale, a radi se previše. Sve što radimo – radimo za našu decu i ona su nam sva nada za bolje sutra i sva radost ovog sveta“.

Marina Mančić iz Surdulice (dete od 8 godina)

Marina je mama osmogodišnjeg školarca i kaže da su troškovi za njeno dete prilično veliki.

„Samo za polazak u školicu nam treba najmanje 200 evra – tu su patike, ranac, pribor, a da ne pričam o knjigama, čija je cena 12.000 dinara. Garderoba je čak i najjeftinija jer ima dosta akcija i popusta, pa uspemo da kupimo sve za početak škole za oko 100 evra. Što se tiče užine, dobijamo je u školi i cena je 2.700, ali dete ne jede sve, pa uvek mora dodatno da ponese nešto“.

Marina kaže i koliko okvirno izlaze mesečni troškovi.

„Zajedno sa treninzima, užinom, dodatnim priborom i garderobom koja je, naravno, vremenom zamenljiva, troškovi nikad nisu manji od 200 evra. A plate su donekle samo za preživljavanje“.

Tatjana Jovanović iz Beograda (dvoje dece od 14 i 15 godina)

Tatjana iz Beograda je razvedena mama dvoje dece, sina od 14 i ćerke od 15 godina.

„Mesečno na njih potrošim oko 20.000 dinara na užinu, još toliko za hranu u marketu, oko 100 evra za školske potrebe, po 4.000 za treninge, oko 50 evra za gorivo za potrebe odvoženja i dovoženja na različite lokacije. Sve u svemu, mesečni rashodi su oko 1.000 evra i više“, kaže Tatjana koja radi u prosveti kao profesorka srpskog jezika.

Kaže da joj je plata oko 60.000, a alimentacija oko 30.000 dinara.

„Imajući u vidu da je skoro sve poskupelo i da inflacija tek sledi, ne znam kako ću nadalje da izguram. Podstanarka sam 12 godina i svakog dana strepim da će naš stan biti izdat Rusima, a onda ne znam šta ću. Deca rastu, a s tim i nove potrebe“, kaže Tatjana.

Ona dodaje da su na sve to tu i povremeni troškovi koji možda nisu prisutni svakog meseca, ali ih svakako treba platiti.

„Što se tiče obuće i odeće, recimo da po sezoni po detetu potrošim oko 150-200 evra. Ponekad mi jakne ostanu od prethodne zime, ali budući da deca rastu, garderobu i obuću češće moram da menjam. Pritom, uglavnom sve kupujem u autlet radnjama jer za skuplje nemam sredstava. Na šišanje vodim sina jednom u par meseci i to košta 400 dinara. Ćerka je malo ‘skuplja’ jer je tinejdžerka, pa su joj neophodne i razne kremice za lice koje joj je preporučio dermatolog, a koje nisu baš jeftine (jedna je oko 500 do 1.000 dinara). Nedavno sam za fiksnu protezu dala 60.000 za donju, a bivši muž 60.000 za gornju. Ekskurzije su oko 200 evra, a pripreme u klubovima gde treniraju takođe po oko 200 evra. Roditelji su se u školama povremeno žalili na cenu ekskurzija, ali u pitanju su, tobože, bile najpovoljnije ponude“.

Tatjana dodaje da je oprema za klubove 50 do 100 evra (dresovi, kopačke), s tim da sinu koji je golman svaka tri, četiri meseca mora da kupuje i golmanske rukavice koje kostaju oko 7.000-8.000 dinara jer se brzo pohabaju.

„Jako je lepo i ispunjavajuće imati decu i, uprkos velikim troškovima, ja ipak ostajem optimista i vedrog duha, čemu učim i decu. Život je neprestana smena uspona i padova i u tome je njegova jedinstvenost i punoća, a najviše lepote krije se u onim malim životnim radostima. Decu učim da je materijalni aspekt važan, ali isto tako i emocije i mentalni i spiritualni razvoj. Dok čovek ima kreativnosti i znanja u sebi, dotle će pronaći način i da zaradi. A ako je pritom darežljiv, to će mu se na neki način i vratiti. U mom sistemu vrednosti novac je bitan, ali ne više od ljubavi, prijateljstva, saosećajnosti, humanosti, učenja i rada na sebi“, poručuje mama Tatjana.

autor: zadovoljna.rs

izvor: https://rs.n1info.com/biznis/cetiri-mame-stavile-troskove-na-papir-koliko-novca-treba-za-dete-u-srbiji/

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

Trending